Migrantska kriza: Granice EU kao groblja za decu

Šest godina nakon smrti trogodišnjeg dečaka Alana Kurdija, izbeglice iz Sirije, koji se utopio tokom prelaska brodom iz Turske u Grčku, i četiri godine nakon smrti šestogodišnje Madine Husini, izbeglice iz Avganistana koja je poginula na pruzi nakon što je njena porodica proterana iz Hrvatske u Srbiju, deca izbeglice i migranti i dalje stradaju na granicama Evrope kao kolateralna šteta nehumane politike Evropske unije, napisala je direktorka za Evropu Save the Children Anita Bej povodom Međunarodnog dana migranata 18. decembra

Dalje se kaže da su veće kontrole granica dovele do porasta nasilja i drugih oblika kršenja prava dece. Spoljne granice EU – u Grčkoj, Španiji, Italiji, Austriji i Sloveniji, Hrvatskoj i na Balkanu – postale su potencijalna groblja za decu.

Samo ove godine je 1600 ljudi, među kojima na desetine dece, nestalo ili umrlo u Sredozemnom moru dok su pokušavali da se domognu Evrope. Deca se utapaju i u Engleskom kanalu, na atlantskoj ruti između Afrike i Kanarskih ostrva, smrzavaju do smrti i trpe zastrašujuća batinjanja na istočnim i jugozapadnim granicama EU.

Deca čine veliki procenat onih koji traže novi život u Evropi. Ovog novembra su među migranatima i izbeglicama koji su došli mediteranskom rutom žene i deca činili 27,1 odsto.

U zemljama koje bi trebalo da im pruže sigurnost, tretiraju ih kao kriminalce. Postupci koji su pre nekoliko godina bili nezamislivi, kao što su podizanje bodljikavih žica na granicama, ilegalna proterivanja koja sprovode snage bezbednosti, postali su normalna stvar.

U tome prednjače zemlje Evropske unije, piše u saopštenju Save the Children, a institucije Evropske unije ne rade dovoljno da se tome suprostave.

Skorašnja situacija u Poljskoj i Litvaniji iskorišćena je kao povod za značajne promene u nacionalnim zakonima o azilu. Neke od izmena nisu u skladu sa pravom Evropske unije u oblasti azila, a protivureče i osnovnim pravima garantovanim osnivačkim ugovorima EU i međunarodnim pravom.

Evropska komisija u odluci koja se tiče Litvanije, Letonije i Poljske samo dodatno pogoršava situaciju za decu i stvara uslove da deca budu zatvorena, a pritom ne obezbeđuje nikakvu podršku zemljama u kojima se razvija kriza.

Preseljenje, spajanja porodica, kao i uspostavljanje bezbednih i legalnih migracionih ruta, su mehanizmi koji bi mogli sprečiti da deca umiru na putu ka Evropi, kaže Save the Children.

Petnaest država članica EU su nedavno objavile kako će do kraja 2022. prihvatiti 60.000 izbeglica i migranata, od kojih 40.000 Avganistanaca. Međutim, potrebe su mnogo veće, te bi ovaj broj morao da se poveća.

EU bi takođe morala da sarađuje sa zemljama van Unije, posebno zemljama kanditatima za članstvo, kako bi osigurala da se standardi zaštite ljudskih prava primenjuju i kako se teret podrške izbeglicama i migrantima ne bi prebacio van granica EU.

Trenutna situacija, u kojoj EU odustaje od svojih standarda, mora da posluži kao opomena, zahteva Save the Children. Umesto da gradi zidove i opasava se bodljikavom žicom, Evropska unija bi morala da nastavi da poštuje vrednosti ljudskih prava na kojima se zasniva. U suprotnom, njene politike odneće još mnogo dečijih života.

T.R.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com