Novi Sad: Tragedija i posledice
Bombaš samoubica koji se razneo u Istambulu je pripadnik Islamske države, bombaški napad na policijsku stanicu u Džinaru pripisuje se pobunjenicima iz kurdske PKK
Bombaš samoubica koji se u sredu, 12. januara, razneo u centru Istanbula usmrtivši 10 stranih turista i ranivši još 15 ljudi, identifikovan je kao Sirijac Nabil Fadli (28) rođen u Saudijskoj Arabiji, koji se nedavno „infiltrirao“ u Tursku došavši 5. januara iz Sirije.
Turska migraciona služba tada mu je uzela otiske prstiju zbog čega su vlasti mogle brzo da identifikuju bombaša.
Širom Turske je brzo nakon eksplozije uhapšeno 68 osoba zbog sumnje da su pripadnici ID, a među uhapšenima su i tri građanina Ruske federacije.
Ovo je bio četvrti teroristički napad militanata ID u Turskoj za poslednjih sedam meseci – nakon eksplozije bombe na skupu Narodne demokratske partije u Dijarbakiru u junu, odnosno skupu socijalista u julu u Suruču kada je poginulo 33 aktivista, kao i napada u Ankari u oktobru kada je poginulo najmanje 100 ljudi.
Napad u Istanbulu je, međutim, prvi napad ID na strane turiste u Turskoj.
***
Automobil napunjen eksplozivom raznesen je 14. januara 2016. ispred zgrade u gradu Džinar u kojoj su smešteni policajci, a napadači su, odmah zatim objekat zasuli vatrom iz ručnih bacača i automatskog naoružanja.
Dve osobe (jedna od njih je beba) su poginule u toj eksploziciji, a tri osobe su stradale u rušenju zgrade posle eksplozije. Među povređenima ima i policajaca.
Lokalne vlasti napad pripisuju pobunjenicima iz Radničke partije Kurdistana (PKK).
U tri decenije sukoba s Kurdima, od 1984. godine, u Turskoj je poginulo nekoliko desetina hiljada ljudi. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je nedavno da je 2015. godine ubijeno oko 3.100 kurdskih pobunjenika.
Sukobi Kurda i Turaka koji su bili prekinuti, nastavljeni su 20. jula 2015. posle samoubilačkog napada islamista u kojem je stradalo više od 30 Kurda u Suruču, na granici sa Sirijom.
( Turkey car bomb hits police HQ near Diyarbakir, BBC, 13. 1. 2016. )
( Turkey-PKK conflict: Why are clashes escalating?BBC, 9. 9. 2015. )
( Turkey car bomb hits police HQ near DiyarbakirBBC, 13. 1. 2016. )
( Turkey v Islamic State v the Kurds: What’s going on?BBC, 12. 8. 2015. )
( Diyarbakır’ın Njınar İlnjesi’nde PKK’lı teröristler Emniyet’e bombalı aranjla saldırdı: 1 şehit, 3’ü bebek 5 sivil öldü, 43 yaralıHurriyet, 14. 1. 2016 )
( Turkey keeps security focus on Kurds despite threat from Isis, FT, 16. 1. 2015.)
Kurdistanska radnička partija (PKK), formirana krajem 1970-ih, pokrenula je oružanu borbu protiv turske vlasti 1984. godine. Bori se na nezavisnu kurdsku državu u Turskoj.
Tokom sukoba, koji je dostigao vrhunac u sredinom 1990-ih, hiljade kurdskih sela je uništeno u velikoj meri na jugoistoku i istoku Turske, više od 40.000 ljudi je umrlo, a stotine hiljada Kurda je pobeglo u gradove u drugim delovima zemlje.
Tokom 1990-ih, PKK je smanjila svoje zahteve za nezavisnu kurdsku državu, tražeći više autonomije za Kurde. Međutim 1999. njen lider Abdulah Odžalan, uhapšen je i osuđen zbog izdaje.
Nakon Odžalanovog hapšenja, PKK je uspostavila petogodišnji jednostrani prekid vatre i pokušala da promeni svoj imidž.
Međutim, Turska, koja, kao i veliki broj zapadnih zemalja, smatra PKK za terorističku organizaciju, odbila je da pregovara sa PKK i ponudila samo ograničenu amnestiju za članove PKK.
U 2004. godini, PKK je nastavila svoju kampanju, a novi tajni mirovni pregovori su započeti u 2009. godini, kada je PKK ponovo proglasila prekid vatre.
Iste godine kurdska stranka, Partija demokratskog društva, bila je zabranjena od strane Ustavnog suda Turske zbog navodne povezanosti sa PKK.
Stotine kurdskih aktivista su gonjeni na osnovu antiterorističkih zakona – a mnogi su zatvoreni.
Ta suđenja su kritikovana od strane Saveta Evrope i grupa za ljudska prava, uključujući Amnesti International, zbog nejasne definicije terorizma u turskom Zakonu protiv terorizma koj je korišćen za hapšenja i pritvora u rasponu od šest meseci do nekoliko godina, čak i u nedostatku verodostojnih dokaza za hapšenje.
Između 2009. i 2011. godine, tajni razgovori na visokom nivou između PKK i turske vlade vođeni su u Oslu, (Norveška) ali su propali nakon sukoba između turskih vojnika i PKK u junu 2011. godine, u kojem je ubijeno 14 turskih vojnika.
Turska je okrivila PKK, a PKK je saopštila da se samo brani od napada turske vojske i gonjenja stotina kurdskih aktivista.
Nakon što su pregovori propali, sukob je eskalirao, PKK je svoju kampanju započela i u urbanim područjima jugoistočnoj Turskoj, a započela je i sa postavljanjem kontrolnih punktova na putevima.
Stotine Kurda političkih zatvorenika stupili u štrajk glađu u oktobru 2012. zahtevajući bolje uslove za Odžalana i pravo na upotrebu kurdskog jezika u pravosudnom i obrazovnom sistemu.
Štrajk glađu koji je trajao 68 dana završili su nakon što ih je Odžalan pozvao da prestanu.
Dana 31. decembra 2012. godine, turski premijer Redžep Tajip Erdogan najavio je mirovne pregovori su se odvijali sa Odžalanom u zatvoru Imrali.
PKK oslobodila osam turskih vojnika i zvaničnike da je zatočenih u severnom Iraku.
U martu 2013. godine, Abdulah Odžalan je pozvao na prekid vatre i pozvao je snage PKK da se povuku iz Turske.
Sirijski građanski rat – i uloga Kurda u borbi protiv Islamske Države (ISIS – DAEŠ) – ponovo je podigla tenzije između Turske i PKK.
Primirje je definitivno prekinuto u julu 2015. godine kada je Turska pokrenula vazdušne napade na kampove PKK u severnom Iraku.
U julu 2015, samoubilačkom bombaškom napadu su ubijene 32 osobe u pretežno kurdskom gradu Suruču, blizu tursko-sirijske granice i ratom razorenog sirijskog grada Kobane.
Turska je pokrenula vazdušne napade na položaje ISIS u Siriji i protiv PKK u Iraku.
PKK je proglasila kraj mirovnog procesa…
( Profile: Kurdistan Workers’ Party (PKK), BBC, 27. 7. 2016 )
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
