Ombudsman predlaže smenu Gašića i Cvetkovića

REPUBLIKA SRBIJA ZAŠTITNIK GRAĐANA

625-1728/14 B e o g r a d

Zaštitnik građana

del. br. 34934 datum 21. 09. 2015.

Zbog utvrđene odgovornosti za povredu prava građana i ponovljene, ponašanjem iskazane namere da ne sarađuju sa Zaštitnikom građana, a imajući u vidu i vrstu, značaj i razmere štete po prava građana i opredeljenje imenovanih da se nezakonit i nepravilan rad nastavi, na osnovu člana 20. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana upućujem

I

JAVNU PREPORUKU ZA RAZREŠENJE DIREKTORA VOJNO BEZBEDNOSNE AGENCIJE PETRA CVETKOVIĆA

Razlozi:

Imenovani su odgovorni za povrede prava građana usled nezakonitog rada organa kojima rukovode i za čiji zakonit rad su odgovorni, pri čemu iz njihovog ponovljenog ponašanja proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana i da nastave sa nezakonitim i nepravilnim radom.

Ovaj organ pokrenuo je, aktom br. 62-1728/14, delovodni broj 32995 od 10. novembra 2014. Zakonom propisan postupak(1) kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva odbrane povodom slučaja koji se desio 28. septembra 2014. godine za vreme održavanja „Parade ponosa“ u Beogradu. Aktom br. 62-1728/14, del. br. 23156 od 15. juna 2015. godine utvrđeno je, na osnovu ovlašćenja propisanog Zakonom(2), 10 nedostataka u radu Ministarstva odbrane i osam nedostataka u radu Vojno bezbednosne agencije (organa u sastavu Ministarstva odbrane), a na štetu prava građana i upućeno je, na osnovu ovlašćenja propisanog Zakonom (3) osam preporuka Ministarstvu odbrane i 10 preporuka Vojnobezbednosnoj agenciji za otklanjanje utvrđenih nedostataka. U skladu sa Zakonom ostavljen je rok (4) da Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosna agencija obaveste ovaj organ o postupanju po preporuci i

1 Član 21 i „fugi Zakona o Zaštitniku građana – ZoZG („Sl. glasnik Republike Srbije“ br. 79/2005 i 54/2007)

2.

otklanjanju nedostataka, odnosno o razlozima zbog kojih nisu postupili po preporukama.

Aktom Ministarstva odbrane 1934-20/14 od 14. avgusta 2015. godine koji je potpisao ministar odbrane Bratislav Gašić, ovaj organ obavešten je da Ministarstvo odbrane nije, niti će sprovesti ni jednu od datih preporuka jer ne prihvata da je načinjen niti postoji bilo koji od utvrđenih nedostataka u radu Ministarstva. Pri tome je ministar Gašić izneo argumente koji su suštinski već isticani u toku postupka i koje je ovaj organ cenio pre nego što je utvrdio nedostatke u radu, i svoju ocenu detaljno obrazložio. Istog dana akt slične sadržine, br. 14699-1 od 14. avgusta 2015, kojim se odbija postupanje po preporukama i poriču utvrđeni nedostaci, uputio je u ime Vojno bezbednosne agencije direktor Agencije Petar Cvetković.

Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosna agencija radnjama svojih zaposlenih i funkcionera prekršili su zakon na štetu prava građana, a iz ponovljenog ponašanja ministra odbrane i direktora Vojno bezbednosne agencije jasno proizilazi namera da odbijaju saradnju sa ovim organom.

Zakon je pa štetu prava građana prekršen tako što je, do dana sačinjavanja ovog akta, utvrđeno da, po nalogu ili uz znanje i odobravanje ministra odbrane, odnosno direktora Agencije:

• pripadnici Vojne policije su u okviru svojih nadležnosti i delokruga rada obezbeđivali, van kruga lica koji prema propisima imaju na to pravo, i lica van Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, i pri tome preduzimali mere i radnje prema drugim ovlašćenim službenim licima p građanima kojima se ograničavaju njihova prava;

• Ministarstvo odbrane, odnosno njegove nadležne organizacione jedinice, nisu pravilno organizovale i sa drugim državnim organima usklađivale (koordinirale) izvršenje vojnih zadataka na prostoru skupa visokog rizika, odnosno nisu obavestile Policiju o potrebi da dvojica pripadnika Vojne policije na vojnom zadatku za vreme trajanja skupa koji obezbeđuje Policija uđu v restriktivni prostor mimo mesta određenog za ulaz, i sa Policijom nisu uskladile način obavljanja policijskih i vojnih zadataka;

• od pripadnika Vojne policije, bez valjanog pravnog osnova, Ministarstvo odbrane očekuje da službeno postupaju, uključujući i primenu fizičke sile prema pripadnicima Policije, u situacijama kada ocene da policajci nezakonito ili nepravilno postupaju;

• pripadnici Vojno bezbednosne agencije prikupljali su podatke od građana (fizičkih i pravnih lica) iako je ministar odbrane javno i službeno tvrdio drugačije, što je u postupku utvrđeno kao neistina. Podaci su prikupljani o stvari koja je van Zakonom propisane nadležnosti Agencije; Podaci su prikupljani od građana bez zakonom propisane obavezne saradnje sa Bezbednosno-informativnom agencijom, odnosno Policijom;

• u službenom dokumentu ministar odbrane je Zaštitnika građana obavestio da su snimke sa sigurnosnih kamera iz dve banke pripadnici Vojno bezbednosne agencije pribavili u sklopu bezbednosne i kontraobaveštajne zaštite štićenog lica, pošto je u daljem toku postupka neposrednim uvidom u dokumente br. 16325-1 i 16326-1 od 2. oktobra 2014. utvrđeno kao neistina – tražeći pismeno snimke od banaka, VBA se pozvala na čl. 286. Zakonika o krivičnom postupku i čl. 9. Zakona o VBA i VOA, koji govore o ovlašćenju Agencije da (u okviru svoje nadležnosti), od određenih subjekata prikuplja podatke od

3.

interesa za krivični postupak (a ne bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu);

• Vojnobezbednosna agencija prikupljala je podatke od pravnih i fizičkih lica pozivajući se na dve strane na dva različita pravna osnova iako se radi o istoj činjeničnoj i pravnoj stvari;

• pripadnici Vojno bezbednosne agencije, prikupljajući podatke od građana, a da to nije tajno prikupljanje podataka, nisu se legitimisali na način propisan Zakonom;

• Vojnobezbednosna agencija nije o svim stečenim saznanjima od značaja za postupke u toku preko Ministarstva odbrane odmah upoznala nadležno javno tužilaštvo, niti Zaštitnika građana;

• službeni dokumenti v Vojnobezbednosnoj agenciji označavani su određenim stepenenom tajnosti iz razloga koji nisu zakonom propisani;

» Zaštitniku građana nisu, u zakonom propisanom postupku i po zakonom propisanoj obavezi, dostavljeni svi traženi podaci kojima Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosna agencija raspolažu, a koji su od značaja za postupak koji se vodi;

• Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosna agencija nisu poštovali svoje Zakonom propisane obaveze saradnje sa Zaštitnikom građana u toku postupka, zbog čega je ovaj organ bio prinuđen da o postupku koji se tiče načina obavljanja poslova bezbednosti nosioca visoke državne funkcije obavesti javnost u meri većoj nego što bi to bilo neophodno da su Ministarstvo i Agencija sarađivali;

• Zaštitniku građana nije omogućen zakonom propisan pristup prostorijama Vojno bezbednosne agencije (5) (pristup podrazumeva ulazak, boravak i napuštanje prostorija bez neopravdanog zadržavanja i ometanja) tako što je ministar odbrane, prilikom pristupanja Zaštitnika građana prostorijama Vojno bezbednosne agencije, iako ministar nije rukovodilac niti pripadnik Agencije, niti je njegovo prisustvo bilo traženo, potrebno, niti najavljeno, u prostorijama Agencije provocirao i ometao Zaštitnika građana u obavljanju razgovora sa direktorom Agencije i razmatranju službenih podataka, tako što je bez povoda iznosio netačne podatke iz njegovog privatnog života i navodne Bojne evidencije i nepozvan davao privatne savete čime je, suprotno Zakonu (6), pokušao da utiče na njegov rad i postupanje i onemogućavao vršenje zakonom propisane kontrole-;

• Obmanjivana je javnost, javnim istupima ministra odbrane i direktora Vojno bezbednosne agencije, da su Zaštitniku građana dostavljeni svi dokumenti od značaja za postupak u toku kojima Ministarstvo raspolaže;

• Zaštitniku građana, protivno Zakonu (8), nije omogućeno da razgovara sa zaposlenima u Ministarstvu i pripadnicima Vojske kada je to bilo od značaja za postupak koji vodi;

• na otvoren i prikriven način Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosna agencija voditi su kampanju u medijima protiv Zaštitnika građana sa ciljem diskreditovanja i onemogućavanja vođenja postupka kontrole (posebno tekstom „Zaštitnik protiv zaštitnika“ u listu Vojske Srbije „Odbrana“ od 15. februara 2015. godine);

5 Član 21 stav 1,ZoZG.

4.

• više desetina zaposlenih u Vojnobezbednosnoj agenciji, za koje je Agencija sumnjala da se obraćaju Zaštitniku građana pritužbama zbog kršenja svojih prava i pri tome mu daju podatke o pojavama u radu Agencije za koje sumnjaju da predstavljaju nezakonit rad kojim se krše ljudska prava, izloženi su nezakonitom i posebno nekorektnom postupanju, i to: ispitivanjem na poligrafu o tome da li su se obraćali Zaštitniku građana i dostavljali mu dokumenta označena oznakom tajnosti, (iako je notorno i Ministarstvu i Agenciji poznato da je obraćanje Zaštitniku građana ustavno pravo svakog građanina, uređeno članom 25. st. 1. Zakona o Zaštitniku građana, a da je članom 29. stav 4. Zakona o Vojsci Srbije izričito predviđeno da se propisi o Zaštitniku građana koji se odnose na zaštitu i ostvarivanje prva građana primenjuju i na profesionalne pripadnike Vojske; pri čemu je Zaštitnik građana ovlašćen da pristupi podacima svih stepena tajnosti); neopravdanim premeštanjem na drugo radno mesto, posrednim pretnjama nepovoljnim tretmanom ili nuđenjem pogodnosti za „lojalnost“ Agenciji, kao i neprincipijelnim, retributivnim podnošenjem krivične prijave protiv civila, penzionisanog pripadnika Vojno bezbednosne agencije (u formi „obaveštenja“ javnom tužilaštvu)

• Ministarstvo odbrane i Vojnobezbednosna agencija, suprotno odredbama Zakona (4) koje propisuju da su organi dužni da u roku od 60 dana obaveste Zaštitnika građana o tome da li su postupili po preporuci i otklonili nedostatak, odnosno da ga obaveste o razlozima zbog kojih nisu postupili po preporuci, u svojim obaveštenjima porekli su da su nedostaci koje je Zaštitnik građana utvrdio uopšte nastali, što nije Zakonom propisana mogućnost.

Nedostacima u radu dva organa koji su u postupku utvrđeni, povređeni su posebno: Zakon o Vojsci Srbije: član 29, član 53, stavovi 1, 4, 5, 6, 7. i 8, član 143, članovi 145. – 170; Zakon o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji: član 3. stav 1, član 6. stavovi 1, 2. i 3, član 8, član 9, član 23, član 31. stav 4. i član 41. stav 1; Zakon o tajnosti podataka: član 10. stav 3, član 14. stav 1, član 21. i član 38; Zakon o Zaštitniku građana: član 2. st. 1, član 17. st. 1 i 2, član 21. stavovi 1. i 2., član 25. st. 1, član 29. stav 2 i član 31. st. 3; Zakonik o krivičnom postupku: član 280. stav 1; Zakon o javnom informisanju i medijima: član 4; Ustav Republike Srbije: član 18. stav 1, član 20. stav 3.

Pored povreda zakona koje je utvrdio kao organ nadležan za kontrolu zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti, ovaj organ smatra i da je nedostacima u radu Ministarstva odbrane i Vojno bezbednosne agencije povređeno ustavno načelo, odnosno garancija vladavine prava iz člana 3. Ustava, koja se između ostalog ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i Zakonu i koja počiva na neotuđivim ljudskim pravima, kao i da je povređena ustavna garancija demokratske i civilne kontrole nad Vojskom Srbije.

Namera da ministar odbrane Bratislav Gašić i direktor Vojno bezbednosne agencije Petar Cvetković odbijaju saradnju sa ovim organom proizašla je, odnosno utvrđena iz (hronološki):

4 Član 3 1 st. Z. ZoZG,

5.

• Akta Vojno bezbednosne agencije br. 17251-2 od 15. oktobra 2014. godine, koji je potpisao direktor Agencije, kojim je odbijeno da se Zaštitniku građana dostave podaci koje je organ dužan da dostavi i Zaštitnik građana upućen na javno tužilaštvo.

Taj akt je odgovor na dopis Zaštitnika građana br. 62-1728/14, delovodni broj 28415 od 1. oktobra 2014. kojim je ovaj organ preventivno zatražio informacije, odnosno svu dokumentaciju i podatke u vezi sa događajem, a radi

ocene o potrebi pokretanja postupka kontrole zakonitosti i pravilnosti rada organa vlasti u pogledu poštovanja prava građana (10).

• Akta Ministarstva odbrane br. 1934-6 od 17. decembra 2014. godine, koji je potpisao ministar odbrane, kojim je Ministarstvo odbilo da dostavi tražene podatke u pokrenutom postupku, predlažući Zaštitniku građana da „sačeka okončanje pokrenutog predistražnog postupka“. Ministar je istakao da je od nadležnog javnog tužilaštva Ministarstvo zatražilo mišljenje o tome da li bi „ustupanje podataka trećim licima, a radi vođenja nekog drugog postupka različitog od krivičnog, moglo da ima prejudicirajući karakter u odnosu na rad pravosudnih organa“.

Taj akt je odgovor na akt Zaštitnika građana 62-1728/14, delovodni broj 32995 od 10. novembra 2014. kojim je, posle dopisa direktora Vojno bezbednosne agencije, Zaštitnik građana poučio Ministarstvo odbrane da je postupanje javnog tužilaštva i drugih pravosudnih organa odvojeno od postupka koji se vodi pred Zaštitnikom građana, te da nijedan pozitivni propis ne sprečava istovremeno postupanje, jer dva organa – Tužilaštvo i Zaštitnik građana, imaju različite nadležnosti, odnosno osnovno pravo i dužnost javnog tužioca je gonjenje učinilaca krivičnih dela (član 43. st. 1. Zakonika o krivičnom postupku), dok Zaštitnik građana štiti prava građana i kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa vlasti tako što utvrđuje nedostatke u njihovom radu i kada nemaju obeležja krivičnog ili drugog kažnjivog dela (član 138. stav 1. Ustava i brojne odredbe Zakona o Zaštitniku građana). Nepostojanje krivičnog dela, odnosno krivične odgovornosti ne znači da nije načinjen nedostatak na štetu prava građana, a nedostatak koji Zaštitnik građana eventualno utvrdi ne znači da je izvršeno krivično delo, ne obavezuje pravosudne organe, niti prejudicira ishod postupaka koje oni vode, objašnjeno je u aktu Zaštitnika građana. Delokrug Zaštitnika građana širi je od nadležnosti tužilaštva jer ovaj organ postupa povodom svakog oblika nezakonitosti i nepravilnosti na štetu prava građana, a ne samo onih koje predstavljaju krivično deto. Istim aktom Zaštitnik građana obavestio je Ministarstvo odbrane da pokreće postupak kontrole po sopstvenoj inicijativi, u skladu sa članom 29. stav 1, a u vezi sa članom 32. Zakona o Zaštitniku građana, i zatražio od Ministarstva odbrane izjašnjenje o pitanjima od značaja za postupak i podatke koji potvrđuju navode izjašnjenja.

• Akta Ministarstva odbrane br. 1934-9/14 od 9. februara 2015. godine, koji je potpisao ministar odbrane Bratislav Gašić i izneo Zaštitniku građana niz

1 ZoZG u član 21 sav 1. propisuje obavezu da organ dostavi Zaštitniku građana sve podatke kojima raspolaže, a koji su od značaja za postupak koji Zaštitnik građana vodi ili za ostvarivanje cilja njegovog preventivnog delovanja

6.

navoda i ocena o predmetnom događaju, ni bez i jednog podatka – službenog dokumenta čija sadržina bi svedočila o istinitosti tih navoda. U aktu je istaknuto da se profesionalni pripadnik Vojske Srbije poziva radi davanja iskaza u bilo kojem postupku preko pretpostavljene komande, jedinice ili ustanove u kojoj je na službi, ali pri tom nisu dati podaci o brojevima vojnih pošta, kao ni o imenima starešina preko kojih se mogu pozvati pripadnici Vojne policije koji su učestvovali u incidentu.

Taj akt odgovor je na akt Zaštitnika građana br. 62-1728/14, delovodni broj 2437 od 27. januara 2015. godine kojim je rvaj organ od Ministarstva odbrane ponovo zatražio podatke potrebne za vođenje postupka propisanog Zakonom o Zaštitniku građana, uključujući i podatke o načinu usklađivanja rada državnih organa čiji su pripadnici učestvovali u događaju od 28. septembra 2014. godine, o pravnom osnovu angažovanja Vojno bezbednosne agencije tokom i posle događaja, kao i podatke pomoću kojih Zaštitnik građana može da stupi u kontakt sa pripadnicima Vojske Srbije koji su učestvovali u događaju, radi obavljanja razgovora propisanog članom 21. stav 2. Zakona o Zaštitniku građana.

• Službenog razgovora sa direktorom Vojno bezbednosne agencije 27. februara 2015. godine, tokom koga je direktor potvrdio saznanja Zaštitnika građana da su određeni pripadnici VBA podvrgnuti poligrafskom testiranju da bi se saznalo ko od njih je ovom organu dostavio poverljiva dokumenta koja govore o nezakonitom i nepravilnom radu Agencije po pitanjima koje je Zaštitnik građana javno pominjao u vezi sa radom Agencije, a tokom trajanja postupka. Direktor je poligrafsko testiranje pravdao zakonom propisanom obavezom svakog pripadnika Agencije da se podvrgne poligrafskom testiranju. Pri tome, direktor je zanemario, a time i prekršio odredbe Ustava Republike Srbije prema kojima se ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom neposredno primenjuju (11), te da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava svi državni organi dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničavanjem prava (12). Shodno tim odredbama, poligrafskim testiranjem Agencija ne može utvrđivati indicije o postojanju bilo kojih činjenica ili okolnosti, već samo onih koje bi mogle otkriti ili preduprediti nezakonito ponašanje pripadnika Agencije, jer je to jedina svrha ograničenja ljudskih prava koje je propisano Zakonom u vidu obaveze podvrgavanja poligrafskom testiranju. (obraćanje Zaštitniku građana ili namera pripadnika službe bezbednosti da se obrati Zaštitniku građana nije nezakonito, niti nepravilno ponašanje i poligrafsko ispitivanje o toj činjenici ili nameri predstavlja zloupotrebu zakonskog ovlašćenja Agencije da podvrgne poligrafskom ispitivanju, svoje pripadnike, kojom se krši Ustavom i Zakonom utvrđeno prava svakog građanina, pa i pripadnika službe bezbednosti, da se obrati Zaštitniku građana i dostavi mu podatke koji svedoče o nezakonitostima i nepravilnostima u radu organa vlasti.

11 Ustav Republike Srbije, član 18. stav 1.

7.

Pritužbi više pritužioca – pripadnika Vojno bezbednosne agencije, koji su odvojeno dali detaljne, razložne, logične, uzajamno saglasne podatke o radnjama i postupcima kojima se u Agenciji primenjuju protiv njih, a radi otkrivanja da li su se obraćati zaštitniku građana, odvraćanja od obraćanja Zaštitniku građana, neformalnog sankcionisanja zbog sumnje ili zaključka da su se obraćali Zaštitniku građana ili neformalnog nagrađivanja zbog pretpostavke da su se ponašali „lojalno“ prema rukovodstvu Agencije. Ti podaci su provereni u razumnoj i mogućoj meri, uz preduzimanje svih dostupnih, ali nedovoljnih mera zaštite pritužioca i ocenjeno je da su tačni. U najboljem interesu pritužioca, iz opravdane bojazni da će njihova prava i dalje biti kršena, radi zaštite njihovog identiteta kao i radi interesa nacionalne bezbednosti, detalji o tome neće biti saopšteni (13).

Pri donošenju odluke o javnom predlogu za razrešenje, ovaj organ uzeo je u obzir i činjenicu da je generalni inspektor vojnih službi bezbednosti zatražio, po nalogu ministra odbrane, aktom br. 14-1 od 19. januara 2015. godine od Zaštitnika građana da Generalnom inspektoru dostavi podatke kojima raspolaže kako bi Generalni inspektor izvršio kontrolu rada službi. Na taj akt Generalnom inspektoru ovaj organ nije posebno odgovorio. U uslovima poštovanja zakona, kada Zaštitnik građana nije onemogućen u vršenju svoje funkcije spoljne kontrole, rad organa unutrašnje kontrole i saradnja sa njima za Zaštitnika građana jeste komplementarna i svrsishodna delatnost koju ovaj organ i sam podstiče. U uslovima kada je protivzakonito onemogućen rad Zaštitnika građana, Ustavna i zakonska ovlašćenja i nadležnosti ovog organa da vrši spoljašnju kontrolu rada organa vlasti ne mogu se zameniti radom organa unutrašnje kontrole. Pogotovo organ unutrašnje kontrole nije ovlašćen da zahteva od Zaštitnika građana da mu dostavi podatke kojima Zaštitnik raspolaže, već je upravo obrnuto i to bi Generalni inspektor morao da zna i poštuje, uprkos „nalogu“ ministra odbrane.

Takođe je prilikom podnošenja ovog predloga uzeto u obzir da je povodom pitanja koje je ovaj organ tokom postupka pokretao u vezi sa radom Vojno bezbednosne agencije, a tiču se primene određenih mera od strane Agencije prema političkim strankama, nosioca pravosudnih i sindikalnih funkcija, te penzionisanja zaposlenih u Vojnobezbednosnoj agenciji kao „sankcije“ za nezakonit rad umesto pokretanja disciplinskih, prekršajnih i krivičnih postupaka, 28. januara 2015. godine održana otvorena sednica Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti Narodne skupštine. Na toj sednici narodni poslanici su tražili od Zaštitnika građana da iznese argumente u prilog sumnjama koje je javno iznosio u pogledu zakonitosti rada Vojno bezbednosne agencije. Nakon što je narodni poslanik Vladimir Đukanović ocenio da Zaštitnik građana ne poseduje ni jedan dokument i da bez povoda uznemirava javnost, Zaštitnik građana je pročitao kopiju jednog od dokumenata koji je posedovao, napominjući da u tom momentu ne može da tvrdi da je kopija autentična i insistirajući na svojoj obavezi i ovlašćenju da to u postupku kontrole proveri. Pročitana kopija dokumenta sadržala je izveštaj Drugog regionalnog centra Vojnobezbednosne agencije o pripremama za političku aktivnost određenih političkih organizacija, njihovih lidera, članova, simpatizera, sa napomenom da nema indicija o ugroženosti Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, i da će prikupljanje podataka biti nastavljeno. Zaštitnik građana izrazio je sa

* U smislu člana 29. st. 3 ZoZG.

skupštinske govornice mišljenje da takav dokument, ako je autentičan, govori o prekoračenju ovlašćenja i nezakonitom postupanju Vojno bezbednosne agencije i kao takav ne uživa zaštitu predviđenu Zakonom o tajnosti podataka (14). Ministar odbrane je zatim pred Odborom i javnošću, obraćanjem neposredno posle Zaštitnika građana, potvrdio autentičnost dokumenta tako što je izjavio da je dokument delo „čoveka koji je penzionisan u decembru mesecu zbog krivičnih radnji i ne mogu da mu kažem ime, jer je u ovom trenutku postupak kod VBA za proneveru većeg iznosa para“. Sedam dana nakon sednice Odbora, protiv tog penzionisanog oficira Vojno bezbednosne agencije, Agencija je podnela krivičnu prijavu (tačan naziv: „Izveštaj o nepravilnostima“) javnom tužilaštvu, zbog činjenica i okolnosti koje je ispitivala unutrašnja kontrola Agencije, a u vezi sa čim, nakon konačnog izveštaja organa unutrašnje kontrole, Agencija nije ništa preduzimala duže od 6 meseci, sve dok Zaštitnik građana nije pročitao dokument Agencije na sednici Odbora. Pri tome, jedan član tima unutrašnje kontrole koji je ispitivao rad tog oficira nije bio raspoređen na dužnosti i zadatke u okviru organizacione jedinice unutrašnje kontrole, već je u tom slučaju pridodat grupi za unutrašnju kontrolu po odluci direktora Agencije.

Upravo za tog člana tima unutrašnje kontrole, inače jednog od najviših rukovodilaca Agencije, postojali su u momentu vršenja unutrašnje kontrole razlozi koji pod ozbiljnu sumnju dovode njegovu nepristrasnost prema kontrolisanom oficiru, ali i zakonitost i profesionalnost u njegovom ranijem radu u službi, što je u prošlosti istraživao i dokumentovao – upravo oficir nad kojim je vršena kontrola nakon koje je penzionisan. To je ovaj organ, u postupku po pritužbi koji paralelno teče, već potvrdio. Pri tome, samo nekoliko meseci pre penzionisanja (formalno na sopstveni zahtev), oficir je upućen na jednu od najviših kadrovskih škola u sistemu Odbrane, što je stručno usavršavanje na koje se upućuju perspektivni kadrovi, a ne oni koji bi mogli da podnesu zahtev za penzionisanjem, odnosno oni čiji će se zahtev prihvatiti iako to organ ne mora. Ne može se dokazati materijalnim dokazima, ali iz svih okolnosti jednoznačno proističe da je – kao što je Zaštitnik građana pre detaljnijih saznanja izrazio sumnju, a ministar Gašić na sednici Odbora nesvesno i potvrdio, oficir Vojno bezbednosne agencije penzionisan zato što je u njegovom radu unutrašnja kontrola (čiji je tim bio nepravilno sastavljen), utvrdila nepravilnosti, umesto da je unutrašnja kontrola radila u sastavu koji bi bio lišen sumnji u objektivnost, a oficir zbog eventualno utvrđenih nepravilnosti u radu bez odlaganja pozvan na odgovornost – disciplinsku, prekršajnu ili krivičnu, umesto penzionisan. Šest meseci nakon penzionisanja, pošto je u Vojnobezbednosnoj agenciji posumnjano da je upravo taj oficir dostavio Zaštitniku građana dokument koji svedoči o tome da se Vojnobezbednosna agencija prikuplja podatke o političkim aktivnostima političkih organizacija, protiv penzionisanog oficira podneta je krivična prijava koja, za očekivati je, inače ne bi bila podneta i zato je podnošenje te krivične prijave, bez obzira na njenu osnovanost – neprincipijelno, retributivno odnosno nekorektno prema bivšem pripadniku Agencije jer u subjektivnom odnosu prema njemu ono predstavlja odmazdu, a ne sprovođenje zakona. Zaštitnik građana se u posebnom postupku kontrole upoznao i sa razlozima za podnošenje prijave za koje smatra da potvrđuju zaključak o neprincipijelnosti krivične prijave.

* Član 3. Zakona o tajnosti podataka.

9.

Sredstva javnog informisanja objavila su da su generalni inspektor za vojne službe bezbednosti i Odbor za kontrolu rada službi bezbednosti utvrdili da je dokument koji je ovaj organ pročitao na 13. sednici odbora, u kome su detaljno opisane aktivnosti i nejavni planovi određenih političkih stranaka i organizacija (i gde se izričito konstatuje da nema indicija o opasnosti po Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije), nastao na inicijativu lokalnog rukovodioca Vojno bezbednosne agencije, dakle bez naloga iz direkcije Vojno bezbednosne agencije. Zaštitnik građana, međutim, došao je do proverenih saznanja da su dokument i aktivnosti koje su mu prethodile rezultat usmenog naloga direktora Vojno bezbednosne agencije. Iz razloga zaštite pripadnika Vojno bezbednosne agencije, ali i metoda rada te službe bezbednosti koji se koriste i za zakonite i pravilne aktivnosti, to se ovde neđe dalje opisivati. To se, konačno, može zaključiš i na osnovu činjenice da je „Informacija“ upućena Direkciji VBA i da zbog nje nikada niko nije pozvan na odgovornost, ali da je, nakon što je ovaj organ objavio, preduzet niz mera na otkrivanju onih koji su taj dokument dostavili ovom organu.

Članom 20. stav 1. Zakona o Zaštitniku građana utvrđeno je ovlašćenje Zaštitnika građana da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno da inicira pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za učinjenu povredu, i to ako iz ponovljenog ponašanja funkcionera ili zaposlenog proizilazi namera da odbijaju saradnju sa Zaštitnikom građana, ili ako se utvrdi da je učinjenom povredom građaninu pričinjena materijalna šteta ili druga šteta velikih razmera.

S obzirom na sve navedeno, a posebno imajući u vidu istrajnost u nameri da se krši zakon na štetu prava građana i da se postupa nekorektno prema savesnim pripadnicima Vojno bezbednosne agencije, donete su javne preporuke za razrešenje ministra odbrane Bratislava Gašića i direktora Vojno bezbednosne agencije Petra Cvetkovića.

O preporuci pod I će biti obaveštena javnost i, posebno predsednik Vlade Republike Srbije, kao ovlašćen za podnošenje predloga za razrešenje člana Vlade (čl 128. st. 6. Ustava Republike Srbije).

O preporuci pod II će biti obaveštena javnost i, posebno: Predsednik Republike Srbije, kao ovlašćen za razrešenje direktora VBA (član 37. stav 3. Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji).

DOSTAVITI:

-Predsedniku Republike

-Predsedniku Vlade

-Javnosti (preko saopštenja za javnost i elektronske prezentacije Zaštitnika građana)

-arhivi

Zaštitnik građana

Izvor: Javna preporuka za razrešenje ministra odbrane i direktora VBA 21. 09. 2015sajt Zaštitnika građana