Foto: Muzej grada Beograda
Bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd. Foto-album sa ekektima razararanja koje su prouzrokovali sačuvan je pukom slučajnošću
Bio je jul 1945. kada se Aleksandar Horovic sa drugim jugoslovenskim vojnim zarobljenicima vraćao u zemlju. Voz je stao na stanici u mađarskom mestu Nađmaroš. U jednom momentu u vagon ulazi sovjetski oficir i pita da li ima nekog iz Beograda. Horovic se javio i oficir mu je poklonio album sa fotografijama koji je bio zaplenjen nemačkoj vojsci.
Bio je to album „Snimci efekata dejstava na Beograd“ sa fotografijama koje je 29. aprila 1941. nemačka vojska snimila sa kopna i vazduha.
Kasnije je ovaj album Aleksandrova udovica Ana Horovic zaveštala Muzeju grada Beograda.
Dok sam na 82. godišnjicu bombardovanja Beograda sedeo u jednom kafeu na Trgu Republike prošla je Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda, i poklonila mi knjigu „Prizori ‘kažnjenog’ grada“ u izdanju njene kuće u kojoj su objavljena ova potresna, ali i vredna svedočanstva iz albuma.
Album je napravljen u maju 1941, a njegov tvorac je bilo Štabno foto-odeljenje Komande 4. vazdušne flote „Luftvafea“ – iste flote koja je sprovodila i operaciju bombardovanja Beograda 6, 7. 11. i 12. aprila 1941. Bombardovanje je izvedeno sa 234 bombardera i 120 lovaca koji su poleteli sa aerodroma iz Beča, Graca i Arada i bacili ukupno 440 tona zapaljivih bombi na Beograd.
U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi. Porušeno je 627, veoma je oštećena 1.601 zgrada, a delimično čak 6.829, među kojima i Stari dvor. Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su bili došli na jutrenje. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.
Bombardovanje Beograda tokom Aprilskog rata 1941. nikada nije snimljeno filmskom kamerom.
Filmovi o bombardovanju Beograda 1941. godine
Godine 1945. Nikola Popović je uradio prvi posleratni dokumentarni film „Odmazda Beograda“. Popović je sekvence bombardovanja montirao iz drugih dokumentarnih filmova. Scene je skrojio koristeći razni materijal zaplenjen iz nemačkih filmskih žurnala. Ubacio je scene nemačkih aviona, Junkersa 87 (Štuke) i dvomotornih Hajnkela 111. U filmu se nalaze kadrovi neprepoznatljivih gradova u plamenu, snimci bombardovanja Varšave iz 1939, te Roterdama i Londona iz 1940.
Neke kadrove za ovaj film je preuzeo iz nemačkog UFO žurnala broj 405, koji pokazuje posledice američkog bombardovanja Beograda na Uskrs 1944. Snimio je 1945. rekonstruisane scene eksplozija na ruševinama zaostalim iz rata.
Njegov izmontirani film iz 1945. godine je više decenija u SFRJ prikazivan široj javnosti, u bioskopima i na televiziji, kao autentičan film nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941.
Posledice nemačkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. snimio je odmah po završetku bombardovanja, još pre ulaska nemačkih trupa u glavni grad, kinoamater Radomir Milojković (koji je ujedno i prvi snimio razrušen grad). Njegovi snimci su prvi put prikazani nakon skoro četiri decenije od završetka Drugog svetskog rata u filmu Marka Bapca iz 1978. pod nazivom „Kada je nebo bilo crno nad Beogradom“.
„Skica efekata dejstava na Beograd“ i 68 fotografija
Na planu je naročito upečatljiva razmera uništenja na Dorćolu i u zaleđu Pančevačkog mosta gde su se nalazile sirotinjske četvrti stare Karaburme koje nikako nisu mogle da budu „legitimni ciljevi“.
Fotografije snimljene sa kopna otkrivaju žestinu bombardovanja, naročito one na kojima se nalazi delimično srušeni Stari dvor.
Javnost je saznala za album tek 1981. kada je organizovana izložba povodom 40 godina od bombardovanja Beograda 1941. Povodom 80. godišnjice bombardovanja Muzej grada Beograda organizovao je izložbu ovih fotografija posle koje se rodila ideja da ovaj vredan materijal bude objedinjen u knjizi „Prizori ‘kažnjenog’ grada“, koju sam, kao što sam već rekao, dobio na poklon.
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
