Foto: Marija Janković
“Čini se da je osnovna podela u Evropi danas između tradicionalnih političkih stanaka najšireg centra i populističkih stranaka/pokreta, a ne između levice i desnice. Pri tome populističke stranke su do te mere hibridne da se ranije podele levo-desno čine kao obesmišljene. Srbija je specifična po tome što u njoj dominira populizam, a on je, kao i drugde, hibridan: preuzima tradicionalne obrasce od desnice, a socijalnu retoriku od levice”
“U vrednosnim istraživanjima građana Srbije od 2000. nadalje pokazalo se da tradicionalne ustanove poput vojske ili verskih zajednica imaju 2,5 do 3,5 puta veću podršku od ustanova bitnih za liberalnu demokratiju kao što su mediji ili udruženja građana. Kada se ova serija prevede na liberalno-konzervativnu osu, dobija se relativno stabilna podela na otprilike 25-30 odsto stanovništva Srbije koje je liberalno prema 70-75 odsto koje je konzervativno”, kaže na početku razgovora za “Vreme” Slobodan G. Marković, istoričar i profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. “To je osnovna vrednosna osa podele u Srbiji, a deoba na političku levicu i desnicu više je stvar zapadnoevropske političke istorije.”
Izbori su pokazali tri Srbije među biračima koji su glasali: liberalnu (oko 20 odsto), populističko-konzervativnu (oko 50 odsto), i ultrakonzervativnu oko 25 odsto. Ovde sam glasače SPS-a podelio na pola između poslednje dve skupine. Jasno je da tzv. “evropska Srbija”, da bi imala većinu, mora da se oslanja na podršku i iz populističko-konzervativne polovine. Pri tome sve tri Srbije su hibridne odnosno sadrže pomalo i elemente druge dve. Najtipičnija je vladajuća stranka koja kao deo političke porodice narodnih partija treba da pripada prvoj grupi, u ispoljavanju uglavnom pripada drugoj, a, po potrebi, otvoreno sarađuje sa trećom. Rat u Ukrajini prelio je oko 6-7 odsto ukupnog procenta onih koji glasaju iz populističko-konzervativne u ultra-konzervativnu grupaciju tako da je došlo do pomeranja koja nisu radikalna, ali su relevantna.
Pročitajte ceo tekst sa Slobodanom G. Markovićem u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka (21. aprila)
Pretplatite se na digitalno izdanje
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Ulazimo u kampanju za izbore u Beogradu, ma kada oni bili raspisani i ova kampanja neće biti kao druge“, rekao je predsednik Beogradskog odbora Pokreta slobodnih građana Stefan Simić
Režim Aleksandra Vučića pojačao je kampanju blaćenja i zastrašivanja profesora Univerziteta u Beogradu. Zašto predsednik Republike sada preti hapšenjem na Fakultetu političkih nauka
Šta su uspeli da izgovore Glišić, Bratina i Vučić, zašto to nema nikakve pravne i političke posledice i kakav efekat izaziva
Kod sela Velebit, u blizini gasovoda Turski tok, pronađena su dva velika ranca sa eksplozivom i štapinima, tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na njegovu izjavu padaju mnoge senke
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić održao je pobednički govor na balkonu, smatra dekanka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
