Zelenović: Srbija protiv nasilja ne treba da prihvati mandate

Zadržati osvojene mandata kako u republičkoj, tako i u beogradskoj skupštini, pitanje je oko kojeg u koaliciji Srbija protiv nasilja za sada nema jedinstvenog stava.

Prihvatanje mandata posle ovih izbora jednako je izdaji, jedna je od teza koja se provlači u delu javnosti, pogotovo po društvenim mrežama.

Kopredsednik stranke Zajedno Nebojša Zelenović prvi je političar iz opozicionih redova koji je javno reka da ne treba prihvati mandate osvojene na izborima 17. decembra.

Kako kaže, konačnu odluku o tome doneće većina, ali navodi i da mandate ne treba prihvatiti jer bi to dovelo do novih izbora u roku od nadjuže šest meseci. U suprotnom, smatra on, imali bi četiri godine dogovora i razgovora, bez nade da ćemo ikada imati „neke normalne izbore“.

„Osećam da većina ljudi nije za to da se prihvate ti mandati. Zato što prosto ovaj efekat koji imamo sad u rukama može da dovede do toga da i Vučiću i njegovim prijateljima sa Zapada, koji misle da smo dobili baš ono što smo zaslužili, posle nikad ovako pokradenih izbora, da je to nešto u čemu mi treba da živimo“, rekao je Zelenović N1.

Srđan Milivojević iz Demokratske stranke ne misli tako.

„Ovi izbori su pokradenii, a sada lopov nameće temu da li mi treba ili ne treba da prihvatimo mandate. Ta tema se pogrešno nameće u javnosti. Nemamo mi šta da prihvatimo ili ne prihvatimo. Danom kad smo predali izbornu listu mi smo prihvatili mandate. Potpisao sam izjavu kojom prihvatam da se kandidujem i prihvatam taj mandat. To znači da Skupština Srbije ne može da raspravlja o tome da li ja hoću ili neću mandat, ja moram da uzmem mandat hteo ili ne, pa mogu na taj mandat da podnesem ostavku“, rekao je Milivojević.

Izdaja ili borba?

Kako je u auturskom tekstu za „Vreme“ napisao Svetislav V. Kostić, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „ponovo se javljaju oni dobro poznati glasovi kritike svega i po svaku cenu, koji idu i dotle da traže da se građanska opcija, Srbija protiv nasilja, odrekne svojih mandata. Ti glasovi, nadam se nesvesno, pozivaju građansku Srbiju da sama izvrši svoju kastraciju“.

„Kandidovala sam se jer želim da dam doprinos promeni. Mogla sam da gledam sa strane i komentarišem. Kandidovala sam se jer želim da moja deca žive u boljoj Srbiji. Nemam nameru da odustanem zato što je neko drugi krao na izborima“, napisala je ranije na društvenoj mreži Iks Jelena Jerinić, koja je i u prethodnom sazivu bila narodna poslanica i koja je na ovim izborima bila na listi Srbija protiv nasilja.

Istog stava je predsednik Izvršnog odbora Pokreta slobodnih građana Aleksandar Radovanović.

Samo beogradske

Zdravko Ponoš, predsednik „Stranke Srbija centar – Srce“ smatra da je beogradske mandate treba vratitimo, zato što su tu brutalno pokradeni izbori, do toga da je potpuno preokrenuta volja građana Beograda

„Tako da ne treba dati legitimitet takvoj vlasti. Što se tiče Srbije, nivo krađe procentualno nije doveo do toga“, rekao je Ponoš.

Sofija Mandić, koja je članica RIK-a ispred liste Srbije protiv nasilja, smatra da opoziciju treba da verifikuje svoje mandate i u parlamentu i beogradskoj skupštini.

„Ja smatram da oni koju su pošteno dobili svoje glasove, koji ih nisu ukrali, treba da polože zakletvu pred svojim građanima koji su glasali za njih. I ja prva kao građanka to očekujem. Da ne kažu oni za koje sam glasla „pa dobro, nepošteni su bili izbori i mi vas građane sada ostavljamo na cedilu“. Ali nećemo iseći sebi ni granu na kojoj sedimo u smisli da se povlačimo iz svih institucija, iz izbornih komisija jer videli smo koliko nam je to sada bilo značajno“, rekla je Mandić.

Prema Zakonu, kada se mandati dodele po redosledu na izbornoj listi, poslanici mogu da ih vrate, odnosno da podnesu ostavku. Mandat se dodeljuje sledećem kandidatu na toj izbornoj listi, a ako na njoj više nema kandidata, kandidata, mandat se dodeljuje kandidatu na drugoj izbornoj listi.