Novi Sad: Tragedija i posledice
Izveštaj o stanju u pravosuđu Saveta za borbu protiv korupcije: Predstavnici izvršne vlasti se nisu uzdržali od davanja izjava i od drugih postupaka kojim se zadire u nezavisnost sudstva, kao i uopšteg uticaja na rad pravosuđa.
..Broj nosilaca pravosudnih funkcija takođe veoma ozbiljno utiču na dostupnost pravde, jer postoje institucije gde je mali broj nosilaca pravosudnih funkcija, a veliki broj predmeta i instuticija sa velikim brojem nosilaca pravosudnih funkcija i malim brojem predmeta znači da država nije obezbedila ravnomernu dostupnost pravde za svoje građane.
Isto kao što mreža pravosudnih institucija nije utvrđena na osnovu objektivnih merila isto tako ni broj nosilaca pravosudnih funkcija nije utvrđen na osnovu objektivnih merila. Zbog toga imamo veoma često izjave koje dolaze iz pravosuđa da nedostaju sudije, zamenici tužilaca i da je to razlog velike neažurnosti (oko 2,9 miliona nerešenih sudskih predmeta). Nikada iz pravosudnih instutucija nisu dati podaci da li postoje nosioci pravosudnih funkcija koji ne rade onoliko koliko je moguće i koliko se od njih očekuje i da li je i to razlog enormnog broja nerešenih predmeta.
Savet ne ulazi u to da li se namerno izbegava utvrđivanje objektivnih merila za broj potrebnih nosilaca pravosudnih funkcija po svim institucijama koje su određene mrežom pravosudnih institucija, ali smatra da je to neophodno jer ovako neuređeni odnosi štete pravosuđu, izbori novih nosilaca pravosudnih funkcija se sistematski vrše prema nepoznatim merilima, zbog čega i dolazi do tako velike razlike između učinka stranih i naših sudija i tužilaca.
Naime, kada se sagleda ukupan broj sudija kod nas, proizilazi da je kod nas najveći broj sudija u Evropi prema broju stanovnika, što može biti jedan od objektivnih elemenata za utvrđivanje broja potrebnih nosilaca pravosudnih funkcija (podaci Fonda za podršku sektora pravosuđa).
Ako smo mogli da utvrdimo merila za ocenu rada sudija i tužilaca, rezultate rada po vrstama predmeta, poštovanje rokova za donošenje i izradu odluka, kvalitet prvostepnih odluka, kvalitet odluka povodom izjavljenih pravnih lekova i druge aktivnosti sudija i tužilaca, onda nema razloga da se na objektivan način ne utvrdi ukupan broj potrebnih nosilaca pravosudnih funkcija koji će se poštovati prilikom sagledavanja ukupnih rezultata rada pravosudne institucije, ali i prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija.
Pozitivan primer iz regiona čiji primer se može slediti je Crna Gora koja je odredila ne samo potrebni broj sudija i tužilaca po institucijama, već i broj ostalih zaposlenih u sudu, na osnovu potreba rada Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) je dao broj potrebnih sudija, ali nije dao konkretna merila na osnovu kojih je doneo takvu odluku.
Poražavajući je i podatak da je od 3.092 predviđena sudijska mesta u Srbiji upražnjeno čak 312 sudijskih mesta, od čega u osnovnim sudovima nedostaje čak 196 sudijskih mesta.
Ako je osnovana tvrdnja da nemamo dovoljan broj nosilaca pravosudnih funkcija, onda nije jasno kako se mogu povlačiti izabrane sudije i tužioci na rad u Ministarstvo pravde, o čemu je Savet pisao i u prošlom referatu o pravosuđu iz 2014. godine. O ovom pitanju Savet je detaljno pisao ne samo zbog povlačenja sudija i tužilaca na rad u Ministarstvo pravde, iako su sudovi i tužilaštva neažurni, nego i sa aspekta sukoba interesa između obavljanja rada u organima pravosuđa koji pripadaju pravosudnoj vlasti i obavljanja rada u Ministarstvu koje pripada izvršnoj vlasti, na štetu pravosudne vlasti.
Pravosuđe beleži smanjenje broja novih predmeta (prema podacima navedenog Fonda broj predmeta je opao za jednu trećinu u periodu od 2010. do 2013. godine, između ostalog i zbog smanjenja sudske nadležnosti u predmetima izvršenja i osnivanja sistema javnog beležništva), ali beleži se i slabiji učinak u poređenju sa zemljama članicama EU.
Naime, nakon povratka neizabranih sudija oko 600 u 2013. godini, broj novih predmeta po sudiji bio je oko 350, a u to vreme evropski prosek je bio oko 840 novih predmeta, prema podacima CEPEJ. S obzirom da je u radu skoro oko 2,9 miliona nerešenih predmeta, bez obzira što je nakon povratka sudija porastao broj sudija, Savet je pokušao da analizira zbog čega postoji tolika razlika između učinka naših i stranih sudija i Savet je došao do zaključka da je na to uticalo:
– veliki uticaj izvršne vlasti na rad pravosuđa što utiče na ponašanje sudija koja nisu u skladu sa sudijskim kodeksom;
– dugo trajanje tranzicije koja se dešava u svim oblastima našeg društva;
– teška ekonomska situacija i veliko siromaštvo, što onemogućava mogućnost stručnog zastupanja, a poznato je da u zapadnim zemljama skoro svaki građanin ima svog advokata;
– veliki broj starih predmeta iz vremena ratova, sankcija, bombardovanja, kada su sudovi i tužilaštva bili ograničeni uz svom radu;
– loši zakonski propisi koji su teško primenjivi;
– nepostojanje delotvorne Pravosudne akademija sposobne da pruži kontinuiranu obuku od strane stručnjaka za određene oblasti;
– nepostojanje dobre sudske prakse;
– netransparentnost u radu;
– loše i nedelotvorne statističke evidencije;
– problem pratećih službi, npr. Pošte (nedelotvorno dostavljanje), ustanove za veštačenja (nedelotvorna veštačenja), veštaci bez adekvatne sertifikacije i edukacije (nedovoljno stručna veštačenja) itd;
– paralisanje pravosuđa kroz štrajk advokata zbog uvođenja javnog beležništva na način na koji se uskraćuje adekvatno pružanje pravne pomoći.
Svi ovi razlozi su sigurno doveli do zaostajanja učinka naših sudija i tužilaca u odnosu na strane sudije i tužioce, međutim, Savet nije mogao da izvrši analizu iz koje bi moglo da se utvrdi koliko je koji od gore navedenih razloga uticao na efikasnost rada sudija i tužilaca, jer se kod nas ne vodi efikasna statistika iz koje bi se to moglo utvrditi…
…U odnosu na ranije preporuke, Savet je utvrdio da je postupljeno po veoma malom broju preporuka. Zbog značaja ovih mera, Savet i dalje ostaje pri datim preporukama i naglašava šta nije, a treba da se uradi:
• Nije izvršeno razrešenje članova VSS i DVT, ali su promenjeni izborni članovi na redovnim izborima;
• Pravosuđe nije ojačano kroz ukidanje članstva po položaju u VSS i DVT, pa čak
ni njihovog prava glasa što ne podrazumeva izmenu Ustava;
• Konačan izbor članova VSS i DVT nije prebačen sa Narodne skupštine na
nosioce sudijskih i tužilačkih funkcija;
• Iako je broj značajno umanjen, još uvek postoje vršioci funkcija predsednika
sudova, i to sa dužim trajanjem nego što zakon dozvoljava;
• Nadležnosti pravosudne uprave nisu prenete sa Ministarstva na VSS i na
DVT, već je, naprotiv, produžen zakonski rok za prenos nadležnosti;
• Prvi izbor na funkciju sudije i zamenika javnih tužilaca nije prenet sa
parlamenta na VSS i DVT, bez ukidanja probnog perioda;
• Izbor predsednika sudova i javnih tužilaca nije prenet na VSS i DVT.
• Državni službenici u pravosuđu nisu prebačeni pod ingerenciju VSS i DVT,
kao posebna kategorija „pravosudnih službenika“;
• Plate radnika u pravosuđu nisu povećane;
• Nisu uvedene zajedničke sednice apelacionih sudova radi ujednačavanja sudske
prakse;
• Donošenje Sudskog poslovnika nije prebačeno u nadležnost VSS;
• Nije omogućeno sudijskim i tužilačkim pomoćnicima sa višegodišnjim
iskustvom da polažu završni ispit na Pravosudnoj akademiji bez naknade;
• Nije obezbeđen transparentan i nepristrasan izbor kandidata za početnu obuku
na Pravosudnoj akademiji, ali ni kvalitetna i opšta kontinuirana edukacija
sudija i tužilaca;
• Nije obezbeđena puna transparentnost u radu DVT i VSS;
• Predstavnici izvršne vlasti se nisu uzdržali od davanja izjava i od drugih postupaka kojim se zadire u nezavisnost sudstva, kao i uopšteg uticaja na rad pravosuđa…
(Izvor: Izveštaj o stanju u pravosuđu, Savet za borbu protiv korupcije, 22.03.2016)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
