Ova vlast počiva na zastrašivanju stanovništva u malim mestima. Toga su Kosjerci svesni i zato zdušno podržavaju studentske akcije. Ako mala varoš kao Kosjerić može da kaže dosta, može i cela zemlja
Prvi put se osećam kao da svi prate šta se dešava u Kosjeriću. Tako mala varoš, koja deluje kao da će vremenom nestati, retko se nađe u cajtgajstu.
Razumljivo, izbori su za manje od dve nedelje. Napetost raste, zajedno sa očekivanjima. Deluje kao da ćemo konačno doživeti nekakvu promenu. Takvo osećanje meštani dugo nisu osetili. Atmosfera nade, želje da se nešto desi, ili bolje reći, želje da se nešto uradi, primetna je. Cela zajednica čeka da odahne. Ljudima je dosta represije, dosta im je neslobode. Neće više da žive poluživote, neće više da trpe malverzacije: one na koje su navikli, koje vladaju malim mestima Srbije.
Ujedinjeni za Kosjerić
Ljudi se dele kao što su se uvek delili, s tim što je sad nemoguće ostati neutralan.
„Želimo drugačiju svakodnevnicu” poruka je opozicije koja se ujedinila bez stranačkih obeležja, na poziv lokalnih studenata koji su zahtevali odgovornost za političko delovanje u svojoj opštini.
Opozicija dela pod nazivom „Ujedinjeni za Kosjerić“. Iz vizure jednog amatera, politička artikulacija ovog tipa jeste jedino rešenje. Politički akteri moraju da preuzmu odgovornost, a to će garantovati svojim imenom i prezimenom.
Studenti su pripremili razne aktivnosti kako bi se podigla svest i narod pripremio za ove važne izbore. Planira se tribina za 2. jun.
Studenti pozivaju sugrađane na izbore i “izbornom buklijom”, od vrata do vrata. Ova akcija služi da još jednom podvuče važnost baš ovih izbora i za lokalno stanovništvo i za ostatak zemlje. Zato se i koristi tradicionalni poziv na svadbu. Organizovaće se i Studentski festival slobode. Sve ove akcije su vid direktne komunikacije sa sugrađanima, i biće prilika da nedoumice budu rešene pre izbora. Kosjerić nema sredstvo informisanja, studenti su tu da informišu, pomognu i obaveste.
Ko, zapravo Srbiju napada?
Koalicija koju čine SNS, SPS, SDP, PUPS, PS i SNP, na lokalne izbore izlaze sa sloganom “Ne damo Srbiju”. Odmah se i postavlja pitanje šta se to ovde „ne da“, da li je ovde reč o stranačkim foteljama i poslovima, a ne o Kosjeriću, pa i Srbiji?
Možda je bolje pitanje: Ko Srbiju zapravo napada, a ko je brani?
Ove godine najviše koalicionog truda je uloženo u kampanju asfaltiranja seoskih puteva. Zašto seoskih? Zato što u varoši ima znatno manje stanovnika od onih u selima. Najintenzivnija aktivnost krenula je nakon studentskog proglasa i poziva na ujedinjenje opozicije. Od tada, kamioni firmi poput Strabaga, koje se viđaju i po Zaječaru, neprestano pristižu. Rade u saradnji sa JKP, a sve neposredno pred izbore, kao da infrastruktura postoji samo za glasačko uverenje, a ne za svakodnevni život.
Mi, Kosjerci, navikli smo na kampanje vladajuće koalicije. Oduvek je to bio njihov adut za otimanje glasova. Sve one “opštenarodne” malverzacije prisutne su i ovde, ali ovde su posebno problematične zato što se odvijaju u maloj sredini.
Kad se svi znaju
Ovde, u mestu sa nešto više od 10.000 stanovnika, gde se svi međusobno znaju, posledice kampanja duboko se osećaju. Vlada nepoverenje u svakog prolaznika. U Kosjeriću vrlo brzo saznate ko je koga ucenio, ko će dobiti kotao na pelet u zamenu za glasove, ko je kome savetovao da je “za njegovo dobro” bolje da se priključi SNS kampanji. Znamo i ko je zastrašen da ćuti, ko je dao otkaz jer nije hteo da donese spisak sigurnih glasova, i naravno, ko je i kako “isterao” Anu Brnabić iz hotela.
Najveći problem Kosjerića, međutim, nije asfalt, već demografija. Jer, Kosjerić se prazni. Postoji realna opasnost da izgubi status opštine i bude pripojen nekoj susednoj, recimo Bajinoj Bašti. Mladi se ne vraćaju. Mislim da do ovoga ne bi došlo da se ulagalo u mladost, da je neko sposoban na vreme napravio razvojni plan.
Ali to košta. A za one kojima je cilj da što duže ostanu na vlasti, mnogo je jeftinije da podmićuju i manipulišu seoskim stanovništvom, da glasove zamene za šačicu asfaltnih metara ili pelet.
Plan zamene neposlušnih
Ako nekim čudom opet pobede, za sledeće izbore će uvoziti nove glasače, one iste koji već sada pune njihove mitinge (svi znamo koje). A ako i oni otkažu poslušnost – ni to nije problem. „Pobiću sve, pa ću ih zameniti boljima!“, rekao bi kralj Ibi, a svi znamo da kod nas groteska nije pozorišna fikcija, već svakodnevna praksa.
Zapravo, plan zamene neposlušnih stanovnika Kosjerića se već sprovodi kroz narušavanje ekologije. Nekada vesnik seoskog turizma Jugoslavije, Kosjerić je danas rasadnik plućnih bolesti. Svake godine stigne novi projekat: rudnik, kamenolom, spalionica guma ili otpada, divlja deponija… Oni najslabijeg zdravlja će izumreti, a biće zamenjeni nekim još nesrećnijim, „uvezenim“ glasačima – po uzoru na metropolu.
Zašto se ovi lokalni izbori razlikuju od svih izbora do sada? Oni su poziv za buđenje. Ne samo za Kosjerić, već za celu zemlju u kojoj je svaka varoš, svaki čovek, svaka budućnost svedena na asfalt, pelet i ćutanje. Ovde se ne glasa za odbornike, ovde se glasa da li ćemo još jednom pristati da nas zamenjuju, truju, ucenjuju i guraju pod zemlju, dok im aplaudiramo. Ili ćemo im, za promenu, reći ne. I ne samo reći, nego ćemo nešto i uraditi. Početi.
Trenutna vlast počiva na zastrašivanju stanovništva u malim mestima, toga su moji sugrađani svesni i zato zdušno podržavaju studentske akcije. Ako mala varoš može da kaže dosta, može i cela zemlja. Ne samo da može nego i mora.
Pod sloganom „Hoćemo izbore”, u Beogradu je održan protest studenata u blokadi i građana, dok je predsednik iz Zaječara poručio da vanrednih parlamentarnih izbora neće biti dok se ne završe pripreme za Ekspo
U sklopu kampanje pred lokalne izbore, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Zaječar i naveo da su građani „siti zaustavljanja Srbije“ i da će raspisati izbore kada se završe pripreme za EXPO
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje usvojio je u petak (30. maj), bez poslanika opozicije, izveštaj o listi kandidata i predlagača za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
Kosjerić se nalazi pod opsadom vlasti. Tenzije rastu iz dana u dan. Nakon napada na novinara, usledio je i napad na opozicionog aktivistu. Obe žrtve tvrde da je napadač bivši policajac koji je član SNS-a
Dok Beogradski univerzitet traži fleksibilnost i prelazak na onlajn nastavu, profesorke u Srbobranu bivaju kažnjene zbog solidarnosti sa studentima. Ovi događaji otvaraju pitanje – važe li ista pravila i mere za sve delove obrazovnog sistema u Srbiji
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
