Otvorena poglavlja 23. i 24.

Savet Evropske unije

Brisel, 5. jul 2016. godine

(OR. en)

10074/16 ELARG 78

UVODNO PISMO

Pošiljalac:
Radna grupa za proširenje i zemlje u procesu pregovora o pristupanju EU

Od:
5. jula 2016. godine

Primalac:
Odbor stalnih predstavnika

Predmet:

Pregovori o pristupanju sa Srbijom – Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava

Radi pripreme sledećeg sastanka Pristupne konferencije sa Srbijom, Radna grupa za proširenje i zemlje u procesu pregovora o pristupanju EU saglasila se oko nacrta Zajedničke pozicije Evropske unije o Pravosuđu i osnovnim pravima.

S obzirom na to i u skladu sa unutrašnjim modalitetima za pregovore sa Srbijom ( dok. 17977/13), Odbor stalnih predstavnika se poziva da usvoji zajedničku poziciju kako je utvrđeno u Aneksu.

Nakon usvajanja od strane Odbora stalnih predstavnika, zajednička pozicija Evropske unije biće dostupna Srbiji pre narednog sastanka Pristupne konferencije.

ANEKS

NACRT ZAJEDNIČKE POZICIJE EVROPSKE UNIJE Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava

Ova pozicija Evropske unije zasniva se na njenoj opštoj poziciji sa Konferencije o pristupanju sa Srbijom (CONF-RS, 1/14) i podleže pregovaračkim principima koji su usvojeni u tom okviru, naročito:

Svaki stav izražen od strane Srbije ili EU u određenom poglavlju pregovora ni na koji način neće prejudicirati poziciju koja može biti zauzeta u odnosu na druga poglavlja;

sporazumi postignuti u toku pregovora o konkretnim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim sve dok se ne postigne ukupni sporazum za sva poglavlja;

kao i zahtevima postavljenim u tačkama 23, 24, 28, 42, 43, 44. i 48. Pregovaračkog okvira.

EU ohrabruje Republiku Srbiju da nastavi proces usklađivanja sa pravnim tekovinama i njihovu efikasnu primenu i sprovođenje, i uopšteno da pre pristupanja razvije politike i instrumente što bliže onima u Evropskoj uniji.

EU konstatuje da Srbija u svojoj pregovaračkoj poziciji (CONF-RS 2/16) prihvata pravne tekovine u poglavlju 23 koje su na snazi 1. januara 2016. godine i da će biti spremna da ih primeni do dana pristupanja Evropskoj uniji.

1. Pravosuđe

EU konstantuje da Srbija sprovodi Strategiju za reformu pravosuđa za period 2013-2018 koja treba da se sprovodi u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23. EU takođe konstatuje da se preporuke i predložena rešenja iz Funkcionalne analize (detaljna procena koju je sprovela Svetska banka) ogledaju u Akcionom planu za Poglavlje 23. S obzirom na obim reformi, EU ohrabruje Srbiju da redovno izveštava o svojim rezultatima i pripremi procenu uticaja o tome krajem 2018. EU poziva Srbiju da sprovede sve planirane mere bez odlaganja i da izdvoji budžet koji je dovoljan za sprovođenje ovih reformi. Najzad, EU poziva Srbiju da osigura učešće svih relevantnih zainteresovanih strana, uključujući i onih iz civilnog društva i strukovnih organizacija koji su uključeni u definisanju daljih koraka u procesu reformi i nadzora nad sprovođenjem reformi.

Nezavisnost

EU konstatuje da je Srbija započela pripreme za promenu Ustava 2017. godine imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije i evropske standarde. EU prima k znanju privremene mere koja je Srbija predložila za otklanjanje glavnih nedostataka pre izmene Ustava. EU takođe konstatuje da će se nakon pomenutih izmena Ustava u Srbiji izvršiti izmena Zakona o uređenju sudova, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o sudijama, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu sudstva, Zakona o Državnom veću tužilaca, kao i Zakona o Pravosudnoj akademiji. EU podvlači da je značajno da Srbija pripremi ove zakonske amandmane sa najvećom pažnjom, uključujući kroz konsultacije sa Venecijanskom komisijom i uključivanjem svih relevantnih aktera, sve u cilju postizanja konsenzusa i većeg vlasništva, kako bi se kasnije izbegle česte promene i na taj način osigurala pravna stabilnost i sigurnost. EU takođe naglašava da je važno da se u Srbiji uspostavi inkluzivan proces i da se vrše konsultacije sa strukovnim udruženjima i civilnim društvom. EU ohrabruje Srbiju da prati ove zakonske promene i uticaj koje stvaraju, posebno u kontekstu otklanjanja političkog i drugog uticaja na pravosuđe.

EU konstatuje da bi ove ustavne promene takođe trebalo da postave temelje za budući transparentan i objektivan sistem u kojem se zaposlenje stiče na osnovu zasluga. EU takođe prima k znanju prve korake koja je Srbija preduzela da se razvije fer i transparentan sistem imenovanja, ocenjivanja, unapređenja ili degradacije sudija i tužilaca i naglašava da je značajno obuhvatiti potrebe za obukom u procesu godišnje procene. EU naglašava da je važno obezbediti uslove u kojima se zapošljavanje, procena i unapređenje sudija i tužilaca (uključujući i na višem nivou) efektivno zasniva na jedinstvenom, transparentnom, objektivnom i nacionalno primenljivom kriterijumu. Republika Srbija bi trebalo da pokaže u kontinuitetu da je napredovanje sudija zasnovano na zasluzi i profesionalizmu bez političkog uplitanja. EU ponavlja koliko pažnje pridaje potpuno nezavisnom pravosudnom sistemu.

EU prima k znanju planove Srbije i početne korake koje su preduzete u cilju jačanja administrativnih kapaciteta Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Srbiji je naglašen značaj obezbeđivanja adekvatnih ljudskih i finansijskih resursa pomenutom savetu i veću kako bi bili u stanju da izaberu svoje članove u skladu sa utvrđenim evropskim standardima i da u potpunosti preuzmu kontrolu nad sopstvenim budžetom. EU podvlači da bi njihov rad trebalo da ima za cilj obezbeđivanje efikasne, transparentne i sveobuhvatne sudske uprave i prima k znanju mere koja je Srbija počela da preduzima u tom pogledu. EU takođe konstatuje da će pravila Saveta i Veća biti izmenjena kako bi im se dozvolilo da javno reaguju na pokušaje političkog uplitanja. EU naglašava da politički uticaj nad Savetom i Većem otežava ispunjenje njihove osnovne dužnosti koja je zaštita nezavisnosti pravosuđa. Srbija se poziva da efikasno reši problem angažovanja sudija u okruženjima koja u velikoj meri čine njihov rad zavisnim od javnog mnjenja pod uticajem proizvoljnih javnih komentara političara o radu sudov

EU takođe konstatuje da je Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava predvideo do 31. decembra 2013. godine usvajanje posebnog propisa o srpskim pravosudnim institucijama u i za Kosovo*. Do danas, ovaj propis još uvek nije usvojen.

EU prima k znanju informacije koje je pružila Srbija u vezi sa nepristrasnošću pravosuđa, naročito tako što se stara o tome da su odluke suda o nasumičnosti raspodele slučajeva razjašnjene i dosledno primenjene kroz rešenja IKT sistema. Potreban je bolji nadzor dva Saveta od strane Inspektorata da bi se proverila njihova ispravna primena. EU naglašava važnost toga da Srbija pokaže dokaze o vođenju evidencije u ovoj oblasti.

EU prima k znanju ostale mere koje Srbija predlaže kako bi se povećala odgovornost sudija i državnih tužilaca, naročito kroz delotvornu primenu pravila o „sukobu interesa“, proveru prijavljene imovine, efikasnu primenu etičkih kodeksa, obuku o etici, kroz obezbeđivanje delotvornog disciplinskog postupka, funkcionalnog imuniteta i postupka davanja otkaza. EU naglašava važnost odgovarajućih Saveta u usvajanju planova o integritetu za sudije i tužioce, u organizovanju treninga i odgovarajućem kapacitetu za inspekcijski pregled, omogućavajući im da deluju po službenoj dužnosti ili na osnovu prijava. EU apeluje na Srbiju da obezbedi pravične i nepristrane disciplinske postupke. Ona takođe poziva Srbiju da obezbedi redovan i delotvoran nadzor primene etičkih standarda u radu sudija i da aktivno promoviše etičko ponašanje u pravosudnom sistemu.

Imajući u vidu jačanje poverenja javnosti u pravosuđe, EU ohrabruje Srbiju da se postara da integritet postane izričit kriterijum u pohvalama, unapređivanjima i imenovanjima na više funkcije. EU poziva Srbiju da uspostavi evidenciju o doslednim i odvraćajućim merama i njihovoj delotvornoj primeni u slučajevima dokazanih prekršaja.

* Ova oznaka ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom SBUN 1244/99 i Mišljenjem MSP o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Profesionalnost/Stručnost/Efikasnost

EU prima k znanju informacije koje se odnose na profesionalnost, stručnost i efikasnost pravosuđa, naročito kada je reč o merama koje za cilj imaju jačanje Pravosudne akademije, imajući u vidu znatne potrebe za stalnom i neprekidnom početnom obukom sudija, državnih tužilaca i pravnika tokom narednih godina. Ona naglašava potrebu za opsežnom obukom o evropskom pravu. Ona je takođe naglasila važnost jačanja nezavisnosti Pravosudne akademije. EU poziva Srbiju da efikasno primeni kvalitetne mehanizme preispitivanja kako bi ocenila obezbeđene studijske programe, da obezbedi odgovarajuću infrastrukturu, osoblje i finansijske resurse za Akademiju. Ona podstiče Srbiju da obezbedi održivo i dugotrajno finansijsko rešenje za Akademiju, obezbeđujući na taj način da se njena zavisnost od donatorske pomoći znatno smanji tokom vremena. EU prima k znanju nameru Srbije da osigura da deo treninga budu i potrebe definisane iz prakse rada sudija i tužilaca.

EU konstatuje plan Srbije da obavi sveobuhvatnu analizu troškova i efikasnosti pravosuđa i pristupa pravdi pre nego što uzme u razmatranje to da li su potrebni dalji koraci u reformi mreže sudova. Ona takođe prima k znanju želju Srbije da dodatno unapredi infrastrukturu sudova, ali konstatuje i to da u tu svrhu još nije izdvojen nikakav budžet. EU prima k znanju plan da se sprovede nova funkcionalna revizija na kraju 2017., odnosno početkom 2018. kako bi se procenio uticaj do sada sprovedenih reformi na efikasnost pravosudnog sistema. EU bi pozdravila sličnu reviziju za rad tužilaca. EU prima k znanju nameru Srbije da usvoji srednjoročnu strategiju za ljudske resurse za pravosuđe u 2016-oj, na osnovu analiza potreba i količine posla i imajući u vidu moguće buduće izmene u strukturi sudova. EU naglašava važnost sveobuhvatne politike o ljudskim resursima (za sve vrste osoblja koje radi u pravosuđu), kako bi se bolje odgovorilo na potrebe pravosudnog sistema, efikasnije odgovorilo na neuravnoteženosti obima posla i povremeno podbacivanje u radu, u cilju jačanja sposobnosti upravljanja i takve da podstiču suštinsku nezavisnost i integritet profesije.

EU konstatuje da Srbija primenjuje program za smanjenje nerešenih slučajeva, čiji se rezultati značajno razlikuju od suda do suda i prima k znanju da su predviđene dalje mere u cilju smanjenja trajanja sudskih postupaka. EU naglašava važnost aktivnog učešća svih zainteresovanih strana u rešavanju pitanja neefikasnosti u sudskim postupcima i ozbiljnog daljeg smanjenja nerešenih sudskih postupaka, što će biti ključni korak u povećanoj efikasnosti srpskog pravosuđa. U svom izveštaju EU naglašava potrebu da se dalje istraži i promoviše upotreba različitih alternativnih mehanizama rešenja sporova. EU takođe prima k znanju usvajanje novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju i ističe važnost njegove delotvorne primene. EU ističe da je potpuno poštovanje i primena sudskih odluka od ključnog značaja za društvo zasnovano na vladavini prava.

EU konstatuje korake koje Srbija namerava da preduzme kako bi dalje razvila elektronski pravosudni sistem, gradeći ga na već postojećem automatizovanom sistemu upravljanja predmetima. EU naglašava važnost obezbeđivanja elektronskog pristupa odlukama suda i njihovim obrazloženjima, kao i njihovom blagovremenom objavljivanju. EU takođe naglašava da je za Srbiju važan razvoj dobrog statističkog sistema kao neophodnog alata u upravljanju pravosuđem, uključujući nadzor obima posla i pristupanje potrebama za novim osobljem. EU prima k znanju mere koje Srbija planira da sprovede kako bi obezbedila veću usklađenost pravosuđa i podvlači važnost ovih mera imajući u vidu jačanje pravne sigurnosti. EU prima k znanju posvećenost Srbije u nadgledanju rezultata koje je na efikasnost sudskih postupaka imala izmena Krivičnog zakonika i u sprovođenju korektivnih mera gde je to potrebno. EU poziva Srbiju da u tom smislu takođe nadzire primenu Zakona o parničnom postupku i Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

Procesuiranje slučajeva ratnih zločina na nacionalnom nivou

EU prima k znanju ažurirane informacije koje je Srbija dala o sprovođenju istražnih postupaka i suđenja za ratne zločine, uključujući i usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u februaru 2016. godine, kao i planirano usvajanje Tužilačke strategije za istragu i procesuiranje ratnih zločina. Naročito konstatuje da kroz ove strategije i akcione planove Srbija namerava, između ostalog, da se postara da su sve prioritetne i ozbiljne optužbe na odgovarajući način istražene, da se sud jednako odnosi prema osumnjičenima i da su žrtve i svedoci na odgovarajući način zaštićeni. EU podvlači potrebu za smislenom regionalnom saradnjom i dobrosusedskim odnosima u postupanju sa ratnim zločinima, uključujući i cilj da se izbegnu sukobi nadležnosti. Shodno tome, kao što predviđa Rezolucija Evropskog parlamenta iz februara 2016, svi nerešeni problemi u tom smislu moraju biti u potpunosti rešeni. Ratni zločini se moraju goniti bez diskriminacije.

EU ističe da dalje napredovanje u ovoj oblasti zahteva veliku političku posvećenost i da Srbija ne bi trebalo da odaje utisak da je bilo ko iznad zakona time što će obezbediti nepristrasan odnos prema slučajevima, poverljivost istrage i proporcionalnost presuda. Ona podstiče Srbiju da nastavi da poboljšava kvalitet istrage i time dovodi do boljih rezultata istražnih tela, uključujući i njihov rad u slučajevima visokog nivoa na osnovu komandne odgovornosti. EU će obratiti posebnu pažnju na efekte ovih strategija/akcionih planova.

EU ohrabruje Srbiju da usaglasi podršku žrtvama i svedocima sa standardima EU i međunarodnim standardima i da poveća nadležnosti službe za zaštitu svedoka i podršku. EU podseća Srbiju na pravne tekovine o pravima žrtava i poziva je da prenese pravne tekovine mnogo pre pristupanja. EU podseća na to da pridaje veliku važnost stalnoj konstruktivnoj saradnji sa drugim državama u regionu, uključujući i saradnju u pogledu nestalih lica. Potpuna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) ostaje od osnovnog značaja. Stoga EU ističe potrebu da Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS), uključujući i potpuno prihvatanje i primenu presuda i odluka MKSJ.

EU ističe važnost vidljivog napretka u ovoj oblasti, ne samo u interesu pravosuđa u Srbiji, već i da bi se pomogao proces pomirenja, kako u Srbiji, tako i u regionu.

2. Borba protiv korupcije

EU prima k znanju pravni okvir koji se odnosi na prevenciju korupcije i borbu protiv korupcije, i posebno na odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (ABPK), Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o privatizaciji, Zakona o konfiskaciji imovine i o izvršenju konfiskacije itd. EU konstatuje da je Srbija potpisnica relevantnih međunarodnih konvencija i pravnih instrumenata, a naročito Konvencije UN o borbi protiv korupcije. EU prima k znanju nameru Srbije da proceni svoju usklađenost sa međunarodnim standardima za borbu protiv korupcije. EU konstatuje da se još uvek očekuju amandmani na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (ABPK) (sa ciljem da se ojača uloga Agencije kao ključne institucije u borbi protiv korupcije) i apeluje na Srbiju da brzo usvoji i sprovede zakon.

EU, takođe konstatuje da Srbija primenjuje Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za period 2013-2018. Koordinaciono telo za implementaciju Akcionog plana izrađenog na osnovu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije je uspostavljeno. Ministarstvo pravde pruža administrativnu podršku Koordinacionom telu kroz Grupu za koordinaciju (Grupa). EU prima k znanju nameru Srbije da poveća nadležnosti Grupe. EU takođe konstatuje da ABPK nadzire primenu akcionog plana i izveštava o tome Skupštinu. EU poziva Srbiju da posveti posebnu pažnju izveštajima ABPK, da stalno procenjuje uticaj Strategije i Akcionog plana i da predlaže korektivne mere ukoliko je potrebno. EU poziva Srbiju da izradi dosledne i pouzdane statističke podatke o korupciji i da ih koristi u svrhu kreiranja politike.

Preventivno delovanje protiv korupcije

EU prima k znanju informacije koje je dala Srbija u pogledu važećih institucionalnih mera kojima se primenjuju mere za prevenciju korupcije, a naročito ABPK. EU takođe procenjuje ključnu ulogu Saveta za borbu protiv korupcije kao savetodavnog tela vlade u pogledu različitih aspekata državne politike o borbi protiv korupcije. EU poziva Srbiju da sistematski razmatra i prati preporuke u pogledu politike i nalaze istraživanja Saveta, kao i da se konstruktivno i redovno angažuje u radu sa ovom institucijom na svim nivoima.

EU naglašava da Srbija treba da osigura delotvorni i snažan institucionalni kapacitet za sprovođenje i praćenje antikorupcijskih mera. U ovom kontekstu, EU konstatuje posvećenost Srbije jačanju ABPK u pogledu zaposlenih, obuke i opreme. EU podvlači važnost koju pridaje osiguravanju da Agencija ima ambiciozan i jasno definisan mandat, moć da delotvorno deluje, zaposlene koji su tehnički dobro osposobljeni i proaktivan stav. Jednako je važno da je dobro povezana sa drugim relevantnim vlastima i da uživa punu nezavisnost. EU konstatuje nameru Srbije da krajem 2017. godine sprovede analizu sprovođenja novog Zakona o ABPK.

EU konstatuje mandat ABPK da radi na prevenciji i sankcionisanju konflikta interesa, kao i verifikaciji prijava imovine. EU naglašava važnost postojanja funkcionilnog sistema za prijavu i verifikaciju imovine. EU takođe podvlači važnost postojanja delotvornog mehanizma za prevenciju i sankcionisanje konflikta interesa, uključujući zaštitu finansijskih intresa EU u pogledu dodeljivanja Srbiji sredstava iz pretpristupnih fondova i očekivanu finansijsku podršku EU posle pristupanja. U tom smislu, ona takođe konstatuje plan Srbije da obezbedi specijalističku obuku, vebinare i da izda smernice. EU podvlači važnost kontinuiranog obučavanja i podizanja svesti o važnosti prevencije konflikta interesa na svim nivoima, uključujući redovne procene uticaja.

EU konstatuje nameru Srbije da izmeni Zakon o finansiranju političkih partija i ulogu ABPK u praćenju njegovog sprovođenja. EU naglašava važnost jačanja kapaciteta i nezavisnosti svih tela odgovornih za njegovo sprovođenje (npr. Republička izborna komisija, Državna revizorska institucija i prekršajni sudovi). EU podvlači da finansiranje političkih partija i izbornih kampanja predstavlja poseban izazov za pravičnost izbora i može biti značajan izvor korupcije. Stoga, ona naglašava važnost punog i adekvatnog sprovođenja zakona, uključujući delotvorne i odvraćajuće sankcije u slučaju dokazanog.

EU konstatuje plan Srbije da izvrši analizu pravnog i institucionalnog okvira za delotvorno rešavanje slučajeva nedozvoljenog bogaćenja i da isti poboljša gde je potrebno. EU takođe konstatuje da je planirana analiza u okviru izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. EU konstatuje rešenost Srbije da popuni upražnjena radna mesta u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. EU podvlači da bi delotvorno sprovođenje izričitih odredaba o borbi protiv nedozvoljenog bogaćenja i pristupa informacijama predstavljali značajan faktor u borbi protiv korupcije i drugih oblika krivičnih dela u ekonomskoj sferi.

EU konstatuje da je Srbija preduzela korake u reformisanju državne uprave i naročito prima k znanju postojanje Strategije reforme državne uprave (2014) i Akcionog plana (2015), koji među ključnim ciljevima imaju jačanje odgovornosti i transparentnosti i depolitizaciju državne uprave. EU podvlači da prevencija korupcije zahteva delotvorne linije odgovornosti, kako između različitih institucija, tako i unutar svake od njih, te da rukovodioci u institucijama državne uprave moraju da aktivno pokažu odgovornost u rukovođenju, uključujući odgovornost za prevenciju korupcije. Stoga, EU poziva Srbiju da nastavi da razvija delotvorne sisteme unutrašnje kontrole u institucijama državne uprave sa funkcionalno nezavisnim organom interne revizije (pogledati Poglavlje 32 – Finansijski nadzor). EU dalje poziva Srbiju da uspostavi državnu upravu zasnovanu isključivo na profesionalnim sposobnostima i rezultatima prilikom zapošljavanja, napredovanja i otpuštanja, uključujući i više rukovodioce. Ona naglašava važnost planiranih mera depolitizacije i negovanja institucionalnog pamćenja, specijalističkih znanja i etičkih vrednosti. EU dodatno naglašava značaj redovnih obuka u oblasti borbe protiv korupcije i aktivnosti u pogledu podizanja nivoa svesti posvećenih ne samo državnim službenicima već i građanima. Ona dalje podvlači važnost staranja o tome da se mere u pogledu integriteta delotvorno sprovode, a ako ne, da se nepridržavanje proporcionalno sankcioniše.

EU konstatuje stupanje na snagu novog Zakona o zaštiti uzbunjivača i da je obučavanje u toku. EU poziva Srbiju da prati sprovođenje zakona i da nastavi da ulaže napore na obezbeđivanju lakog pristupa građana i službenih lica raznim mehanizmima za žalbe. EU konstatuje da je Srbija otpočela preduzimanje mera na polju javnih nabavki, uključujući izmenu važećeg Zakona o javnim nabavkama u avgustu 2015. godine, pripremu i usvajanje novog Zakona o javnim nabavkama krajem 2017. godine i jačanje kapaciteta Kancelarije za javne nabavke. EU podvlači da je važno da Srbija omogući organima administrativne kontrole da delotvorno zaštite sistem javnih nabavki od zloupotreba i da osigura da administrativni, organi policije i pravosudni organi, delotvorno vode istragu i sankcionišu nepravilnosti (pogledati takođe Poglavlje 5 – Javne nabavke).

EU konstatuje da Srbija planira da uvede mere za delotvornu prevenciju i sankcionisanje korupcije u privatnom sektoru i korupcije u privatizacionom procesu. Ona konstatuje postojanje pravnih i proceduralnih koraka i napora na unapređivanju transparentnosti i odgovornosti. EU prima k znanju činjenicu da Srbija predlaže nekoliko mera za prevenciju i borbu protiv korupcije u posebno osetljivim oblastima, kao što su zdravstvo, oporezivanje, obrazovanje, policija, carina i lokalna samouprava. EU poziva Srbiju da oceni efekte koje su ove mere ostvarile i da, tamo gde je potrebno, pristupi njihovom popravljanju.

EU konstatuje da je Srbija preduzela mere za uključivanje predstavnika civilnog društva u rad na donošenju zakona i strateških dokumenata i ohrabruje Srbiju da nastavi da traži od organizacija civilnog društva da daju svoj doprinos kreiranju i praćenju antikorupcijskih mera.

Represivno delovanje protiv korupcije

EU konstatuje da delotvorna borba protiv korupcije ostaje važan izazov za Srbiju. EU konstatuje da Srbija planira da izvrši izmenu dela Krivičnog zakonika u glavi koja se odnosi na regulisanje krivičnih dela u oblasti ekonomije, kako bi izvršila usklađivanje sa standardima EU, naročito u pogledu krivičnog dela „zloupotrebe položaja od strane odgovornog lica“.

EU podvlači da je važno da postoje potpuno nezavisna, efikasna i specijalizovana tela sa dobrim resursima i opremom, koja će biti zadužena za vođenje istrage i procesuiranje navodne korupcije. EU konstatuje, u pogledu toga, da će Srbija izvršiti analizu organizacione strukture, kapaciteta i moći državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, te na osnovu toga, izmeni Zakon o organizaciji i nadležnostima državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela tokom 2016. godine u cilju povećanja njihovih istražnih kapaciteta.

EU konstatuje da Srbija sprovodi Strategiju finansijske istrage i da će zaposliti tim ekonomskih forenzičara u javnim tužilaštvima. EU takođe konstatuje da je Srbija posvećena sprovođenju preporuka koje je dala Organizacija za kontrolu i sprečavanje pranja novca (rffi.FATF preporuke) i jačanju kapaciteta Odeljenja za finansijske istrage u Ministarstvu unutrašnjih poslova. EU konstatuje da Srbija ima nameru da stavi u upotrebu sigurni elektronski sistem komunikacije, koji omogućuje zajednički pristup bazama podataka i razmenu informacija između (policijskih) agencija, javnog tužilaštva i drugih relevantnih tela. Ona izričito traži od Srbije da bliže objasni pripremne korake i budžet za ovu aciju. EU podvlači važnost neometane saradnje imeđu različitih agencija i podvlači da su elektronski pristup relevantnim bazama podataka i sigurni sistem komunikacije neohpodni instrumenti za organe policije. EU takođe podvlači važnost prikupljanja i korišćenja pouzdanih statističkih podataka o korupciji i konstatuje da Srbija preduzme korake u tom smislu.

EU naglašava da je jedna od ključnih stvari generalno u borbi protiv korupcije, a naročito korupcije na visokim nivoima, da postane vidljivo da se protiv nje sistematski i uspešno vodi istraga u policiji i isto tako procesuira u tužilaštvu i da istrage takvih krivičnih dela uvek budu praćene finansijskom istragom. EU naglašava važnost proaktivne istrage, kao i delotvornih i odvraćajućih sankcija koje su u direktnoj proporciji sa težinom krivičnog dela.

EU konstatuje da je Srbija rešena da usvoji novu zakonsku regulativu o oduzimanju imovine i uspostavi i ojača Kancelariju za povraćaj imovine (KPI), koja će takođe biti zadužena za upravljanje konfiskovanom imovinom. EU podvlači važnost ovih mera u kontekstu delotvornosti razotkrivanja organizovanih kriminalnih grupa i naglašava potrebu za adekvatnim zakonodavstvom, dodeljivanjem dovoljnih finansijskih i ljudskih resurasa i obezbeđivanjem neophodne specijalističke obuke i opreme KPI. EU podvlači važnost obezbeđivanja neophodne specijalističke obuke za buduću Kancelariju za povraćaj imovine (pogledati takođe Poglavlje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost).

EU konstatuje da će Srbija izmeniti odredbe o imunitetu kako bi osigurala da one ne ugrožavaju otpočinjanje krivičnog postupka u slučaju korupcije i drugih krivičnih dela. EU takođe prima k znanju mere koje Srbija predlaže za sprečavanje curenja informacija iz istrage u medije. EU izričito traži od Srbije da pažljivo prati poštovanje ovih propisa.

EU podvlači da će borba protiv korupcije zahtevati napore u dužem periodu, kao deo šireg procesa društvenih reformi, kojima se postižu promene stavova i koje podrazumevaju čvrstu političku volju.

3. Osnovna prava Opšte

EU konstatuje da je Srbija pružila informacije u pogledu osnovnih prava i posebno odredaba sadržanih u Ustavu Srbije. Takođe konstatuje da, generalno govoreći, postoji pravni i institucionalni okvir, uključujući činjenicu da je Srbija ratifikovala niz međunarodnih konvencija i sporazuma u pogledu poštovanja ovih prava. EU konstatuje da postojeći institucionalni okvir za praćenje zaštite osnovnih prava uključuje Narodnu skupštinu, Kancelariju za ljudska i manjinska prava, Zaštitnika građana, kancelarije Zaštitnika građana na lokalnim nivoima, Pokrajinskog Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. EU takođe konstatuje da u ovoj oblasti i dalje postoje nedostaci u praktičnom sprovođenju zaštite osnovnih prava. Administrativni kapacitet i finansijska sredstva za sprovođenje osnovnih prava i dalje su ograničeni. Stoga, EU poziva Srbiju da nastavi da radi na unapređenju situacije u pogledu zaštite građanskih i političkih, kao i ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, uključujući za lica koja pripadaju manjinama.

Ljudska prava

EU konstatuje da Srbija ima nameru da popuni postojeća upražnjena radna mesta i da ojača instituciju Zaštitnika građana kroz zapošljavanje 43 službenika (uključujući za ostvarivanje njegove uloge kao Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture – NPM), kao i pokrajinske i lokalne službe ombudsmana. EU podvlači važnost postojanja nezavisnih, profesionalno osposobljenih i dobro opremljenih institucija Ombudsmana. EU podstiče Vladu da aktivno i kontinuirano pruža javnu podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava. EU ohrabruje Srbiju da delotvorno sprovodi preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja (KSM).

EU prima k znanju informacije u pogledu situacije u zatvorima i drugim ustanovama za zadržavanje i naročito investiranja, koje je planirano i koje je u toku, u nove zgrade i poboljšanje uslova života u zatvorima, uključujući u pogledu zdravstvene zaštite i stručnog osposobljavanja osuđenih lica. EU takođe konstatuje da Srbija planira obuku zaposlenih i poboljšanje sudskog nadzora nad uživanjem prava lica lišenih slobode. EU dalje konstatuje mere koje Srbija namerava da preduzme za smanjenje prenaseljenosti u zatvorima, naročito kroz korišćenje alternativnih sankcija. EU takođe konstatuje da Srbija predlaže mere za rešavanje neadekvatnog postupanja tokom policijskog zadržavanja.

EU naglašava potrebu da se uslovi života u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u potpunosti usaglase sa evropskim standardima. EU podvlači da je važno osigurati slobodu mišljenja, savesti i veroispovesti i poziva Srbiju da dalje osigura zadržavanje neutralne pozicije države prema unutrašnjim pitanjima verskih zajednica. EU takođe naglašava važnost potpunog garantovanja u praksi prava na versku službu na manjinskim jezicima licima koja pripadaju manjinama.

EU podvlači važnost poštovanja u potpunosti slobode izražavanja i nezavisnosti medija, uključujući zaštitu fizičkog integriteta novinara. EU pridaje veliku važnost tome da se mogu videti delotvorni rezulati posle završetka rada Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama vođenim povodom ubistava novinara. EU konstatuje postojanje preventivnih mera za zaštitu novinara. EU takođe konstatuje da je Srbija pružila informacije o poboljšanju pravnog i institucionalnog okvira koji garantuje medijske slobode, koracima za postepeno ukidanje državnog vlasništva nad medijima i prevenciju curenja informacija iz tekućih ili planiranih krivičnih istraga u medije. EU naročito konstatuje planirano usvajanje Akcionog plana za sprovođenje nove višegodišnje Strategije razvoja sistema javnog informisanja, nameru Srbije da uspostavi Registar strukture medijskog vlasništva i da prati poštovanje Etičkog kodeksa novinara. EU naglašava važnost medijskog pluralizma i pravne i činjenične zaštite nezavisnosti novinara i podvlači da sloboda izražavanja i medija ostaje ključni pokazatelj spremnosti Srbije da postane deo EU (pogledati takođe Poglavlje 10 – Informaciono društvo i mediji).

EU prima k znanju informacije koje je Srbija pružila u pogledu nediskriminacije i rodne ravnopravnosti, te konstatuje da Srbija sprovodi Akcioni plan za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i da je usvojila u januaru 2016. godine novu Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za poboljšanje statusa žena i promociju rodne ravnopravosti za period 2016- 2020. godine. EU konstatuje da Srbija planira da izmeni Zakon o zabrani diskriminacije, koji bi trebalo da bude u potpunosti usaglašen sa pravnim tekovinama Evropske unije i o planovima za usvajanje novog Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

EU naglašava značaj jačanja pravnih mera zaštite za osobe sa invaliditetom u specijalizovanim ustanovama u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava i konstatuje mere koje Srbija predlaže. EU poziva Srbiju da obezbedi da specijalizovane ustanove rade u skladu sa odredbama Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. U tom pogledu, EU konstatuje posvećenost Srbije da obezbedi adekvatnu negu i uslove života za štićenike i paralelan razvoj servisa podrške i nege ovim osobama u lokalnoj zajednici u skladu sa Konvencijom, i naglašava da puna usklađenost sa Konvencijom zahteva da Srbija investira u prelazak na usluge koje se pružaju na nivou lokalne zajednice i koje obuhvataju osobe sa invaliditetom. (vidi i Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje).

EU konstatuje mere koje Srbija planira za unapređenje zaštite dece i jačanje prava deteta, uključujući usvajanje novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela. EU podstiče Srbiju da posveti posebnu pažnju jačanju relevantnih institucija – uključujući putem obuke – i obezbedi bolju saradnju između pravosudnog i socijalnog sektora kada se radi o pitanjima zaštite dece. EU konstatuje različite mere za podsticanje sistema dečje zaštite, uključujući nameru Srbije da prioritet da merama podrške porodici kada su u pitanju ranjive grupe dece, a posebno unapređenju sistema hraniteljskih porodica za decu sa invaliditetom. EU poziva Srbiju da uspostavi pravosudni sistem primeren deci u skladu sa evropskim standardima i praksom, i konstatuje predložene mere u tom pogledu, uključujući tekuću obuku.

Procesne garancije

EU prima k znanju nameru Srbije da sprovede analizu usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i standardima u oblasti proceduralnih mera zaštite (prava u postupku i prava žrtve), kao i da nakon toga izmeni i dopuni Zakonik o krivičnom postupku. EU takođe konstatuje da se još uvek čeka na usvajanje planiranog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. EU naglašava važnost uspostavljanja snažnog sistema besplatne pravne pomoći obezbeđivanjem dovoljno finansijskih sredstava za doprinošenje garantovanju delotvornog pristupa pravdi za sve građane, a posebno za ranjive grupe u društvu. EU poziva Srbiju da pažljivo prati sprovođenje ovog sistema. EU prima k znanju informacije koje je obezbedila Srbija u pogledu prava na efektivan pravni lek, kao i njenu nameru da izmeni i dopuni normativni okvir za obezbeđivanje pravilne primene ovog prava. EU konstatuje nameru Srbije da oceni stepen usklađenosti svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u pogledu prava žrtve i da nakon toga izvrši usklađivanje svog zakonodavstva. Takođe prima k znanju plan Srbije da uspostavi mrežu usluga širom zemlje za pružanje podrške žrtvama, svedocima i oštećenima u svim fazama krivičnog postupka. EU naglašava da Srbija treba da obezbedi pristup osnovnom nivou usluga podrške i da olakša upućivanje na organizacije za pružanje pomoći žrtvama od strane policije. EU poziva Srbiju da aktivno podstiče i prati primenu ovih prava, kao i da organizuje dovoljan broj obuka u vezi sa tim.

Zaštita manjina; kulturna prava

EU naglašava značaj poštovanja i zaštite manjina, u skladu sa kriterijumima iz Kopenhagena. EU konstatuje pravni i institucionalni okvir u pogledu manjina u Srbiji i poziva na delotvorno ispunjavanje nacionalnih i međunarodnih obaveza Srbije. EU naglašava da planirane izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina treba da se izvrše u postupku u koji su uključene sve strane, kao i da se obezbedi da se svi sektorski zakoni u vezi sa tim usklade sa novim zakonodavstvom. EU konstatuje da je Srbija u martu 2016. godine, u tom pogledu, usvojila namenski Akcioni plan na osnovu procesa koji podrazumeva uključivanje predstavnika manjina. EU poziva Srbiju da iskoristi taj akcioni plan kako bi na celoj svojoj teritoriji delotvorno sprovela preporuke iz Trećeg mišljenja Savetodavnog komiteta u pogledu sprovođenja Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina. EU poziva Srbiju da u potpunosti sprovede svoj Akcioni plan u vezi sa Poglavljem 23 u oblasti pravosuđa i osnovnih prava, uključujući namenski akcioni plan o zaštiti nacionalnih manjina u čitavoj Srbiji, gde je Srbija obuhvatila mere usmerene ka demokratskom učešću, imajući u vidu delotvorno učešće nacionalnih manjina u izbornom postupku, adekvatnu zastupljenost u državnoj službi, prikupljanje podataka raščlanjenih po nacionalnom principu, poštovanje načela samoodređenja, funkcionisanje saveta nacionalnih manjina (uključujući putem pravnih koraka) i savete za međunacionalne odnose, međuinstitucionalnu saradnju, rešavanje pitanja zločina iz mržnje, upotrebu jezika nacionalnih manjina, dostupnost udžbenika i usvajanje namenskog zakona, finansijsku održivost medija, negovanje dijaloga među manjinama poštujući politiku nemešanja, adekvatnost Fonda za nacionalne manjine i pristup verskoj službi na manjinskim jezicima.

EU smatra da će ovaj plan, ukoliko se dosledno i delotvorno bude sprovodio, u praksi dovesti do garantovanja zaštite prava pripadnika manjina, jednako na teritoriji cele zemlje. EU naročito konstatuje da je što se tiče obrazovanja, novi Zakon o udžbenicima usvojen u julu 2015. godine i da se njime omogućava obezbeđivanje udžbenika na jezicima nacionalnih manjina i druge planirane aktivnosti usmerene ka podizanju kvaliteta učenja manjinskih jezika i nastave na tim jezicima na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja. EU naglašava da treba delotvorno sprovoditi zakonodavstvo kojim se garantuje pravo na obrazovanje na manjinskim jezicima. Kako je navedeno u namenskom akcionom planu Srbije, to bi trebalo da obuhvati izradu nastavnog plana i programa za učenje srpskog kao drugog jezika, obezbeđivanje mogućnosti učenja jezika nacionalnih manjina u školama i obezbeđivanje udžbenika za nastavu na tim jezicima

EU ističe da konzistentno sprovođenje postojećih zakonskih odredaba o pravu na upotrebu manjinskih jezika u kontaktima sa državnim organima na lokalnom nivou treba da se obezbedi povećanjem odgovarajućih administrativnih kapaciteta uz preduzimanje mera za povećanje svesti. Takođe, poziva Srbiju da obezbedi pristup medijima na manjinskim jezicima, i da podrži održivost tih medija obezbeđivanjem sadržaja na manjinskim jezicima putem implementacije mehanizama za sufinansiranje projekata, obezbeđivanjem budžetske podrške medijima u svojini nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i da poveća sadržaj na manjinskim jezicima na Javnom medijskom servisu. EU poziva Srbiju da promoviše ravnopravni pristup verskim službama na manjinskim jezicima između ostalog putem pravne analize propisa i zakonodavnih izmena ukoliko je potrebno, kao i ohrabrivanjem dijaloga među zainteresovanim crkvama i drugim zainteresovanim stranama. Najzad, EU poziva Srbiju da preduzme mere za obezbeđivanje adekvatne zastupljenosti u državnoj upravi nacionalnih manjina uspostavljanjem odgovarajućih kriterijuma za zapošljavanje u svom zakonodavnom okviru. EU poziva Srbiju da pažljivo prati sprovođenje ovog akcionog plana na sveobuhvatan i transparentan način.

EU konstatuje naročito tešku situaciju kada je u pitanju romska manjina i mere koje Srbija namerava da usvoji za poboljšanje situacije. EU konstatuje usvajanje, u martu 2016. godine, Strategije za unapređenje položaja Roma u Republici Srbiji (2015-2025). Poziva Srbiju da odmah usvoji Akcioni plan u vezi sa tim i da obezbedi efikasno sprovođenje putem snažne koordinacije svih relevantnih tela, i na lokalnom nivou, tesnu saradnju sa romskom zajednicom, kao i realan budžet. Posebnu pažnju treba posvetiti izdavanju ličnih dokumenata, sprovođenju mera protiv diskriminacije, obezbeđivanju usklađenosti sa međunarodnim standardima o nasilnom iseljavanju, negovanju jednakog pristupa zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj zaštiti, obrazovanju i tržištu rada i unapređenju uslova stanovanja. EU apeluje na Srbiju da obezbedi merljivo unapređenje situacije Roma, imajući u vidu smanjenje i najzad nestajanje jaza između njih i drugog stanovništva, a posebno u oblastima poput zdravstvene zaštite, obrazovanja, zapošljavanja i pristupa osnovnim komunalnim uslugama, kao što su voda namenjena za ljudsku upotrebu i struja u kući.

Što se tiče interno raseljenih lica, EU konstatuje da Srbija predviđa poboljšanje uslova života, obezbeđivanje trajnih stambenih rešenja, izdavanje dokumenata licima bez dokumenata i rad na daljem integrisanju interno raseljenih lica u društvo, a posebno onih iz najranjivijih grupa. EU naglašava poseban značaj daljeg unapređenja socijalne i ekonomske integracije raseljenih lica.

Mere protiv rasizma i ksenofobije

EU konstatuje da se radi obezbeđivanja adekvatnog gonjenja zločina iz mržnje, Srbija obavezala na izmene i dopune Krivičnog zakonika u smislu usklađivanja sa Okvirnom odlukom Saveta 2008/913/PUP od 28. novembra 2008. godine o borbi protiv određenih oblika i izražavanja rasizma i ksenofobije krivičnopravnim sredstvima, obezbeđivanja obuke i podizanja svesti, kao i ažuriranja svog Akcionog plana za sprovođenje Strategije protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (2013 — 2018) u skladu sa preporukama iz jednog izveštaja o sprovođenju. EU naglašava značaj rešavanja pitanja rasizma i ksenofobije putem podizanja svesti, obrazovanja, pomoću medija itd., kao i adekvatnim odgovorom na političkom nivou i nivou sprovođenja zakona kada su u pitanju rasistički incidenti.

Zaštita podataka o ličnosti

EU konstatuje posvećenost Srbije kada je u pitanju usklađenost propisa o zaštiti podataka o ličnosti sa pravnim tekovinama EU. U tom pogledu, EU poziva Srbiju da odmah usvoji i implementira nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa pravnim tekovinama EU, uključujući Direktivu o privatnosti i elektronskim komunikacijama, radi obezbeđivanja nezavisnosti, ali i nužnih ljudskih resursa i obuke za Kancelariju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i da uloži napore u organizovanje šire obuke da bi sve relevantne zainteresovane strane bile svesne novih pravila kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti.

Za sve gore navedene oblasti, EU poziva Srbiju da u potpunosti prizna značaj sveobuhvatnog utvrđivanja politike na osnovu dokaza i najboljeg mogućeg korišćenja ekspertize civilnog društva, kao i da se angažuje u sveobuhvatnim konsultacijama o zakonodavnim predlozima i predlozima politika sa civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama i obezbedi sistemski pristup informacijama.

*

*

*

S obzirom na sadašnje stanje u pripremama Srbije, podrazumevajući da, kroz inkluzivne konsultacije sa civilnim društvom i glavnim zainteresovanim stranama, kao i posredstvom odgovarajućih postupaka parlamentarne kontrole i nadzora kojima se to adekvatno omogućava, Srbija treba da nastavi da ostvaruje napredak u pogledu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU (acquis) iz poglavlja Pravosuđe i osnovna prava, EU konstatuje da je neophodno da se ispune sledeća prelazna merila pre preduzimanja sledećih koraka u pregovaračkom procesu u vezi sa poglavljem Pravosuđe i osnovna prava:

Srbija treba da obezbedi delotvorno, neposredno i stalno praćenje sprovođenja Akcionog plana u oblasti pravosuđa i osnovnih prava kroz jak i multidisciplinaran mehanizam, kojim se po potrebi mogu aktivirati korektivne mere, naročito vodeći računa o adekvatnosti ljudskih i finansijskih resursa, institucionalnom kapacitetu, zahtevima za obuke, poštovanju utvrđenih krajnjih rokova, stvarnom dijalogu sa civilnim društvom i adekvatnom razmatranju njihovih predloga.

Srbija sprovodi svoju Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa (2013 – 2018) i Akcioni plan obezbeđujući potpunu usklađenost sa Akcionim planom za Poglavlje 23. Srbija procenjuje uticaj Strategije krajem 2018. godine i po potrebi preduzima korektivne mere. Srbija obezbeđuje praćenje preporuka iz Funkcionalne analize i sprovodi novu Funkcionalnu analizu početkom 2018. godine.

Srbija treba da jača nezavisnost pravosuđa, a posebno:

Srbija usvaja nove odredbe Ustava, imajući u vidu preporuke Venecijanske komisije, u skladu sa evropskim standardima i na osnovu obimnog i sveobuhvatnog procesa konsultacija. Srbija potom menja i dopunjuje i sprovedi Zakon o uređenju sudova, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Državnom veću tužilaca, kao i Zakon o Pravosudnoj akademiji.

Srbija uspostavlja pregled rezultata na putu sprovođenja pravičnog i transparentnog sistema koji se zasniva na vrednovanju rada pri napredovanju sudija i tužilaca uključujući i zapošljavanje, kao i na vrednovanju rada i unapređenju sudija i tužilaca na osnovu periodičnih procena o uspešnosti njihovog rada (uključujući viši nivo). Srbija obezbeđuje odgovarajući administrativni kapacitet za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i obezbeđuje im sopstveni budžet. Srbija uspostavlja efikasan mehanizam koji omogućava Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca da reaguje protiv političkog mešanja i uspostavi mehanizam praćenja za puno poštovanje sudskih odluka, kao i uzdržavanja od javnih komentara kada je u pitanju rad sudova koji dolaze od vladinih zvaničnika i političara.

Srbija treba da jača nepristrasnost i odgovornost pravosuđa. Naročito,

Srbija uspostavlja koherentan proceduralni okvir i neophodne IKT (Informacione i komunikacione tehnologije) alate koji obezbeđuju raspodelu predmeta metodom slučajnog određivanja u svim sudovima i tužilaštvima. Srbija obezbeđuje da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju alate za praćenje raspodele predmeta metodom slučajnog određivanja.

Srbija obezbeđuje da sudije budu u potpunosti odgovorne za obezbeđivanje početnih rezultata kada je u pitanju korišćenje sistema izjava o prihodima i imovini kao efikasnog sredstva za utvrđivanja neobjašnjivog bogatstva, podizanja svesti o tome i strogoj primeni pravila o sukobu interesa, promovisanje i kontrolu poštovanja etičkog kodeksa, izbegavanje koncepta zloupotreba funkcionalnog imuniteta, obezbeđivanje redovne inspekcije od strane nezavisnih inspekcijskih tela kada je u pitanju rad sudija i tužilaca.

Srbija obezbeđuje delotvoran disciplinaran sistem sa svim garancijama za pravično suđenje, pravom na pobijanje odluka i sankcija, kao i efikasnim izvršenjem sankcija.

Srbija treba da unapredi profesionalizam, stručnost i efikasnost pravosuđa. Naročito,

Srbija obezbeđuje da Pravosudna akademija usvoji višegodišnji program rada, pokrivajući ljudske i finansijske resurse i dalji razvoj programa obuke. Srbija takođe obezbeđuje održivo i dugoročno rešenje finansiranja Pravosudne akademije, primenjuje kvalitetan mehanizam kontrole i redovno i efikasno ocenjuje uticaj obuke. Srbija obezbeđuje da se potrebe za obukom vrednuju kao deo vrednovanja rada sudija i tužilaca.

Srbija vrši sveobuhvatno vrednovanje rada svoje sudske i tužilačke mreže, sa fokusom na troškovima i raspodeli sredstava, efikasnosti, obimu posla i pristupa pravdi pre preduzimanja bilo kakvih daljih koraka u razvoju sudske i tužilačke mreže.

Srbija usvaja i primenjuje strategiju kadrovskih resursa za celokupno pravosuđe, koja vodi ka merljivom unapređenju raspoređivanja obima posla, efikasnosti i efektivnosti pravosudnog sistema.

Srbija sprovodi svoj nacionalni program za smanjenje broja zaostalih predmeta, uključujući kroz podsticanje upotrebe raznih alternativnih mehanizama za rešavanje sporova, i formira inicijalnu evidenciju održivog smanjenja broja zaostalih sudskih slučajeva.

Srbija usvaja i primenjuje novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju i formira inicijalnu evidenciju povećanja broja izvršenja u građanskim i komercijalnim slučajevima. Srbija prati sistem izvršenja i razvija dalje mere gde je to potrebno.

Srbija uvodi i razvija koherentan elektronski portal e-Pravosuđa omogućujući sistematizovanu i automatizovanu razmenu informacija kroz celokupan sudski sistem i kancelarije javnih tužilaca, elektronsku dodelu slučajeva i razvijanje i korišćenje zdravih statističkih kapaciteta (u skladu sa smernicama CEPEJ-a o pravosudnim statistikama) kako bi se, između ostalog, omogućilo merenje prosečnog trajanja sudskih postupaka. Srbija obezbeđuje odgovarajuću obuku za korisnike sistema.

Srbija obezbeđuje kvalitativno unapređenje konzistentnosti jurisprudencije, uključujući obezbeđivanje lakog pristupa za sve sudove preko elektronske baze aka i njihovu objavu u razumnom vremenskom periodu.

Srbija treba da unapredi procesuiranje slučajeva domaćih ratnih zločina. Naročito,

Srbija delotvorno sprovodi mere iz Nacionalne strategije u podršci istragama, gonjenjima i presudama za ratne zločine. Srbija istovremeno prati primenu, procenjuje njen uticaj i revidira je.

Srbija usvaja i efikasno primenjuje Tužilačku strategiju za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina; Srbija prati primenu strategije i procenjuje njen uticaj, kad je to potrebno i primereno.

Srbija osnažuje svoja istražna, tužilačka i pravosudna tela obezbeđujući proaktivniji pristup kao i poverljivost istraga, predviđajući obuke za sve nove i trenutne zaposlene, unapređujući sistem za zaštitu svedoka i podršku žrtvama, kao i obezbeđujući prava žrtava i pristup pravdi bez diskriminacije;

Srbija dokazuje delotvorno sprovođenje adekvatnih istraga optužbi i jednak tretman osumnjičenih, ne dajući utisak da je bilo ko iznad zakona, bez obzira na njihovu nacionalnost, etničku pripadnost ili da li se radi o žrtvama; Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju svih istraga, gonjenja i presuda većeg broja slučajeva, uključujući slučajeve protiv osumnjičenih visokog profila, kao i slučajeve koji su prosleđeni Srbiji iz MKSJ. Srbija obezbeđuje proporcionalnost krivičnih presuda i politiku kažnjavanja u skladu sa standardima međunarodnog krivičnog zakona.

Srbija ostvaruje konstruktivnu saradnju sa susednim zemljama u otkrivanju i određivanju/utvrđivanju sudbine nestalih lica ili njihovih ostataka, uključujući kroz brzu razmenu informacija. Srbija ostvaruje značajnu regionalnu saradnju i dobre susedske odnose u rešavanju pitanja ratnih zločina izbegavajući sukobe u pogledu nadležnosti i starajući se o tome da se krivično gonjenje za ratne zločine vrši bez diskriminacije. Sva nerešena pitanja u vezi sa ovim moraju se u potpunosti rešiti;

Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (uključujući potpuno prihvatanje i primenu svih presuda i odluka) kao i sa Mehanizmom za međunarodne krivične sudove.

Borba protiv korupcije

Srbija primenjuje Akcioni plan kao deo Nacionalne strategije u borbi protiv korupcije za period 2013 — 2018. Striktno se nadgleda primena i preduzimanje korektivnih mera kada je to potrebno. Srbija će sprovesti procenu uticaja svojih rezultata 2018. godine.
Srbija treba da osnaži preventivne mere u borbi protiv korupcije. Naročito,

Srbija sprovodi sveobuhvatnu procenu svog zakonodavstva u poređenju sa Pravnim tekovinama EU i Konvenciji UN za borbu protiv korupcije i tamo gde je potrebno vrši izmene svog zakonodavstva. Srbija prati sve preporuke GREKO .

Vlada Republike Srbije je angažovana u konstruktivnom odnosu sa Savetom za borbu protiv korupcije, ozbiljno razmatra preporuke istog i u najvećoj meri ih uzima u obzir.

Srbija usvaja novi Zakon o agenciji za borbu protiv korupcije ^BPK) obezbeđujuđi joj jasan i snažan mandat. Srbija obezbeđuje ABPK-u svu neophodnu nezavisnost, prijem adekvatnih finansijskih i kadrovskih sredstava kao i obuke uz veoma dobru povezanost sa ostalim relevantnim organima (uključujući pristup njihovim bazama podataka). Srbija obezbeđuje da svi organi koji ne dostave svoje izveštaje i uskrate saradnju ABPK za to i odgovaraju.

Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju koja pokazuje povećanje broja uočenih i rešenih slučajeva konflikta interesa, uključujući i sankcije za odvraćanje. Srbija obezbeđuje obuke i vrši osvešćivanje u cilju obezbeđivanja što boljeg razumevanja koncepta na svim nivoima.

Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju efikasne primene prijave imovine i sistem verifikacije, uključujući i kaznene mere za odvraćanje u slučajevima neusaglašenosti kao i odgovarajuće praćenje mera (uključujući i temeljne istrage tamo gde je to potrebno) u slučajevima gde prijavljena imovina ne odgovara realnom stanju.

Srbija radi na izmenama svog Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i radi na osnaživanju nezavisnosti i administrativnih kapaciteta relevantnih nadzornih organa, posebno Državne revizorske institucije i Republičke izborne komisije.

Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju adekvatne primene zakona, uključujući i mere za odvraćanje tako gde je to potrebno.

Srbija vrši izmene svog Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ojačava administrativni kapacitet kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđuje obuku o rukovanju pristupa zahtevima za informacije i inicijalnu evidenciju unapređenog pristupa informacijama, obuhvatajući, u smislu poslova privatizacije, aktivnosti državnih preduzeća, postupke javnih nabavki, javne potrošnje i donacije političkim strankama iz inostranstva.

Srbija angažuje i upravlja karijerama državnih službenika na bazi jasnog i transparentnog kriterijuma, sa akcentom na vrednovanje i pokazane veštine. Srbija razvija i koristi mehanizam za efikasnu primenu Kodeksa ponašanja državnih službenika. Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju primenjenih sankcija u slučajevima kršenja pomenutog Kodeksa. Srbija obezbeđuje sprečavanje korupcije kroz uvođenje efikasnog internog sistema kontrole i osnaživanja odgovornosti rukovodilaca u javnom sektoru.

Srbija efikasno primenjuje novi Zakon o zaštiti uzbunjivača i prati njegovu primenu.

Srbija primenjuje i ocenjuje uticaj mera preduzetih u cilju smanjenja korupcije u ugroženim područjima (zdravstveni sektor, porezi i carine, obrazovanje, lokalne vlasti, proces privatizacije, javne nabavke i policija), preduzima korektivne mere gde je potrebno i organizuje inicijalnu evidenciju mogućeg umanjenja stepena korupcije u navedenim područjima.

Srbija treba da osnaži represivne mere u borbi protiv korupcije. Naročito,

Srbija radi na analizi svoje organizacione strukture i organa pre izmene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. Srbija posvećuje posebnu pažnju izgradnji kapaciteta tužilaštva i policije i obezbeđuje neophodnu finansijsku i kadrovsku podršku i obuku. U značajnoj meri se unapređuje međuagencijska saradnja i razmena obaveštajnih podataka na siguran i bezbedan način.

Srbija uspostavlja inicijalnu evidenciju efikasnih i efektivnih istraga (uključujući finansijske istrage), gonjenja, presude i konfiskaciju imovine u slučaju korupcije, uključujući i slučajeve visokog profila. Srbija primenjuje politiku nulte tolerancije curenja informacija u vezi sa planiranim ili tekućim korupcijskim istragama i obezbeđuje sankcionisanje ukoliko dođe to takvih situacija.

Srbija revidira svoj Krivični zakonik i obezbeđuje efikasan ishod u rešavanju privrednih krivičnih slučajeva a posebno u krivičnim delima „zloupotrebe položaja odgovornog lica“.

Osnovna prava

Srbija treba da osnaži efikasnu primenu ljudskih prava.

Naročito,

Srbija dodatno dopunjuje Zakon o zaštitniku građana u cilju osnaživanja nezavisnosti i u skladu sa međunarodnim standardima. Srbija osnažuje institucionalni kapacitet svoje strukture Zaštitnika građana, uključujući Nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Srbija aktivno i kontinuirano pruža javnu podršku relevantnim nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava.

Srbija primenjuje sve preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) i ulaže u poboljšanje infrastrukture i uslova života u zatvorima (uključujući zdravstvenu zaštitu), pritvorskim centrima i psihijatrijskim ustanovama. Srbija aktivno radi na smanjenju pretrpanosti i sprovodi obučavanje i aktivnosti u pogledu podizanja nivoa svesti o pravima lica u pritvoru.

Srbija u potpunosti poštuje nezavisnost medija, primenjujući nulti stepen tolerancije kada se radi o pretnjama i napadima na novinare, i stavlja prioritet na krivične istrage kad god se desi takav slučaj. Srbija obezbeđuje inicijalnu evidenciju napretka u radu „Komisije za razmatranje činjenica koje su pribavljene u istragama koje su objavljene u ubistvima novinara“ uključujući dodatne istrage, efikasna gonjenja i preventivne mere za učinioce.

Kroz primenu Strategije za razvoj sistema javnog informisanja, Srbija preduzima aktivne mere u reformisanju svog medijskog okruženja kreirajući time ohrabrujuće okruženje za slobodno izražavanje, zasnovano na transparentnosti (uključujući i vlasništvo nad medijima), integritet i pluralizam.

Srbija primenjuje Strategiju i akcioni plan u borbi protiv diskriminacije i usvaja izmene Zakona o zabrani diskriminacije u skladu sa pravnim tekovinama EU. Srbija obezbeđuje adekvatan institucionalni kapacitet za njihovu primenu. Srbija pažljivo prati uticaje ova dva instrumenta – i u pogledu punog poštovanja prava LGBTI lica – preduzimajući korektivne mere gde je potrebno.

Srbija usvaja novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti i novu Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima. Srbija obezbeđuje adekvatan institucionalni kapacitet za primenu plana kao i za primenu Nacionalne strategije i Akcionog plana za poboljšanje položaja žena i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Srbija pažljivo prati njihov uticaj i preduzima preventivne mere tamo gde je to potrebno.

Srbija unapređuje stepen poštovanja prava deteta, s posebnim osvrtom na grupu socijalno ranjive dece, na decu sa invaliditetom i decu žrtve zločina. Srbija aktivno radi na smanjenju institucionalizacije u korist povećanja broja rešenja porodične nege. Srbija usvaja i primenjuje Strategiju i akcioni plan za prevenciju i zaštitu dece od svih oblika nasilja. Srbija uspostavlja pravosudni sistem po meri deteta, uključujući kroz izmene i dopune i sprovođenje Zakona o maloletnicima, unapređivanje rada Saveta za maloletničko pravosuđe, obezbeđivanje obuku za rad sa maloletnim prestupnicima, kao i kroz unapređivanje alternativnih sankcija za maloletna lica i mere za reintegraciju maloletnih prestupnika u društvo.

Srbija unapređuje situaciju sa invalidima, između ostalog kroz punu primenu Konvencije UN o pravima lica sa invaliditetom i pažljivo prati svoje rezultate.

Republika Srbija treba da unapredi usklađenost sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima u pogledu procesnih garancija. Naročito:

Republika Srbija usvaja novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i uspostavlja dobro opremljen sistem besplatne pravne pomoći. Republika Srbija vrši izmenu svog zakonodavstva (uključujući Zakonik o krivičnom postupku) kako bi se postigla usklađenost sa pravnim tekovinama EU u pogledu procesnih prava i prava žrtava.

Republika Srbija pruža potrebnu obuku i prati sprovođenje EU kompatibilnog zakonodavstva po pitanju proceduralnih zaštitnih mera i preduzima korektivne mere gde je to potrebno.

Republika Srbija treba da pojača zaštitu manjina i kulturnih prava. Naročito,

Republika Srbija sprovodi svoj pravni okvir koji se odnosi na prava osoba pripadnika manjina, kao i „Akcioni plan za ostvarivanje prava nacionalnih manjina“ u potpunosti i time doprinosi delotvornom i jednakom sprovođenju preporuka Savetodavnog komiteta Saveta Evrope o sprovođenju Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina na čitavoj teritoriji. Naročito posvećuje pažnju oblasti obrazovanja, upotrebi manjinskih jezika, pristupu medijima i verskim službama na manjinskim jezicima i adekvatnoj zastupljenosti u javnoj upravi. Republika Srbija detaljno prati njegovo sprovođenje na inkluzivan i transparentan način, procenjuje njegov uticaj do kraja 2018. godine i izveštava o napretku.

Republika Srbija usvaja i sprovodi akcioni plan (koji prati novu strategiju) za poboljšanje uslova života Roma, sa posebnim naglaskom na registraciju, sveobuhvatne mere zabrane diskriminacije, poštovanje međunarodnih standarda o prinudnim iseljenjima, garantovana socijalno-ekonomska prava, obrazovanje, zdravstvo, zapošljavanje i stanovanje, uključujući i pristup osnovnim javnim uslugama (voda i struja). Republika Srbija obezbeđuje merljivo poboljšanje položaja Roma, smanjujući jaz u odnosu na ostatak stanovništva u gore navedenim oblastima.

Republika Srbija poboljšava položaj izbeglica i interno raseljenih lica kroz pružanje trajnih stambenih rešenja i poboljšanje životnih uslova, poboljšanje njihovog pristupa pravdi putem besplatne pravne pomoći, pružanje ličnih (građanskih) dokumenata licima bez navedenih dokumenata čime se obezbeđuje njihov potpuni pristup pravima i podstiče njihova socijalna i ekonomska integracija.

Republika Srbija treba da preduzme korake zarad usklađivanja domaćeg zakonskog okvira sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima protiv rasizma i ksenofobije. Naročito,

Republika Srbija vrši izmenu svog Krivičnog zakonika kako bi u potpunosti bila usklađena sa pravnim tekovinama EU, dok u praksi osigurava delotvoran pristup krivičnog zakonodavstva određenim oblicima i izrazima rasizma i ksenofobije. Republika Srbija preduzima mere usmerene na povećavanje tolerancije među građanima, uključujući kroz obuke i podizanje nivoa svesti o borbi protiv zločina iz mržnje, i kroz obezbeđivanje delotvorne istrage slučajeva. Republika Srbija sprovodi Strategiju i Akcioni plan za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (2013 – 2018).

Republika Srbija treba da obezbedi usklađivanje sa standardima EU o zaštiti podataka, naročito,

Republika Srbija usvaja i sprovodi novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti u skladu sa pravnim tekovinama EU, prati njegovo sprovođenje i preduzima korektivne mere gde je to potrebno. Republika Srbija takođe pruža obuku i jača nezavisnost, sredstva i administrativne kapacitete Poverenika za informacije od javnog značaja.

Za sve pomenute oblasti, Republika Srbija u potpunosti priznaje i koristi prednosti ekspertize civilnog društva, te stoga pristupa stvarnom i sistematskom dijalogu sa civilnim društvom.

Praćenje napretka pri usklađivanju sa i sprovođenjem pravnih tekovina EU će se nastaviti tokom pregovora. Evropska unija ističe da će posebnu pažnju posvetiti praćenju svih specifičnih pitanja koja su gore navedena – kroz ekspertske misije – u cilju obezbeđivanja administrativnih kapaciteta Republike Srbije. U skladu sa odredbama pregovaračkog okvira, Komisija ukazuje na svoju nameru da predloži ažurirana prelazna merila kada god je to opravdano. U tom pogledu, sve mere da se prilagodi pretpristupna pomoć se mogu preduzeti samo u skladu sa važećim pravilima i procedurama. Posebnu pažnju treba posvetiti vezama između ovog poglavlja i drugih pregovaračkih poglavlja. Konačna ocena usaglašenosti zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU i njenog kapaciteta za sprovođenje može se vršiti isključivo u kasnijoj fazi pregovora. Pored svih informacija koje EU može zahtevati u okviru pregovora u ovom poglavlju, a koje treba da budu na raspolaganju na Konferenciji, EU poziva Republiku Srbiju da redovno pruža pisane detaljne izveštaje Savetu za stabilizaciju i pridruživanje o napretku u sprovođenju pravnih tekovina EU.

Imajući u vidu sva gorenavedena razmatranja, Konferencija će morati ponovo da razmatra ovo poglavlje u odgovarajućem trenutku.

Takođe, EU podseća da je u periodu od otvaranja do zatvaranja pregovora moguće usvajanje novih pravnih tekovina EU.

( Pregovori o pristupanju sa Srbijom – Poglavlje 23: Pravosuđe i osnovna prava, Kancelarija za evropske integracije )

Brisel, 5. jul 2016. (or. na eng.)

10075/16

Savet Evropske unije

10075/16

DG C 2A

ELARG 79

UVODNO PISMO

Pošiljalac: Radna grupa za proširenje i zemlje u procesu pregovora o pristupanju EU

Od: 5. jula 2016. godine

Primalac: Odbor stalnih predstavnika

Predmet: Pregovori o pristupanju sa Srbijom – Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost

Radi pripreme sledećeg sastanka Pristupne konferencije sa Srbijom, Radna grupa za proširenje i zemlje u procesu pregovora o pristupanju EU saglasila se oko nacrta Zajedničke pozicije Evropske unije o Pravosuđu i osnovnim pravima.

S obzirom na to i u skladu sa unutrašnjim modalitetima za pregovore sa Srbijom ( dok. 17977/13), Odbor stalnih predstavnika se poziva da usvoji zajedničku poziciju kako je utvrđeno u Aneksu.

Nakon usvajanja od strane Odbora stalnih predstavnika, zajednička pozicija Evropske unije biće dostupna Srbiji pre narednog sastanka Pristupne konferencije.

GS/wd

SR

ANEKS

KONFERENCIJA O PRISTUPANjU SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI

NACRT ZAJEDNIČKE POZICIJE EVROPSKE UNIJE Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost

Ova pregovaračka pozicija Evropske unije se zasniva na njenoj opštoj poziciji sa Konferencije o pristupanju sa Srbijom (CONF-RS 1/14), i podleže pregovaračkim principima koji su usvojeni u tom okviru, naročito:

Svaki stav izražen od strane Srbije ili EU u određenom poglavlju pregovora ni na koji način neće prejudicirati poziciju koja može biti zauzeta u odnosu na druga poglavlja;

sporazumi postignuti u toku pregovora o konkretnim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim sve dok se ne postigne ukupni sporazum za sva poglavlja;

kao i zahtevima postavljenim u tačkama 23, 24, 28, 42, 43, 44 i 48 Pregovaračkog okvira.

EU ohrabruje Republiku Srbiju da nastavi proces usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i njihovu efikasnu primenu i sprovođenje, i uopšte da još pre pristupanja razvije mere i instrumente što bliže onima u Evropskoj uniji.

EU konstatuje da Srbija, u svojoj pregovaračkoj poziciji (CONF-RS 3/16) prihvata pravne tekovine EU u Poglavlju 24 koj e su na snazi 1. j anuara 2016. godine i da će biti spremna da ih primeni do dana pristupanja Evropskoj uniji.

1. Migracije

EU prima k znanju informacije u vezi sa uspostavljenim pravnim okvirom, a posebno Zakonom o strancima, Zakonom o zaštiti državne granice, Zakonom o upravljanju migracijama, Zakonom o zapošljavanju stranaca, Zakonom o ratifikaciji sporazuma potpisanog između Republike Srbije i Evropske unije o readmisiji lica bez dozvole za boravak i Krivični zakonik. Takođe konstatuje da Srbije sprovodi Strategiju za upravljanje migracijama i Strategiju za reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji zajedno sa pratećim akcionim planovima.

EU dalje konstatuje opredeljenost Srbije za izmenu Zakona o strancima i Krivičnog zakonika u 2016. godini i Zakona o zapošljavanju stranaca 2018. godine, obezbeđujući dalje usklađivanje sa relevantnim pravnim tekovinama EU i da završi svoje usklađivanje dve godine pre pristupanja. Ona takođe napominje da će Srbija izvršiti procenu administrativnih kapaciteta i potreba za obukom tih kapaciteta, kao i procenu opreme i infrastrukture, te preduzeti neophodne mere kako bi se osigurala spremnost Srbije da pravilno sprovodi pravne tekovine EU u oblasti legalnih i iregularnih migracija. ^U naglašava značaj napora koje čini Srbija u cilju usklađivanja svog zakonodavstva sa zahtevima EU i jačanja institucionalnih kapaciteta kako bi se osigurala potpuna i efikasna implementacija i sprovođenje pravnih tekovina EU u oblasti kako legalnih tako i iregularnih migracija.

EU poziva Srbiju da pojača napore na presretanju iregularnih migranata i efikasnom razbijanju i krivičnom gonjenju kriminalnih mreža koje se bave krijumčarenjem ljudi.

EU konstatuje da Srbija ima 144 + 8 (za majke sa decom) mesta za smeštaj presretenih iregularnih migranata. Ona ohrabruje Srbiju da pojača napore na obezbeđivanju adekvatnih smeštajnih kapaciteta u svojim centrima, sa posebnim osvrtom na maloletnike i ugrožene grupe. ^U poziva Srbiju da trajno prati adekvatnost smeštajnih kapaciteta i da uspostavlja i razvija mehanizme koji su u stanju da se nose sa naglim porastom broja izbeglica. ^U podseća na potrebu da se obezbede neophodna finansijska sredstva za pokrivanje tekućih troškova i troškova održavanja smeštajnih kapaciteta. Isto tako, potreban je dovoljan broj adekvatno obučenog osoblja za rad u ovim objektima i šire, za sprovođenje svih aspekata migracione politike Srbije.

EU podvlači potrebu da se dovoljno vremena pre pristupanja uspostavi snažan povratni mehanizam u skladu sa zahtevima EU, zasnovan na mreži sporazuma o readmisiji ili drugih aranžmana, kako sa susednim zemljama, tako i sa zemljama porekla i tranzitnim zemljama.

EU konstatuje postojeće aranžmane za povratak lica na Kosovo i poziva Srbiju da nastavi da obezbeđuje njihovu nesmetanu primenu. EU takođe poziva Srbiju da nastavi da sprovodi sporazum sa EU o readmisiji.

EU konstatuje da se kroz Mehanizme za monitoring post-vizne liberalizacije (PVLMM) prati situacija koja se tiče neosnovanih zahteva za azil u EU i poziva Srbiju – u svetlu najnovijih saznanja PVLMM-a – da nastavi da preduzima preventivne mere za sprečavanje podnošenja neosnovanih zahteva za azil u zemlje članice EU od strane njenih državljana, da redovno procenjuje efekte tih mera, uključujući socio-ekonomsku inkluziju, i da po potrebi vrši njihovo prilagođavanje.

2. Azil

EU prima k znanju informacije u vezi sa uspostavljenim pravnim okvirom, a posebno Zakonom o azilu, Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o strancima i Zakonom o upravnim sporovima. EU uzima u obzir informacije o planiranim izmenama Zakona o azilu, kao i analizu koja se planira pre usvajanja ovog novog zakona. EU navodi da su potrebni značajni dalji napori Srbije da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU, i poziva Srbiju da pažljivo prati sprovođenje novog zakona i nastavi da ulaže napore kako bi se osiguralo potpuno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva, te njegova primena i sprovođenje na dan pristupanja.

EU smatra Srbiju ključnim partnerom u pronalaženju održivog rešenja za redovno upravljanje migratornim kretanjima raseljenih lica koja prelaze preko balkanskog regiona. EU navodi da je u 2015. godini, 579.518 osoba registrovano tokom tranzita kroz Srbiju i da je 586 osoba efektivno tražilo azil, od kojih će većina – prema Srbiji – verovatno da napusti zemlju u toku postupka. Ona takođe navodi da je u 2015. godini za 16 osoba odobren status izbeglice, a 14 osoba je dobilo supsidijarnu zaštitu.

EU konstatuje da je Srbija uspostavila vanredne mere za postupanje u slučaju priliva raseljenih lica i ohrabruje Srbiju da po tom osnovu brzo usvoji sveobuhvatnu strategiju koja uključuje sistem za rano upozorenje, spremnost i upravljanje krizama.

EU konstatuje činjenicu da će Srbija povećati svoje trenutne smeštajne kapacitete koji iznose 810 mesta sa još 300 stalnih mesta i taj plan reagovanja Srbije u vanrednim situacijama dozvoljava Srbija da proširi svoje trenutne kapacitete za 50 – 300% u slučaju masovnih priliva i u zavisnosti od potreba. EU takođe uzima u obzir neposredne napore Srbije da smesti više lica kojima je potrebna međunarodna zaštita tokom zime 2015 – 2016. godine, obezbeđujući do 6.000 dodatnih mesta. EU poziva Srbiju da kontinuirano prati smeštajne potrebe i da u skladu sa tim prilagodi svoju infrastrukturu, kako u pogledu slobodnih mesta tako i dužine boravka. Dalje ohrabruje Srbiju da osigura odgovarajuće standarde smeštaja i da obrati posebnu pažnju na potrebe ranjivih osoba.

EU ohrabruje Srbiju da da prioritet uspostavljanju funkcionalnog sistema azila u skladu sa pravnim tekovinama EU, sa posebnim osvrtom na princip zabrane proterivanja, efikasan pristup postupku azila, koristi od prijema, vreme obrade zahteva za azil, kvalitet donete odluke, okolnosti pod kojima su korisnici međunarodne zaštite (uključujući ranjive kategorije) koji su priznati od strane Srbije smešteni i prevenciju sekundarnih kretanja azilanata i korisnika međunarodne zaštite. EU naglašava značaj preduzimanja neophodnih mera kako bi se izbeglo da azilanti postanu žrtve krijumčara ljudima. EU takođe poziva Srbiju da pažljivo prati udaljavanje sa svoje teritorije lica koja su dobila konačan negativan odgovor na zahtev za azil i nemaju mogućnost da legalno borave u Srbiji osim na osnovu Zakona o azilu.

EU prima k znanju osnivanje Kancelarije za azil, kao stalnog prvostepenog organa i Komisije za azil, kao nezavisnog drugostepenog organa. EU poziva Srbiju da pojača svoje kapacitete, uključujući obezbeđivanje prevodilačkih kapaciteta. EU takođe navodi da će budžet Komesarijata za izbeglice biti povećan i da će finansijske potrebe celog sistema azila biti preispitane i prilagođene potrebama. EU podseća na potrebu jačanja i drugih relevantnih upravnih (na primer, policije i granične policije) i sudskih vlasti, kao i na potrebu jačanja mehanizama saradnje između svih organa uključenih u ove aktivnosti.

EU poziva Srbiju da blagovremeno počne pripreme za primenu EURODAC sistema, Dablinske uredbe i da pristupi Dublin^net-u, sve nakon pristupanja. U tom smislu, Evropska unija ima u vidu da Srbija planira analizu svih uslova potrebnih za primenu EURODAC sistema i Dablinske uredbe. EU konstatuje opredeljenost Srbije da godinu dana pre pristupanja uspostavi potrebne strukture neophodne za saradnju sa Evropskom kancelarijom za podršku azilu. EU podvlači potrebu da Srbija na vreme započne pripreme za realizaciju svih aspekata politike azila EU nakon pristupanja. Ona naglašava da će navedene mere zahtevati značajne napore u smislu dodatnih ljudskih resurasa, opreme i obuke.

3. Vizna politika

EU prima k znanju informacije u vezi sa uspostavljenim pravnim okvirom, a posebno Zakonom o strancima, Zakonom o putnim ispravama i viznim pravilima. Napominje da će Srbija do kraja 2016. godine usvojiti novi Zakon o strancima, a krajem 2017. godine novi Zakon o spoljnim poslovima, kao i odgovarajuća podzakonska akta o vizama kako bi se osigurala usklađenost sa Viznim kodeksom EU. Takođe, uzima u obzir plan Srbije da krajem 2017. godine usvoji Plan za usklađivanje viznog režima tako da svoj pravni okvir i viznu politiku uskladi sa viznom politikom EU, najkasnije šest meseci pre pristupanja. EU uzima u obzir činjenicu da građanima iz 13 zemalja koje su na tzv. «negativnoj listi EU» (Uredba Saveta EU 539/2001) nije potrebna viza da putuju u Srbiju i poziva Srbiju da još pre pristupanja uskladi svoje pozitivne i negativne liste sa listama EU.

EU konstatuje da Srbija namerava da sprovede sveobuhvatnu analizu u pogledu stvaranja tehničkih uslova za nacionalni Vizni informacioni sistem koji se nakon pristupanja Šengenskom prostoru može povezati sa Viznim informacionim sistemom EU. EU takođe konstatuje da će Srbija sprovesti sveobuhvatnu analizu potreba prilikom priprema za usvajanje i sprovođenje Šengenskog akcionog plana koji će takođe sadržati odredbe koje se odnose na viznu politiku EU. EU poziva Srbiju da obezbedi potrebne ljudske i finansijske kapacitete za efikasno i pravilno sprovođenje Šengenskog akcionog plana. Srbija se poziva da obustavi izdavanja vize na granici i da svoju politiku u tom pogledu uskladi sa pravnim na granici i tekovinama EU.

4. Spoljne granice i Šengen

EU konstatuje postojeće zakonodavstvo, a posebno Zakon o zaštiti državne granice, Zakon o strancima, Zakon o putnim ispravama, Zakon o upravljanju migracijama i Krivični zakonik. EU podseća da je potrebno da Srbija nastavi sa procesom usaglašavanja kako bi postigla potpunu usklađenost sa pravnim tekovinama Evropske unije najkasnije do datuma pristupanja.

EU primećuje da je Srbija u potpunosti opredeljena da nastavi sa normalizacijom odnosa sa Kosovom i sprovođenjem svih sporazuma koji su postignuti u kontekstu dijaloga, što podrazumeva ako je potrebno i saradnju sa Euleksom. Ovo se posebno odnosi na Sporazum o integrisanom upravljanju granicom (IBM).

EU konstatuje da Srbija sprovodi Strategiju za integrisano upravljanje granicom (IBM) koja nije u potpunosti usklađena sa konceptom integrisanog upravljanja granicom na snazi u EU. EU konstatuje da Srbija planira da izmeni svoj sistem integrisanog upravljanja granicom do kraja 2016. godine kako bi ga uskladila sa konceptom na snazi u EU (uključujući četverostepeni model kontrole pristupa i obezbeđivanje odgovarajućih nadležnosti za sprovođenje zakona od strane Granične policije). EU poziva Srbiju da obrati posebnu pažnju na uspostavljanje neometane saradnje među službama na granici, kao i odgovarajuće obuke za zaposlene.

EU konstatuje da se Srbija obavezala da će usvojiti Akcioni plan za Šengen (5. Pravosudna saradnja u građanskim, trgovinskim i krivičnim stvarima

EU konstatuje da Srbija planira da sprovede – uz pomoć stranih eksperata – procenu uticaja koja bi omogućila utvrđivanje preciznih rokova i mera potrebnih za usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti u 2016. godini, kao i da bi ova ocena takođe trebalo da obezbedi jasne pokazatelje koji se odnose na administrativne, budžetske, kadrovske potrebe i potrebe za obukom. EU konstatuje da Srbija ima za cilj da postigne isti nivo pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima sa Kosovom kao što je predviđeno evropskim standardima za ovu oblast, uz strogo pridržavanje zahteva u smislu statusne neutralnosti.

EU ističe da su potrebni znatni napori – uključujući i one koji se ulažu u sklopu sveobuhvatne reforme pravosuđa – da bi se uskladili zakonski propisi, ojačali administrativni kapaciteta Ministarstva pravde, tužilaštava, sudova i pravne profesije uopšte potrebni za postupanje sa zahtevima za pravosudnu saradnju. Takođe primećuje da se Srbija opredelila da poboljša materijalne uslove u sudovima i tužilaštvima i posebno podvlači potrebu za unapređivanjem relevantne IT opreme. EU podseća Srbiju da je uzajamno poverenje kamen temeljac uspešne pravosudne saradnje i da je posebno važno za uspostavljanje međunarodnih instrumenata za priznavanje i saradnju u oblasti krivičnog prava, kao što je primera radi Evropski nalog za hapšenje.

EU poziva Srbiju da što bolje iskoristi stručna znanja eksperata iz EU kako bi pripremila ove sveobuhvatne procene uticaja. Podvlači koliko je važno da se što pre dobiju detaljni plan izvođenja i prelazni rezultati neophodni za postizanje potpune usklađenosti sa pravnim tekovinama u ovoj oblasti do datuma pristupanja. EU podvlači potrebu za značajnim ulaganjem u ljudske resurse i u specijalizovane obuke, uključujući i poznavanje stranih jezika. EU konstatuje koliko je važno vođenje evidencije i statistike o pravosudnoj saradnji kako u građanskim tako i u krivičnim stvarima, kao i praćenje efikasnosti postupanja sa zahtevima za pravosudnu saradnju u ovoj oblasti.

Pravosudna saradnja u građanskim i trgovinskim stvarima

EU prima k znanju informacije o postojećem zakonodavstvu, posebno o Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja, kao i o Zakonu o uređenju sudova, Zakonu o parničnom postupku, Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, Zakon o vanparničnom postupku i Sudskom poslovniku. Nadalje, EU konstatuje informacije o učešću Srbije u 25 multilateralnih i 32 bilateralna sporazuma iz ove oblasti.

EU konstatuje da je Srbija ratifikovala Hašku konvenciju o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece (1980) u junu 2001. godine i Konvenciju o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece (1996) u januaru 2016. godine.

Pravosudna saradnja u krivičnim stvarima

EU takođe konstatuje informacije o postojećem zakonodavstvu, a posebno o Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Zakonu o krivičnom postupku, Krivičnom zakoniku, Zakonu o uređenju sudova, kao i o ostalim zakonskim propisima koji uređuju oblast pravosudne saradnje u krivičnim stvarima u Srbiji. Nadalje, EU prima k znanju informacije u vezi sa učešćem Srbije u međunarodnim konvencijama o saradnji u krivičnim stvarima, kao i u vezi sa 24 multilateralna i 52 bilateralna zaključena sporazuma. EU primećuje da je Srbija uklonila rezervu stavljenu na član 6. Evropske konvencije o izručenju, kojom se predviđa pravo odbijanja izručenja sopstvenih državljana, dok u isto vreme Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima sadrži odredbu u svom članu 16. kojom se zabranjuje izručenje sopstvenih državljana zemljama koje nisu potpisnice ove konvencije. EU poziva Srbiju da izmeni zakon dovoljno vremena pre pristupanja kako bi se nakon pristupanja Evropskoj uniji omogućila puna i pravilna primena Okvirne odluke Saveta 2002/584/PUP od 13. juna 2002. godine o evropskom nalogu za hapšenje i proceduri predaje između država članica EU.

EU podstiče Srbiju da unapredi saradnju sa Evrodžastom. S tim u vezi EU podvlači značaj koji za Srbiju ima usvajanje i sprovođenje preciznog pravnog okvira za zaštitu podataka u skladu sa pravnim tekovinama kao preduslovom za zaključivanje Sporazuma o saradnji sa Evrodžastom.

6. Policijska saradnja i borba protiv organizovanog kriminala

Zakon o krivičnom postupku, Krivični zakonik, Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o tajnosti podataka. Takođe konstatuje da je Srbija zaključila Operativni sporazum sa Evropskom policijskom kancelarijom- Evropol (eng. European Police Office – EUROPOL) 2014. godine, da se saradnja sa Evropolom intenzivirala (desetostruko povećanje broja razmenjenih poruka tokom prethodne tri godine putem Mrežne aplikacije za sigurnu razmenu podataka – eng. Secure Information Exchange Network Application – SIENA) i da će oficir za vezu biti postavljen u Hagu 2016. godine. Dalje je primljeno k znanju da Srbija razmenjuje informacije putem Interpola, Evropola, Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi (eng. Southeast European Law Enforcement Center – SELEC), i na bilateralnoj osnovi, kao i sa zemljama članicama EU. EU konstatuje učešće Srbije u inicijativama policijske saradnje u regionu. EU takođe konstatuje da Srbija prepoznaje potrebu da se poboljša saradnja na operativnom nivou sa Kosovom i da je spremna da dalje razgovara sa Prištinom o radnim aranžmanima o policijskoj saradnji.

EU konstatuje da su potrebni dalji napori na usklađivanju zakonodavstva u Srbiji i naglašava potrebu da se nastavi sa usklađivanjem zakonodavstva u oblasti policijske saradnje, kako bi se obezbedila potpuna usaglašenost sa zahtevima EU, najkasnije na dan pristupanja. EU takođe konstatuje svest da postoji posvećenost Srbije da dodatno ojača svoje operativne i administrativne kapacitete neophodne za pravilno sprovođenje instrumenata policijske saradnje, kao što je tzv. „švedska inicijativa“ (eng. Swedish Initiative) (koja se odnosi na pojednostavljivanje razmene informacija i obaveštajnih podataka između organa za sprovođenje zakona zemalja članica Evropske unije) i „Prumska odluka“ (eng. Prum Decision) (koja se odnosi na intenziviranje prekogranične saradnje, posebno u borbi protiv terorizma i prekograničnog kriminala). U tom smislu, EU naglašava da je za prekograničnu policijsku saradnju neophodno imati i siguran domaći elektronski komunikacioni sistem, snažne odredbe o zaštiti podataka i modernu IT opremu.

EU konstatuje činjenicu da će Srbija unaprediti ljudske resurse i obezbediti obuku o korišćenju Evropolovih i Interpolovih baza podataka i da će Srbija ojačati kapacitete svoje 24/7 službe za međunarodnu policijsku saradnju. EU konstatuje planirane korake Srbije da se pripremi za saradnju sa zemljama članicama EU u okviru pitanja kao što su bezbednost na fudbalskim utakmicama, zaštita javnih ličnosti i prekogranični automobilski kriminal. EU ohrabruje Srbiju da nastavi da razvija svoju policijsku saradnju sa zemljama članicama EU i osigura da se preostali koraci preduzmu na vreme pre pristupanja, s obzirom na potpunu implementaciju pravnih tekovina EU (acquis) u ovoj oblasti.

EU takođe naglašava potrebu za adekvatnom obukom o svim gore navedenim alatima i konstatuje da će Evropski policijski koledž (fra. College europeen de police- CEPOL) biti

usmeren na potpisivanje radnog aranžmana sa Srbijom u 2016. godini.

EU poziva Srbiju da preduzme neophodne mere za jačanje nezavisnih unutrašnjih i spoljnih mehanizama kontrole policije u skladu sa dogovorenim standardima i najboljom praksom.

Borba protiv organizovanog kriminala

EU konstatuje informacije o uspostavljenim zakonima, a naročito Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, Zakon o policiji, Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji, Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, Zakon o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku, Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i Zakon o tajnosti podataka. EU konstatuje da je zakonodavstvo u Srbiji delimično usklađeno i poziva Srbiju da nastavi svoje pravno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti.

EU konstatuje da je Srbija ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog kriminala i njene protokole i implementirala ih u svoj zakonski okvir. Ipak, ona će obratiti posebnu pažnju na efikasno sprovođenje ove Konvencije i njenih Protokola. Takođe, konstatuje da zakonodavstvo Srbije tek treba da se uskladi sa Okvirnom odlukom 2008/841/PUP o borbi protiv organizovanog kriminala (eng. Framework Decision 2008/841/PUP on combating organised crime).

EU takođe konstatuje da Srbija sprovodi strategije i akcione planove o finansijskim istragama, o sprečavanju pranja novca i borbi protiv terorizma i o prevenciji i suzbijanju trgovine ljudima u bliskoj saradnji sa relevantnim zainteresovanim stranama. EU podstiče Srbiju da proaktivno proceni efekte realizacije ovih strategija i akcionih planova i da predloži korektivne mere, gde je to potrebno.

EU konstatuje da je organizovani kriminal i dalje važan izazov za Srbiju. EU podvlači/naglašava da je jedan od ključnih faktora u borbi protiv organizovanog kriminala – i da se smatra takvim – da se zločini sistematski i uspešno istražuju i procesuirju i da su ti zločini uvek praćeni finansijskim istragama. EU konstatuje u tom smislu da je Srbija uvela istražni sistem sa tužilaštvom na čelu, ali takođe konstatuje da on još uvek nije ispravno uparen sa ljudskim i finansijskim resursima i poziva Srbiju da reši kadrovske potrebe. EU takođe konstatuje da je Srbija usvojila prvu nacionalnu Procenu pretnje od teškog i organizovanog kriminala (eng. Serious and Organised Crime Threat Assessment – SOCTA) i planira da dalje razvija i sprovodi koncept vršenja policijskih dužnosti na osnovu obaveštajnih podataka. EU poziva Srbiju da aktivno koriste Procenu pretnje od teškog i organizovanog kriminala (SOCTA) prilikom definisanja svojih bezbednosnih prioriteta. Ona poziva Srbiju da dodatno pokrene koncept vršenja policijskih dužnosti na osnovu obaveštajnih podataka, zasnovan na dobro razvijenim kapacitetima za procenu rizika i pretnji.

EU konstatuje da Srbija planira da se pripremi za elektronsku razmenu podataka između organa za sprovođenje zakona i pravosudnih organa zaduženih za borbu protiv organizovanog kriminala. EU podseća koliko je značajno za Srbiju da ima centralizovan kriminalističko-obaveštajni sistem i sigurnu platformu za komunikaciju između organa za sprovođenje zakona i poziva Srbiju da investira u osiguravanje neometane veze među relevantnim bazama podataka i da se poboljša prikupljanje jedinstvenih statističkih podataka o krivičnim delima. Klasifikacija krivičnih dela za potrebe statistike (eng. International Classification of Crime for Statistical Purposes-ICCS) Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (eng. UnitedNations Ojf.ce on Drugs and Crime – UNODC) daje dobar i sveobuhvatan okvir koji može biti osnova za takvo sprovođnje.

EU konstatuje učešće Srbije u nekoliko operacija za sprovođenje zakona pod okriljem Zajedničkih akcionih dana 2015 (eng. Joint Action Days 2015) organizovanih u okviru Ciklusa javnih politika EU za rešavanje pitanja organizovanog i teškog međunarodnog kriminala. EU naglašava značaj jačanja saradnje za operativno sprovođenje zakona i poziva Srbiju da nastavi sa svojim aktivnim učešćem u ovim akcijama.

EU ohrabruje Srbiju da proširi primenu specijalnih istražnih tehnika za potrebe sprovođenja zakona, istovremeno osiguravajući da su uspostavljeni svi neophodni mehanizmi zaštite kojima se izbegava zloupotreba. U tom pogledu EU konstatuje posvećenosti Srbije da analizira uloge i prakse službi bezbednosti u fazi krivične istrage. EU podseća da ove prakse nisu u skladu sa dobrim praksama u EU i naglašava potrebu da se u svim slučajevima obezbedi jasna podela mandata i propisa koji se odnose na presretanje komunikacije u svrhe krivične istrage, s jedne strane, i iz bezbednosnih razloga sa druge strane i da se obezbedi snažni spoljni mehanizam nadzora, kako bi se izbegla bilo kakva zloupotreba.

EU naglašava značaj neometane saradnje između agencija za sprovođenje zakona u krivičnom postupku i konstatuje plan Srbije da sprovede analizu organizacije, kapaciteta i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, s obzirom na naredne pravne korake kako bi se povećala efikasnost, profesionalnost i nezavisnost.

EU konstatuje da se Srbija suočava sa važnim pretnjama i ranjivostima u pogledu pranja novca (videti takođe Poglavlje 4 – Slobodno kretanje kapitala). Ona dalje konstatuje da Srbija do sada nije bila veoma efikasna u istraživanju, gonjenju i osudi počinilaca finansijskog kriminala, naročito kada je u pitanju pranja novca i poziva Srbiju da postane aktivnija u tom pogledu. EU takođe ohrabruje Srbiju da prevaziđe čisto krivičnopravni pristup u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, i poziva Srbiju da popuni svoje kapacitete kako bi sprovela kompleksne finansijske istrage, u skladu sa svojom namenskom strategijom akcionim planom. EU konstatuje opredeljenost Srbije da sprovede 40 preporuka Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca (eng. Financial Action Task Force – FATF) i da ojača Finansijsku obaveštajnu jedinicu (eng. Financial Intelligence Unit). EU naglašava značaj potrebe da svi organi za sprovođenje zakona (uključujući čitav lanac koji je odgovoran za prevenciju i borbu protiv pranja novca) imaju jasno definisane odgovornosti, da su dobro povezan sa relevantnim bazama podataka i naročito da mogu da rade na nezavisni i proaktivni način, orijentisani na rezultate. EU ohrabruje Srbiju da obrati posebnu pažnju na ljudske i finansijske resurse, kao i na potrebnu opremu i obuke.

EU konstatuje opredeljenost Srbije da usvoji novi Zakon o oduzimanju imovine i da uspostavi i razvije Kancelariju za povraćaj imovine (eng. Asset Recovery Office – ARO) u 2017. godini, koja će biti zadužena za upravljanje oduzetom imovinom. EU podvlači značaj ovih mera u kontekstu efikasnosti rasturanja organizovanih kriminalnih grupa i naglašava potrebu za ambicioznim zakonodavstvom, dodeljivanjem dovoljnih finansijskih i ljudskih resursa i pružanjem potrebne specijalizovane obuke i opreme za Kancelariju za povraćaj imovine.

EU konstatuje mere koje je Srbija uspostavila za borbu protiv trgovine ljudima. Ona naglašava značaj koji pridaje Srbiji da u 2016. godini usvoji Strategiju i Akcioni plan u skladu sa Strategijom Evropske unije za suzbijanje trgovine ljudima, da pažljivo prati efekte njene realizacije, da nastavi svoje pravno usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, da ojača svoje operativne kapacitete i da neguje proaktivni odnos istražnih organa, da obrati posebnu pažnju na ugrožene grupe kao što su deca i Romi, da obezbedi obuku u vezi sa ranom identifikacijom žrtava i da pojača preventivne mere.

EU konstatuje da je u Krivični zakonik Srbije prenesen zakonodavni okvir EU u vezi sa olakšavanjem neovlašćenog ulaska, tranzita i boravka (Direktiva 2002/90/EZ i Okvirna odluka 2002/946/PUP). EU ohrabruje Srbiju da iskoristi taj zakonodavni okvir na proaktivan način da se usredsredi na organizovane kriminalne grupe odgovorne za olakšavanje krijumčarenja migranata. EU poziva Srbiju da sprovede preporuke koje je izdala Grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) u svom izveštaju iz 2014. godine.

EU konstatuje da visokotehnološki kriminal (eng. cyber criminality) postaje sve veći problem u Srbiji i da Srbija nije do sada razvila stratešku viziju o tome kako da se ovo reši. Ona konstatuje da akcije koje Srbija planira da sprovede kako bi unapredila kapacitete i nivo specijalizacije u organima zaduženim za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, uključujući u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Kancelariji specijalnog tužilaštva, kao i u sudovima. Takođe, konstatuje nameru Srbije da ojača saradnju sa akterima civilnog društva. EU konstatuje da je Srbija ratifikovala Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu (sačinjena u Budimpešti, engl. Budapest Convention ) 2009. godine i poziva Srbiju da dodatno uskladi svoje zakonodavstvo sa Direktivom 2013/40/EU o napadima na informacione sisteme. Ona ohrabruje Srbiju da razvije koherentnu stratešku i dugoročnu viziju o tome kako namerava da se, u skladu sa strateškim i operativnim pristupom EU protiv visokotehnološkog kriminala, bavi visokotehnološkim kriminalom, uključujući i onlajn seksualno zlostavljanje dece.

EU konstatuje da je Srbija usvojila novi Zakon o oružju i municiji i planira niz mera da pojača kontrolu nad malim oružjem i lakim naoružanjem (eng. small arms and light weapons – SALW) i da se spreči i reši njihovo krijumčarenje. EU takođe uzima u obzir planove Srbije da usvoji novu Strategiju i Akcioni plan o malom oružju i lakom naoružanju na kraju 2016. godine. Ona poziva Srbiju da dalje uskladi svoj zakonski okvir u ovoj oblasti sa relevantnim pravnim tekovinama EU i da obezbedi bezbedno skladištenje i uništavanje oduzetog oružja.

EU prima k znanju plan Srbije da se izvrši procena uticaja Jedinice za zaštitu svedoka u Ministarstvu unutrašnjih poslova u cilju poboljšanja kapaciteta kroz povećanje broja osoblja, obuke i nove opreme. Takođe, konstatuje nameru Srbije da razvije Službu za podršku žrtvama i svedocima u okviru Tužilaštva za organizovani kriminal. EU naglašava značaj sistema zaštite svedoka koji dobro funkcioniše, raspodele dovoljnog broja i dobro obučenog osoblja u jedinici za zaštitu svedoka i sposobnosti da se ponudi visok stepen potrebne zaštite.

7. Borba protiv terorizma

EU prima k znanju informacije o zakonima koji su na snazi, a posebno u vezi sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Zakonom o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, Krivičnim zakonikom, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, Zakonom o policiji i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela. EU uzima u obzir činjenicu da je zakonodavstvo Srbije u dobroj meri usklađeno sa pravnim tekovinama EU u vezi sa borbom protiv terorizma. Ona napominje da je Okvirna odluka Saveta 2008/919/PUP o borbi protiv terorizma u potpunosti inkorporirana. Takođe, konstatuje usvajanje novog Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i izmena i dopuna Krivičnog zakonika unoseći Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 2178 (2014) koja kriminalizuje strane terorističke borce.

EU poziva Srbiju da dodatno uskladi svoje zakonodavstvo sa relevantnim pravnim tekovinama EU, uključujući sa Uredbom 98/2013 o marketingu i upotrebi eksploziva, Direktivom 2008/114/EZ o identifikaciji i označavanju Evropskih kritičnih infrastruktura i proceni potrebe da se poboljša njihova zaštita i sa EU Akcionim planom za hemijske, biološke, radiološke i nuklearne materije (eng. Chemical, Biological, Radiological or Nuclear materials). EU takođe naglašava važnost da Srbija pojača svoju spremnost i kapacitete za reagovanje na hemijske, biološke, radiološke i nuklearne pretnje.

EU konstatuje da se Srbija sprema da usvoji Nacionalnu strategiju i Akcioni plan za sprečavanje i borbu protiv protiv terorizma (2016 – 2020), u skladu sa EU Strategijom protiv terorizma. Ona dalje konstatuje da Srbija sprovodi nacionalnu procenu rizika od finansiranja terorizma koja formira osnovu za kasnije usvajanje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. EU naglašava značaj da Srbija razvije potrebne kapacitete za otkrivanje i zaustavljanje finansijskih tokova koji podhranjuju terorizam.

EU konstatuje da Srbija namerava da dodatno unapredi svoje operativne kapacitete i infrastrukturu, između ostalog kroz uspostavljanje jedinstvene nacionalne baze podataka i razmene informacija u vezi sa terorizmom, novih IT i telekomunikacionih alata i raznih obuka. EU poziva Srbiju da usvoji sve preostale pravne instrumente, ojača međuresornu koordinaciju i da pojača razmenu informacija i saradnju sa specijalizovanim telima u EU i njenim državama članicama.

8. Borba protiv droga

Evropska unija prima k znanju informacije u vezi sa postojećim pravnim okvirom, a naročito u vezi sa Krivičnim zakonikom, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, Zakonom o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, Zakonom o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci kao i u vezi sa sprovođenjem zakonodavstva. EU navodi učešće Republike Srbije u međunarodnim konvencijama u pogledu borbe protiv droga. EU navodi da je zakonodavstvo Republike Srbije delimično usklađeno i poziva Republiku Srbiju da nastavi sa preostalim pravnim usklađivanjem u cilju postizanja potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti, a najkasnije do dana pristupanja EU.

EU prima k znanju informacije u vezi sa Strategijom Republike Srbije o sprečavanju zloupotrebe droga (2014-2021) i prateći Akcioni plan (2014-2017), koji su u skladu sa Strategijom i Akcionim planom EU i odražavaju osnovne ciljeve obnovljenog (2013) Akcionog plana EU i zapadnog Balkana za borbu protiv droga. EU poziva Republiku Srbiju da na korektan način prati njeno sprovođenje i navodi potrebu za predviđenim godišnjim izveštajima o sprovođenju.

EU podvlači da regulatorni okvir sam po sebi neće biti dovoljan za efikasnu borbu protiv droga. Stoga, EU naglašava značaj posvećenosti Srbije da ojača sposobnosti i operativne kapacitete policijskih i pravosudnih organa u borbi protiv trgovine drogom i zloupotrebe narkotika, naročito kada je reč o psihoaktivnim supstancama i prekursorima droga. EU naročito konstatuje akcije usmerene na jačanje Službe za prevenciju narkomanije i suzbijanje krijumčarenja narkotika Ministarstva unutrašnjih poslova, obuke za različite jedinice pri Ministarstvu unutrašnjih poslova uključujući zajedničke istražne timove i jedinice za finansijske istrage, a takođe navodi i nameru Republike Srbije da razmotri pružanje boljeg pravnog okvira koji bi omogućio poboljšanje operativnih performansi. EU naglašava značaj dobre međusektorske saradnje u ovoj oblasti, kako na prevenciji narkomanije tako i po pitanju suzbijanja iste, uključujući borbu protiv prekograničnog krijumčarenja narkotika.

EU takođe konstatuje i predložene akcije Republike Srbije kako bi se osiguralo da je bezbedno skladištenje zaplenjenih narkotika i prekursora u svakom trenutku garantovano i da se uništavanje narkotika odvija u skladu sa pravilima EU. Ona navodi planirane zakonske izmene i nameru Republike Srbije da razvije i sprovede program za sistematsko uništavanje narkotika/psihoaktivnih kontrolisanih supstanci (PAKS) i prekursora.

EU konstatuje obavezu Republike Srbije da redovno ažurira sopstveni spisak narkotika i prekursora u skladu sa relevantnim zbivanjima u EU. Ona takođe navodi da je Republika Srbija razvila široku saradnju sa međunarodnim organima i agencijama (npr. Interpol, Evropol, EULEKS, UNODC). EU uzima u obzir učešće Republike Srbije u programima saradnje sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA). Ona u tom smislu navodi da Republika Srbija planira da oformi Nacionalnu kontakt tačku koja će na najbolji način iskoristiti prethodno pruženu pomoć od strane EU i EMCDDA obuke. EU uzima u obzir plan Republike Srbije da uspostavi državni informacioni sistem o drogama. EU naglašava značaj saradnje Republike Srbije sa EMCDDA po pitanju prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka.

EU podstiče Republiku Srbiju da nastavi svoje napore na jačanju administrativnih i operativnih kapaciteta, uključujući dalje jačanje politika za prevenciju zloupotrebe narkotika i posvećivanje pažnje koordinaciji i saradnji između različitih organa. EU naglašava značaj pro-aktivnog ciljanja organizovanih kriminalnih grupa koje su aktivne na teritoriji Republike Srbije i u regionu, kao i vođenje računa o tome da se konfiskacija imovine koristi u svakom trenutku za njihovo efikasno suzbijav

9. Carinska saradnja

EU prima k znanju informacije u vezi sa postojećim pravnim okvirom. a naročito u vezi sa Zakonom o carinskoj službi i činjenicom da Republika Srbija sprovodi IT Strategiju 2011 – 2020 u okviru Uprave carina. EU konstatuje da je zakonodavstvo Republike Srbije delimično usklađeno sa Odlukom 2009/917/JHA o upotrebi informacionih tehnologija u carinske svrhe, te da je Republika Srbija u obavezi da izmeni svoju IT strategiju Uprave carina u 2017. godini kako bi se pripremila za sprovođenje Odluke 2009/917/JHA po pristupanju.

EU naglašava da se carinski službenici u Republici Srbiji suočavaju sa značajnim izazovima s obzirom na pritisak organizovanog kriminala na granicama, na primer u pogledu krijumčarenja oružja i narkotika. U tom smislu, ona navodi da će Republika Srbija izvršiti izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o carinskoj službi, čime će dati šira istražna ovlašćenja carinskim organima. Ona takođe navodi da će Strategija integrisanog upravljanja granicama biti izmenjena na način koji bi carinskim službenicima omogućio pristup relevantnim bazama podataka i neometanu razmenu informacija na granicama.

EU konstatuje da će biti pružena obuka po pitanju sprovođenja Konvencije Napulj II, a naročito po pitanju hitne potrage, prekograničnog nadzora i kontrolisane isporuke.

EU poziva Republiku Srbiju da obezbedi neophodne administrativne i institucionalne kapacitete za sprovođenje Konvencije o uzajamnoj pomoći i saradnji između carinskih administracija (Napulj II) i Konvencije o upotrebi informacionih tehnologija u carinske svrhe (CIS) i njenih protokola po pristupanju. U tom kontekstu, EU naglašava potrebu da se obezbedi svest i moguće uključivanje pravosudnih i policijskih organa u vezi sa članom 3. i 4, st. 7. Konvencije Napulj II.

10. Falsifikovanje evra

EU konstatuje informacije o pravnom okviru koji se primenjuje, posebno Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o krivičnoj odgovornosti pravnih lica, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, uključujući i krivično delo falsifikovanja novca i Zakon o Narodnoj banci Srbije. EU konstatuje i nameru Srbije da učestvuje na Međunarodnoj konvenciji za suzbijanje falsifikovanja valute i nameru da usaglasi nacionalne zakone sa pravnim tekovinama EU (acquis), uključujući Direktivu 2014/62/EU i Odluku 2001/887/PUP.

EU konstatuje administrativne i operativne mere za suzbijanje falsifikovanja novca koje preduzimaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije. Takođe, konstatuje da u okviru Narodne banke Srbije postoji i specijalizovano Odeljenje za borbu protiv falsifikovanja i analizu novčanica i kovanog novca, koje u velikoj meri funkcioniše u skladu sa Odlukom 2001/887/PUP.

EU konstatuje različite radionice i obuke čiji je cilj upoznavanje sa dobrim praksama u EU i nameru Srbije da unapredi saradnju sa Europolom. EU poziva Srbiju da u potpunosti usaglasi pravni i institucionalni okvir za borbu protiv falsifikovanja novca sa pravnim tekovinama EU (EU acquis). EU posebno poziva Srbiju da formalno uspostavi nacionalnu centralnu kancelariju za borbu protiv falsifikovanja evra.

S obzirom na sadašnje stanje u pripremama Srbije, podrazumevajući da, kroz inkluzivne konsultacije sa civilnim društvom i glavnim zainteresovanim stranama, kao i posredstvom odgovarajućih postupaka parlamentarne kontrole i nadzora kojima se to adekvatno omogućava, Srbija treba da nastavi da ostvaruje napredak u pogledu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU (acquis) iz poglavlja Pravda, sloboda i bezbednosti i njihovog sprovođenja, EU konstatuje da je neophodno da se ispune sledeća prelazna merila pre preduzimanja sledećih koraka u pregovaračkom procesu u vezi sa poglavljem Pravda, sloboda i bezbednost:

Srbija treba da obezbedi delotvorno, detaljno i stalno praćenje sprovođenja svog Akcionog plana u oblasti Pravde, slobode i bezbednosti kroz jak i multidisciplinaran mehanizam, kojim se po potrebi mogu aktivirati korektivne mere, naročito vodeći računa o adekvatnosti ljudskih i finansijskih resursa, institucionalnom kapacitetu, zahtevima za obuke, poštovanju utvrđenih krajnjih rokova, stvarnom dijalogu sa civilnim društvom i adekvatnom razmatranju njihovih predloga.

Srbija treba da ojača napore kako bi obezbedila usklađenost sa zahtevima EU na polju legalnih i iregularnih migracija. A posebno,

– Srbija sprovodi sveobuhvatnu analizu (gap analysis) svojih pravnih, institucionalnih i tehničkih potreba i potreba za obukom na polju legalnih i iregularnih migracija. Na osnovu toga, Srbija bi trebalo da jasno utvrdi korake za implementaciju migracione politike usklađene sa standardima EU, uključujući:

tehnologijom, potrebe u pogledu hapšenja, identifikacije i registracije iregularnih migranata, kao i u pogledu smeštaja i zadržavanja iregularnih migranata sa ciljem njihovog vraćanja.

– Srbija unosi izmene u Krivični zakonik, Zakon o zapošljavanju stranaca i Zakon o strancima i uskladi svoje zakone sa pravnim tekovinama EU (EU acquis) na polju legalnih i iregularnih migracija. Srbija efikasno prati sprovođenje ovih zakona i izveštava o tome, i da po potrebi preduzima korektivne mere.

– Srbija obezbeđuje adekvatan smeštaj za presretnute iregularne migrante u skladu sa potrebama, a da posebno obrati pažnju na ranjive grupe. Srbija obezbeđuje proceduralne vremenske okvire i adekvatne kapacitete za zadržavanje iregularnih migranata koji će biti vraćeni u skladu sa potrebama i u skladu sa standardima Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka ili kažnjavanja. Srbija konstantno nadzire adekvatnost smeštajnih kapaciteta i kapaciteta za zadržavanje migranata i spremna je da, po potrebi, u kratkom vremenskom roku obezbedi dodatne kapacitete u slučaju iznenadnog priliva migranata.

– Srbija pregovara i preduzima korake za zaključivanje sporazuma o readmisiji, uključujući i one sa više zemalja porekla migranata i tranzitnih zemalja. Potrebno je da Srbija podstiče i pruža delotvornu podršku za dobrovoljan povratak iregularnih migranata u njihove zemlje porekla, da razvije institucionalne kapacitete za implementaciju jakog

– Investicioni plan kako bi se ispunile potrebe za opremom, informacionom

– Srbija izdvaja dovoljno finansirala i završila sprovođenje gorenavedenog.

– Strategiju razvoja ljudskih resursa povratnog mehanizma i mehanizma za obnavljanje dokumentacije u skladu sa politikom vraćanja EU i u skladu sa pravnim tekovinama EU (acquis). Srbija bi trebalo da obezbedi inicijalni sistem praćenja postignutih rezultata koji se odnose na efikasno vraćanje i obnavljanje dokumentacije iregularnih migranata.

– Potrebno je da Srbija sprovede mere za značajno smanjenje broja neosnovanih zahteva za azil koje podnose njeni državljani u zemljama EU. Srbija osmišljava i sprovodi kampanje usmerene na podizanje nivoa svesti i informisanje naročito lokalnih zajednica iz kojih uglavnom potiču tražioci azila i paralelno razvija bolju socijalnu inkluziju ovih zajednica u srpsko društvo.

– Srbija preduzima sve neophodne korake za sprovođenje dodatnih mera koje bi omogućile institucijama za sprovođenje zakona da na delotvoran način identifikuju i razbiju organizovane kriminalne grupe odgovorne za krijumčarenje migranata na njenoj teritoriji. Srbija uspostavlja pregled uspešno postignutih rezultata u oblasti istraga, krivičnog gonjenja i konačnih presuda za krijumčare ljudi, uključujući i uspešno oduzimanje njihove imovine stečene kriminalom.

Srbija treba da poveća svoje napore da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti azila. Posebno,

– Srbija razvija snažan mehanizam za rano upozoravanje, pripremljenost i upravljanje kriznim situacijama i pravilno ga sprovodi u kriznim situacijama. Srbija uspostavlja odgovarajuću nadležnost za evidenciju raseljenih lica kojom se utvrđuje da li im je neophodna međunarodna zaštita ili ne.

– Srbija donosi i sprovodi novi Zakon o azilu koji je u najvećoj meri usklađen sa relevantnim pravnim tekovinama EU i kojim se obezbeđuje osnova za uspostavljanje inicijalne evidencije o sprovođenju postupka azila koji je usklađen sa propisima EU, i kojim se obezbeđuju:

– neometani pristup postupku;

– razumno vreme za rešavanje zahteva za azil;

– poboljšani kvalitet donetih odluka;

– brzine priznavanja koje se mogu uporediti sa prosekom EU;

– dovoljan prihvatni kapacitet i pomoć za tražioce azila i njihova integracija

(uključujući osetljive kategorije) u društvo;

– delotvorne mere za sprečavanje moguće zloupotrebe prava od strane migranata, uključujući brze žalbene postupke;

– delotvorno i brzo vraćanje odbijenih podnosilaca zahteva u zemlju porekla ili treću zemlju tranzita.

– odgovarajuće zakonske i imigracione odredbe za neuspešne tražioce azila ili iregularne migrante koji se ne mogu brzo izmestiti iz Srbije.

– Srbija suštinski ojačava svoje institucionalne kapacitete za efikasnu obradu zahteva za azil i obezbeđuje finansijsku održivost dotičnih institucija, uključujući relevantne upravne i pravosudne organe na lokalnom i nacionalnom nivou. Posebno:

– Kapacitet Kancelarije za azil da adekvatno i blagovremeno obrađuje zahteve za azil, ojačava se dodatnim zapošljavanjem i obezbeđivanjem sveobuhvatnih obuka za zaposlene, kao i obezbeđivanjem razvoja i redovnih procena.

– Kapacitet Komesarijata za izbeglice dodatno se nadograđuje u skladu sa utvrđenim zahtevima, uključujući kroz redovne obuke.

– Pravosudni organi zaduženi za obradu zahteva za azil i imigraciju obezbeđuju odgovarajuću obuku.

– Srbija razvija sposobnost da dalje povećava svoje prihvatne kapacitete na osnovu stalnog praćenja migracionih kretanja i potreba iregularnih migranata na njenoj teritoriji.

Srbija treba da poveća svoje napore da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti vizne politike. Posebno,

– Srbija sprovodi sveobuhvatnu procenu potreba kao osnovu za relevantne delove neophodnog Šengen akcionog plana.

– Srbija obustavlja izdavanje viza na granicama i usklađuje svoju viznu politiku sa zahtevima EU u ovom pogledu.

Srbija treba da poveća svoje napore da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti Šengena i spoljnih granica. Posebno,

– Srbija usvaja Šengen akcioni plan (ŠAP) koji će joj omogućiti da efektivno pripremi neophodne korake (uključujući u pogledu ulaganja u infrastrukturu i opremu, za potrebe popunjavanja kapaciteta i obuka, za potrebe izgradnje institucija i pravne korake) za sprovođenje relevantnih delova šengenskih pravnih tekovina nakon pristupanja ili, po potrebi, nakon pristupanja teritoriji Šengena. Srbija obezbeđuje neophodna sredstva za sprovođenje ŠAP-a nakon njegovog usvajanja.

– Srbija usvaja i sprovodi izmenjenu Strategiju integrisanog upravljanja granicom (IBM) u skladu sa konceptom IBM u EU. Srbija posvećuje posebnu pažnju unapređenju razmene informacija, koordinaciji između graničnih službi i dodatno razvija svoje kapacitete za analizu rizika u okviru granične policije.

– Srbija dobro napreduje sa modernizacijom infrastrukture i opreme na graničnim prelazima kao i između njih, posebno onih granica koje su u najvećoj meri pogođene krijumčarenjem robe i lica.

– Srbija unapređuje operativnu saradnju sa svim svojim susedima radi delotvornog sprečavanja ilegalnog prelaska granica, a naročito preduzima korake da razjasni status svih alternativnih puteva sa svojim susedima, bilo sprečavanjem prolaska ili formalizovanjem tih graničnih prelaza kroz zaključivanje lokalnih sporazuma o prelasku granice.

– Srbija sagledava pitanje dvostruke pretnje u vidu korupcije i organizovanog kriminala na svojim granicama sprovođenjem namenskog antikorupcijskog plana na granicama i obezbeđuje inicijalnu evidenciju odgovarajućeg praćenja otkrivenih slučajeva.

Srbija treba da poveća svoje napore da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti pravosudne saradnje u građanskim, trgovinskim i krivičnim stvarima

– Srbija sprovodi sveobuhvatnu procenu uticaja koja obuhvata pravosudnu saradnju u građanskim, trgovinskim i krivičnim stvarima i po toj osnovi menja svoj akcioni plan obezbeđujući:

– jasan sled koraka neophodnih za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti;

– pregled potreba za popunjavanje kapaciteta i potreba za obukama;

– informacije o troškovima i izvorima finansiranja tih reformi.

– Srbija angažuje i obučava odgovarajući broj eksperata, u Ministarstvu pravde i u sudovima i tužilaštvima u skladu sa utvrđenim ciljevima za obezbeđenje kvaliteta i pravovremeno rešavanje zahteva za pravosudnu saradnju u građanskim, trgovinskim i krivičnim stvarima.

– Srbija usvaja neophodne izmene relevantnih zakona pomoću kojih u najvećoj meri usklađuje svoje pravne propise sa acquis Evropske unije u oblasti pravosudne saradnje u krivičnim, građanskim i trgovinskim stvarima i obezbeđuje postojanje materijalnih uslova kojima se omogućava pravilno sprovođenje.

– Srbija zaključuje sporazum o saradnji sa Evrojustom za koji je neophodno donošenje i sprovođenje zakona o zaštiti podataka u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije.

– Srbija predviđa inicijalnu evidenciju o efikasnom rešavanju zahteva pravosudne saradnje u građanskim i krivičnim stvarima i primeni multilateralnih konvencija i bilateralnih sporazuma u ovoj oblasti.

Srbija treba da poveća svoje napore da obezbedi usklađenost sa zahtevima EU u oblasti policijske saradnje i borbe protiv organizovanog kriminala

– Srbija sprovodi sveobuhvatnu analizu i na osnovu nje menja svoj akcioni plan obezbeđujući:

– jasan sled koraka potrebnih za usklađivanje sa instrumentima policijske saradnje u okviru EU;

– pregled potreba za popunjavanje kapaciteta i potreba za obukama, uključujući, po potrebi, korake za rešavanje pitanja kritičnih nedostataka;

– pojašnjenje postupaka za operativnu saradnju između različitih odeljenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova i sa obaveštajnim službama;

– uslove za nesmetanu i bezbednu razmenu relevantnih podataka;

– informacije o troškovima i održivim izvorima finansiranja neophodnim za delotvorno sprovođenje tih reformi;

– detaljne korake za uspostavljanje jakih zaštitnih mera kojima se obezbeđuje jačanje integriteta i operativna nezavisnost policijskih službi od političkih interesa i njihova zaštita od uticaja kriminala.

– Srbija sprovodi svoj operativni sporazum sa Evropolom na zadovoljavajući način i delotvorno primenjuje metodologiju SOCTA za procenu pretnji od ozbiljnog i organizovanog kriminala u EU kako razvila stratešku sliku rizika i pretnji u vezi sa situacijom organizovanog kriminala na svojoj teritoriji. Srbija koristi SOCTA metodologiju da definiše prioritete u svojoj politici bezbednosti i postupa na osnovu njih.

– Na osnovu planirane analize relevantnih tela, Srbija menja Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela i ojačava svoje institucionalne kapacitete na osnovu:

– obezbeđivanja efikasne koordinacije i produktivne saradnje između policije i tužilaca u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku kojim se jasno definišu njihove odgovarajuće uloge, dužnosti i nadležnosti.

– popunjavanja preostalih slobodnih radnih mesta u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) i Odeljenju za borbu protiv organizovanog kriminala (OBOK) u Ministarstvu unutrašnjih poslova;

– obezbeđivanja potreba za obukom osoblja u TOK-u i OBOK-u koje su jasno definisane i sagledane;

– unapređenjem materijalnih uslova za TOK, posebno kroz savremeni sistem upravljanja predmetima, novi analitički softver, i činjenjem da IT sistemi budu interoperabilni sa bazama podataka drugih relevantnih institucija;

– obezbeđivanja usklađenijeg pristupa u policiji za prikupljanje i razmenu obaveštajnih informacija, uključujući kroz modernizaciju IT alata,

– obezbeđivanja nesmetane kooperacije u praksi i bezbedne platforme za razmenu informacija između TOK-a i OBOK-a kao i sa drugim releventanim agencijama.

– Srbija uspostavlja sistem redovnog prikupljanja unificiranih statističkih podataka o kriminalnim delima u odnosu na UNODC Međunarodnu klasifikaciju krivičnih dela za statističke potrebe.

– Srbija redefiniše ulogu obaveštajne službe u krivičnim istragama kako bi obezbedila jasno odvajanje mandata i propisa koji se odnose na presretanje komunikacija u krivičnim istragama, s jedne strane, i u bezbednosne svrhe, s druge strane, uspostavila snažan mehanizam za nadzor kako bi se izbegle zloupotrebe.

– Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo sa 40 preporuka Organizacije za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF), sprovodi svoju Strategiju o finansijskim istragama i sistematski sprovodi finansijske istrage istovremeno sa krivičnim istragama u vezi sa korupcijom i organizovanim kriminalom.

– Srbija je usvojila novo zakonodavstvo u oblasti povraćaja sredstava u skladu sa pravnim tekovinama EU, još bolje izlazeći iz njihovog okvira, uspostavila je Agenciju za povraćaj sredstava (ARO), koja bi trebalo da bude u poziciji da na pravilan način upravlja tim sredstvima i bude na odgovarajući način opskrbljena resursima u pogledu osoblja, opreme i budžeta. Srbija predviđa inicijalnu evidenciju povećanog broja predmeta i većih količina konfiskovanih sredstava proisteklih iz krivičnih dela, posebno u slučajevima organizovanog kriminala i pranja novca.

– Srbija unapređuje borbu protiv pranja novca, u skladu sa preporukama Komiteta MONEYVAL nedavnim u njegovom izveštaju o oceni Srbije i obezbeđuje inicijalnu evidenciju povećanog broja sumnjivih transakcija koje su prijavljene Finansijskoj obaveštajnoj jedinici (FOJ), i obezbeđuje da se one proaktivno koriste u krivičnim istragama.

– Srbija donosi i sprovodi strategiju i akcioni plan u skladu sa Strategijom EU za borbu protiv trgovine ljudima i poštovanje pristupa koji se bazira na ljudskim pravima. Srbija usklađuje svoje zakonodavstvo sa relevantnim pravnim tekovinama EU, kroz jačanje svojih operativnih kapaciteta, obezbeđivanje proaktivnijeg pristupa istražnim organima, usmeravanje preventivnih delovanja i na osetljive grupe kao što su deca i Romi, sprečavanje ponovne viktimizacije tokom istrage, krivično gonjenje ili suđenje, kao i kroz obezbeđivanje obuka o gorepomenutom za sve relevantne organizacije i službe, uključujući službe koje mogu da pomognu pri ranoj identifikaciji žrtava i/ili potencijalnih žrtava.

– Srbija priprema, donosi i sprovodi strategiju i akcioni plan za efektivno rešavanje visokotehnološkog kriminala u skladu sa strateškim i operativnim pristupom EU u pogledu visokotehnološkog kriminala. Srbija ojačava svoje operativne kapacitete (u pogledu osoblja i opreme u Jedinici za visokotehnološki kriminal) kako bi rešila problem visokotehnološkog kriminala i usklađuje svoje zakonodavstvo sa relevantnim pravni tekovinama EU, uključujući u pogledu seksualnog zlostavljanja dece na mreži, obezbeđuje specijalizovane obuke i podiže nivo svesti javnosti i među državnim službenicima po pitanju visokotehnološkog kriminala.

– Srbija unapređuje borbu protiv skladištenja, prodaje i posedovanja nelegalnog vatrenog oružja (naročito u vezi sa terorističkim napadima), sprovodi novi Zakon o oružju i municiji i usvaja i sprovodi svoju buduću Strategiju i Akcioni plan o malom i lakom oružju za period 2016 — 2021. Srbija unapređuje svoje operativne kapacitete (uključujući prikupljanje obaveštajnih podataka, analizu i razmenu informacija), dodatno usklađuje svoje zakonodavstvo sa relevantnim pravnim tekovinama EU, uspostavlja centralizovani sistem za registrovanje zaplenjenog oružja, razmenjuje informacije o tome, i obezbeđuje bezbedno čuvanje i uništavanje konfiskovanog oružja.

– Na osnovu rezultata procene uticaja, Srbija obezbeđuje dodatni broj službenika i dodatnu opremu za potrebe Jedinice za zaštitu svedoka u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

– Srbij a uspostavlja pregled rezultata u oblasti organizovanog kriminala o efikasnim i efektivnim istragama, krivičnom gonjenju i pravosnažnim presudama, uključujući konfiskovanje sredstava proisteklih iz kriminalnih dela.

Srbija treba da poveća svoje napore da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti borbe protiv terorizma

– Srbija je usvojila i sprovodi novu Strategiju za sprečavanje i borbu protiv terorizma u skladu sa Strategijom EU za borbu protiv terorizma, usklađuje svoje zakonodavstvo u najvećoj meri sa relevantnim pravnim tekovinama EU, nastavlja da razvija svoje operativne kapacitete, ulaže delotvorne napore da spreči radikalizaciju i ekstremizam i unapređuje praktičnu saradnju i razmenu informacija sa specijalizovanim službama u EU i njenim državama članicama.

Srbija treba da poveća svoje napore da obezbedi poštovanje zahteva EU u oblasti saradnje u oblasti borbe protiv droga

– Srbija nastavlja da sprovodi Strategiju za borbu protiv droga (2014 – 2021) i Akcioni plan (2014 – 2017) i prati kvalitet i efekte njihovog sprovođenja.

– Srbija preduzima mere koje za cilj imaju povećanje operativnog kapaciteta tela uključenih u borbu protiv krijumčarenja narkotika, posebno Službe za sprečavanje zavisnosti od droga i suzbijanje krijumčarenja narkotika u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koja u potpunosti treba da bude opskrbljena osobljem i obukama, što joj omogućava da sistematski sprovodi proaktivne istrage.

– Srbij a obezbeđuj e nesmetanu saradnju između različitih tela odgovornih za sprečavanje zloupotrebe droga i sveukupnu koordinciju nacionalne politike borbe protiv droga. Obezbeđuje da ne dođe do preklapanja nadležnosti.

– Srbija obezbeđuje nesmetanu saradnju sa Evropskim centrom za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) preko Nacionalnog centra za praćenje droga u okviru Ministarstva zdravlja i redovno priprema izveštaje za EMCDDA.

– Srbija obezbeđuje pregled rezultata u pogledu povećane količine zaplenjene droge i obezbeđuje bezbedno čuvanje i efikasno uništavanje konfiskovane droge i prekursora u skladu sa standardima EU. Srbija obezbeđuje da pravosnažne presude za krijumčarenje narkotika budu sistematski praćene odlukama da se konfiskuju nezakonito stečena sredstva osuđenika.

Praćenje napretka pri usklađivanju sa i sprovođenjem pravnih tekovina EU će se nastaviti tokom pregovora. Evropska unija ističe da će posebnu pažnju posvetiti praćenju svih specifičnih pitanja koja su gore navedena – kroz ekspertske misije – u cilju obezbeđivanja administrativnih kapaciteta Republike Srbije.. U skladu sa odredbama pregovaračkog okvira, Komisija ukazuje na svoju nameru da predloži ažurirana prelazna merila kada god je to opravdano. U tom pogledu, sve mere za prilagođavanje pretpristupne pomoći mogu se preduzeti samo u skladu sa važećim pravilima i procedurama. Posebnu pažnju treba posvetiti vezama između ovog poglavlja i drugih pregovaračkih poglavlja. Konačna ocena usaglašenosti zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama EU i njenog kapaciteta za sprovođenje može se vršiti tek u kasnijoj fazi pregovora. Pored svih informacija koje EU može zahtevati za potrebe pregovora u okviru ovog poglavlja, a koje treba da budu na raspolaganju na Konferenciji, EU poziva Srbiju da pisane detaljne izveštaje Savetu za stabilizaciju i pridruživanje redovno dostavlja o ostvarenom napretku u sprovođenju pravnih tekovina EU.

Imajući u vidu sva gorenavedena razmatranja, Konferencija će morati ponovo da razmatra ovo poglavlje u odgovarajućem trenutku.

Takođe, EU podseća da je u periodu od otvaranja do zatvaranja pregovora moguće usvajanje novih pravnih tekovina EU.

( Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost, Kancelarija za evropske integracije )