Druga pobeda Aleksisa Ciprasa

Na izborima u Grčkoj u nedelju, 20. septembra 2015. najviše glasova osvojila je Siriza Aleksisa Ciprasa – 35 odsto, a Nova demokratija je druga sa 28 odsto glasova. Treće mesto na izborima izgledala da će desničarska osvojiti Zlatna zora sa oko 7 odsto glasova. Na birališta je izašlo 55 odsto birača, dok je na januarskim izborima izlaznost bila 63,6 odsto.

Agencija Rojters navodi da će Siriza imati 145 od ukupno 300 mesta u parlamentu, Nova demokratija 75, a sledi Pasok sa 6,4 odsto koji će imati 17 predstavnika u skupštini. Komunisti su osvojili 5,4 odsto i imaće 14 mesta u skupštini, Potami 3,97 odsto i 10 poslaničkih mesta.

Lider Nove demokratije Vangelis Mejmarakis priznao je poraz, čestitao Ciprasu i pozvao ga na formiranje vlade nacionalnog jedinstva.

Nakon što su prvi rezultati objavljeni, izvor iz Sirize je rekao da će stranka Aleksisa Ciprasa nastojati da formira vladu sa Nezavisnim Grcima, koji bi mogli osvojiti 10 mesta, a čiji je lider Panos Kamenos pristao da uđe u koaliciju sa Sirizom i omogućiti tesnu većinu u parlamentu.

To je treći put da su birači izašli na birališta u toku grčke burne godine 2015:

Grčki parlament 29. januara nije uspeo da izabere predsednika, što je dovelo do vanrednih izbora na kojima je pobedila levičarska SIRIZA, a Aleksisa Cipras izabran za premijera na programu koji je negirao nametnuti štednju do mere da to onemogućuje privredni oporavak.

Pre toga, 24. decembra 2014. evropski kreditori Grčke složili su se da prošire svoj drugi paket spašavanje za četiri meseca.

U toku maratonskih razgovora o izbegavanju bankrota Grčke i o eventualnom napuštanju evrozone, Cipras je iznenada raspisao referendum o mogućem sporazumu spasavanja.

Članovi Evrogrupe su tada tvrdili da je grčka vlada 26. juna jednostrano prekinula pregovore. Nekoliko sati kasnije, Aleksis Cipras saopštio je grčki nacionalnoj televiziji da će referendum o biti održan 5. jula 2015. godine da odobri ili odbije postignut preliminarni rezultat pregovora (koji je ponudila evropska Trojka 25. juna.

Cipras i Varufakis su od februara do jula pokušavali da ubede kreditore da će nametnute mere produbiti depresiju koja je po svojoj ozbiljnosti u Grčkoj slična onoj u Nemačkoj i SAD u 1930-im godinama. Grčka ekonomija je po obimu smanjena za 29 odsto od 2009. godine i još uvek se smanjuje posle višemesečnih finansijskih previranja. Ipak, Grčka je i dalje deo jedinstvene evropske valute.

Opozicione stranke (PASOK, Potami, Nova demokratija) su se protivile predlogu o referendumu. U međuvremenu, Evrogrupa je obavestila Atinu da postojeći Drugi sporazum o spasavanju Grčke tehnički ističe 30. juna (kako je regulisano njenom „izjavom 20 februara“).

ECB je odlučila da održi dostupim svoj program hitne pomoći za likvidnost grčkih banaka na dotašnjem nivou ali je odbila da obim te pomoći poveća uprkos tome što su su u nastaloj situaciji mnogi Grci nastavili da brzo podižu gotovinu na bankomatima zbog straha da će kontrola kapitala uskoro biti pokrenuta. To je bio direktni pritisak na birače. Grčka centralna banka je 28. juna, pokušala da se nosi s krizom likvidnosti tako što je ograničila sumu koja se dnevno može podići.

Evropljani su pojačavali pritisak na Grčku: grčke banke su bile zatvorene, i grčka je bila faktičkoj u blokadi.

Protiv Ciprasa je vođena kampanja navodno i zbog bojazni evropskih poverilaca da će se grčka zaraza proširiti i na Italiju i na Španiju u kojoj jača levičarski pokret Podemos. Tada se govorilo o merama za „sprečavanje širenja grčke zaraze“ (contingency):

Uprkos tome dana 5. jula 2015, velika većina grčkih građana je odbacila takozvane briselske uslov štednje (austerity) kao uslova treći paket spasavanja Grčke ( protiv 61% za 39% uz 62,5% izlaznosti birača).

To je izazvalo nervozu na berzama širom sveta i špekulacije u vezi budućnosti Grčke, čiji je potencijalni izlazak iz Evropske unije tada često pominjan. Nakon glasanja, grčki ministar finansija Janis Varoufakis, koji je svojim nastupom u briselu nervirao evropske sagovornike, se, međutim, povukao 6. jula, a zamenio ga je Euklid Tsakalotos.

Pregovori između Grčke i drugih članica evrozone nastavljeni su u narednim danima. Grci su pokušavali da nabave sredstva od Evropske centralne banke, kako bi Grčka ostala članica evrozone. Dana 13. jula, posle 17 sati pregovora, lideri evrozone postigli su privremeni sporazum s Grčkom o trećem programu spasavanja Grčke od bankrota.

Kada je Ciprasova vlada pod velikim pritiskom evropskih političara, i bankara, a najviše nemačkog ministra finanasija Šojblea, posle maratonskih pregovora u Briselu usvojila paket mera, ostao je utisak da su teški uslovi nametnuti Grčkoj s političkim ciljem da se lider levičarske Sirize ponizi, natera da provodi namentuti program i izgubi izbore.

Grčka vlada 14. jula ipak pristaje na program težak 85 milijardi evra i pristaje na dogovor sa svojim kreditorima – treći u poslednjih pet godina.

Zapadni mediji a, i većina srpskih koji su u priličnoj meri impregnirani neokolonijalnim udvorištvom, prognozirala je tada da će Cipras izgubiti popularnost zbog potpisivanja dogovora o spasavanju Grčke neposredno nakon održavanja referenduma na kome su odbijene od poverilaca nametnute mere štednje i da se volji kreditora niko ne sme suprotstavljati.

Cipras je tada objašnjavao da je pristankom na takozvani paket spasavanja Grčke težak 86 milijardi evra (97 milijardi dolara), prihvatio uprkos tome što je na referendumu dobio mandat da odbaci ucenu iz Brisela, stavio svoju zemlju iznad svoje stranke, jer da nije pristao na trogodišnji program spasavanja, Grčka bi verovatno morala da napusti evrozonu – što većina Grka ne želi, a i bankrotirala bi. Za prihvatanje tog programa u grčkom parlamentu tada je glasala opoziciona Nova demokratija.

Odluka o prihvatanju „briselske ucene“ dovela je do raskola unutar partije SIRIZA, pa je jedna frakcija formirala novu stranku Narodno jedinstvo, koja se zalaže povlačenje iz zone evra. Izborni rezultati pokazuju da ta antievropska stranka ne može osvojiti ni jedno mesto u parlamentu.

Kao i prošli put i na ovim izborima pojedine agencije su loše prognozirale izborni rezultat procenjujući da su razlike između leve Sirize i desne Nove demokratije minimalne, međutim sud birača koji su izašli na biralište je bio drugačiji – Siriza je opet trijumfovala…

Posle iznora nemački Sueddeutsche Zeitung ocenjuje da je Cipras „učinio nezamislivo: prihvatio je paket mera štednje i ne samo da je politički preživeo nego je sa Syrizom osvojio novi mandat“.

U toku narednih pet godina Ciprasova vlada će imati, kako izgleda, čvršći mandat da sprovodi nametnuti plan koji predstavlja kombinaciju kresanja socijalnih davanja, povećanja poreza i privatizacije državne imovine. Sudeći po postizbornoj izjavi da predstoje nove borbe, on se možda nada da će moći i da pregovara o konkretnim merama koje bi grčku ekonomiju učinile sposobnom za vraćanje dugova, a to možda znači o daljem olakšanju kreditnih uslova, a kako neki smatraju i o faktičkom otpisivanju značajnog dela duga, na šta evropski faktori do sada verbalno nisu pristajali.

Prva prepreka za Ciprasovu vladu biće prva revizija programa spasavanja nešto pre kraja 2015. godine. Do kraja godine grčki parlament treba da usvoji ili izmeni 150 zakona, d toga je 50 direktno povezano sa uslovima otplate kredita.

( Greek voters return Tsipras to power with strong win, Reuters 20. 9.

Greece election: Alexis Tsipras hails ‘victory of the people’, BBC, 20. 9. )