Foto: Jadranka Ilić/Tanjug
Naduvana vest o mogućoj privatizaciji Elektroprivrede Srbije samo je poslužila vlastima da još dublje zatrpaju ono što jeste najveći problem u ovom trenutku i što je isključivo njihova odgovornost: katastrofalno stanje u EPS-u koji ne proizvodi dovoljno struje za Srbiju
Čim se pomene privatizacija Elektroprivrede Srbije javnost se ustalasa, naročito ako se to dešava pred zimu od koje svi strepe, ne samo zbog toga što se ne zna hoće li biti dovoljno gasa i nafte, već zato što je izvesno da struje neće biti dovoljno.
Tako je bilo i pošto je list „Nova“ objavio da bi EPS trebalo do januara 2023. godine da postane akcionarsko društvo i da se tom svojinskom transformacijom otvara put ka privatizaciji, odnosno ulasku strateškog partnera ili dokapitalizaciji. „Nova“ piše i da se kao budući potencijalni strateški partner EPS-a spominje američka kompanija „UGT Renewables LLC“ i navodi da njeni izvori iz Vlade Srbije kažu da je odluka već pala, da je ta kompanija iz Majamija, koja se bavi izgradnjom postrojenja u oblasti obnovljivih izvora energije, uveliko na srpskom tržištu i već desetak meseci sarađuje sa državom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je „na volej“ dočekao priliku da opet javnosti pokaže čvrstinu i odlučnost: „To je notorna laž. Svako ko bi u ovom trenutku razmatrao takvu mogućnost bio bi glup jer bi radio protiv interesa Srbije. Mi gledamo da kupimo elektroprivrede iz okruženja“. Reagovalo je i Ministarstvo rudarstva i energetike, koje tvrdi da planirana promena statusa EPS-a nije nikakav „korak ka privatizaciji“, kao i da EPS ostaje 100 odsto u vlasništvu države.
I reklo bi se da su Vučić i Ministarstvo u pravu, samo što i u tome postoji „kvaka 22“. Finansijski konsultant za energetiku Bogdan Petrović, gostujući na televiziji N1, rekao je da ne veruje da će doći do privatizacije EPS-a, ali da misli da će se potencijalni ulazak američke kompanije (u vlasništvo) raditi mimo EPS-a. „To je objavljeno na sajtu Ministarstva energetike u predlozima neke strategije. Planira se formiranje novog preduzeća ‘Zelena energija Srbije’, koje će se baviti tom oblašću. Znači, EPS se neće baviti zelenom energijom, po dokumentima koje predlaže Ministarstvo energetike. I tu mogu da se igraju bez ikakvog problema, i to javnost neće da shvati“, kaže Petrović, čije su se analize o stanju u oblasti energetike, objavljivane prethodnih godina na stranicama „Vremena“, redovno pokazivale kao savršeno tačne.
„Spreman sam da se opkladim da ta kompanija neće da se bavi EPS-om, sa problemima proizvodnje uglja, viška radnika, nego će se baviti isključivo zelenom energijom. Zato će se napraviti novo preduzeće, bez obaveza, bez taloga prošlosti. A EPS će biti taj ‘potrčko’ koji će iz državnih resursa da obezbeđuje balansiranje i sve druge stvari da bi zelena energija mogla da se priključi na sistem. Ona je naizgled jeftina, a u stvari je preskupa zbog obaveza balansiranja,“ tvrdi Petrović.
No, ni to nije najveći problem Srbije i EPS-a u ovom trenutku, a vlast na čelu sa Vučićem samo je i ovog puta iskoristila priliku da taj problem još malo zatrpa pričajući o privatizaciji. Naime, ako srpske vlasti nisu krive zbog haosa na tržištu energenata, skoka cene gasa i nafte izazvanog ratom u Ukrajini, skokom cena struje svuda u svetu (četiri puta veća nego pre godinu dana), za jedno sigurno jesu apsolutno odgovorne – za katastrofalno stanje u EPS-u.
Ta odgovornost je posledica sumanute kadrovske politike u tom javnom preduzeću, što je za posledicu imalo da je iz EPS-a već deceniju novac samo izvlačen, umesto da se ulaže u razvoj, otkrivku novih polja uglja, pripremu za budućnost… Zato Srbija posle niza havarija u Obrenovcu u decembru prošle godine struju naveliko uvozi i basnoslovno plaća, strepeći da li će struja naredne zime moći bilo gde da se kupi, po bilo kojoj ceni, pošto će mnogim državama u Evropi nedostajati.
Vučić kao odgovor na to proziva neodgovorne građane koji bi da se „zimi šetaju u majicama i gaćama u pretoplim stanovima, a ne misle da li će biti dovoljno struje“. Na osnovu njegovih reči reklo bi se da su pomenuti građani, a ne on lično, postavljali pečenjara Milorada Grčića za direktora EPS-a, i još bezbroj istih „Mića“ po toj firmi, i tako je doveli tu gde jeste: da struje ne proizvedi dovoljno ni za Srbiju, a kamoli za izvoz, iako za to ima mogućnosti.
A to je u ovom trenutku daleko važnije od toga da li će se, kako i kada EPS privatizovati.
Čitajte dnevne vesti, analize, komenatere i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
