Otvaranjem Plave dvorane u Sava centru završava se rekonstrukcija i treće, kulturne zone ovog objekta. Umesto obaveznih 50 miliona, Delta holding je u Sava centar uložio 120 miliona evra. Koncertnu sezonu Plave dvorane otvoriće Konstrakta
Ovog utorka će biti otvorena obnovljena Plava dvorana u Sava Centru, glavni deo kulturne, jedne od tri zone ovog kongresnog, kulturnog i poslovnog centra u Beogradu. Prve dve, otvorene su prošle godine.
Od novembra 2020. godine vlasnik Sava Centra je kompanija Delta holding, koja je za 17,54 miliona evra na javnom nadmetanju kupila ovaj još uvek najveći kongresni centar u zemlji. Delta holding je bila jedini ponuđač prilikom trećeg pokušaja prodaje koju je oglasio Grad Beograd.
Uloženo 120 miliona evra
Takođe, Delta holding je prihvatila obavezu da u obnovu Sava Centra uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina. Prema informaciji na njihovom sajtu, ta suma sada iznosi 120 miliona evra.
Delta holding je odmah krenuo u rekonstrukciju, pridržavajući se obaveze da ne menja namenu objekta i svega ostalog što podrazumeva status kulturnog dobra, koji je Sava Centar dobio aprila 2021. godine.
Tom prilikom je rečeno da je Sava Centar jedan je od najuspelijih i najizražajnijih primera savremene evropske arhitekture 70-ih godina i najfunkcionalniji je kongresno-hotelski, poslovni i kulturni centar u Beogradu.
Oko 400 novih sedišta
Rekonstrukcija kojom će otvaranjem Plave dvorane ovog utorka biti okončana i rekonstrukcija kulturne zone objekta, jedina je u njegovom 47 godina dugom životu.
O obnovljenoj Plavoj dvorani za sad se zna samo osnovno: sedišta su i dalje plava, ali ih ima više – dodavanjem VIP loža sad ih umesto 3.672 ima 4.050. Čuje se i da u njoj nema čega nema od tehnoloških mogućnosti, ali će se konkretni detalji objaviti tek u utorak
Istorija.
Moglo bi se reći da je ta Plava, ili Kongresna, Velika dvorana, bila i razlog gradnje Sava Centra.
U martu 1976. godine, Direkcija za izgradnju Beograda dobila je zahtev za izgradnju prostora gde će se naredne godine održati Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Takav međunarodni događaj nisu mogle da podrže tadašnje konferencijske sale i poslovni prostori, i odlučeno je da se sagraditi moderan, zaseban objekat – kongresni centar od 50.000 kvadratnih metara.
Arhitekta Stojan Maksimović, glavni projektant Direkcije i njegov tim završili su projekat Sava Centra za mesec dana, dok je izgradnja prve faze – izvedena u 11 meseci.
Sledeća faza podrazumevala je izgradnju propratnog hotelskog smeštaja. Kompletno izveden kompleks koji broji preko 120.000 kvadratnih metara, izgrađen je periodu od dve godine.
Novi vek Sava Centra
Životni vek Sava Centra počinje 1977. sa pomenutom međunarodnom konferencijom KEBS-a, a traje i dan danas. Od tada je kroz njegovih 120.000 kvadratnih metara prošlo više od 10 miliona posetilaca, održano je 8.000 skupova, 20.000 manifestacija sa 1.600.000 posetilaca.
Kongresno-koncertna dvorana Objekta B, Velika dvorana, je ona u koju hrlimo na Fest, koja je ugostila od Pavarotija do Majls Dejvisa, od Nine Simon do Stinga i Jefro Tull-a, od Moksovskog do Ohazu filharmonijskog orkestra, folklore i Zdravka Čolića, Evro-, Beo- i druge vizije, festivale, filmske smotre, svetske balete, brojne kongrese – od bankara, preko Interpola do Saveza komunista, a neki bi rekli i da se baš u njoj odigrao prelomni trenutak kada se raspala Jugoslavija (14. kongres SKJ, 1990, delegacija Slovenije napušta kongres i rasformira se komunistička partija, a za njom i Jugoslavija.
Delta holding sada najavljuje novi vek Sava Centra.
Prošle godine, prilikom otvaranja kongresne i poslovne zone, potpredsednica Delta holdinga Angelina Nekić, istakla je da je obnovljeni Sava Centar zadržao najbolje od starog i dobio najbolje od novog, kao i da je ta kompanija ovaj objekat posmatrala kao ono što jeste – svojevrsni simbol Beograda i Srbije.
Procenjuje se da će im se ulaganja u Sava Centar isplatiti za 15 do 18 godina.
Prvi koncert u novoj Plavoj dvorani, imaće Konstrakta & Zemlja Gruva 19. septembra.
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
U Boru su u toku 15. „Dani knjige“. Gosti i razgovori sa njima, izložbe, ali i bibliotekari koji osmišljavaju raznovrstan i prijemčljiv program, razlog su popularnosti ove manifestacije
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
