Protesti su bili mlaki, institucije su zauzete i opoziciji u Srbiji nije lako, ocenjuje istoričar Milan St. Protić. A tu je i dilema da li opozicija uopšte treba da uđe u republičku i beogradsku skupštinu. „Oba izbora su loša. Ako uđe, izneveriće očekivanja naroda, a ako ne uđe, ostaće van sistema.“
Masovnost protesta kod Terzijske česme na koji je pozvao ProGlas 30. decembra u redovima građanske opozicije ulilala je nadu da su postizborne promene ipak moguće. Ipak, ta jedna demonstracija nezadovoljstva zbog „izborne prevare“ po svojoj snazi bila je izuzetak. Praznični dani, ali i relativno slaba posećenost prethodnih protesta, uprkos teškim optužbama i štrajkovima glađu, naterali su opoziciju na pokušaj da sačuva energiju nezadovoljstva građana, piše Dojče vele.
Mlaka podrška na ulici pokazuje da su se građani umorili od protesta, rekao je za taj medij istoričar i bivši ambasador Milan St. Protić.
„Oni nisu bili dovoljno masovni da se izvrši pritisak na ovaj režim. Mislim da je opozicija pred teškom odlukom da li da uđe u sistem i prihvati mandate, ili da traži alternativni pritisak na režim. Bojim se da se neće ponovo probuditi energija koja se pojavila posle onih majskih strahota“, smatra Protić.
Ništa kroz institucije
Kako kaže Protić, drugi put, kroz institucije, još je teži jer „režim ne daje ni pet para za to koliko su kršena demokratska pravila“ i „očigledno je da taj režim klizi u otvorenu autokratiju“.
„Opozicija u ovakvim uslovima, čak i da je bolja nego postojeća, imala bi ozbiljne probleme. Borba demokratskim sredstvima protiv nedemokratskog režima je uzaludna“, smatra Protić.
Opozicija se već obratila evropskim institucijama i traži da Evropska unija ne prizna izbore i pokrene međunarodnu istragu. EU se oglasila da čeka konačni izveštaj posmatračke misije OEBS-a.
Milan St. Protić je uveren da će „sve nepravilnosti koje su zabeležene ipak dovesti do povećanog pritiska spolja na Aleksandra Vučića, koji nema mnogo manevarskog prostora“, ali da je pitanje kako će se opozicija predstaviti.
„Taktiziranje opozicije oko ključnih pitanja ne donosi joj podršku spolja, a bez te podrške promene u Srbiji se neće dogoditi. Zato se stvorio utisak da je režim po tim pitanjima daleko kooperativniji i korisniji nego što je opozicija“, skreće pažnju Protić.
Ući u skupštine ili ne?
Opozicija je i što se tiče sudbine protesta i daljih koraka u nezahvalnom položaju, kaže Milan St. Protić.
„Opozicija ima izbor da uđe u institucije, ili da ne uđe, a oba izbora su loša. Ako uđe, izneveriće očekivanja naroda, a ako ne uđe, ostaće van sistema. To je uvek dilema: hoćete li da učestvujete u političkom životu po svaku cenu, ili hoćete da temeljno menjate Srbiju“, zaključuje Protić.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
