Foto: Pixabay/moerschy
Dve trećine tog novca iskoristi se za to da se preživi mesec, zatim na nekretnine, a vrlo malo u investicije
Branko sa suprugom već osam godina živi u Frankfurtu i njih dvoje su među onima je koji deo zarađenog novca šalje porodici u Srbiji.
„I moji i njeni roditelji žive u Srbiji. Kad god je potrebno, šaljemo novac kako bi im pomogli. Sa penzijama koje primaju nekako izguraju mesec, ali dešavaju se i vanredni troškovi tako da to uvek mi pokrijem“, kaže Branko za portal „Vremena“.
On dodaje i da ta pomoć nije uvek u novcu.
„Doduše, ja često pošaljem neki medicinski materijal koji je potreban tati. Gotovo svi oni koji su iz Srbije, a sa kojima sam u kontaktu pomažu svoje. Neki novac šalju svakog meseca, neki povremeno“, priča Branko.
Povećanje od 29,5 odsto
Samo u prva dva meseca ove godine u Srbiju je po osnovu doznaka iz inostranstva stiglo 731,3 miliona evra, što je u odnosu na isti period prošle godine rast od 29,5 odsto, piše portal Biznis.rs.
U 2022. godini priliv po osnovu doznaka dostigao je 5,028 miljardi evra i povećan je za 38,3 odsto u odnosu na 3,635 milijardi evra koliko je zabeleženo u 2021. godini.
Kada se govori o faktorima koji su uticali na rast doznaka, kako su za ovaj portal naveli u Narodnoj banci Srbije treba imati u vidu nekoliko stvari.
„Prvo, doznake inače imaju kontraciklični karakter – što praktično znači da u periodima kriza, povećane globalne neizvesnosti i geopolitičkih tenzija, najčešće dolazi i do njihovog rasta. Praktično, ljudi koji žive u inostranstvu u takvim okolnostima više pomažu svoje članove porodica i prijatelje. Drugo, rast inflacije u svim zemljama doveo je do toga da su svi ključni makroekonomski i pokazatelji, pa tako i doznake, nominalno povećani. Na kraju, na rast doznaka utiče i povećan broj državljana drugih zemalja koji zasnivaju svoje boravište u Srbiji“, ističu iz NBS.
Da se preživi do prvog
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović rekao je za Biznis.rs da brojne porodice funkcionišu tako što neki član porodice radi u zemljama EU, od Slovenije, preko Austrije, Nemačke, Holandije ili Francuske, a novac šalje ostatku porodice u Srbiju.
„Takvih porodica je danas mnogo više nego pre pet ili 10 godina“, kaže Jevtović.
Prema njegovim rečima, najveći deo tog novca odlazi na potrošnju, zatim na nekretnine, a vrlo malo u investicije.
„Dve trećine novca iskoristi se za to da se preživi mesec, i zato ne bih očekivao nikakve promene u strukturi potrošnje. Naši ljudi odlaze u inostranstvo kako bi bili zaposleni, a ne da kreiraju svoje biznise“, ističe Jevtović.
B.G./Biznis.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dijana Hrka, koja štrajkuje glađu ispred Skupštine, i veterani optužili su ljude iz Pionirskog parka da izazivaju nerede. Vučić, MUP i BIA tvrde drugačije. Ćacilend je krcat, štiti ga policija
U mnogim gradovima Srbije večeras su se okupili građani kako bi dali podršku Dijani Hrki, majki mladića koji je jedan od 16 žrtava pada nadstrešnice u Novom Sadu
Najstarija poslastičartnica "Pelivan", reagovala je na izjavu Dragana J. Vučićevića da je Dijana Hrka došla na štrajk glađu iz njihove poslalstičarnice. "Dijana Hrka je uvek dobrodošla u naš lokal, ima našu podršku", poručili su
U trenutku odavanja pošte u 12 časova u Novom Sadu bilo je prisutno oko 110.000 ljudi, podaci su Arhiva javnih skupova. Prema MUP-u, bilo ih je 39.000
„Bez obzira na sve političke razlike jedinstveni smo u dostojanstvu“, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoreći o obeležavanju godišnjice pada nadstrešnice
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Junaci priče o oslobađanju Srbije od varvara već godinu dana su studenti. Oni su prozreli srpskog gospodara muva, isprečili se nekadašnjim gradorušiteljima na putu uništavanja civilizacijskih vrednosti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
