Gradska biblioteka „Vuk Karadžić“ u Severnoj Mitrovici zatvorena je 21. maja, a objekat je preuzela kosovska Agencija za privatizaciju.
Tamošnji Srbi nisu iznenađeni takvim postupkom prištinskih vlasti, a Zoran Savić, aktivista NVO “Aktiv” kaže za „Vreme“ da je zatvaranje biblioteke nastavak gašenja institucija Srbije na Kosovu.
„Zatvaranje biblioteke nije iznenađujuće, ali zabrinjava, jer mi nemamo nikakvo alternativno rešenje, ne samo u ovom, nego i u svim ostalim slučajevima zatvaranja srpskih institucija“, kaže Savić.
Kosovski mediji čak pominju da će lične karte izdate u Srbiji postati nevažeće na KiM, čime će život tamošnjih Srba biti dodatno zakomplikovan, mada o tome još nema zvaničnih najava.
„Ni to me ne bi iznenadilo, samo je pitanje vremena kada će sve do kraja biti ukinuto i zatvoreno. Biće zabranjeno korišćenje bilo kakvog dokumenta koji je izdala Srbija“, kaže Savić.
Nema osnovnih dokumenata
Upitan kako tumači to što je zatvorena biblioteka, dakle institucija koja neguje srpski jezik, iako je po kosovskom ustavu srpski jezik drugi zvanični jezik, Savić kaže da je to samo još jedan pokazatelj da se srpski jezik uopšte ne poštuje na Kosovu.
„Na sajtovima ministarstava i agencija na Kosovu srpski jezik je gotovo potpuno izostavljen. Činjenice pokazuju da na tim sajtovima pre svega nedostaje dokumentacija na srpskom, posebno kada je reč o ključnim dokumentima u vezi sa apliciranjem za posao ili subvencijama za građane. Srpski jezik na Kosovu poštuje se samo deklarativno, na papiru, iako po ustavu ima isti status kao albanski“, kaže Savić.
Kao primer nepoštovanja srpskog jezika on navodi i ponašanje Kosovske policije koja kazne Srbima piše na albanskom jeziku, iako je po Zakonu o policiji obavezna da to čini na srpskom, posebno na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
„Posebno zabrinjavaju mlake reakcije Beograda i međunarodne zajednice, sa šturim saopštenjima koja liče jedno na drugo, i to je jedina reakcija, bez konkretnih sankcija za ključne stvari, kao što je kršenje ljudskih prava“, kaže Savić.
Nagrada za represiju
Osvrnuvši se ne nedavnu posetu visoke predstavnice Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Kaje Kalas, Savić je ukazao da je najavila postepeno ukidanje mera protiv Kosova u trenutku kada Priština nastavlja sa zatvaranjem srpskih institucija.
„Situacija ne samo da nije deeskalirala, nego je sve tenzičnija. Ne razumem zašto bi se mere protiv Kosova ukidale i šta je to kosovska vlada uradila za deeskalaciju situacije da bi te mere bile ukinute“, kaže Savić.
To nije prvi put da Kosovo praktično bude nagrađeno za pojačavanje represije, podseća on: postalo je članica CEFTA, iako je na snazi bila zabrana uvoza robe iz Srbije.
U biblioteci bilo oko 40.000 knjiga
Direktor biblioteke Nikola Elezović izjavio je da je u biblioteci ostalo oko 40.000 knjiga koje će ta ustanova moći da preuzme.
„Kazali su mi da se javim i da ću moći da preuzmem knjige. To ću učiniti sledeće nedelje“, rekao je Elezović za KoSSev.
Biblioteka se godinama nalazila u Ulici Oslobođenja, a kada je 2022, otvoren Multimedijalni centar, deo ustanove je prebačen u tu instituciju.
Na Vidovdan 2022. godine direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković svečano je otvorio zgradu, a nekoliko meseci kasnije tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić otvorila je Multimedijalni centar u koji su smešteni gradska biblioteka, muzej i kulturni centar.
Krajem 2024. godine te ustanove su se diskretno ugasile.
U toku je najnoviji talas preuzimanja objekata u kojima su do sada funkcionisale institucije Republike Srbije i retke su one koje još nisu zatvorene na severu Kosova, piše KoSSev.
Zaključno sa Gradskom bibliotekom, za manje od nedelju dana zatvoreno je osam objekata u kojima je bilo smešteno najmanje 11 službi.
Od 2012. godine do danas, prema dostupnim podacima, zatvorene su najmanje 73 službe Republike Srbije u većinski srpskim sredinama na Kosovu.
Paralelno s tim, Kosovska policija je na prelazima počela da izdaje usmena upozorenja građanima da će uskoro lične karte izdavane u Srbiji za gradove na Kosovu biti tretirane kao nevažeći dokument.
