Foto: AP Photo/Susan WalshProdaja “Teslinih” vozila opala je za 44 odsto, svuda osim u Velikoj Britaniji
Duži niz godina automobili tesla bili su verovatno najbolje prevozno sredstvo na četiri točka na svetu. Prilično pouzdani i jednostavni za održavanje, za relativno nisku cenu vlasnik je dobijao ubrzanje nalik onom pri poletanju aviona. Imati teslu bilo je hip, vozio ga je svaki startaper koji drži do sebe u Zalivu, kako se naziva prostor oko San Franciska gde se nalaze najveće tehnološke kompanije na svetu i one koje će to tek postati. Onda se u sve umešala politika.
Najpre je prvi čovek kompanje “Tesla” Ilon Mask kupio Tviter sa namerom da od njega napravi prostor gde je sloboda govora apsolutna. Umesto toga, stvorio je mesto gde uvrede i dezinformacije nadjačavaju sve ostalo. Nije mu to bilo dovoljno pa se aktivno uključio u kampanju Donalda Trampa i potonjom pobedom došao na mesto lidera DOGE-a odnosno “nacionalnog odeljenja za efikasnost administracije”, što mu je omogućilo da otpusti na desetine hiljada federalnih činovnika i zatvori neke od legendarnih agencija poput USAID-a ili medija kao što je Glas Amerike. Imati teslu postalo je totalno anti-kul i placevi automobila u SAD napunili su se automobilima kojih bi vlasnici da se reše. Jer teslu voze trampovci.
U toj tvrdnji previše je istine. Postalo je moderno praviti Jutjub snimke na kojima se vidi kako neko uništava “Teslin” automobil. Učestali su napadi na auto salone, pa je lično predsednik Tramp intervenisao rekavši da će se to tretirati kao nacionalna izdaja i da je onaj ko nešto takvo čini biti smatran gorim od svakoga ko je 6. januara 2020. jurišao na Kapitol hil (ti su, ionako, nedavno oslobođeni svake krivice). Istovremeno se promenio sastav zvaničnog parkinga za zaposlene u Beloj kući gde sada tesle preovlađuju.
Ni Evropa nije ostala imuna. Prodaja “Teslinih” vozila opala je za 44 odsto, svuda osim u Velikoj Britaniji. Akcije na američkim berzama opasno su varirale, da bi se poslednjih dana povratile. Iznenadna nepopularnost “Tesle” rezultirala je okretanjem ka kineskim elektro automobilima u Evropi, pre svega ka BYD i to uprkos visokim carinama.
Sekundarno, ali za nas u Srbiji ne manje bitno, jeste to da se ime Tesla od simbola napretka i pobede nauke polako pretvara u pežorativ, barem kod nekih ljudi.
Primarno je to što političko opredeljivanje menadžmenta utiče na sudbinu njihovih servisa i proizvoda, a “Tesla” je najslikovitiji primer. Bežanija sa Tvitera dogodila se čak dva puta, prvi put kada ga je Mask preuzeo, drugi put posle pobede Trampa, ali se još nije pojavila istinski konkurentna platforma. Tramp je pre pet godina pokušao da napravi nešto takvo (Truth), kada je bio izopšten sa društvenih medija, ali rezultat ni blizu nije onakav kakvom se nadao.
Kultura otkazivanja preti da nas podeli na one koji voze određene automobile, koriste određene uređaje i komuniciraju servisima na kojima možemo sresti samo one koji misle slično. Kao što se nekada znalo gde izlaze šminkeri, a gde hipici ili metalci, samo što se to sada prenosi na društvene medije. Internet se neće podeliti na skuplji i jeftiniji, kako je pretilo pre nekoliko godina, već po političkim opredeljenjima.
Geopolitička podela te vrste već postoji, ono što koriste (pa i voze) Rusi i Kinezi ne koristi se u Evropi i Americi. Sada je na redu, izgleda, podela unutar svakog društva. Samo visoka cena sprečava sve one koji su u Srbiji zaljubljeni u Trampa da svoj automobil odmah zamene teslom, onima koji ga ne podnose preostaje samo da se klone Tvitera.
Studentski pokret smatra da je režim Vučić–Dačić–Brnabić Prištini predao policiju, pravosuđe, lična dokumenta, civilnu zaštitu, tablice, pozivni broj, Gazivode, poštu, platni promet, katastar, elektroenergetiku, telekomunikacije, javna preduzeća i železnice
Zašto bi za Vučića suđenje Novosadskoj dvanaestorki bilo ravno otvaranju vrata ormara punih kostura u njegovom podrumu? Zbog čega izigrava Đuru koji je građanima oprostio što ih tukao? I šta će izuzev velike strepnje i nemira među naprednjacima pokazati pomilovanja pojedinaca iz režimskih redova
Aleksandar Šapić je razbio nos Tatjani Mićić, odbornici pokreta “Kreni-promeni”. Na konferenciji za štampu nije se izvinio žrtvi, već partijskim kolegama iz SNS-a i Vučiću
Ovde će biti razmotrena dva programska cilja Studentske liste: nezavisnost tužilaca koji treba da sprovedu krivični progon za teška koruptivna krivična dela koja stoje u uzročnoj vezi pre svega sa tragedijom zbog survavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i druga koruptivna dela, te lustracija javnih funkcionera
Predstojeći parlamentarni izbori uopšte ne deluju kao izbor, već neobična situacija u kojoj će glasanjem moći da budu smenjeni zavojevači i uništitelji začetaka demokratskog razvoja Srbije. Zbog toga bi na njih trebalo gledati kao na “nulte izbore”, gde će pobeda u potpuno neregularnim uslovima omogućiti da ponovo počnemo da zidamo temelje političkog društva i branimo ga od novog kolapsa. Ovo sad je Neretva i Sutjeska, Termopili i Kajmačkalan
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
