Kraj dvopartijskog sistema

Posle izbora u nedelju 20. decembra Španija neće biti ista bar što se tiče partijskog sistema. Do sada su se u Španiji na vlasti smenjivale Narodna stranka i Španska socijalistička partija, a sada su na scenu stupile partija levice Podemos i u Kataloniji mahom bazirana liberalna partija Ciudadanos (Građani), koja se prostire levo i desno od centra. Narodna stranka španskog premijera Marijana Rahoja sa osvojenih 28,7 odsto glasova je izgubila apsolutnu većinu u parlamentu osvojivši 123 od 350 mesta u Donjem domu parlamenta, ali i dalje ima većinu u Senatu; .

Španska socijalistička partija zabeležila je svoj najgori rezultat osvojivši 22 odsto glasova, odnosno 90 mesta u Parlamentu.

Nova partija levice Podemos, koja je osnovana prošle godine, ali korene vuče iz pokreta Indignados osvojila je 69 poslaničkih mesta. Za Podemos je glasalo 20,6 odsto grajana, procenat i po manje od socijalista, ali manje poslaničkih mesta, što je rezultat nedovoljne reprezentativnosti španskog izbornog sistema.

Lider Podemosa je bivši univerzitetski profesor Pablo Iglesijas, koji se izgledom razlikuje od klasičnih političara – razlikuju ga džins i konjski rep. Podemos se u svom programu zalaže za ekonomski oporavak: sa akcentom na javnu kontrolu, smanjenje siromaštva i obezbeđivanje socijalnog dostojanstva obezbeđivanjem osnovnog prihoda za svakoga, za kontrolu lobiranja i kaznene mere protiv izbegavanja poreza od strane velikih korporacija i multinacionalnih organizacija, kao i promovisanje manjih preduzeća; promovisanje slobode, jednakosti i bratstva i probijanje barijera širom Evrope, redefinisanje suvereniteta, ukidanje ili promenu Lisabonskog sporazuma, povlačenje iz nekih sporazuma, ozdravljenje životne sredine, smanjenje potrošnje fosilnih goriva, stimulisanje lokalne proizvodnje hrane u malim i srednjim preduzećima, legalizaciju prostitucije, marihuane i eutanazije.

Na četvrtom mestu je nedavno osnovana konzervativna liberalna stranka Ciudadanos (Građani), sa 40 poslaničkih mandata i 14 odsto glasova.

Posle izbora u nedelju 20. decembra Španija neće biti ista bar što se tiče partijskog sistema. Do sada su se u Španiji na vlasti smenjivale Narodna stranka i Španska socijalistička partija, a sada su na scenu stupile partija levice Podemos i u Kataloniji mahom bazirana liberalna partija Ciudadanos (Građani), koja se prostire levo i desno od centra. Narodna stranka španskog premijera Marijana Rahoja sa osvojenih 28,72 odsto glasova je izgubila apsolutnu većinu u parlamentu osvojivši 123 od 350 mesta u Donjem domu parlamenta, ali i dalje ima većinu u Senatu; .

Španska socijalistička partija zabeležila je svoj najgori rezultat osvojivši 22, 01 odsto glasova, odnosno 90 mesta u Parlamentu.

Na četvrtom mestu je nedavno osnovana konzerativna liberalna stranka Ciudadanos (Gradjani), sa 40 poslaničnih mandata i 13.93 odsto glasova.

Nova partija levice Podemos, koja je osnovana prošle godine, ali korene vuče iz pokreta Indignados, osvojila je 69 poslaničkih mesta. Za Podemos je glasalo 20.66 odsto gradjana, proceant i po manje od socijalista, ali manje poslaničkih mesta, što je rezultat nedovoljne reprezentativnosti španskog izbornog sistema.

Lider Podemosa je bivši univerzitetski profesor Pablo Iglesijas, koji se od klasičnih političara ne razlikuje samo izgledom – po tome što nosi džins i kosu vezuje u konjski rep, već i po novom definisanju levičarske ideologije. (Videti tekst Vođa Podemosa Pablo Iglesijas: Lenjin s juga (VREME 1256) )

POkret podemos čije se pokretanje povezuje s aktivnošću antikapitalističke levice u Španiji, koja ima veze s trockističkom internacionalom razrađen je uz učešće različitih stranaka i pokreta španske levice, nezavisnih kandidata, takozvane X partije, i sindikata iz Andaluzije…

Podemos se u svom programu zalaže za ekonomski oporavak: sa akcentom na javnu kontrolu, smanjenje siromaštva i obezbeđivanje socijalnog dostojanstva obezbeđivanjem osnovnog prihoda za svakoga, za kontrolu lobiranja i kaznene mere protiv izbegavanja poreza od strane velikih korporacija i multinacionalnih organizacija, kao i promovisanje manjih preduzeća; promovisanje slobode, jednakosti i bratstva i probijanje barijera širom Evrope, redefinisanje suvereniteta, ukidanje ili promenu Lisabonskog sporazuma, povlačenje iz nekih sporazuma, ozdravljenje životne sredine, smanjenje potrošnje fosilnih goriva, stimulisanje lokalne proizvodnje hrane u malim i srednjim preduzećima, legalizaciju prostitucije, marihuane i eutanazije.