Foto: Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije
Četiri države regiona koje su uskladile stopostotno svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom napravile su neformalnu platformu. Nužnost punopravnog članstva u EU udružio je Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Albaniju i Kosovo. Za Srbiju i Bosnu u ovakvom klubu nema mesta
Jedna od omiljenih aktivnosti regionalnih političara decenijama unazad je kreiranje regionalnih inicijativa. Od početka procesa evroatlantskih integracija regiona kreirano ih je preko pedeset, a retko koja može da se pohvali konkretnim rezultatima.
Da bi bilo dobro imati još jednu regionalnu incijativu, ocenili su ministri spoljnih poslova Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova. Oni su se prošle nedelje sastali u Skoplju gde su potpisali platformu o stopostotnoj usaglašenosti sa spoljnom politikom Evropske unije.
Time je počela za sada neformalna inicijativa „Zapadni Balkan QUAD – 100 posto usklađenost sa spoljnom politikom EU“.
Ove četiri zemlje regiona ujedinio je stav da je posle agresije Rusije na Ukrajinu, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali i vrednostima demokratskog sveta, jedan od „najvažnijih prioriteta zemalja koje teže članstvu u EU“.
„To je jasna poruka gde ove zemlje pripadaju“, rekao je ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani. Dodao je da su se ove četiri zemlje pokazale kao pouzdan partner EU i NATO-a, kroz usaglašavanje sa režimom sankcija Rusiji i humanitarnom i drugom pomoći Ukrajinu.
U saopštenju objavljenom na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije. stoji da je strateški cilj ove platforme puna integracija četiri zemlje u Evropsku uniju.
U ovoj inicijativi nema mesta za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. To je i logično ako se uzme u obzir da je Srbija jedina zemlja u regionu koja se nije uskladila sa sankcijama Rusiji i čiji je nivo usaglašenosti sa spoljnom politikom EU prošle godine, svega 48%.
Zbog činjenice da je lider bosanskih Srba Milorad Dodik odlikovao ruskog predsednika Vladimira Putina, mesta očigledno nema ni za Bosnu i Hercegovinu, bez obzira što je ta zemlja podigla nivo usaglašenosti svoje spoljne politike sa EU, približavanjem svojih spoljnopolitičkih pozicija sa evropskim po pitanju Rusije.
Dok se predsednik Srbije priprema za putovanje u Italiju na Sajam vina, omiljenu aktivnost u okviru inicijative Otvoreni Balkan (OB), poznavaoci regionalnih prilika upoređuju QUAD sa OB.
Ove dve inicijative razlikuju se pre svega po svojoj prirodi. Prvo, Otvoreni Balkan je, bar formalno, ekonomska inicijativa tri države (Srbije, Albanije i Severne Makedonije). Sa druge strane, QUAD platforma izgleda kao ujedinjeni politički front četiri države regiona sa ciljem što bržeg pristupanja tih država Evropskoj uniji. QUAD platforma bi vrlo brzo mogla da dobije nedvosmislenu podršku Evropske unije, a to Otvorenom Balkanu fali od početka.
Bez obzira što EU insistira da bi u regionalnim inicijativama trebalo da učestvuje svih šest država regiona, teško da bi se nešto moglo zameriti udruživanju četiri države koje su se već pokazale kao kredibilni partneri EU uvođenjem sankcija Rusiji, a koje žele da udruže svoje kapaciteta ka bržem punopravnom članstvu.
Osim komesara za proširenje Olivera Varheljija, čoveka bliskog mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, koji je umeo da na sajmu vina popije po koju čašu sa liderima Otvorenog Balkana, niko od evropskih zvaničnika nije podržao Otvoreni Balkan.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u poseti Albaniji 2021. izbegla je da pruži podršku OB i naglasila važnost Berlinskog procesa u kome učestvuje svih šest država regiona.
Poslanici Evropskog parlamenta otišli su korak dalje i u jednoj od rezoluciji poslanika Tonina Picula usvojenoj u novembru prošle godine pozvali su Evropsku uniju da izrazi „jake rezerve“ prema svakoj inicijativi koja „nije zasnovana na pravilima EU, kao što je inicijativa Otvoreni Balkan“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
