Krimska diverzija

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da to neće proći bez posledica to što je u noći 6. do 7. avgusta u gradu Armjansk, na Krimu otkrivena grupa sabotera i što su noći 8. avgusta, maskirane specijalne jedinice Ministarstva odbrane Ukrajine još dva puta pokušale da se probiju na teritoriju Republike Krim kojom prilikom je ubijen vojnik Ministarstva odbrane Rusije, saopštava rusko ministarstvo.

Kako piše „Rosijskaja gazeta“, u noći 8. avgusta, grupa sabotera pokušala je da se probije iz Ukrajine kod Pjerekopa, tankog dela kopna na kome spaja Ukrajina s Krimom, preko suvih mesta jezera Sivaš, čije su vode leti jako plitke, ponegde i po pola metra. Dočekale su ih interventne jedinice ruske policije i FSB. Prema „RG“, jedan ukrajinski, BTR čak ušao u vodu Sivaša, da prikrije svoje diverzante, od kojih su neki uspeli da pobegnu nazad u Ukrajinu, a većina je uhapšena.

«Komersant» je, pozivajući se na iste izvore u FSB, objavio nešto drugačiju verziju događaja, po kojoj je na gumenim čamcima u noći 7. avgusta, grupa od sedam naoružanih ljudi u maskirnim uniformama sovjetskog tipa, prešla rusko-ukrajinsku granicu, gde su je zarobili pripadnici specijalnih snaga FSB „Vimpel“, a graničari su reagovali kasnije, ubivši jednog ili dva diverzanta. Ostali su bili uhapšeni. Na mestu sukoba nađene su eksplozivne naprave sa više od 40 kilograma TNT, municije, bombe, mini i specijalno oružje, pa i kesice s suvom tucanom paprikom, staro sredstvo za zbunjivanje pasa tragača…

Uhapšen je Jevgenij Panov, stanovnik Zaparoške oblasti Ukrajine, vozač autobusa u atomskoj centrali u Zaporožju, koji je, prema ruskim izvorima, priznao svoju krivicu tokom ispitivanja.

Prema videosnimku koji objavljuje i ruska RT i ukrajinska TV 112 Panov s masnicama na čelu deluje zbunjeno i odgovara na pitanja islednika priznajući da je akcija planirana u ukrajinskoj obaveštajnoj službi i da je trebalo da grupa u kojoj je bio izvrši niz sabotaža: na trajektu kod Kerča; na skladišta goriva u Feodosiji, na hemijsku fabriku „Krimski Titan“ i na vojnoj helikopterskoj bazi u gradu Džankoj. Rekao je da je bio u grupi u kojoj su bili Aleksandar Kirilov ( „Kiril“), Oleg Petrenko ( „Foks“), Aleks Sandul ( „Dri“), kao i oficir po imenu Dmitrij i čovek s nadimkom „Dešek“. Panov prtiča islednicima da su on Aleksej Sandulov, po naređenju koje su dobili u Kijevu, automobilom obišli Armjansk, Krasnopjerekopsk, Djankov, Feodosiju i Kerč da bi locirali objekte sabotaže na Krimu, a bio je drugi auto, čija mu je ruta nepoznata.

Brat Panova Igor Koteljanec je, međutim, izjavio za ukrajinski TV 112 da smatra je Panov zapravo otet u Ukrajini, u Zaporoškoj oblasti i prebačen na Krim radi insceniranja provokacije protiv Ukrajine. Ukrajinska policija je na zahtev porodice 10. avgusta pokrenula krivičnu istragu o faktu hapšenja Panova.

Prema Igoru Kotelijancu, njegov brat je morao da ode u bolnicu, otišao automobilom iz Energodara u Zaporoškoj oblasti, u subotu 6. avgusta rekao je svojoj ženi preko telefona da će se vratiti u ponedeljak 8. avgusta – da bi se potom našao na Krimu, u pritvoru. Na sebi je imao sportske patike u kojima je otišao iz kuće. Njegov vojni ranac, koji je nosio dok je ratovao po Donbasu je ostao kod kuće na terasi.

Kako piše Komersant, citirajući Kotelijanca, Jevgenij Panov se od 2014. do 2015. godine, borio u 37. bataljonu 56. motorizovane brigade ukrajinske vojske tokom borbi sa ustanicima u Donbasu, gde je imao nadimak «Judžin». Po drugim ruskim izvorima, u jedinici bio po specijalnosti obaveštajac. Jedno vreme je ratovao i kao dobrovoljac, pa se demobilisao. Kako piše list «Industrijalka Zaporožja», posle demobilizacije osnovao je društvenu organizaciju za pomoć borcima u antiterorističkoj operaciji, kako Ukrajinci nazivaju svoju ratnu kampanju u Donbasu 2014-15. Ruski listovi pišu da je Panov bio i učesnik majdan-revolucije 2014. u Kijevu. Član je partije desnog centa «Ukrop» (ime predstavlja skraćenicu – Udruženje ukrajinskih patriota, na čijem čelu je biznismen Genadij Korban), i rukovodo je mesnim odbranom «Samoodbrana» u Zaporožju.

Kako navedeno u saopštenju FSB Ruske Federacije, uhapšeno je sedam građana Ruske Federacije i Ukrajine, koji priznaju krivicu. Po nekim ruskim medijima, većina uhapšenih su građani Krima s ruskim pasošima, koji su sarađivali sa ukrajinskim bezbednosnim službama.

Itar – TASS i RIAN javljaju da su ruske specijale službe saopštile da je prema njihovim saznanjima organizator diverzantskih operacija na Krimu bio načalnik obaveštajne službe 37. bataljona 56. brigade Glavne uprave obaveštajnme službe Ministarstva odbrane Ukraijne kapetan Vladimir Serdjuk. U ruskim specijalnim službama TASS-u su saopštili, da su u prvu divezantsku grupu ušli komandir obaveštajnog odeljenja 37. bataljona 56. brigade obaveštajne službe Minastarstva odbrane Ukrajine kapetan Aleksej Sandul, čiji je nadimak „Lis“, Oleg Dmitrenko, obaveštajac Aleksandar Kirilovi i Oleg Moskvitin.

Ukrajinsko ministarstvo odbrane je tvrdilo da jedinica koju pominje Panov u ukrajinskoj službi bezbednosri ne postoji, a s druge strane prozvani Serdjukov tvrdi da u pomenutoj jedinici nije bio šef obaveštajnog odeljena, već psihološke službe, što ruski mediji tumaće kao potvrdu Panovljeve tvrdnje da ta jedicia postoji. Srdjukov je izjavio da zna Ženju (Panova), kao patriotski nastrojenu ličnost, ali da mu je zdravlje slabo.

(V: Крымский диверсант подтвердил принадлежность к батальону, от которого отказалась УкраинаRT, 14 августа 2016; СМИ: задержанный в Крыму диверсант подтвердил, что служил в 37-м батальоне , RIAN, 13. 8.

Минобороны Украины опровергает, что готовившие теракты в Крыму были сотрудниками разведки ТАСС 13 августа)

Agencije i ostali mediji u Rusiji prenose snimke saslušanja Ridvana Sulemanova, koji je u istrazi rekao da je u Odesi od nekog Pavela Nikolajeviča, koji ga je zavrbovao i dodelio mu nadimak «Juzef», u julu 2016. godine dobio nalog da u Simferopolju i nađe mesta za postavljanje improvizovanih ekslozivnih naprava i da o tome obavesti polciju da bi otkrio mehanizam reagovanja u vanrednim situacijama, da je stigao u Simferopol 29. jula i pronašao četiri potencijalno najbolja mesta i da je 30. jula Pavelu Nikolaeviču, koji je s njim kontaktirao, rekao da je bio na terenu saopštio da je izvršio zadatak i da mu je dao fotografije s lica mesta. Međutim, kako javlja agencija RIAN agent je već bio pod „haubom“ ruskih obaveštajnih službi – i uhapšen je sledećeg dana.

Jedan od njegovih saučesnika – žitelj Krima Andrej Zahtej Romanovič, čije za koga je najpre rečeno da njegovo ispitivanje traje, a u petak 12. avgusta je obnarodovano da je rekao da je samo sledio naredbe vojne obaveštajne službe Ukrajine oko transporta diverzanata i njihovog tereta preko teritorije Krima.

Ruski sajt gazeta.ru citira Antona Geraščenka savetnika ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova koji je napisao na Facebook-u da je Andrej Zahtej „banalni protivnik Ukrajine, po imenu Zaja“, koji je osuđen 1998. godine za pljačku, koji je tokom „Evromaidana“ 2014. objavljivao na društvenim mrežama antiukrajinske slogane, te da on nije agent Ukrajine, već da ga kao «konzervu» koristi FSB…

RBK objavljuje sadržaj iskaza svedoka Marlena Alijeva, inženjera koji radi na vodovodu, koji je ispričao da je 1. avgusta u kompaniju u kojoj radi došao čovek koji se predstavio kao Aleksej Sindal i ponudio neke električne proizvode, ali kad je pokazao sertifikat, ime kompanije u dokumentu Alijev nije primetio, je video da su na ruskom navedena imena nekoliko starih ukrajinskih preduzeća. Kada mu je tokom ispitivanja, mu je pokazana slika prepoznao je čoveka koji je došao u njegovu kompaniju…

Uhapšeni «živi jezici» za rusku stranu predstavljaju dokaz da je na teritoriji Republike Krim eliminisana obaveštajna mreža Ministarstva odbrane Ukrajine. Zvanična Moskva opisane pokušaje da se grupa sabotera ubaci na Krim, povezuje s podmetanjem bombe 6. avgusta pored automobila u Lugansku, kojom prilikom je ranjen premijer Lugarske Republike Igor Plotnicki i sa stalnim napadima na liniji kontakta u Donbasu i sa stalnim raspirivanje antiruske retorike u Kijevu.

Tokom godine ukrajinski radikali i radikalni pripadnici tatarsko-krimske organizacije Medžis su rušenjem dalekovoda onemogućavali snabdevanje Krima električnom energijom. Na izjave poedinih nacionalista da će doverzijama sprečiti na primer izgradnju mosta koji od Kerča preko moreuza spaja Krim sa Rusijom se u ruskoj štampi gledalo podrugljivo. Sada se ton menja.

Rusko ministarstvo kaže da ukrajinske vlasti pokušavaju da negiraju navode koji su sa ruske tačke gledišta očigledni i da ponovo prebace odgovornost za svoje postupke na nekog drugog, a da same ne uzimaju prave korake da normalizuju situaciju.

Ukrajinski predsednik Petar Porošenko se stalno šepuri „bezuslovnom podršku SAD, NATO i Evropske unije“ u „borbi za povratak Krima“, kaže u saopštenju rusko ministarstvo, uz konstataciju da ako je vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine učestvovao u odlukama o slanju terorista na Krim, on je grobar mirovnog procesa, ako su te odluke usvojene bez njegovog pristanka – to je još gore. Uz to šalje i poruka «zapadnim partnerima»: «Nadamo se da se odgovarajući zaključci mogu izvući u zapadnim prestonicama…»

Putin je 10. avgusta izjavio da su ukrajinske vlasti prešle na praksu terora, da to na ruskoj strani neće ostati bez odgovora, te da su u nastalim okolnostima besmisleni pregovori početkom septembra tokom samita G20 u Pekingu, u normandskom formatu (Francuska, Nemačka, Ukrajina, Rusija), koje je nedavno tražio Petar Porošenko,.

Predsednik Rusije Putin je održao operativni sastanak sa članovima ruskog Saveta bezbednosti na kome su razmatrane dodatne mere, kako bi se osigurala bezbednost građana i vitalnih infrastrukturnih objekata na Krimu, na kopnenoj granici, u morskim vodama i vazdušnom prostoru Krima.

Sastanku su prisustvovali premijer Dmitrij Medvedev , šef predsedničke administracije Sergej Ivanov , predsednik Državne dume Sergej Nariškin, ministar unutrašnjih poslova Vladimir Kolokolcev, sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev , ministar odbrane Sergej Šojgu , ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, direktor ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandar Bortnikov, direktor obaveštajne službe Mihail Fradkov, zamenik sekretara Savet bezbednosti Rašid Nurgalijev.

Vladi Rusije blizak list Izvestija piše da Moskva između ostalog razmatra i mogućnost prekida diplomatskih odnosa sa Ukrajinom, koji i sada imaju tehnički karakter, a neki sagovornici tog lista nagoveštavaju i neki jači odgovor.

Pod naslovom Дмитрий Медведев допустил разрыв дипотношений с Украиной , Komersant, 12. avgusta 2016. piše da ruski premijer Medvedev ne isključuje prekid diplomatskih odnosa s Ukrajinom, ukoliko Moskvi ne budu preostala druga sredstva da bi «otreznila Ukrajinu» On podseća da je posle izvesnih događaja doššlo do prekida odnosa sa Gruzijom. Odluku o prekidu diplomatskih odnosa može da donese predsednik Ruske Federacije, koji po ustavu vodi spoljnu politiku zemlje. Međutim, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se dva dana kasnije izjasnio protiv prekida diplomatskih odnosa sa Ukrajinom, rekavši da su to ekstremne mere, a da je sada glavna stvar – ne podleći emocijama te da je potrebna uzdržanos i koncentracija da bi se stabilizovala situacija. Lavrov je 14. avgusta posle sastanka sa nemačkim kolegom Frank-Valter Štajnmajererом na savetovanju «Načini razvoja energetskog sektora: savremeni izazovi “ na Državnom univerziteta Urala u Jekaterinburgu rekao da Moskva ima neoborive dokaze o tome da je ukrajinska strana dugo pripremala sabotaža na Krimu. Rekavši sa su pokazana svedočenja ljudi koji su uhapšeni, i skladišta sa oružjem i municijom, koji su otkriveni na Krimu, ali da ruska strana, naravno, nije u stanju da pokaže na televiziji sve što zna, ali da imamo neoborive dokaze da je to bila diverzija, koja je bila planirana već duže vreme, preko Direkcije za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine.

Šef Nemačkog ministarstva spoljnih poslova Štajnmajerer je izrazio zabrinutost zbog situacije na poluostrvu, ali je rekao da nemačko rukovodstvo još uvek nema jasnu predstavu o tome šta se dogodilo na Krimu te da čeka rezultate istrage koje vode ukrajinska i ruska strana.

Лавров: Киев тормозит реализацию «формулы Штайнмайера» Известия, 15. 08.

Vestima za terena govore o tome da je Rusija jako pojačala mere bezbednosti na granici s Ukrajinom, što je pogotovu vidljivo na Krimu, očito radi umirivanja lokalnog stanovništva i turista.

Rusko ministarstvo pokušaje da se ubaci grupa sabotera na Krim, povezuje s podmetanjem bombe pod automobil šefa Luganske Republike Igora Plotnitskog i sa stalne napade na liniji kontakta u Donbasu, pa kaže da ukrajinske vlasti pokušavaju da negiraju očigledne navode i da ponovo prebace odgovornost za svoje postupke na nekog drugog, a da same ne uzimaju prave korake da normalizuju situaciju.

U saopšenju rusko ministarstvo kaže: «Ako je vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine učestvovao u ovim odlukama, on je grobar mirovnog procesa, ako su te odluke usvojene bez njegovog pristanka – to je još gore… Kaže se kako se ukrajinski predsednik Petar Porošenko stalno šepuri „bezuslovnom podršku SAD, NATO i Evropske unije“ u „borbi za povratak Krima», ali da se Moskva nada da se «odgovarajući zaključci mogu izvući u zapadnim prestonicama…»

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je u razgovoru sa francuskim ministrom Žan-Markom Ejraudom zatražio da zapadni partneri energičnije utiču na ukrajinsko rukovodstvo na njegove opasne korake koji mogu da imaju najnegativnije posledice.

Dok su ukrajinske strukture ruske optužbe proglašavale za fantaziju, predsednik Ukrajine Petar Porošenko naredio je u četvrtak 11. avgusta da se uvede pojačana borbena gotovost vojske, službe bezbednosti, graničnih službi i Nacionalne garde u jugoistočnoj Ukrajini.

Izveštavajući Porošenka , načelnik Glavne uprave obaveštajne službe ukrajinskog ministarstva odbrane Valerij Kondratjuk je saopštio da je bilo oružanog sukoba između ruskih vojnika i pogranične službe Ukrajine.

Porošenko je diplomatskoj službi naloženo da pruži priliku da predstavnici međunarodnih organizacija za ljudska prava i ljudskih prava u Ukrajini posete u Krimu zarobljene državljane Ukrajine i proveri uslove njihovog pritvaranja. Ukrajinskoj diplomatskoj službi je naloženo da zahteva konsultacije u Savetu bezbednosti UN, ali i da upozori OEBS, Savet Evrope, i naravno, Evropsku uniju. Porošenko je naložio da ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova organizuje telefonske razgovore sa liderima Nemačke i Francuske, angažovane u pregovorima o primirju i istočnoj Ukrajini u takozvanom normandiskom formatu, da zatraži razgovor sa američkim potpredsednikom Džoom Bajdenom, predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i da inicira razgovor sa predsednikom Putinom.

Ambasador SAD u Ukrajini Džefri Pajet je 11. avgusta u svom tviteru napisao da «vlada SAD nije videla nikakve potvrde rusih optužbi o «upadu na Krim», koje Ukrajina ubedljivo oprovrgava. Predstavnik Stejt dipartmenta je pozvao obe strane da snize napetost i ublaže retoriku.

vVesti o krimskoj diverziji većina zapadnih medija brzo je pretočila u omiljene i oveštale spekulacije o tome šta povodom ovog slučaja može učiniti Putin, a naročito da li je to još jedna njegova akcija za vreme olimpijskih igara, itd, itd…

(Videti:

Президент доручив привести в посилену бойову готовність військових, прикордонників, співробітників СБУ та Нацгвардії, ПРЕЗИДЕНТ УКРАЇНИ ПЕТРО ПОРОШЕНКО, 11 Серпня 2016 )

Itar – TASS В российских спецслужбах назвали имя организатора диверсионной операции в Крыму ТАСС 12 августа,

Что известно о планировавшихся диверсиях в Крыму ТАСС 11 августа,

Завербованный агент рассказал, как подбирал места для закладок бомб в Симферополе ТАСС, 12 августа,

Российские спецслужбы рассказали об организаторе диверсий в Крыму , RIAN, 12. августа,

Задержанный в Крыму украинец сообщил о планах устроить взрыв в аэропорту, РБК, 12. августа,

Стали известны новые подробности готовившихся в Крыму терактов RIA Novosti 12 августа 2016)