Replika monumentalne statue koju je Veliki imperator naručio za sebe 312. godine, od juče je u Rimu zahvaljujući 3D tehnologiji
Želja Velikog rimskog imperatora Konstantina je ispunjena: monumentalna statua koju je naručio za sebe 312 godine, od juče se nalazi u Rimu!
Istina samo njena replika, ali je identična originalu iz četvrtog veka.
Tamošnje vlasti su juče otkrile repliku statue visoku 13 metara, načinjenu pomoću 3D tehnologije skeniranjem devet džinovskih originalnih delova tela od mermera koji su sačuvani od originalne skulpture.
Replika je napravljena od smole, poliuretana i mermernog praha za telo, i zlatnih listića i gipsa za pozlaćenu tuniku.
Predstavljen je car Konstantin koji sedi, ogrnut je pozlaćenom tunikom, drži skiptar i kuglu, i gleda na svoj Rim iz vrta vile Kaffarelli u Capitoline muzeju, u blizini originalnih fragmenata svoje skulpture.
Džinovskih stopala, ruke i glava velikog cara, ostaci njegove skulpture nalaze se odmah iza ugla dvorišta, i jedna su od obaveznih turističkih atrakcija.
Skulptura, svojom monumentalnošću, izaziva strahopoštovanje kod posetilaca, baš kao i Konstantin kod svojih podanika – rečeno prilikom otkrivanja statue.
„U ovoj statui ne postoji samo lepota, postoji i nasilje moći“, rekao je Salvatore Setis, arheolog i istoričar umetnosti koji je u upravnom odboru Fondazione Prada, kulturnog i obrazovnog ogranka modne kuće iz Milana koja je finansirala izradu statue. Repliku je napravila Fondacija Factum, neprofitna organizacija sa sedištem u Madridu koja stvara digitalne replike svetske kulturne baštine visoke rezolucije.
Zvaničnici su odbili da kažu koliko košta replika.
Druga kopija replike biće postavljena u severoistočnoj Engleskoj, gde je Konstantin čuvao utvrđenje Hadrijanovog zida pre nego što je krunisan za cara u Rimu.
Da bi ostao na vlasti, Bonaparta III je promenio državno uređenje, uklonio je sve političke neprijatelje, parlament je bio samo fasada režima, poslanike je potkupio velikim platama, skupština se nije pitala ni kod objave rata ili mira, a car je sebe često nazivao vrhovnim komandantom i u miru. Napoleon III bio je srećan, na velikim mitinzima proslavljao je novu pobedu i obnovu velike popularnosti
O novom filmu Kirila Serebrenikova Nestanak Jozefa Mengelea sa njegovim koproducentom Milošem Đukelićem, zahvaljujući kome će Srbija posle 30 godina biti deo Glavnog programa Filmskog festivala u Kanu
Sve ostale stanice na trasi ove pruge – Adaševci, Morović, Višnjićevo i Sremska Rača – zapuštene su, pune smeća, u nekima su ostavljeni delovi nameštaja, mape, signalizacija, a u jednoj čak i ceo (zaključani) sef
Kada se nekome jadate, to nije samo da „olakšate dušu“. Drugi ljudi su naše ogledalo, referenca. Ali u kukanju ne treba ni preterati
Hrvatska menja Zakon o grobljima kojim se traži uklanjanje nadgrobnih spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. koji „veličaju srpsku agresiju na Hrvatsku“. Među Srbima u Hrvatskoj vlada strah da će biti uklonjeni svi grobovi sa ćirilićnim natpisima
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
