O Beogradu na vodi, snovima i o tajnama, o javnom i privatnom interesu, uz galamu

«Ne zaboravite, bunili smo se kada je u ovaj grad uvedena električna rasveta. Smatralo se tada da pošten svet uveče spava i da mrak ne treba ničim narušavati. Bunili smo se i kada je dizana „Albanija“, „Beograđanka“, „Geneks kula“.»

«Uzeo bih vas za kuma da napravimo i da ovaj Beograd bude na Moravi…»

«Lično kao Čačanin voleo bih da iduće godine vidimo neki „projekat“ koji se zove Čačak na vodi, Valjevo na vodi, Užice na vodi, Leskovac na vodi, Niš na vodi…»

«Naravno da treba podržati ‘Beograd na vodi’. Ako ga je podržao knez Miloš, seljak, zašto ga ne bih podržao ja, bez obzira što živim u unutrašnjosti…»

Da li su oni koji su bili protiv Ajfelovog tornja u Parizu bili etiketirani kao mrzitelji svoje zemlje?

«Što se tiče izgradnje Beograda, umem i da kosim i brus da koristim…»

«Poklonili su više zgrada, od zgrade Geozavoda, do zgrade BIA, do ova tri objekta vrtića, doma zdravlja i škole u Novom Pazaru…»

«Jedan ministar kaže – hoću Abu Dabi… Neće proći to da menjamo jedan „Pobednik“, Kalemegdansku tvrđavu, Nebojšinu kulu, Savamalu za soliter ili hotel…

«Za bilo koju ozbiljnu procenu troškova realizacije nekog projekta neophodno je postojanje projektne dokumentacije, za koju ste vi rekli da ne postoji. Rekli ste da postoji projekat samo dve kule, hotela i još jednog objekta. Dakle, vi nemate projekte za uređenje javnih površina, a dajte procenu vrednosti realizacije tih objekata!»

»Imaćemo očišćen plato, slažem se, imaćemo i vodu i struju i gas i saobraćajnice, slažem se, ali je zakon prekršen, Ustav je prekršen, plan ne postoji, arhitekta ne postoji, ništa ne postoji i neko mora da odgovara za ovo…»

»Izvor sumnje u projekat „Beograd na vodi“ leži u tome što svako dete, svaka građanka i svaki građanin zna za „Beograd na vodi“ i niko ništa ne zna o „Beograd na vodi“.»

» Na osnovu ugovora iz 1974. godine između gospodina Branka Pešića, kao gradonačelnika, i „Železnice Srbije“ zemljište Savskog amfiteatra pripada Beograđanima, a vi ga poklanjate investitoru i pokušavate od jednog investitora, koji je nečiji prijatelj, da napravite povlašćenog investitora u državi»

Zna li Vlada, koliko je već sličnih projekata isti ovaj investitor ponudio i obećavao u drugim državama? Na primer u Nigeriji, u Egiptu, u Keniji, u Siriji, u Turkmenistanu, u Libiji, u Iraku? Da nigde se nije ništa ni započelo, a kamo li privelo kraju ili završilo.

«Čuli smo da su snovi najvažnija stvar, da snovi koje neko sanja mogu da promene stvarnost u jednoj državi. Čuli smo o tome da je najlepša zgrada u Beogradu, zgrada Geozavoda iliti Beogradske zadruge, samo nismo čuli zašto je ugovor o donaciji za tu zgradu tajna i na šta smo se obavezali u tom ugovoru…»

….

Narodna skupština prihvatila je predlog narodnog poslanika Zorana Babića da se pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o potvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“ obavi odmah po završetku načelnog pretresa tog Predloga zakona…

U nastavku rada Narodna skupština započela je načelni pretres o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković obavestila je prisutne da sednici prisustvuju predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, kao i svi članovi Vlade Republike Srbije, Siniša Mali, gradonačelnik Beograda, Srđan Kokotović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Aleksandar Damjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Radmila Jagodić, pomoćnik ministra finansija, Đorđe Milić, pomoćnik ministra građevinarstva saobraćaja i infrastrukture i Saša Novaković, viši savetnik u Ministarstvu finansija.

Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“, narodnim poslanicima obrazložio je predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Do kraja prvog dana, narodni poslanici zaključili su načelni pretres Predloga zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su u četvrtak 9. aprila lex specialis za projekat „Beograd na vodi“. Za zakon je glasalo je 176 poslanika vladajuće koalicije, dok je protiv bilo devet poslanika.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE

(neredigovane i neautorizovane)

(Sednica je počela u 10.00 časova. Sednicom predsedava Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine.)

*

* *

(Posle pauze)

«Ne zaboravite, bunili smo se kada je u ovaj grad uvedena električna rasveta. Smatralo se tada da pošten svet uveče spava i da mrak ne treba ničim narušavati. Bunili smo se i kada je dizana „Albanija“, „Beograđanka“, „Geneks kula“.»

ALEKSANDAR VUČIĆ: Izvinjavam se gospođo predsednice.

Dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, dragi gosti, za mene je danas izuzetna čast da o ovoj temi mogu da govorim pred ovim visokim domom.

Mislim da je izvanredna prilika da mnoge nedoumice danas rešimo, da mnogo toga o jednom važnom projektu za celu Srbiju danas raspravimo i da, rekao bih, donesemo najbolje zaključke u interesu našeg naroda, naših građana i naše Srbije.

Veliki gradovi kao i zemlje izgrađeni su na velikim snovima, na vizijama i projektima, čija veličina je uvek bar jedan deo ljudi zastrašivala. Istorija, ideja i ideje spuštanja Beograda na Savu datira još od vremena velikog i mudrog Knjaza Miloša, koji je još insistirao da trgovci mogu da se nastane na ovom prostoru i tada je započeto uređenje Sava Male. Preselio je njene stanovnike u Palilulu, postojeće kuće od slabog materijala porušio i doneo odluku o izgradnji novih kuća. Ubrzo je počela izgradnja novih, i prepravka postojećih kafana po uzoru na evropske.

Izuzetno brz razvoj Beograda i Srbije uz reku Savu, dešava se u periodu između 1841. i 1861. godine, a razume se, naročito u vreme Knjaza Mihaila. Tada počinje nastanjivanje trgovaca u Sava Mali. I iz tog vremena imamo jednu od najlepših kuća, kuću Luke Ćelovića koja se danas nalazi direktno preko puta zgrade Beogradske zadruge ili Geozavoda u zavisnosti od toga, ko ga, kako i na koji način pamti.

Srbija je nastavila da ovaj deo grada pretvara u najvažniji, te 1884. godine izgrađena je Železnička stanica. Pet godina nakon toga 1889. godine, Komisija za utvrđivanje granica varoši, smatra da Savska varoš treba da se širi prema Savi u cilju podsticanja trgovine što je značilo i formalni ulazak prisavlja u gradski reon.

Vek 20. doneo je Beogradu bolju povezanost sa Evropom. Prodor novog veka, prodor Evrope, najviše se osetio u prisavskom delu grada, jer za 14 godina do početka Prvog svetskog rata ovaj deo grada formiran urbanistički, regulisane su ulice, izvršena je parcelacija, počela je izgradnja pristaništa i keja, izgrađena osnovna škola, izgrađen prvi novčani zavod u Srbiji, konačno nasuta bara Venecija. Doneta je i dalekosežna odluka da se Karađorđeva ulica produži do Železničke stanice. Jasno je da je taj front ulica prostor oko male pijace postao prestižan.

Godine 1906. urađen je projekat za zgradu Beogradske zadruge, čiji su potpisnici arhitekte Nestorović i Nikolić. Na njih je, razume se, Francuska arhitektura tog vremena imala poseban uticaj. Oni su i posetili Parisku izložbu 1900. godine i izgradili jednu od najlepših zgrada. Ta zgrada, ja želim vama, uvaženi narodni poslanici to da pokaže, je zaista spoljnim linijama, svojim oblikom, možda i najlepša zgrada u Beogradu.

Ona je do pre samo godinu dana izgledala ovako, dakle, možete svi da vidite. A onda smo rekli, hajde da pokušamo nešto da popravimo, nešto da promenimo i za samo godinu dana od tog rada, a mnogi su pokušavali različitim dezinformacijama, neistinama da govore o tome kako je do sada urađena jedna kafana, ne govoreći istinu, a pogledajte, mi smo ovu velelepnu zgradu koju su skrivali, pretvorili, rekao bih u danas, apsolutno jednu od najlepših zgrada na celom Balkanu, i spolja i iznutra. (Aplauz)

I pošto ja znam da će mnogi da se smeju, taj osmeh je nekoga koštao četiri miliona evra, srećom, ne građane Srbije, već investitora koji je želeo da pokaže svoju dobru volju za učešće u velikom projektu kakav je „Beograd na vodi“.

Beograđani danas imaju u tom delu, jednu od najlepših zgrada, i kao što je nekada, a tog vremena se sećam, govorio, a malo ko je verovao, a u mnogo čemu možda i nisam mogao da se složim sa gospodinom Mrkonjićem, ali kada je govorio o Areni Novobeogradskoj, pričao je da je razvojni projekat, pa pogledajte posle toga tek, tek posle izgradnje Arene taj deo Novog Beograda je postao najskuplji i po ceni kvadrata i po ceni poslovnog prostora i svega drugog.

Uređenje, tada idemo, početkom 20. veka na uređenje tih ulica, celog tog prisavalja i uređenje na licitaciji je dobio poznati beogradski građevinar Jovan Sevdić, naravno, posle kratkog vremena, gradnja je prekinuta zbog tehničkih problema, i pre svega zbog nedostatka novca. Iako, ne sprovedena ideja o keju je prva ideja o silasku grada na obale, a do tada su svi srpski velikani uvek govorili o strahu Beograda od vode i okretanju zadnjih fasada i dvorišta vode.

Ovog puta se pokazala želja da taj strah bude prevaziđen. Poslednja intervencija u Sava Mali, pred izbijanje Prvog svetskog rata, bila je izgradnja skvera, upravo ispred Beogradske zadruge ili zgrade Geozavoda, kako hoćete. U vremenu između Prvog i Drugog svetskog rata, taj strah od spuštanja grada na reku, kao da je prevladao i samo je jedna rentijerska, modernistička zgrada urađena na regulaciji povučenoj u Karađorđevoj 36 i ništa više nije rađeno u periodu od nekoliko decenija.

Posle Drugog svetskog rata, stalno je prisutna želja i ideja da se Beograd spusti na reke baš onako kako je to urađeno u najvećim gradovima širom sveta.

Izgradnju novih ulica, trgova, parkova, stambenih i poslovnih zdanja, muzeja, škola, sportskih terena na mestu „Beograda na vodi“, predviđaju svi generalni planovi Beograda još od 50-tih godina prošlog veka.

Želim da vam kažem da sam mislio da je u ovom savremenom periodu to bila ideja nekih koji su govorili o Europolisu, Metropolisu, kako god da su ga nazivali, pa sam mislio da smo je mi negde revitalizovali ili obnovili tu ideju.

Ne, ta ideja je obnovljena u vreme bivšeg režima, u vreme kada je gradonačelnik Beograda i zahvalan sam mu na tome, bio gospodin Đilas, naime, tada je 2009. godine, rečeno i šef Urbanističkog zavoda ili Zavoda za izgradnju grada, Urbanističkog zavoda, gospođa Gligorijević, rekla da će na tom području nići srpski Menhetn. Računam da, kada je govorila o Menhetnu, da je mislila na Medison, Aveniju Park, Aveniju petu, šestu, sedmu. Sumnjam da je mislila na one udžerice u Harlemu.

Mi smi veoma zahvalni zbog toga. U izbornoj kampanji, mi smo govorili, i kada sam doveo velikog Đulijanija ovde, o tome sam govorio i pričao, o tim našim snovima i to su snovi nas Beograđana, a razlog je prost.

Pošto danas svi govore o najlepšem delu Beograda, najlepšem delu Srbije, ja sam rođen u Beogradu. Ne mislim da je to prednost i nikada neću misliti da sam bolji od onoga koji je rođen u Pirotu, Subotici, Kruševcu, Kraljevu, Čačku ili bilo kojem drugom mestu. Ceo život sam ovde živeo i nikome neću da dozvolim da Beograd kao i Srbiju, voli više od mene, niti plediram na to, da i Beograd i Srbiju, volim više od nekog drugog.

Međutim, šta smo mi posle toga uradili i želeli da pokažemo? Želeli smo da pokažemo da to ne mora da bude najveće ruglo našeg grada.

Kada kažem najveće ruglo našeg grada, ne moram da vam govorim, a doneo sam i fotografije koje ću vam u toku rasprave pokazivati, da smo tu sem 52 olupine, od kojih niste mogli da vidite, uz razume se, prljavštinu i tri kanalizaciona ispusta, nikada niste mogli da vidite patke koje neki reklamiraju, nikada niste mogli ništa živo da vidite u blizini „ Beograda na vodi“, sem ljudi koji su sticajem okolnosti, morali u najtežim okolnostima i najtežim uslovima da žive, tu smo mogli da vidimo, ova zgrada Geozavoda, Beogradske zadruge, služila je narkomanima za noćna okupljanja, na žalost i za neke mnogo još ružnije radnje, koje me je sramota da pred ovim visokim domom i pomenem, a danas je to deo grada koji se najbrže razvija sa najviše modernih restorana, kafića, mesta gde ljudi izlaze, ugostiteljskih objekata, gde zarađuju novac i gde se okupljaju.

Sa druge strane, šta je to što smo još imali? Imali smo asfaltne i betonske baze. Imali smo ložionicu za koju ću da vas podsetim da je čak i veliki Branko Pešić napravio trik kojim je Josipa Broza Tita nagovorio u stvari da se krene u veliki saobraćajni projekat, veliki infrastrukturni projekat izmeštanja železničke stanice iz Prisavlja u Prokop, kada mu je pokazao ložionicu koja je i Titu zasmetala i tada je doneta odluka da se ide u izmeštanje železničke stanice, a ne danas. Na tome se radilo 20 godina, od 1996. godine, ako se ne varam, počeli su radovi i tamo smo na tom prostoru imali samo udžerice, romske mahale i ništa više.

Obaveštavamo vas da ćemo u januaru do Svetog Save sledeće godine završiti stanicu „Prokop“ i konačno će posle 20 godina biti u upotrebi.

Za „Srpski Menhetn“, kako su ga popularno nazvale moje kolege iz nekih drugih političkih partija, postojalo je više konkursa. Domaće i strane arhitekte nudile su atraktivne crteže, raspisivani su arhitektonski konkursi, izrađivane su studije.

Dva konkursa su bila posebno interesantna, međunarodni u unapređenju strukture Novog Beograda iz 1985. godine i za treći milenijum koji je 1991. godine organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti.

Jedan od sedam timova koji su učestvovali na konkursu činile su arhitekte Antonije Antić, Dragoljub Manojlović Dik, Slobodanka Prekajski i Milica Toma.

Njihov projekat „Varoš na vodi“ povezivao je levu i desnu obalu reke mrežom kanala sa veštačkim ostrvom u sredini i stambenim poslovnim i ugostiteljskim objektima. Zatim je 1996. godine lansiran projekat „Evropolis“, međunarodni konkurs nije sproveden. Nijedna od pomenutih ideja do danas, dakle, u prethodnih 70 godina nije realizovana.

Realizacijom projekta „Beograd na vodi“ obnoviće se brojne fasade u Savamali, čitav ulični niz u Karađorđevoj ulici, a svi objekti koji su proglašeni spomenicima kulture imaće izgled sa početka 20. veka.

Želim da vas obavestim da zgrada Beogradske zadruge, videli ste kako izgleda, da će još lepši sjaj da dobije hotel „Bristol“, da će još lepši sjaj da dobije zgrada Železničke stanice u Beogradu, a zgradi Pošte, koja je imala najlepšu fasadu za ljude koji to ne znaju, a koja je zatim iz meni nepoznatog razloga komunističkim alanjem razorena i uništena, skinućemo, restaurisati i prikazati Beogradu u njenom najlepšem mogućem svetlu i u stoprocentnom iznosu to će pripadati, dakle, u stoprocentnom obimu to će pripadati gradu Beogradu i državi Srbiji.

Želim da vam ukažem na nekoliko stvari sa kojima se oni koji su želeli mnoge stvari da grade, uvek suočavali. Moram da priznam da nisam očekivao ovolike otpore modernizaciji, ovolike otpore napretku, ovolike otpore nečemu najlepšem za šta nismo imali novac, a za šta postoji mogućnost ili kod nas čvrsta vera da smo uspeli da obezbedimo novac, slučajno to je najvažnije, od svega o čemu mi danas pričamo, o svemu možemo da govorimo, najvažnije da li za neki projekat imate novac, ili ga nemate.

Podsetiću vas na istoriju otpora javnosti prilikom izgradnje najvažnijih monumentalnih objekata širom sveta. Podsetićete se i vi i na neke nasmejati, a čini mi se da će neke od stvari koje ću izneti vam ukazati i na naš i moj i ponekog još od nas palanački duh današnjice.

Istorija Ajfelovog tornja počinje prezimenom čoveka koji je projektovao. U to vreme je radio Ajfel na dizajniranju tornja. Najpre je svoje nacrte predstavio zvaničnicima u Barseloni i Španiji. Španci uopšte nisu bili ni zadovoljni ni impresionirani. Nije im se dopao dizajn, izgledalo je čudno, mislili su da je preskup, mislili su da će da se sruši.

Gistav Ajfel je otputovao u Pariz, prezentovao je skice tamošnjim vlastima. Vlasti Pariza su prihvatile taj projekat. Međutim, taj projektovani toranj je postao predmet najveće polemike sve do piramide u vreme Fransoa Miterana, koja je izgrađena ispred samog Luvra, u istoriji Francuske, dakle.

Rekli su da je nemoguća njegova izgradnja, imali su primedbe na umetničkoj osnovi, rekli su čuvena grupa 300 u kojoj su bili brojni umetnici toga vremena, rekli su da ne može da funkcioniše, te da će da se sruši. Mnogi ugledni među njima i najbogatiji Parižani počeli su da prodaju svoje stanove iz okoline Ajfelovog tornja. Izračunajte danas koliko su novca izgubili.

Ajfel je rekao – Moj toranj će biti najveća građevina koju je ljudska ruka sagradila. Zar neće biti podjednako grandiozan? Zar bi nešto vredno divljenju u Egiptu postalo odvratno i smešno u Parizu?

Snažno je verovao u to i uz tu svoju snažnu veru i uz podršku pariskih vlasti uspeo. Pokušali su to da ruše i početkom 20. veka, opet neko pametan ih je u tome zaustavio. Ta Ajfelova kula danas donosi desetine miliona evra čistog profita i Parizu i Francuskoj.

Kula od stakla ili „Shard of glass“ izgrađena 2013. godine u Londonu, veoma interesantna, videćete zašto, slično je građevinski, arhitektonski, nisam stručan, kao nešto što mi planiramo ovde da radimo.

„Shard of glass“ je zgrada od 87 spratova izgrađena u centru Londona, nadomak London bridge. Investitori su došli iz Katara. Od pomenutih tek toliko oko gadljivosti nekih na arapske investitore.

Od pomenutih 80 spratova, čak 72 sprata su ekskluzivan stambeni prostor. Ova zgrada špicaste strukture koja izranja iz reke Temze sa svojih 309 metara, je najviša zgrada u celoj Evropskoj uniji. Prešla je „Komerc banku“ u Frankfurtu od 259 metara. Zašto važno, reći ću vam kasnije kada budem govorio o arhitektama koji rade na „Beogradu u vodi“.

Zašto je ovaj primer važan? Velika Britanija je ja mislim poznata kao zemlja u kojoj caruju zakoni i vladavina prava. U julu 2002. godine, tadašnji zamenik premijera Džon Preskot, naredio je da se uradi analiza u vezi sa ispravnošću i realizaciji jednog takvog projekta, jer su se videvši nacrt ovog objekta i njegovu izgradnju žestoko suprotstavili, gle čuda Komisija za arhitekturu i Fondacija kraljevskih parkova, smatrajući da ovakav objekat ruži London.

Analiza je urađena u aprilu i maju 2003. godine i 19. novembra Britanska vlada je dala saglasnost da se nastavi da planiranjem i realizacijom ovog projekta, uprkos žestokom protivljenju dobrog dela javnosti.

Obrazloženje između ostalog sadržalo je detalje kojima se naglašava da je ovo jedan objekat izuzetnog arhitektonskog dizajna i velike stabilnosti, a da njegova izgradnja nosi veliku ekonomsku korist, po grad London. Iako je finansijska kriza usporila dinamiku izgradnje, objekat je uspešno sagrađen i danas predstavlja ponos i simbol grada Londona.

Godinu dana nakon izgradnje, ovaj objekat dobija prvu nagradu za najlepšu zgradu izgrađenu u prethodnoj godini, na čuvenom sajmu „The Emporis Skyscraper Award“, a imati poslovni ili stambeni prostor u ovoj zgradi danas je postalo stvar prestiža u celom svetu. Preko 1.500 radnika je u svakom trenutku bilo angažovano samo na izgradnji grubih radova na ovom objektu.

Interesantno je sledeće – Protiv izgradnje ovog objekta bunili su se mnogi i ugledni stručnjaci u Londonu, a ne samo članovi kraljevske komisije i deo javnosti je podržao kritičare. Smatrali su da takav objekat nije za London i da će naružiti grad. Međutim, to nije sprečilo Vladu da gleda u budućnost, da da prednost ekonomskim efektima za London i za zemlju.

Na kraju, pokazalo se da je zgrada prihvaćena, a da je projekat doneo veoma mnogo koristi Londonu i Velikoj Britaniji. Arhitekta svetskog glasa Renco Pijano izgradio je „Pompidu centar“ u Parizu, ili „Njujork Tajms“ zgradu. Smatrao je da bunt dela građana nije ništa novo i da predstavlja tipičan strah od promene inovacija, karakterističan za ceo svet.

Ken Livingston, gradonačelnik Londona u periodu od 2000. do 2008. godine, suočavajući se sa kritikama javnosti povodom ovog i drugih projekata jednom je izjavio – danas se osećam kao Galileo, koji je pred inkvizicijom objašnjava da se zemlja okreće oko Sunca. Kasnije možemo da govorimo i o „Vizitor centru“ u Kembridžu u Britaniji i o mnogim drugim primerima u svetu, ali ja ću poštovani građani da vam ukažem kako to izgleda na to kako to izgleda kod nas u našoj Srbiji i kako je to izgledalo kod nas u našem Beogradu.

Palata Albanije je sagrađena 1940. godine i u tom trenutku je bila najviša zgrada na Balkanu. Pored podzemnih voda koje su otežavale gradnju, taj problem imamo i danas, taj problem ima i zgrada Ušća, imala pa rešila, kao i veliki broj zgrada svuda u svetu, tamo gde se gradi i gde je izgrađen Aerodrom „Šiphol“ u Amsterdamu, da ne govorim, ali to savremene metode i ozbiljni građevinari lako prevazilazili i rešavali.

Dakle, i lokalno stanovništvo je opstruisalo izgradnju ove zgrade, jer su mislili da je Palata Albanije pretnja za okolne građevine i da će zgrada sa ove visine propasti u zemlju i povući sa sobom i ostale zgrade. Svi su širili neistine, a kao što znate, neki su čak počeli iz straha i da se sele. Kao što znate, zgrada ne samo što nije potonula, već je postala simbol Beograda tog vremena.

Imamo još jedan zanimljiviji primer. Godine 1880. je u Beogradu zasijala prva sijalica u kafani „Hamburg“, to je gde današnja Elektrodistribucija Beograda, kod Beograđanke, za one koji su van Beograda, pa ne znaju. Dakle, zasijala je prva sijalica u kafani „Hamburg“. Šta se dogodilo? Ona je bila privatna i nije bila u sistemu javne rasprave, jer je beogradska opština tek nameravala da je uvede.

Međutim, uvođenje struje u Beogradu je išlo veoma teško. Svi su se bunili i nikada nije zabeležena veća pobuna do zbog uvođenja javne rasvete u Beogradu. Stanovništvo je smatralo da je struja donela nemir u njihove živote, da je grad unakažen postavljanjem ružnih stubova i slično. Bilo je primera da se ruže i ruše stubovi. Za razliku od struje, građanima su sveće, petrolej i gas delovali mnogo bezbednije. Čak i u ono vreme jedan odbornik je podigao glas, rekavši – ne treba nam to osvetljenje, jer pošten čovek ide spavati rano, a bitanga neka lomi glavu.

Međutim, snažna volja tadašnje uprave varoši obezbedila je da Beograd dobije javnu raspravu. Kada je rasveta uvedena, ali tek kad je rasveta uvedena, većini građana se svidela, ali strah od električne rasvete nije nestala. Mnogi su koristili unapred pripremljena nagaravljena stakla, smatrajući da su od jake svetlosti i sijalici može oslepeti. Podseća li vas to na one priče da od dalekovoda dobijate rak, koji smo slušali i u ovoj Narodnoj skupštini?

Odluka o elektrifikaciji javnog svetla Grada Beograda usvaja se 1890. godine, dok prva električna sijalica iz sistema javne rasvete počinje da sija na uglu Kolarčeve i Makedonske 1893. godine.

Imali smo proteste povodom izgradnje Robne kuće u Knez Mihajlovoj ulici, imali smo razbijene prozore, jedan prolaznik je ranjen, iz prostog razloga što neki nisu želeli ni na koji način da vide promene i da vide da strani trgovci dođu u Beograd.

Imali smo proteste povodom izgradnje mosta Gazela i donošenja leks specijalisa u Skupštini Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ja sam doneo, poštovani prijatelji, da vam pokažem jer to prethodnih dana neki kritikuju, a za svaki veliki projekat, za svaki projekat od nacionalnog značaja, videćete i za neke manje važne, za koje su oni donosili leks specijalise, takvi zakoni su donošeni, bila je bitna suština.

Ovo vam je izvod iz „Službenog lista Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije“ iz 1966. godine. Donet je leks specijalis na predlog Branka Pešića, potpisao je predsednik Saveznog izvršnog veća Petar Stanbolić, svojeručno, Odluku o uslovima korišćenja sredstava Federacije za finansiranje radova na izgradnji deonice autoputa „Bratstvo i jedinstvo“ na teritoriji Socijalističke Republike Jugoslavije, tačka 1. – most preko reke Save bez konstrukcija za bočne silazne rampe na levoj obali Save. Dakle, i tada smo doneli leks specijalis.

Šta se dogodilo? Smetalo je ljudima zašto se, jer smo živeli u siromaštvu, kao da je Srbija ikada živela u bogatstvu, jer mi smo uvek živeli, pa čak i kada budemo mnogo bogatiji, mi ćemo uvek da živimo u siromaštvu zato što nam nikada nije bilo dobro i nikada nam neće biti dobro. I u to vreme su organizovani protesti zašto smo išli sa tri plus tri trake, zašto smo išli sa šest traka, jer nema toliko automobila u Srbiji, nema toliko vozila, nema toliko potreba, a potrošene su silne narodne pare, a mogao je narod da živi drugačije, mogao je narod da živi bolje da te pare nisu potrošene.

Interesantno, danas su nam malo tri trake u oba smera. Voleli bismo da je Branko Pešić bio još uporniji. Da, voleli bismo da je živ, ne bi nam deficit bio 20,25 odsto kao što su nam ga neki drugi napravili na gradskom nivou.

Ja vas samo molim da mi ne dobacujete, pošto znate da utakmice sa mnom nikada ne možete da pobedite. Bolje je za vas da se ja osvrnem na ono što je suština ove današnje rasprave.

Međutim, oni koji je tada, verovali ili ne, spasao taj projekat izgradnje Gazele, uz sve što imamo o njemu da kažemo, o načinu vladanja i svemu drugom, bio je Josip Broz Tito. I on je rekao, zaustavio je tu vrstu kritika, zaustavio je tu vrstu napada, iako su radovi kasnili zbog nedostatka novca. Tada nastaje moderna ideja Savskog amfiteatra, gde Branko Pešić na otvaranju namerno naloži ljudima iz ložionice da puste da se vidi dim, ne bi li osetio maršal neprijatan miris i ne bi li mu dozvolio da sve to skloni iz prostora Savskog amfiteatra u prostor Prokopa, kako bi se to obezbedilo za silazak Beograda na reke.

Palata Beograd, čuvena Beograđanka, građena između 1969. i 1974. godine, jedna od najznačajnijih ostvarenja beogradske arhitekture s kraja 60-ih godina, novinski natpisi o Beograđanki su – antisimbol Beograda, crnograđanka, bolesna palata. Išli smo dotle da je jedan od najuvaženijih i najznačajnijih novinara tog vremena, gospodin Nebojša Ćurčić, u tekstu pod nazivom „Bolesna palata“, napisao je sledeće – po oceni lekara, naravno, kao i danas, ne znate kojih, 80 odsto zaposlenih u Beograđanki imaju teškoće sa organima za disanje.

Da li ima neko problema sa organima za disanje ko radi u Beograđanki? Ja mislim da nema niko i mislim da nije imao niko. Ali, šta da radite, to je nešto sa čim smo morali da živimo u tom periodu.

Kapije Novog Beograda, Geneks kule, tada je bila tzv. afera stiropor koja je završila pred Vrhovnim sudom, 1979. godine oko sukoba urbanista, građevinara, inženjera i svih drugih, pa su govorili o najvećem ruglu i o tome kako je moglo i bez toga. Sada, u svemu tome ima samo jedna stvar, sve smo mi to gradili isključivo svojim novcem i sve je to bilo dobro i značajno za našu zemlju, a po prvi put pričamo o tome šta je to što ćemo najvećim delom da gradimo tuđim novcem, jer svog novca više nemamo. Svoj novac smo potrošili neodgovornom politikom onih koji su zarad dobijanja izbora i uvek pred izbore povećavali plate i penzije ili zarad stvaranja određenih koalicionih sporazuma, ni na kakvoj ekonomskoj logici sazdano i koji su uništavali budućnost naše zemlje.

Višestruki su razlozi za donošenje posebnog zakona koji će omogućiti realizaciju projekta „Beograd na vodi“. To nije zakon od lokalnog ili regionalnog značaja. To je zakon o značaja za celu Republiku, to je zakon od značaja za svakog od naših građana, jer zahvaljujući tom zakonu uposlićemo desetine hiljada ljudi. Zahvaljujući tom zakonu uposlićemo našu građevinsku industriju. Zahvaljujući tom zakonu obezbedićemo rast kompletnog tercijarnog sektora u godinama koje su pred nama i u Beogradu i u Srbiji.

Novine u odnosu na opšti Zakon o eksproprijaciji su te da je, a mogli smo da čekamo i donošenje Zakona o kapitalnim investicijama, samo bismo izgubili nova dva ili tri meseca u pravljenju ugovora sa investitorom.

Jeste da je Zakon o eksproprijaciji opšti zakon. U članu 20. stav 1. predviđa da se javni interes za eksproprijaciju može utvrditi kada je u pitanju izgradnja stanova, samo za izgradnju stanova kojima se rešavaju stambene potrebe socijalno ugroženih lica. Leks specijalis, ovaj posebni zakon utvrđuje javne interese za izgradnju poslovno-stambenog kompleksa.

Predlog za eksproprijaciju se po posebnom zakonu podnosi u roku od pet godina od dana utvrđivanja javnog interesa, dok je u opštem zakonu taj rok godinu dana. Razlog za duži rok je veličina projekta i nastojanja da se rastereti republički budžet. Procesni rokovi utvrđeni u posebnom zakonu su tri dana, osam dana, 15 dana, i to su inače rokovi koji su karakteristični za skraćeni postupak po Zakonu o opštem upravnom postupku.

Osim isplate tržišne vrednosti za eksproprisanu imovinu, posebni zakon omogućava i pregovaranje o oblicima i visini naknade, dakle razmena za drugu nepokretnost, kao i opšti zakon, ali tu je mogućnost eksplicitno predvideo i pre donošenja i pravosnažnosti rešenja eksproprijacija, ako o tome postoji sporazum stranaka.

U oba zakona, a to je Ustavno određenje naknada za oduzeto pravo svojine se utvrđuje i isplaćuje u tržišnom iznosu.

Ja želim, posle ćete dobiti precizne podatke da vidite koliko smo, od 246 objekata, 179, ako se ne varam, do sada već uspeli da raselimo, a ja ću vam pokazati gde su ljudi živeli i pokazaću vam šta ti ljudi danas kažu, a kojima su obezbeđeni ili stanovi u svojini ili zakup stambenog prostora na pet godina ili zakup stanova na godinu dana.

Olivera Kalamarević, reč je o živim ljudima, ljudima koji danas govore o onome što se dogodilo posle decenija čekanja, preselila se iz tog dela za koji svi smatramo da će u budućnosti da bude najlepši deo Beograda, a koji je, složiće te se, do skora predstavljao ruglo našeg grada. Ona kaže: „Još uvek ne shvatam šta mi se dešava, ovde nas je od 70-ih godina bila i gušila nas asfaltna baza, ne može da se diše, sav dim pada i guši, sušila sam veš noću kada ne radi baza, jer je čistiji nego kada se osuši. Živela sam u 48 kvadrata, a sada na Belim Vodama, u lepom stanu od 54 kvadrata, imam i terasu“. Ona kaže da su ulice, gde je živela, ne osvetljene, da joj do prve prodavnice trebalo dugo pešačenje, a o psima lutalicama da i ne priča. Za preseljenje u novi stan Olivera Kalamarević kaže – ovo je velika stvar, komšinice sada idem u civilizaciju, do sada sam živela primitivno.

Miroslav Raković preselio se na Bele Vode, Braće Krsmanovića 28b živeo. „Nakon 50 godina života i čekanja raseljavanja, konačno sam dočekao taj dan. Malo sam uzbuđen, s obzirom da su se mnogi hvalili i još od 1973. godine su pričali o evropolisu, „Beogradu na vodi“. To je sve padalo u vodu i nisam ni sada verovao da će mi se ostvariti san. Hvala svima što nakon toliko godina dobijam siguran krov nad glavom i ja i moja porodica“.

Gavro Tešić preselio se u Vojvođansku ulicu na Novom Beogradu. „Ovde gde sam živeo i gde sam se preselio je zemlja i nebo, deca su počela da plaču od radosti kada su ugledali stan u kome ima centralno grejanje i svako od njih ima svoju sobu“. Slobodan Luković koji se preselio u Denkovu Baštu, dobio je 90 kvadrata, Radomir Ivović.

Pogledajte molim vas, u kakvim uslovima su ti ljudi živeli, u onome što nam neko danas govori da je to 70 godina najekskluzivnija lokacija, a ja imam jednostavno i prosto pitanje, neki su bili na vlasti 15, neki 50 godina, a zašto za tih 70 godina ovo što vidimo ovde, ovakve ružne slike, ovakve teške slike za gledanje, zašto su nam te slike bile svakodnevnica 65 i 70 godina? To hoćemo da promenimo, hoćemo da to bude najlepši deo grada, da to bude najlepši deo Srbije i da se time ponosimo.

Govori se o javnom interesu. Prema članu 58. Ustava Republike Srbije, pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu Zakona uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Ustav dalje ne uređuje šta se smatra javnim interesom, u smislu člana 58.

Zakoni kojima se utvrđuje javni interes: Evropska konvencija o ljudskim pravima, praksa Evropskog suda za ljudska prava, sudska praksa u Republici Srbiji.

Za „Beograd na vodi“ je posebno značajna, pošto ja računam da su ovde sve političke stranke koje se zalažu za ulazak u EU, porodicu evropskih naroda, juresprudencija Evropskog suda za ljudska prava, a pre svega njegovi sledeći stavovi. U slučajevima Sporong i Lenrot u Švedskoj zauzet je stav da prinudan prenos svojine sa jednog lica na drugog, dakle, ne na državu, može predstavljati legitiman cilj u javnom interesu. Takođe, slično i u slučaju James and others vs United Kingdom, gde Evropski sud za ljudska prava zauzima stav da je oduzimanje svojine izvršeno radi ostvarivanja legitimnih socijalnih, ekonomskih ili drugih politika može biti u javnom interesu, čak i ako šira društvena zajednica ne može da direktno upotrebljava ili ima direktnu korist od oduzete svojine, što uzgred ovde nije slučaj.

Sudska praksa u Republici Srbiji, Ustavni sud Republike Srbije se eksproprijacijom bavio u slučajevima kada se javni interes utvrđuje odlukom Vlade, i to iz razloga što prilikom utvrđivanja javnog interesa nisu učestvovale strane koje odluka o eksproprijaciji pogađa. Na ovakav način Ustavni sud se nije bavio slučajevima gde je javni interes utvrđen zakonom.

Što se tiče sudske prakse u regionu, najznačajnija za nas je sudska praksa u Republici Srpskoj iz koje možete da izvučete slične, gotovo istovetne zaključke sa zaključcima evropske juresprudencije.

Javni interes u teoriji. Imate, naravno, više teorija, političkih i pravnih, od agregativnih, unitarnih, teorija zajedničkih interesa, kroz teoriju urbanog planiranja, procesne, materijalne. Pokušali smo, rekao bih, da na najbolji mogući način, uzimanjem onoga što zaista jeste najvrednije za jedno društvo u celini, za jednu zemlju, za njen ekonomski i socijalni napredak, u tom smislu koristimo i tumačimo javni interes, što nam se čini apsolutno legitimnim i legalnim.

Legitimnost i legalitet se ne mogu osporiti, posebno uzimajući u obzir činjenicu da je uređenje i revitalizacija desne obale Save predmet niza planskih akata, generalnih urbanističkih planova Beograd iz 1972. i 1985. godine, kao i programa za urbanistički plan prostora savskog amfiteatra Urbanističkog zavoda Beograda i što jasno svedoči o legitimnosti i cilja ovog projekta generacijama unazad, među urbanistima, arhitektama i javnim vlastima.

Legitimnost se osporava, pre svega polazeći od dela ljudi, od procesnog shvatanja pojma javnog interesa, s obzirom da je ključna tačka glavnog pravca kritike procedura koja prethodni realizaciji Projekta „Beograd na vodi“, a čiji je poslednji stadijum usvajanje zakona. Taj pravac kritike polazi, ne od formalnih nedostataka procedure, jer se formalna zakonitost procedure ne može osporiti, već od nedostatka legitimiteta. Ovaj pravac kritike je, naravno, pre svega, teorijski i vrednosno usmeren, suštinski i u praksi ne donosi nikakav rezultat.

Želim da kažem da smo se mi rukovodili određivanjem javnog interesa zakonom, ispunjenjem testa vladavine prava, obzirom da je predlogom zakona predviđeno pravo na žalbu i upravni spor. Razume se, moguće je i ustavna žalba, a čime je sankcionisano arbitrarno mešanje, a sam zakonski tekst je veoma dostupan i precizan. Ispunjava test legitimnog cilja, s obzirom da se radi o projektu koji služi za ostvarivanje ciljeva definisanih strategijom i ispunjava test neophodnosti u demokratskom društvu, s obzirom da je određena priroda neophodnosti, neophodnost je proporcionalna, s obzirom da se eksproprijacijom ograničava teritorijalna, a prenos trećem licu je ograničen na način koji je opisan u odgovoru na prethodno pitanje. Postoji prag tolerancije, s obzirom da je u prethodnom periodu, u srpskom pravnom sistemu, bilo sličnih slučajeva eksproprijacije po osnovu posebnog zakona.

Podsetiću vas, siguran sam, u raspravi na Projekat i zakon koji smo usvajali 2008. ili 2009. godine, gde smo „Jugorosgasu“, gde smo bili vlasnici svega 20 odsto bili vlasnici, kao država dali kompletan magistralni gasovod kroz našu zemlju, i to donošenjem leks specijalisa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče statusa projekta „Beograd na vodi“, prostorni plan područja posebne namene usvojen je na sednici Vlade održane 31.12.2014. godine. Ovaj plan je osnova za utvrđivanje javnog interesa na lokaciji Savskog amfiteatra koji je doneo osnovu za donošenje posebnog Zakona o eksproprijaciji.

Nešto o imovinsko-pravnom statusu, nemojte da se ljutite što dugo govorim, za ovo sam se pripremao, ovo je vredna i važna stvar, kao što smo se spremali za ekonomske reforme čije rezultate već sami počinjete da uviđate, a videćete ih tek pred kraj godine, građani će ih osetiti pre kraja ove godine, a ne pre kraja sledeće godine, kako sam u prvi maj obećao, tako sam se spremio i za ovu raspravu.

Dakle što se imovinsko-pravnog statusa tiče na osnovu zaključka gradonačelnika grada Beograda od 4.7.2014. godine i izmene zaključka od 13.8. Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda preporučeno je da imajući u vidu značaj lokacije za realizaciju projekta „Beograd na vodi“ izvrši popis nepokretnosti i sa tim zadatkom formirana je radna grupa za izvršenje poverenog zadatka u najkraćem roku.

Na području faze 1 projekta koji se prostire na oko 40 ha, identifikovano je tačno 246 objekata koji se nalaze u različitim imovinsko-pravnim statusima od legalnih, legalnih sa nadograđenim nelegalnim delom i potpuno nelegalnih. Svi zahtevi za legalizaciju koji se odnose na objekte u ovom području su odbijeni ili odbačeni. Na dan 4.4.2015. godine uklonjeno je ukupno 179 objekata. Dakle, od 246 objekata, do danas smo uspeli da uklonimo 179 objekata. Toliko za one koji su govorili da ništa nije urađeno, da ništa nije postignuto. Da čak i po strani ostavimo ovu prelepu zgradu Beogradske zadruge, možda najlepša zgrada u Beogradu, da ostavimo to što smo uredili određene trgove, što je to postao razvojni projekat koji pospešuje svaku drugu vrstu gradnje i pre svega razvoj tercijalnog sektora, mi smo uspeli, neki za 70 godina to nisu uspeli ili svi zajedno za 70 godina to nismo uspeli, a neki su uspeli za godinu dana da sklone 179 od ukupno 246 objekata koji se nalaze na prostoru „Beograd na vodi“ u ovih 40 ha.

Sredstva za uklanjanje, pošto je bilo raznih priča i nekakve milijarde su se pominjale, sredstva za uklanjanje ovih objekata na području faze 1 projekta obezbedio je Beograd u to u iznosu od 30 miliona dinara, što iznosi negde oko milion koma nešto evra. Mislim da je to imajući u vidu cilj koji smo postigli i kako danas izgleda u odnosu na to kako je izgledalo, toliko sitan novac, a podsetiću vas da samo ona skalamerija u Novom Beogradu koja je danas srušena, koja ne postoji, koja je trebala da predstavlja nekakav lažni spomenik u Novom Beograd, ona „fejk“ terazijska česma od platna koštala nas je 650.000 evra, više je nema. Tek toliko da imate u vidu kako se trošio novac, a kako se danas troši novac.

Konačno rešenje imovinsko-pravnih pitanja je moguće tek po donošenju posebnog Zakona o eksproprijaciji. Za eksproprijaciju zemljišta i svih objekata, za ceo prostor, odnosno za područje prve faze projekta potrebno je oko 40 miliona evra. Ono što je veoma važno za nas, mi smo deo toga izdvojili iz budžeta, a deo toga ćemo naći finansiranje kod investitora. Do današnjeg dana potpisali smo ugovor sa 86 porodica iz prve faze, četiri porodice su samostalno napustile lokaciju, što čini ukupno 90 porodica koje su napustile lokaciju. Do sada je svih 100 porodica koje su tu živele posetilo Direkciju za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda i sa ostalih deset porodica u narednom periodu očekujemo da budu potpisani ugovori.

Dana 22.7.2014. godine Skupština grada je donelo odluku o izmeni Plana mesta za postavljanje plovila na delu obale vodnog prostora na teritoriji grada Beograda na potezu od Brankovog mosta do mosta „Gazela“. Do sada je na osnovu te odluke uklonjeno 24 broda, uglavnom olupine, podsetiću vas kako je to izgledalo, preduzeće „Ivan Milutinović“, gde su plovila preduzeća BBP, dve marine, kao i splavovi „Lasta“ i „Hua Hua“. Na lokaciji je preostalo još 11 brodova koji služe za izvlačenje potopljenih plovila i raseljavanje preduzeća „Ivan Milutinović“ i BBP.

Raseljeno je 90 porodica, od toga četiri porodice za svoje legalne stanove uzelo je novac u ukupnom iznosu od 51,1 milion dinara, 79 porodica je dobilo stanove sledeće strukture: osam stanova u svojinu, 30 stanova sa pravom otkupa na neodređeno vreme, 32 stana na zakup u periodu od pet godina, devet stanova na zakup u periodu od jedne godine. Sve transparentno i sve čisto. Šest porodica bez ikakvog pravnog osnova su raselile „Železnice Srbije“.

S obzirom da je vrednost osam stanova koji su dati u svojinu skoro jednaka visini otkupa koju grad očekuje za 30 datih stanova na neodređeno vreme, ukupan trošak raseljavanja do danas je oko 51 milion dinara, a samo želim da vam kažem da ona skalamerija od kopije terazija u Novom Beogradu koja je srušena je koštala 70 miliona dinara. Samo da imate u vidu korist i štetu ili i jedno i drugu za oba projekta.

Ministarstvo za saobraćaj i infrastrukturu je 2014. godine izdvojilo 60 miliona dinara za pripremu i završetak plana posebne namene koji je uradio Zavod za urbanizam. Dakle, sumirajući sve do sada, a mislim da smo veliki deo posla i do sada uspeli da napravimo, naši arapski partneri su uložili više od nas u ovaj projekat. Samo rekonstrukcija zgrade Beogradske zadruge je koštala između 3,5 i 4 miliona evra nego sve ono do sada što je uradio grad Beograd.

Ono što je veoma važno to je što neki ljudi mešaju, a nema direktne veze sa „Beogradom na vodi“, već je to deo naših ranijih projekata, pre svega saobraćajnih projekata. Naravno naša želja je od pre 30, zatim 20 godina kada smo počeli radove da se kompletan prostor očisti i da železničku infrastrukturu promenimo i smer i pravac, odnosno izgradnjom pod jedan – stanicom Beograd centar – Prokop, pod dva – TPC Zemun, pod tri – Robno transportnim centrom Beograd – Draževno u Makišu, zatim denivelisanom putnom železničkom petljom u Batajnici, denivelisanom putnom železničkom petljom u Sremčici i obilaznom prugom i auto putem obilaznice Beli Potok – Vinča – Pančevo. To bismo mi radili i ovako i onako. Moj odgovor na primedbu onih koji kažu da to vredi devet milijardi i da to mi ulažemo, to sve zajedno po proračunima i po onome što imamo kao ponudu danas ne vredi više od 470 miliona evra, a devet milijardi, čini mi se da neki ljudi zaista ili nisu bili u državnoj upravi ili ne znaju koliko je to para ili se tim poslom nisu bavili pa iznose takve brojeve koji nikakve veze sa realnošću i sa stvarnim životom nemaju.

Mi naravno obilaznicu Beli Potok – Vinča – Pančevo tretiramo posebno i gledaćemo da u skladu sa okončanjem i završetkom Koridora 10 i njegovim istočnim i južnim krakom kroz Sićevačku i Grdeličku klisuru i završetkom Koridora 11 do Čačka i Požege istovremeno krenemo u obavljanje izvršenja radova na obilaznici, jer nam je obilaznica veoma važna kao koridor, kao međunarodni koridor, jer bez obilaznice nećemo imati međunarodni koridor i veliki broj i automobila, posebno kamiona, naročito ističem kamione zaobilazeći Srbiju, Beograd i ići na Rumuniju i Bugarsku samo zato što to nismo završili, ali to nema mnogo veze sa „Beogradom na vodi“. To je naš posao inače da radimo koji smo započeli i koji ćemo nastaviti da radimo.

Neki ovde su govorili kako će neki drugi da postane vlasnik kao da će neko zgrade da odnese ili da ih iskopa iz zemlje i da ih odnese sa sobom Abu Dabi ili Dubai. Oni čak neće biti ni vlasnici, biće samo zakupci. Dakle, biće samo zakupci i to proporcionalno svom ulaganju. Suština je u tome da mi od njih dobijamo novac, a obaveza finansiranja je predviđena u visini od 300 miliona evra i to 150 miliona ekvitija odmah i 150 miliona kvazi ekvitija, odnosno finansiranje koje ne zahteva državnu garanciju.

Pošto neko misli da je to valja mali novac, mi ga do sada nismo imali, niko nam ga do sada nije ponudio, a deo ovolike buke se podiže zato što ovu ideju neko konačno sprovodi u delo, umesto nekih drugih koji su drugovali i trgovali sa nekim drugim vlastima, te su kao tajkuni mogli da postanu vlasnici najznačajnijeg dela našeg beogradskog priobalja, a sada im izgleda država kvari posao pošto će ovde država da dobije, narod će da dobije, a neće se pare slivati u tajkunske džepove i u džepove njima milih političara.

Što se tiče dinamike izgradnje, neće ići lako i želim da govorim jasnim i nedvosmislenim jezikom našem narodu i našim građanima. Kad kažu – rekao je, pa se neki prave pametni, pa prave viceve, kaže Siniša Mali biće za deset godina, Vučić kaže za četiri godine, ali, nemojte da se ljutite na njih, nisu oni pažljivo slušali. Nisu oni protiv Beograda i Srbije, samo nisu hteli da slušaju. Govorio sam o fazi 1A, a Siniša je govorio o najvećem delu projekta celog „Beograd na vodi“.

Pitanje je da li ćemo ceo projekat moći da završimo i za 15 godina, ali već za tri, četiri godine Beograd će imati svoje lepše, mnogo lepše lice, nego što ga ima danas, a danas za nas ima prelepo lice i ne samo što je naš glavni grad, već je u našim srcima, a budite uvereni da to koliko je lepše i moći će da se izmeri u novcu, u broju turista, u broju ljudi koji će da dolaze u naš grad, u broju onih koji će svoj novac da ostavljaju u našem gradu, u broju zaposlenih na ovom delu teritorije i Beograda i Srbije i ne zaboravite, na broju zaposlenih firmi i kompanija iz cele naše zemlje.

Kada smo radili ovu fabriku, fabričku halu za PKC u Smederevu, radila je jedna kompanija iz Smedereva i jedna kompanija iz Kraljeva. Ne znam koje su kompanije. Završile su tri dana pre roka. Zaista završile. Finci su bili ti koji su provodili nadzor. Znate koliko su Finci ozbiljni, odgovorni, teški kada to proveravaju. Pa, sve te naše kompanije, zato što danas nemamo tako snažnu građevinsku industriju, jer je uništavana time što im obaveze nisu plaćene, time što se podrazumevalo da svako ko dobije posao mora da plati reket svom lokalnom regionalnom i centralnom političaru, sve smo uspeli to da razorimo i uništimo.

Ovo je prilika da podignemo građevinsku industriju, što će dramatično doprineti jačanju srpske ekonomije, što će dramatično doprineti povećanju našeg BDP i izlasku zemlje i o tim makroekonomskim pitanjima, dakle i po tim pitanjima iz potpune krize.

Ono što je početak izgradnje prve dve stambene zgrade ukupne površine oko 50 hiljada metara kvadratnih planiran je za leto 2015. godine. Paralelno sa projektovanjem ove dve zgrade, radi se projektima kule „Beograd“, tržnog centra i hotela, očekuje se da projektovanje bude završeno u maju 2015. godine, da se izgradnjom počne tokom leta iste godine. Dakle, ono što je veoma važno i što sam zamolio gradonačelnika Beograda to je da svu srpsku pamet, sve što imamo ljudi, koji se danas protive, da ih sve uključimo u izgradnju projekata, da ih sve uključimo u rad, da svi ti ljudi mogu da daju svoja rešenja, da daju svoje ideje, da naša građevinska operativa radi, kao što je „Mašinoprojekt“ radio za ove dve prve stambene zgrade, da i druge kompanije i istaknuti arhitekti počnu da rade. Naši urbanisti da rade što je moguće više. Da zaposlimo naše ljude u najvećoj mogućoj meri i da materijale koje uzimamo uzimamo iz naše zemlje, da čelik koji uzimamo uzimamo iz Smedereva, a ne iz neke druge zemlje. I to će biti jedan od uslova svakako koje ćemo da stavimo i ugovor i ta reč Srbije biće poštovana u svakom slučaju u dogovoru sa arapskim investitorom.

Ono što je za nas važno, taj arapski investitor je jedan od najbogatijih ljudi u svetu, jedan od ljudi koji je najviše gradio i najviše gradi u svetu. Na „Forbsovoj listi“ je, mislim, prošle godine šesti po bogatstvu među svim Arapima. Čovek koji je izgradio najvišu zgradu na svetu „Burdž kalifu“, svi to možete da vidite. Čovek kojeg prate kupci na svakom mestu.

Pošto, Siniša gradonačelnik Beograda nije hteo da vam otkrije, mi smo imali veliki broj stranaca zainteresovanih da kupe, kada su videli da je on taj koji ulazi da gradi u naš Beograd, veliki broj stranaca koji odmah hoće da kupe i stambeni i poslovni prostor, koji bi došli sa svojim novcem, koji bi ga ulagali u našu zemlju, kojim bismo mi mogli da obezbedimo više radnih mesta, za nas i za našu decu i samo ne razumem kakva bi bila logika da nešto slično odbijemo. Nijedan razlog nisam video, kao što nisam video ni oko nekih drugih stvari, ali valjda se zato ljudi razlikuju.

Želim na još nekoliko stvari da ukažem. Šta je to što Beograd dobija realizacijom ovog projekta? Barselona, grad koji je po veličini sličan Beogradu, nešto manji, svoj razvojni put od nerazvijenog i zapostavljenog grada u Frankovoj Španiji do jednog od najmodernijih gradova Evrope i sveta, bazirali su pre svega na velikim događajima, na velikim i važnim građevinama, da ne govorimo o Gaudiju, ali i nekim drugim građevinama. To su uglavnom uradili zahvaljujući EKSP-u iz 1929. godine i Letnjim Olimpijskim igrama iz 1992. godine. Imali su i Univerzalni kvorum – Civilizacija, projekat koji je izumeo tadašnji gradonačelnik Barselone, kada nisu imali ništa drugo kao veliki događaj, koji je takođe bio pokretač razvoja grada iz 2004. godine.

Ova ideja o izmeštanju železničke infrastrukture za područja Savskog amfiteatra ušla je GUP Beograda još 1972. godine, za one koji govore da to nije u skladu sa GUP-om. Posle višegodišnjih studija usvojen je Koncept beogradskog železničkog čvora koji je predvideo način na koji će to da se uradi. Jedan od strateških prioriteta u realizaciji Plana razvoja Beograda i Republike Srbije jeste beogradski čvor.

Rešenja predložena ovim zakonom rešiće pitanje izmeštanja beogradskog železničkog čvora iz Savskog amfiteatra, raseljavanje stanovnika koji decenijama stanuju u starim, trošnim i neuslovnim objektima, bez osnovne saobraćajne i komunalne infrastrukture, omogućiće izgradnju nove infrastrukture i novih sadržaja u centralnoj zoni grada. Obezbediće se izgradnja obala utvrde sa propisanim uslovima u cilju obezbeđenja od poplavnih talasa koji ugrožavaju centralnu gradsku zonu.

Za one koji kažu da nisu rešena pitanja komunalnih usluga, sva pitanja komunalnih usluga, spreman sam da vam odgovorim, imamo sve brojeve, sve cifre i za sve možemo da vam izađemo u susret, poštovani narodni poslanici, da vam odgovorimo.

Zašto sam ovo rekao? Zato što ono što smo imali do sada, time ne možemo da se ponosimo. Ne znam da li znate, mi imamo do sada, za ljude koji govore – Sava je moja, pa da, Sava je naša, ali iz tog područja nismo mogli ni da je vidimo od 50 olupina, a bolje da u tom delu u Savu niste ni ulazili jer ukupno imamo 116 kanalizacionih ispusta, a nikada se nismo postarali da uložimo u nešto, u bilo kakve sprave, u bilo kakve uređaje za prečišćavanje voda i u to da našu Savu napravimo neuporedivo čistijom, lepšom i boljom nego što je danas.

Sa druge strane, pokrenuto je pitanje izgradnje davno planirane glavne autobuske stanice u bloku 42 u Novom Beogradu. Grad je prošle godine napravio arhitektonski konkurs i nagrađeno rešenje je usvojeno i prema njemu je u toku izrada plana detaljne regulacije, čije usvajanje očekujemo do juna. Ne moram da vam govorim koliki je značaj toga jer više neće autobusi da se uvlače u centralno gradsko područje i da gube po više od 30 minuta da bi došli do stanice ili 30 i više minuta da bi izašli iz stanice. Time će i karte i pristup biti nešto jeftiniji, a svakako će biti manje zagađenja u centralnim beogradskim ulicama i to će svi ljudi koji žive u centralnom delu Grada Beograda moći da pozdrave.

Što se tiče putne mreže, osim ubrzanom završetka Pupinovog mosta, kojim je izmešten teretni saobraćaj iz Savske i Karađorđeve i radova na obilaznici oko Beograda, ovaj projekat doprineo je i oživljavanju ideje o tunelu koji povezuje Savski i Dunavski amfiteatar, koji bi prema planovima iz 70-tih godina, trebalo da ide od Kameničke, do Francuske ulice, ako se ne varam, gospodine Mrkonjiću? Ovaj tunel je bio započet 70-tih godina prošlog veka, ali tadašnja tehnologija gradnje nije omogućavala da se izradi. Danas to za nas ne bi predstavljalo veliki problem.

Postojeći tramvajski most na Savi dobiće po još dve saobraćajne trake sa obe strane i tako će Beograd dobiti još jedan most na Savi.

Pokrenuta je izrada planova detaljne regulacije za kompletiranje drugih gradskih infrastrukturnih projekata, kao što je završetak vodovodne infrastrukture, toplovoda, gasovoda, kablova za struju, a koji će osim „Beogradu na vodi“, biti na raspolaganju i ostatku grada. Neki kada govore o vodovodu oni zaboravljaju i na postrojenje „Makiš“, koje smo izgradili i završili i sa kojim nemamo problem za svu vodu na teritoriji Grada Beograda, tako da samo molim ljude da ne prespavaju uvek ono što se u međuvremenu dogodi i da prate šta je ono što smo u međuvremenu već uradili i već izgradili.

Šta su direktni pozitivni efekti realizacije projekta? Prema podacima iz prostornog plana područja posebne namene na površini plana od oko 177 hektara predviđeno je da se ostvari nešto više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750 hiljada kvadratnih metara poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62 hiljade metara kvadratnih javnih sadržaja, kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko dve stotine 42 hiljade metara kvadratnih novih zelenih površina. Imaćemo, dakle, dve osnovne škole, tri vrtića, sedam depandana sa vrtićem, jednu vatrogasnu stanicu, jednu zgradu pošte, pet kompleksa kulture ukupne površine od 40 hiljada kvadratnih metara. Imaćemo, kao što sam rekao, 245 hiljada kvadratnih metara javnih zelenih parkovskih površina, imaćemo 500 hiljada metara kvadratnih novih javnih saobraćajnih površina, imaćemo dve merno-regulacione gasne stanice, imaćemo dve crpne stanice za kanalizaciju, jednu prepumpnu stanicu za toplovod i dve velike trafostanice od 110 kilovata.

Takođe, direktni efekti vezani su za investiciona ulaganja koja angažuju celokupnu građevinsku industriju i povezane delatnosti, kao i za pokretanje ukupnih privrednih aktivnosti na teritoriji cele Republike Srbije. Koristi su mnogostruke, od poreza na promet nekretnina, taksi i doprinosa, preko dohodaka pravnih i fizičkih lica, do naknada za korišćenje javnih dobara i drugih prihoda. Indirektni efekti su povećanje kvaliteta životne i radne sredine, ekonomski održive i isplative.

Projekat „Beograd na vodi“ ima kulturološke i tradicionalne elemente, sa jedne, i tehnološko-ekološki savremena rešenja, sa druge strane, bitne za očuvanje postojećih i privlačenje novih ciljnih grupa. Planirana izgradnja poslovnih, stambenih, trgovinskih i hotelskih sadržaja, kulturnih i javnih objekata imaće znatan doprinos razvoja na lokalnom i državnom nivou. Područje Savskog amfiteatra, prvenstveno svojom izuzetnom pozicijom u odnosu na obale i gradsko tkivo, zatim prirodnim prednostima prostora, reljef, prisustvo vode, osunčanost, strujanje svežeg vazduha sa reke, kao i do sada zanemarljivim stepenom adekvatne iskorišćenosti, predstavlja veliku prostornu vrednost, a time i jedan od značajnih potencijala potencijalnih resursa Srbije.

To je optimalna lokacija za formiranje novog gradskog centra, ali i niza drugih komplementarnih, implementiranih sadržaja koji bi doprineli atraktivnosti i višeznačnosti prostora. Lokacijski izuzetno atraktivan, veliki je potencijal razvoja grada. Svojim centralnim položajem i rekom kao osovinom predstavlja najznačajniju lokaciju za integrisanje dve savske obale postojećih i planiranih sadržaja. S obzirom na svoju poziciju, između starog gradskog centra, na teritoriji opština Stari grad i Savski venac, i novog, koji se formira na teritoriji opštine Novi Beograd, ima sve mogućnosti da postane jedan od značajnih gradskih centara i nova središnja tačka grada.

Istovremeno, naš je cilj da Beograd postane jedan od najvažnijih „siti brejk“ destinacija u celoj Evropi i verujemo da ćemo izgradnjom „Beograd na vodi“ u tom poslu uspeti.

Želeo bih, uvaženi građani, da kažem da je ovaj zakon uslov za početak te realizacije. Da li ćemo mi u potpunosti uspeti? Daćemo sve od sebe, ogromnu energiju, rad, trud, požrtvovanje. U bilo kom trenutku da se nešto dogodi, nismo ništa izgubili, jer rizika na nama nema. Mi čistimo prostor, ostavljamo nekom u budućnosti da to može da uradi i da uredi.

Zato još jedanput molim i gradonačelnika Beograda da i sa arhitektama, domaćim i stranim, i sa čuvenim Kopom Hamelblavom, koji radi zajedno sa gospodinom Alabarom, to je verovatno najveći arhitekta moderne Evrope i koji će verovatno da radi jedan od najznačajnijih delova „Beograda na vodi“, dakle, da sa svima njima pokušamo da napravimo dogovor i da uredimo, ako ćemo već da imamo deo novca koji nije naš, investitora smo pronašli, da taj deo uredimo na najbolji način, ne samo da to bude nešto lepo, već da bude korisno, da zaposli ljude, da ljudi mogu da žive od svog rada, da podignemo našu građevinsku industriju, da podignemo našu ekonomiju.

Došao sam ovde sam da predstavljam ovaj projekat, zato što to, da budem iskren, bila je jedna od mojih ideja. Možda sam je prepisao od Branka Pešića, možda sam je prepisao od Dragana Đilasa, možda sam je prepisao od bilo koga. Svakome od njih čestitam na tome što su te ideje imali i na jedan ili drugi način promovisali.

Za mene je veoma važno da mi pokušamo da ostvarujemo visoke i velike ciljeve, da tu lestvicu stalno podižemo. Nemam nikakvu nameru da ovaj projekat branim. Veličina te investicije, broj kvadrata koje ćemo izgraditi, broj ljudi koje ćemo zaposliti, nov izgled grada, obale Srbije koji ćemo ostaviti našim potomcima, sve to toliko ubedljivo govori o samom projektu, da mu nikakva odbrana nije ni potrebna.

Za one koji će da budu protiv, jer uvek smo protiv, a bili smo protiv svake važnije građevine u Beogradu, bili smo i protiv sijalice i protiv struje, bili smo i protiv tramvaja, bili smo i protiv voza, ali jedan veliki Pašić je umeo da kaže da kada je uvođena železnica u Srbiju da je on protiv uvođenja železnice, zašto, zato što će železnica da sruši naš seoski način života. Međutim, isti taj Pašić 20-ak godina kasnije je železnicu nazvao petom srpskom armijom, nije mu bilo teško da kaže da je pogrešio i da je rekao da je železnica, zajedno sa četiri srpske armije, donela Srbima pobedu u Prvom svetskom ratu. U tome je razlika između onih ljudi koji imaju viziju, koji gledaju budućnost i onih ljudi kojima sve služi za dnevno-političke rasprave i za sticanje dnevno-političkih poena.

Samo molim sve one koji su protiv da nikome ne nude strah niti da bilo koga ubeđuju da će mu se nešto loše desiti ako se okrene onome što se u čitavom svetu naziva jednom rečju – napredak. Nema ničeg lošeg u „Beogradu na vodi“. Naprotiv, to je jedna od najlepših stvari koju radimo. Nema ničeg lošeg u Srbiji, nema čak ničeg lošeg ni kod onih koji su skloni strahu od svega što je novo. Ne zaboravite, bunili smo se kada je u ovaj grad uvedena električna rasveta. Smatralo se tada da pošten svet uveče spava i da mrak ne treba ničim narušavati. Bunili smo se i kada je dizana „Albanija“, „Beograđanka“, „Geneks kula“. Dušebrižnici su tvrdili da će da potone recimo „Albanija“ i povuče čitav grad za sobom.

Nema ničeg lošeg u tome da idemo napred, da gradimo, da stvaramo nove vrednosti, da zapošljavamo ljude, da dovodimo investitore, a pogotovo nema ničeg lošeg u tome da imamo velike snove, da želimo velike projekte i da počnemo da ih ostvarujemo.

Ponoviću, veliki gradovi su izgrađeni na velikim snovima, na vizijama i na projektima čija veličina zastrašuje bar jedan deo ljudi. Ovo je velika stvar i važan dan za Srbiju. Nadam se da kao što mi danas govorimo o 1966. godini i leks specijalis za Gazelu, ne sa velikim ponosom govorimo o leks specijalisu iz 2009. godine za „Jugoros-gas“, nadam se da će neko 2050. godine ponosno i pohvalno govoriti o onome što smo danas započeli, a nadam se da će se završiti prelepom slikom Beograda i slikom zaposlene, moderne i uspešne Srbije. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem predsedniku Vlade.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Reč ima predsednik poslaničke grupe LSDV, Nenad Čanak. Izvolite.

«Prvo pitanje je – kako bi bilo da saznamo koliko će građane i građanske Srbije koštati ‘Beograd na vodi’?»

NENAD ČANAK: Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti, članovi Vlade, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, impresioniran sam što ste na sebe uzeli da dajete odgovore za sve ovo za šta bi trebalo da, pre svega, odgovaraju vaši ministri iz jednostavnog razloga.

Prošli put, kada je usvajan budžet, imao sam nekoliko pitanja na koji su vaši ministri odgovarali, ali nisam dobio odgovore. Možda zato što ih vaši ministri nisu znali, a možda zato što nisu smeli da im kažu bez vaše dozvole, pa sam zbog toga veoma ponosan što ću imati čast da vas lično upitam nekoliko stvari u vezi sa ovim, očigledno impresivnim, projektom.

Sarađivati sa ljudima širom sveta je sasvim sigurno izvanredna stvar. Ne treba zaboraviti da su arapski graditelji jedni od najvećih na svetu, da je sam Dubai povećao dužinu svoje morske obale građenjem veštačkih ostrva i poluostrva za 78 kilometara, da sama Srbija ne bi imala ovako najlepšu himnu u Evropi da je nije napisao Slovenac Davorin Jenko. Takođe je i pitanje koga bismo slavili kao inspiraciju za svakog mladog naučnika u ovoj zemlji, kada to ne bi bio austrijski državljanin Nikola Tesla.

Sve u svemu, to je sve lepo i krasno, ali me interesuje, gospodine predsedniče Vlade, da mi odgovorite na par pitanja.

Prvo pitanje je – kako bi bilo da saznamo koliko će građane i građanske Srbije koštati „Beograd na vodi“? Razlog zašto ovo pitam je veoma jednostavan. Dozvolićete mi samo par trenutaka da elaboriram jednu bitnu stvar. Ovogodišnji budžet AP Vojvodine je 3,6 odsto manji nego prošlogodišnji, a činjenica je da ustavna obaveza od garantovanih 7 odsto budžeta Republike Srbije Vojvodini do sada nijednom nije isplaćena u celosti. Pitao sam vašeg ministra finansija oko toga prošli put – da li se može dugovati AP Vojvodini? Nisam dobio odgovor.

Zašto Vojvodina dobija manje novca od Beograd? Budžet AP Vojvodine, iako Vojvodina ima 500.000 stanovnika više od Beograda i 18 milijardi dinara manje, za ovu godinu je planirano 62,47 milijarde dinara, dok je budžet Grada Beograda 80,2 milijarde. Ako se još uzme u obzor da više od pola vojvođanskog budžeta, odnosno 33,8 milijardi dinara čine transferna sredstva, znači polovinu, a u budžetu Grada Beograda je to samo 10 odsto, dobijamo situaciju da Beogradu ostaje oko 70 milijardi, dok je u slučaju Vojvodine to tek oko 28 milijardi dinara.

Istovremeno, član 16. Predloga zakona vrlo jasno kaže da će troškovi Grada Beograda na uređivanju građevinskog zemljišta na lokaciji obuhvaćenog planskim dokumentom iz člana 12. ovog zakona biti regulisani posebnim ugovorom između Grada Beograda i Republike Srbije, što je sve sjajno, ali imam jedno pitanje.

Kako je moguće, obzirom da Grad Beograd treba da izgradnjom „Beograda na vodi“ i sve radove vezane za to plati sam, jer je to stvar lokalne samouprave Grada Beograda, a ne svih nas, a istovremeno Vojvodina pod vodom, jer ako ste prošli Vojvodinom videli ste da je svaka druga njiva potopljena podzemnim vodama, da imamo probleme sa kanalskom mrežom i to nisu problemi koji su vezani za luksuzan poslovni prostor i za luksuzne rezidencijalne objekte, nego su vezani za poljoprivredno zemljište bez koga će proizvodnja poljoprivrednih proizvoda u ovoj zemlji vrlo teško dostići dovoljan nivo. Dakle, kako je moguće da Grad Beograd, koji ima toliko para više od Vojvodine, po glavi stanovnika 3,5 puta više, ne može da isfinansira ovakve stvari, a AP Vojvodina to mora da isfinansira, a mora zbog toga što nikako da dobijemo lex specialis koji bi se bavio Vojvodinom pod vodom, a treba da dobijemo lex specialis koji će se baviti „Beogradom na vodi“?

Sa druge strane, moje pitanje oko lex specialisa, vi ste veoma edukativno pokazali ranije lex specialise, ali, ako smem da primetim, svi oni se odnose na dobra za javnu namenu, od mosta „Gazela“ pa nadalje. Znači, tu su u pitanju stvari koje su vezane za javnu namenu. Ovde imamo situaciju da je u pitanju nešto sasvim drugo.

Nismo dobili odgovore kako će se vršiti eksproprijacija zemljišta, šta će se tu događati? Član 11. kaže – po konačnosti, odnosno pravosnažnosti rešenja o eksproprijaciji stiču se uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija. Stav 5. – procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta i objekata vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava. Moje pitanje – kojom metodologijom će organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava vršiti procene i koliko su oni uopšte kvalifikovani za tako nešto? U svetu se primenjuju dve vrste standarda: IVS i EVS, international valuation standards i european valuation standards. Da li ih i ko primenjuje u Srbiji?

Srbija ima 25 sertifikovanih procenitelja. Procena, koliko smo uspeli do sad ada zaključimo iz svega što smo mogli da saznamo o projektu „Beograd na vodi“, će biti rađena tako što će se cena množiti kvadratnim metrom, što nikako nije pravična nadoknada, a to ova investicija podrazumeva. Zašto o ovome toliko govorim? Zbog toga što će onda investitor doći do zemljišta, a glavna cena kod zemljišta je lokacija, ništa drugo. Dakle, lokacija po nerealno niskoj ceni, a vlasnici, da li su to fizička lica, pravna lica, grad, država, biće oštećene. Mi imamo zbog toga situaciju da tržišna vrednost mora da se utvrdi u realnim iznosima i nekakav najminimalniji iznos bi morao biti kvadrat za kvadrat, što u slučaju „Beograda na vodi“ iznosi nekoliko hiljada evra, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje.

Dakle, mene interesuje kako će se to ostvariti, obzirom da, recimo, u Novom Sadu to iznosi 10 do 20 odsto ukupne prodajne cene, a ostalih 80 do 90 odsto predstavljaju troškove projektovanja, nadzora gradnje, raznih taksi i na kraju dobiti investitora? Ukoliko se smanji količina novca koja se izdvoji za lokaciju, investitor će imati veću zaradu, jer su troškovi prilično fiksni. Šta će biti sa komunalnom infrastrukturom i opremanjem zemljišta?

Vi ste, gospodine predsedniče Vlade, spomenuli 116 izliva kanalizacije. Da li sam vas dobro razumeo? Ali, tih 116 izliva kanalizacije samo u Savu. Istovremeno, postoji još 136 u Dunav. Istovremeno, trećina Grada Beograda još uvek koristi septičke jame koje se prazne u potoke, reke, napuštene bunare, a čak se izlivaju i na njive. Dakle, trećina Beograda ima taj problem. Predviđa se izgradnja, koliko sam razumeo, pet postrojenja za tretman otpadne vode za Grad Beograd. Potrebna sredstva su 500 miliona evra, kako sam dobio informaciju, a vi ćete me ispraviti ako grešim. Istovremeno, glavni grad Vojvodine, Novi Sad, drugi grad po veličini u Srbiji, takođe nema sistem za tretman otpadnih voda, nego se one direktno izlivaju u Dunav.

Sada ja postavljam pitanje – kako će biti rešeno pitanje otpada? Kako će biti rešeno pitanje, recimo, sanitarnih deponija po standardima EU u uslovima gde Novi Sad ima 1036 divljih deponija, a istovremeno Beograd ih nije uspeo ni izbrojati?

Tako da, zbog svega ovoga me zanima da li možete da mi odgovorite barem delom na ova pitanja, pošto od većine vaših ministara, kad god sam pokušao da postavim pitanje, nisam dobio odgovor? Mogu li čuti?

PREDSEDNIK: Predsednik Vlade ima reč. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se, gospodine Čanak. Pokušaću, uz vašu saradnju, da odgovorim na svako vaše pitanje.

Naime, najpre veoma sam vam zahvalan na pregledu stanja ili situacije po pitanju komunalne infrastrukture na teritoriji Grada Beograda, na teritoriji Vojvodine i tu nije ništa sporno. Neke cifre su verovatno još lošije. Teritorijalno posmatrano, veći deo Beograda od 30 odsto je pokriven septičkim jamama, a ne kanalizacijom. Naravno, po broju stanovnika je to značajno manji broj ljudi, to je oko 10 odsto, ali teritorijalno značajno više i od 33 odsto. Kako bih vam rekao, za prethodnih 70 godina nismo uspeli u potpunosti da to uredimo, kao što mnoge druge stvari nismo uspeli da napravimo.

Što se tiče tretmana otpadnih voda, postrojenja planirana u Velikom selu, dakle, na teritoriji palilulske opštine da se izgrade, su u visini od 155 miliona evra, ali to nema veze direktne sa projektom „Beograd na vodi“. To je nešto više od tri puta manje od 500 miliona evra i to će, naravno, da se radi kroz javno-privatno partnerstvo, kao što sam siguran da ćemo i što se tiče tretmana smeća raditi kroz projekte javno-privatnog partnerstva. I prethodna vlast i današnja vlast obavile su više razgovora i mislim da su čak i pokrenute procedure za pronalaženje partnera i za to je vezan projekat u samoj Vinči i verujem da ćemo po tom pitanju biti veoma uspešni.

Govorili ste o utvrđivanju javnog interesa i rekli ste da je „Gazela“ nešto što svi koriste. Pa i ovo će svi da koriste, promenadu, koristiće sve ulice. Jedna od tih ulica koja neće ići uz samu reku biće beogradski ili srpski „Šanze lize“, koja je predviđena da bude obeležena drvoredima najlepšim. Da li ćemo u tome uspeti, ostaje da se vidi.

Ali ja sam doneo ovde, gospodine Čanak, vi znate da se ja dobro pripremim za ove sednice, ovo vam je jedna stranica. Vi mislite da je to nešto nevažno ako je na jednoj stranici. Na ovu celu jednu stranicu stao je ceo jedan zakon. Taj zakon je usvojen, „Službeni glasnik RS“ br. 104/2009. godine. Ima svega pet članova. Pri tome, reč je o Zakonu o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11.

Pošto znam i šta vi mislite o tome, gospodine Čanak, s pravom, pa vas podsećam da tada, a ne znam da li je vaša poslanička grupa za to glasala, čini mi se da jeste, verovatno greškom, ali glasali su neki drugi, doneli su zakon kojim smo dali prava nekima koji nikakve veze sa državom Srbijom nemaju. Nikakve veze, 25 odsto. Ne znam šta građani imaju od toga. Te pare niko građanima nije dao. Van naše zemlje je išlo 75 odsto, a pri tome nikakvu novu vrednost nismo dobili. Ništa. Tada to nije bio problem, a danas nešto što predstavlja infrastrukturni objekat, od velikog značaja, nešto što predstavlja uslov za ekonomski napredak, ne samo Beograda već cele Srbije i ovo ponavljam više puta zato što nikada od mene niste i nećete čuti da je Beograd bolji od Novog Sada ili da je bolji od Niša, ili da je bolji od Kragujevca. I mnogo projekata planiramo i za Novi Sad i za Niš. U Kragujevcu ih već ima. Biće ih, nadam se, još, kao i u mnogim drugim mestima, kao i u Smederevu koje se podiže, rekao bih, dramatično. Dakle, to je što se tiče zakonskih normi i onoga što smo imali.

Želim da vam kažem najotvorenije da smo mi spremni da u maju i sa vašom političkom strankom i sa svima drugima koji su za to zainteresovani otvorimo dijalog, da jedanput zauvek razrešimo to pitanje finansiranja Vojvodine. Iste ste primedbe imali i pre godinu i pre tri i pre pet i pre sedam i pre deset, bez obzira ko je bio na vlasti i da, čini mi se, raščlanimo i da kažemo – ovo je u redu, ovo nije u redu. Beograd ima više samosvojnih prihoda nego što ih ima Vojvodina, više transfernih sredstava ide za Vojvodinu, petostruko više nego što ide za Beograd. Ali potpuno svejedno. Razumem da jedan deo ljudi se oseća, ja mislim bez prava, vi mislite s pravom, zapostavljenim zato što se nalazi na teritoriji jednog dela naše zemlje.

Mogu da vam navedem bezbroj primera i gde su naši i SIEPA i Ministarstvo privrede i sva ostala ministarstva davala značajna finansijska sredstva, veoma značajna finansijska sredstva, za razvoj privrede, za napredak ekonomije, pre svega na teritoriji Vojvodine. Pogledajte samo sve fabrike i firme na teritoriji Sremske Mitrovice, do poslednjeg, Gerlingera, kojem je Vlada Srbije takođe pomogla. Pogledajte Magnu u Odžacima, za koju smo dali za koju smo dali tri i po miliona evra iz Vlade Srbije. Pogledajte od Dreksler Majera do mnogih drugih koje je još Goran Knežević dovodio pa na dalje, koje su takođe finansirane i pomagane iz Vlade Republike Srbije.

Dakle, mi imamo potpuno jednak odnos i za mene su potpuno isti Subotica, Novi Sad, Pirot, Niš, Leskovac, Vranje, Prokuplje. Nikakvu razliku ne vidim u tim gradovima. Zato smo spremni da sa vama razgovaramo i da vidimo šta je to što zajednički možemo da uradimo, šta je to što zajednički možemo da napravimo i da svi budemo konačno zadovoljni, da pokušamo da napravimo i oko nekih drugih stvari koje nisu ekonomske, neku vrstu političkih dogovora, da bi Srbija mogla jedinstven pogled da uperi u budućnost i da onda možemo u potpunosti da se posvetimo pitanjima fiskalnog deficita, oporavka privrede, dovođenju investitora itd.

Moj poslednji odgovor na vaše pitanje vezano za lokaciju. Poštovani prijatelju, imao bih kontra pitanje. Ta mnogo vredna lokacija je izgleda bila najvrednija za nelegalne romske mahale i za ljude koji nisu mogli nigde da se smeste i za asfaltne i betonske baze, svih ovih 70 godina, ili ako hoćete, svih ovih stotinu godina. Uvek smo nešto negde nekoga čekali i nikada ga nismo dočekali. Onda kada se neko setio da to promeni i pomeri, onda je ta lokacija u stvari najvrednija, iako tih stotinu godina niko tu lokaciju ni za šta nije koristio i ni za šta mu nije služila. Izvinjavam se što sam ovo morao da kažem, nije vama upereno, već celokupnoj javnosti koja na tome insistira.

Govorite o eksproprijaciji. Imamo ustanovljene procedure, veoma precizne. Poreska uprava je ta koja sprovodi ceo postupak standardnom metodologijom. Ona će odrediti cenu, ona će biti tržišna i nemamo mi tu mnogo problema. Ja sam vam ukazao za ovu fazu 1A. Mi tu imamo 246 objekata, 179 smo već sklonili. Republici Srbiji pripada 95 odsto objekata, 95 odsto objekata su imovina Republike Srbije. Ali, mi nikada nismo imali hrabrosti zato što je najlakše. Ako smem da kažem zašto to nismo uradili u prethodnom periodu? Znam da ćete vi da se složite, neće neki drugi. Vi hoćete. To je zato što je nekima bilo lakše da sede u svojim kancelarijama i da ne rade ništa, da pročitaju novine, da razmišljaju šta će da izađe u sutrašnjim novinama, da u jedan i dva odu na ručak gde će da naprave neku kombinaciju za sebe i sutra nastavak istog.

Neko se drznuo da promeni tu ustaljenu kolotečinu. Neko se drznuo da nešto stvarno počne da radi. Neko se drznuo da nešto napravi posle stotinu godina, da nešto stvarno pomeri. Posle stotinu godina uspeli smo da očistimo taj prostor. Koliko on danas, iako ničega nema na tom prostoru, koliko vam lepše danas, posebno sa Gazele, izgleda taj prostor, pa čak i sa Brankovog mosta kada idete prema gradu, nego što je izgledao do juče. Videćete za samo tri meseca, četiri, koliko će to lepše da izgleda. Što se plašimo da kažemo da nam je nešto lepše? Jel mi, Srbi, umemo samo da kažemo da nam je nešto ružno i da nam je nešto teško i da nam je nešto loše? Jel smo se uvek pretvorili u dežurne gnjavatore i one koji kukaju? Uopšte se ne obraćam ovom prilikom vama, kao što znate. Jel ima nešto dobro što možemo da vidimo? Ljudi su prvo govorili, podsetiću vas, gospodine Čanak, nisam hteo to u uvodnom izlaganju, skupio sam ovde, knjigu sam izjava doneo ljudi koji su govorili – lažeš, Vučiću, nikada neće biti Beograda na vodi. To su bajke, to su Andersenove bajke, to su Braće Grim bajke. To su ovakve bajke i onakve bajke. A što su se toliko uznemirili ako su u pitanju bajke? Ali, izgleda da ćemo mi naše bajke da dosanjamo. Izgleda da ćemo da radimo i da gradimo. To je ono zašto im je smetalo.

Još jedna stvar. Vojvodina pod vodom. Cela Srbija nam je pod vodom. I Beograd nam je pod vodom i cela Srbija nam je pod vodom. Zato što nismo bili u stanju. Zadovoljan sam činjenicom šta je to što smo uspeli da uradimo posle poplava. Da li je to perfektno? Nije. Da li bih voleo da su Srbija vode, Vojvodina vode i Beograd vode još bolji posao uradili? Voleo bih. Od podzemnih voda ne možete lako da se odbranite, ali možete da ih pobeđujete novim inovativnim metodama u građevinarstvu, kao što ih pobeđuje Holandija, kao što ih pobeđuju neke druge zemlje, većim radom, napornijim radom. Mi smo spremni da i tu razmotrimo, da vidimo kako i koliko košta čišćenje kanala. Glavne, velike poljoprivredne investitore dovodimo u Vojvodinu, od Klamensa Tenisa na Peštarsku visoravan, dakle, Sandžak, Rašku oblast, kako god hoćete, dovodimo „Kremonini“ i Arape zajedno u kooperaciji sa govedarstvom, da podstiču domaće govedarstvo, dakle, da podstiču našeg seljaka koji će da gaji i koji će da ima unapred garantovanu cenu. To su stvari na kojima radimo. Radićemo i na zemljištu, ali na tome možemo i moramo da radimo zajedno i mi ne bežimo od toga da sa vama o svemu razgovaramo i da postignemo zajednički jezik.

Ja nisam slučajno ovo govorio. Ovo je za mene laka tema, jer ljudi će na ovome da vide rezultat i videće koliko je lepše od ovog rugla sa kojim smo se do juče suočavali. Videće i ekonomske efekte. Po prvi put, posle tri godine, imamo i rast prodaje nekretnina na teritoriji cele Srbije, ne na teritoriji samo Beograda, i sve će polako, ali sigurno da se podiže. Biće nam brojevi još bolji. U aprilu, prvih šest dana, što mogu da vam kažem, opet nam je PDV veći nego u aprilu prošle godine, naplata PDV-a, bruto domaćeg PDV-a, veća nego što je bila. I akciza nam je već za milijardu u preticanju, u odnosu na april 2014. godine.

Dakle, neke stvari smo uspeli da usistemimo, neke stvari smo uspeli da pomeramo, a podsetiću vas da sam molio samo za strpljenje do negde sredine 2016. godine, dve godine sam molio da bi ljudi mogli da osete promene. Više ne tražim dve godine, tražim manje vremena i rekao sam, već pre kraja godine i početkom sledeće godine ljudi će to moći da osete i u sopstvenom džepu i u sopstvenom novčaniku.

Zato vas molim, gospodine Čanak da, jer vidim da ste pristupili ovome kao opozicioni poslanik, ali na jedan korektan i racionalan način, mi smo spremni sa vama sve nedoumice da raspravimo, mi smo spremni da sa vama razgovaramo o svemu i spremni da izađemo u susret i da vam pružimo odgovore na svako od ovih pitanja.

Što se tiče novca koliko će nas, koliko njih, recimo, deo komunalne infrastrukture plaćaće će se iz doprinosa. Kako budu tekli radovi, kada budete izgradili zgradu posle toga idete kroz doprinose. I. to neće ići, izvinjavam se, i tu nisam odgovorio na vaše pitanje, da mi to dajemo nekom privatnom investitoru itd. Ne, novac uzima preduzeće „Beograd na vodi“ koje je zajedničko u kojem ćemo mi imati, to je stvar pregovora 31 odsto, 32 odsto ili 33 odsto vlasništva, pri čemu zemljište ne ide u vlasništvo već ide u zakup dugoročni. Mi ćemo iz svega toga dodatno pored svih ovih efekata o kojima sam govorio i iz svakog prodatog stana, iz svakog prodatog poslovnog prostora, iz svega imati dodatnu trećinu profita za Beograd i Republiku Srbiju jer će to biti zajednički deo Republike Srbije i Grada Beograda. Eto, to je što se tiče raspodele prihoda. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima Nenad Čanak, imate dve minute.

NENAD ČANAK: Izvinjavam se gospodine premijeru, očito da se nismo dovoljno dobro razumeli, pa ću pokušati da preformulišem pitanje u ove dve minute.

Ako ste nam ovako nadahnuto objasnili šta treba da se dogodi u vezi „Beograda na vodi“, molim vas samo da mi objasnite kakve to ima veze sa domom Narodne skupštine i Narodnom skupštinom Republike Srbije u uslovima kada „leks specijalis“ treba da važi za celu zemlju?

Drugo, kada govorite o zaposlenosti, vi ste spomenuli da će tu biti zaposlen veliki broj ljudi. Mene interesuje šta će građani Vojvodine imati od toga osim lepog pogleda na Beograd sa vojvođanske strane? Mene to zanima. I, zanima me koliko će biti radnih mesta koja će se tu pojaviti, jer ovde se daje zemlja u dugoročni zakup, a vojvođanske oranice treba da se prodaju. To je ono što je suština moga pitanja.

PREDSEDNIK: Reč ima Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Još jedanput vam se zahvaljujem uvaženi gospodine Čanak i rekao bih da mislim da će građani Vojvodine mnogo toga da imaju kao i svi ostali građani Srbije zato što će ukupna ekonomska situacija uticati na BDP, na rast industrijske proizvodnje, a posebno dela građevinske industrije koji nam je bio u najvećem padu do ove godine i u ovoj godini očekujemo rast građevinske industrije po prvi put posle šest ili sedam godina, ako se ne varam.

Mislim da je to nešto od čega će korist da vide svi građani Srbije bez obzira da li oni žive u Somboru, Kikindi, Pirotu, Priboju, Užicu ili bilo kom mestu u našoj zemlji.

S druge strane, a prvo bih da zamolim sve poslanike za malo pažnje. Nemojte da se ljutite, meni koji moram da odgovorim na svako pitanje, možda je za nijansu teže nego vama koji sedite i pratite raspravu. Potrebna mi je koncentracija, a u galami mi to baš ne ide jednostavno.

Dakle, što se tiče Vojvodine, rekao sam koliko smo toga uložili, potpuno jednako i sa potpuno jednakim odnosnom i stavom kao i prema svim drugim delovima Srbije. Nikakvu razliku ne pravimo i mislim da to niste mogli da vidite. Pomislio bih, a znam da to niste, da ste zlonamerni ako biste to hteli bilo kome od nas da spočitavate, jer mislim da to nikada ni iz jedne izjave, ni iz jednog poteza, ni iz našeg ponašanja nije moglo da se vidi.

Dobio sam podatak, nama je za rešavanje celokupne kanalizacije u Beogradu potrebno 500 do 600 miliona evra. Dakle, za rešavanje celokupnog problema kanalizacije na nivou Grada Beograda, ali to nema veze sa „Beogradom na vodi“, dakle, gde imamo svega tri ispusta od 116 ispusta u Savi i 136 koliko inače imamo u Dunavu.

Sa druge strane, što se tiče broja zaposlenih, naša je procena da ćemo da zaposlimo između 15 i 20 hiljada ljudi i da će to svakako da bude najveće gradilište u Srbiji. Mislim da je to jedan izvanredan zamajac. Da je samo to rezultat ovog našeg projekta, da ne gledam ni u šta drugo, rekao bih da je to veoma opravdano i da je teško pronaći bilo šta što zaslužuje bolje, veće i jasnije opravdanje od toga.

Još jedanput vam hvala na razumevanju, a kažem, početkom maja mi smo spremni da sem ulaska u razgovore oko izbornih zakona i političkih reformi razgovaramo i o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine i o svemu drugome, jer smatram da bi neke probleme konačno i zauvek trebalo da rešimo posebno što ulazimo u izbornu godinu na pokrajinskom nivou. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Hvala vam.

»Uzeo bih vas za kuma da napravimo i da ovaj Beograd bude na Moravi…»

Reč ima narodni poslanik Dragan Marković.

DRAGAN MARKOVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati ovaj predlog zakona. Zašto? Zato što niko nema štetu, a građani Srbije imaju koristi od ovog objekta. Zašto?

Hajde, prvo da krenem od onoga što je najznačajnije u Srbiji poslednjih godina, nova radna mesta. Mi ćemo na ovaj način da zaustavimo da naši majstori građevinari, fizikalci koji rade na zgradama ne odlaze više u neke države gde je temperatura minus 40, da rade i da ih prevare oni tzv. poslodavci i da nemaju para da se vrate u Srbiju posle provedenih 60, 90 dana radeći na tim zgradama.

Ne slažem se sa premijerom kada kaže samo 15 hiljada radnika će biti zaposleno u izgradnji. Mnogo više, gospodine predsedniče Vlade. Zašto? Imaju koristi i privatni preduzetnici i u Vojvodini, i u centralnoj Srbiji, i u zapadnoj Srbiji, i u severnom delu i u svim delovima, krajevima Srbije imaju koristi vlasnici preduzeća, proizvođači građevinskog materijala.

Sva ta preduzeća su sada ili blokiran račun preko 50 dana ili gledaju kako da zatvore svoja preduzeća. Ta preduzeća se rađaju ponovo na način što će proizvoditi ogromne količine njihovih proizvoda od prozora, parketa, pločica, slavina, sve ono što se zove i vezano je za izgradnju. Veliki broj kuhinja, spavaćih soba, tu nema niko štetu. Znači, štetu nemaju građani koji su raseljeni. Čuli smo reakciju raseljenih građana, da su zadovoljni. Biće dosta zelenih površina. Nije ugrožena fizička bezbednosti građana. Nije ugrožena bezbednost saobraćaja kako rečnog tako i drumskog, vazdušnog. Znači, ništa se ne ugrožava u Srbiji na način što će biti izgrađen ovakav projekat.

Svako ima pravo da kritikuje ovako ili onako. Sinoć sam slušao predstavnika Udruženja arhitekata, pazite, taj čovek ima ne znam koliko, 70 i nešto godina i oni su veoma stručni, ali ja kada nešto pravim, ja hoću da to ima ekonomsku isplativost, a ne samo vizuelnu. Ovde je vizuelno, gledano, ovaj objekat nikome ne smeta, a ima ekonomsku isplativost zato što će tu raditi ogroman broj radnika.

Veoma nam je važno i hvala vam na tome što ste rekli da će u ugovoru da piše da proizvodi koji budu ugrađivani u taj projekat budu proizvedeni u Srbiji. Do sada to nikada nije bilo, gospodine predsedniče Vlade. Sada vi treba da aplaudirate, jer ovo govorim vašem predsedniku, vi iz SNS, nemojte tako da me gledate nego aplaudirajte i kada ja govorim, a ne samo kada on govori.

Ovo ne govorim kao vaš koalicioni partner i zato što vas podržavam, govorim ovo zato što razumem ovaj projekat, zato što sam doveo preko deset investitora u Srbiju i što znam koliko je teško dovesti nekog od investitora. Vi dovodite brend u Srbiju. Ja sam bio u Dubiju i video sam kako izgleda najveća zgrada, odnosno najviša zgrada u Evropi koja se zove „Burdž Kalifa“, ima 828 metara i 164 sprata. Ne morate stalno da aplaudirate, samo kada treba i kada je važno.

Bio sam na 154 spratu u Dubaiju i video sam kako izgleda grad i pogled sa te visine. I mi ćemo imati neku našu kulu koja će se zvati „Beograd na vodi“. Ja sam tri puta išao pored ove zgrade da se slikam i to ja koji je prošao celi svet. Svako ko bude došao u Srbiju otići će kod te naše kule da se slika i da odnesu državu odakle je.

Da građani Srbije, konačno i mi dobijemo nešto, a ne samo da restauriramo zgrade, kao što je rađen poslednjih godina, okrečimo malo fasadu, potrošimo grdne pare i kažemo – pogledajte kako mi radimo.

Ovde niče nešto novo, ovde se prave vrtići, škole za decu, pa nama toliko vrtića i škola nedostaje. U svakom gradu Srbije, a pogotovo u Beogradu, a Beograd je glavna destinacija da se sele građani iz unutrašnjosti i da dolaze u Beograd. Ovim ćete im smanjiti dolazak u Beograd iz drugih gradova, jer ćete povećati proizvodnju građevinskog materijala i zaposliti, pa nema u Beogradu toliko tesara, zidara, vodoinstalatera, električara, koliko ima i u Vojvodini i u Srbiji i svi će oni da dođu da rade ovde. Svi će oni da dođu da rade ovde. Te pare će da nose kući, da svoje porodice mogu da podižu normalno kao svi ostali građani u razvijenim državama Evrope.

Tako da ja nemam protiv ništa onih koji kritikuju, ali nemaju argumente za kritiku. Jedno je ideja, poštovani predsedniče Vlade, mnogo ideja ima. Znate, svakog dana dođe neko da mi da neku ideju, a čekaj da li si ti probao da realizuješ tu ideju. Došlo je vreme na vas da realizujete neku ideju koja možda postoji kao projekat više godina, ali nije to jednostavno obezbediti takvog investitora koji ima bonitet, veliki broj njih koji sada slušaju ne znaju šta je bonitet, ali nije bitno, ne moraju ni da znaju. Šta to znači? To znači da taj ko dođe da radi on ne traži avans od Vlade Republike Srbije.

Dalje, grad Beograd izdvaja 200 i nešto miliona evra, da li je tako Mali? Te pare ćemo mi da vratimo veoma brzo, preko infostana, vodovoda, ovoga, onoga. Ministre policije, nemojte da uznemiravate, iako si ministar policije predsednika Vlade, treba da slušaš ovo što pričam, gospodine Stefanoviću? Moram da sačekam, on je ministar policije, jer i on dosta stvari treba da, e zahvaljujem, sluša dobro, pažljivo.

Šta je još važno, predsedniče Vlade? Da će tu biti dosta zelenih površina, dosta parkova. Obično je do sada kritikovano da se nešto gradi u nekom parku, gde su se igrala deca, a sada se gradi na najružnijem delu grada Beograda, gde su bile deponije, asfaltne baze, šljunkare itd. i propali splavovi.

Vi ulepšavate taj deo grada Beograda. Nema mesta za kritiku, za nešto, kažu, pogrešna investicija. Ja da sam slušao šta mi pričaju drugi, ne bi danas mogao ništa u životu da uradim, a pogotovo u jednom gradu koji vodim i znam šta znači da se dovede jedan veoma važan investitor.

Šta je važno za državu Srbiju? Turizam. Kako ćemo mi da povećamo broj turista? Tako što ćemo imati nešto novo na turističkoj mapi grada Beograda da pokažemo. Vidite da iz godine u godinu, ovde u Srbiju u Beograd dolaze i Hrvati i oni iz drugih republika, iz drugih država da dočekaju Novu godinu u našem gradu Beogradu.

Sada kada mi budemo ovo završili, to će biti najbolja destinacija, ne samo za doček Nove godine, to će svakog dana biti praznik „Beograd na vodi“, ko dođe na tu destinaciju.

Molim vas da što manje se pravdate. Vi ste se pravdali sat i deset minuta. Šta se pravdate? Ovde je ekonomski interes od vitalnog značaja za Srbiju. Kako ćemo mi da povećamo penzije i plate? Tako što ćemo doći od prihoda 30 odsto od prodaje svega onoga što se bude napravilo na destinaciji koja se zove „Beograd na vodi“.

Kako ćemo da povećamo ono što se zove – finansijska kasa? Pa tako. Mi ne možemo da izmislimo vruću vodu, predsedniče Vlade. Šta to da nudimo građanima? Da gledaju onu propalu obalu Dunava i Save, gde ne smete da uđete, jer zmije će da vas pojedu poslednjih godina, jel ćemo to da im pokazujemo? Kako da ih vozimo brodom i da vide levu i desnu obalu, kao što se vozite brodom u Parizu, rekom Senom, pa vam pokazuju Ajfelovu kulu, gde je pola Pariza štrajkovalo i demonstriralo da se ne pravi Ajfelova kula.

Hvala bogu, ovde nisu mogli neki pojedinci da zavedu građane Srbije i građane Beograda, pa da im se pridruže, da blokiraju rad nečega što se zove bolje i lepše sutra za građane Srbije.

Šta je još važno? Drugačije vas gledaju investitori, budući, kada dođu u Srbiju, pa ih odvedete, pa kažete – ovo sam ja napravio, a poenta je predsedniče Vlade, ne da dajete izveštaj šta je napravljeno pre vas, nego vi kažete, ovo sam ja napravio, toliko je kvadrata, toliko ljudi danas radi, radiće 13.000 ljudi, predsedniče Vlade i poštovani građani Srbije.

Jedan investitor kada dođe iz Evrope, on zaposli između 200 i 250 radnika u toj novoizgrađenoj fabrici. Znači, nama treba preko 50 investitora da dovedemo u Srbiju, da bi mogli da kažemo, evo zaposleno je 13.000 radnika. Danas je to veoma teško, da dovedete jednog investitora iz Italije, iz Nemačke, iz Austrije, trebate najmanje sedam puta da se sastanete sa njim, a vi ste to za mnogo kraće vreme ubedili najvećeg investitora sa bonitetom, kada je u pitanju izgradnja zgrada da on dođe u jednu malu državu i da uloži toliko para.

Kako taj isti investitor, u more je bacio kamen i napravio poluostrvo „Palma“ gde svako, tako se zove, morao sam da idem da vidim to poluostrvo u Dubaiju. Zašto? Hteli su u prečniku od 10 kilometara da naprave oazu i da vam sve bude blizu, da vidite ono što se zove turizam.

Taj turizam nije istorijski u Dubaiju, u Emiratima. Taj turizam je napravljen poslednjih deset godina. Ljudi su na pesku napravili nešto što mi ne možemo da napravimo i nismo mogli do sada da napravimo na lokaciji koju poseduje Srbija.

Građani Srbije da ne brinu. Ako ja to kažem koji živim u centralnoj Srbiji, pa ja bih voleo znate šta, uzeo bih vas za kuma da napravimo i da ovaj Beograd bude na Moravi, da ne bude „Beograd na vodi“, ali je mnogo veći interes napraviti u našoj prestonici nešto gde dolazi ceo svet, nego u nekoj maloj opštini u Srbiji ili Vojvodini, i ne samo da budemo ljubomorni na nešto što je naše. Ovo je naše i niko neće te objekte da iznese ili da sruši ili da ih odnese u državu odakle je.

Samo da znate, vi ćete biti lider u tome, jer u poslednjih pet godina ništa nigde u Evropi od takvih kapitalnih objekata nije napravljeno.

Da vas informišem, Srbija je postala jedna veoma interesantna destinacija za evropske investitore. Zašto? Zato što postoji politička stabilnost, zato što ste sada napravili bolje uslove, daje SIEPA sada nego ranijih godina i zato što će imati pravo i domaći i strani investitori i na tome vam puno hvala.

Dali ste priliku svakom gradu, u svakoj opštini da konkuriše i da se bori i da dovede investitora. Ne možemo mi da čekamo da vi to radite, već moramo sami da obilazimo, a da pričamo ono što nudi Republika Srbija na čelu sa vama.

Još jednom da vam kažem, da mi iz Jedinstvene Srbije ne podržavamo ovo zato što smo deo od koalicije koju činimo, a da ta koalicija, odnosno tu koaliciju predstavljate vi. Ovo je interes Srbije.

Sve što je interes Srbije, ne treba tražiti saglasnost svih relevantnih i irelevantnih faktora u Srbiji, treba napraviti nešto, jer je ekonomska isplativost, postoji nešto što se zove studija koja je rađena u svim projektima i za sve ono što se zove izgradnja, od robnih kuća, hotela, vrtića, škola, itd.

Ovde će biti i rađanje dece, neće više ljudi morati da razmišljaju da li će njegovo dete imati mesto da ide u vrtić ili ne.

Ovo će biti najekskluzivnije mesto, i još uvek građani Srbije na osnovu ranijih priča misle da to nije sigurno i da je „Beograd na vodi“ samo priča.

Sada nije izborna kampanja, pa ćete vi ponovo nešto da obećavate, ono što ste pričali prošle godine. Vreme je i realizacija nečega što je obećano.

I dok, predsedniče Vlade, realizujete ono što obećate, imaćete našu podršku.

Prvi put kada budete nešto obećali, a ne uradite, nećemo vas podržati.

Hvala vam.

Jedinstvena Srbija će podržati ovaj Predlog zakona.

PREDSEDNIK: Hvala.

»Na toj kuli biće napravljena panorama, tako je predviđeno. Ceo Beograd ćete moći sa te kule da vidite

Reč ima Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim poštovani gospodine Markoviću, pre svega da vam se zahvalim na rečima koje ste ili načinom i narodskim jezikom kojim ste predstavili plastičnije i bolje nego što bi mnogi od nas to uspeli da urade.

Ja nisam govorio o svim detaljima i o svemu. Pokušao sam da se ne pravdam nikome. Rekao sam da je za mene današnji dan svečani trenutak, veoma važan i da sam zato insistirao i da lično budem prisutan zato što mislim, i da ću kao što rekoh 2050. godine, baš kao što sam ja danas pominjao neke od, s poštovanjem, ljudi koji su u prethodnom bili ili gradonačelnici ili neke druge funkcije obavljali, da će tako sa poštovanjem da se govori i o ovom našem vremenu kada se neka nova generacija bude suočavala sa velikim izazovima.

Vi ste govorili na jedan način koji je svakome razumljiv. Ja ću da dodam nešto na to. Kao veran prijatelj, moga prijatelja Šeika Muhameda ja sam dugo odbijao čak i da odem do Dubaia. On me je naterao, to su iste porodice, ali ja sam uvek bio odan Abu Dabiju i govorio sam – Moj prijatelj je tu, tako da ne idem u Dubai. Naterao me je upravo zbog Alabar investitora da odem do Dubaia.

Videli ste između Burč Kalife, Šoping mola i onih hotela, onih nekoliko bazena koje su premostili. Oni su pravili mostove, pravili su ceo taj eksterijer.

Oni troše 3,5 miliona dolara na godišnjem nivou samo za upumpavanje vode u te bazene i niko im ne kaže ništa što troše 3,5 miliona dolara gradskih, državnih para za to, zato što time privuku stotine hiljada turista više u svoj šoping mol, koji je valjda najposećeniji šoping mol na celom svetu i napravili su od toga veliki biznis u sred pustinje.

Nisam hteo da govorim da će ovo da bude najlepši deo grada. Ako pogledate, ja još jedanput želim samo da vam kažem gde će da budu te zelene površine i nisam slučajno rekao „Beogradski Šanzelize“ jer su oni uzeli kombinaciju nekoliko najlepših stvari iz više gradova. Nešto iz Vankuvera, nešto iz Barselone, nešto iz Pariza i na tome će da rade zajedno i rade zajedno sa našim arhitektama i sa našim inženjerima.

Mi ćemo da imamo, planirano je 8,40 hektara javnih zelenih površina. Pored parka „Bristol“ koji je pod zaštitom, imaćemo tri nova parka – „Zeleni trg“ kod Železničke stanice. Time ćemo da otvorimo taj prostor Železnička stanica – Slavija, dakle, Železnička stanica – Nemanjina – Slavija, jer i za Slaviju konačno računamo da ćemo biti u stanju da bar 2016. godine krenemo u realizaciju i ostvarenje određenog projekta, jer smo o tome lagali ljude u Srbiji godinama.

Mi smo imali do sada četiri lažna konkursa za Trg Slavija i kada su podržavali pojedine političke opcije, neki mediji u Srbiji su nam govorili – Evo, ovako će da izgleda. Uvek bi konkurs bio završen, a nikada para ne bi bilo i nikada ništa ne bismo uradili. I dalje nam to predstavlja, svakako ne najlepši deo našeg grada. Pokušaćemo da i to rešimo.

Otvorićemo taj ceo jedan novi prostor Savskog venca koji se naziva neretko „Zapadni Vračar“, dakle zapadno-vračarski deo Savskog venca da bude sasvim drugačiji, moderniji da bi se gore na vrhu otvorio novi pogled kod Hrama Svetog Save i mislim da ćemo po tom pitanju i te kako da uspemo, naravno, najvažnija je ekonomija i vi ste tu potpuno u pravu. Znate koliko je teško kad se ljudi gađaju ciframa i kad se neko osmehnuo kada ja pokazujem zgradu Geozavoda, odnosno Beogradske zadruge.

Molim sve poslanike, molim vas otiđite danas u toku pauze, otiđite sutra, prekosutra, bilo kada u zgradu Beogradskog zavoda i recite mi pošteno koje su to zgrade u Beogradu i Srbiji lepše od te zgrade? Pogledajte, dostavićemo vam slike da vidite kako je ta zgrada izgledala. Neko misli da je četiri miliona evra sitan novac, pa da zato što su se tako razbacivali državnim novcem. Ne, nije. To je ogroman novac.

Neko će da da odmah 20 miliona evra da to počnemo da čistimo, pa još 30, pa još 100 miliona evra. Neko drugi će da da, neko ko to zna da radi, a mi ne znamo. Neko ko je Bog, da oprostite, na velikim u tom smislu razume se, u najvećim svetskim medijima.

Hajde, pokažite kad na CNN nije prva vest ako Alabard dogovori izgradnju novog najvećeg grada u Kairu koji treba da skupi devet miliona ljudi? To je bila prva vest na CNN 24 časa pre nekoliko dana i nema igre oko toga. Oni svojim znanjem i novcem i svim ostalim sve to drže, imaju poštovanje celog sveta.

Nemaju poštovanje samo kod nas i jedino što me brine, to je da kao neki u regionu koji su uspeli da ih naljute, jer ti ljudi ne vole negativnu kampanju, ti ljudi ne vole kad ih ne poštuju, ja vam sad kažem idem da otvorim tri stvari u Novi Pazar, to sam nagoveštavao i zajedno sa potpredsednikom Ljajićem otići ću u Pazar 20. aprila na Dan Pazara. Otići ću tamo, otvorićemo gradilište arapskim novcem. Oni dali svih sedam miliona evra za školu, za vrtić. Nije medresa, nisam razumeo tu vrstu primedbe, škola, vrtić i još nešto od javnih objekata, sva tri objekta u vrednosti sedam miliona evra mi ćemo odneti još novca. Hoćemo da pokažemo i tom delu kako i na koji način se odnosimo. Oni će da urade ljudi koji znaju. Radiće srpske kompanije koje su za njih već radile.

Inače, koliko ste u pravu gospodine Markoviću, na toj zgradi za mene najlepšoj u Beogradu, Geozavod ili Beogradske zadruge, radilo je 12 srpskih kompanija. Dana nisu kasnili, gospodine Markoviću. Dvanaest srpskih preduzeća je radilo, za razliku od Vojvode Stepe gde oni koji su politički dobijali poslove uvek kasne.

Meni svaki dan kada prođem pored Autokomande padne na pamet – kad ćete ljudi jedanput da uradite nešto na vreme? Očigledno da nekom drugom ne pada to na pamet. Ovi ljudi su to uradili u dan, nikakvog kašnjenja nije bilo. Radila su domaća preduzeća, pokazala su sposobnost. Govorio sam vam o firmama iz Smedereva, Kraljeva, mnogim drugim koji će tu da rade, vi ste u pravu. U Beogradu nema tesara. Nemamo ni blizu dovoljan broj zidara. Nemamo tesara u Srbiji uopšte, treba nam tesara. U firmama koje zapošljavaju strane, stranci dolaze kao tesari. Nemamo vodinstalatera dovoljno. Svi smo u međuvremenu postali menadžeri, samo „tašna-mašna“, a ovo drugo nam nešto teže ide i izvinjavam se što ovo govorim, a znam da nije popularno.

Ekonomske isplativosti, ono što je najvažnije. Neko drugi daje novac, a taj novac se nama vraća višestruko, višestruko nam se vraća. Zamislite pogled kada stranac bude prolazio „Gazelom“, govorite o toj kuli. Na toj kuli biće napravljena panorama, tako je predviđeno. Ceo Beograd ćete moći sa te kule da vidite, sa direktnim pogledom na dve reke. Možete da mislite kako će to da izgleda, možete da mislite kakav ćemo mi turistički sadržaj moći da ponudimo.

Pogledajte, uspevamo. Zahvaljujući nama ono što je bilo sedam-osam godina zaglavljeno poput ove divne zgrade „Radisson Blu“ hotela „Soravija“ što je izgradila, čuli ste šta kaže njihov vlasnik koji je, nećete verovati, pred austrijskim ministrom spoljnih poslova i predsednikom Vlade rekao – Zahvaljujući Vučiću i novoj gradskoj upravi, uspeli smo da za sedam dana završimo ono što za sedam godina nismo, a pri tome ja sam siguran da su prethodnici mnogo dobrih stvari uradili zato što smo otvorili – uđite ljudi, dajte pare, završite to.

Odmah da vam kažem, milio sam ih ako imate bilo kakav privatni interes, otkupite i tu zgradu Bigza ili zajedno sa, mislim da je gospodin Matić vlasnik, vidite nešto da tu promenimo. To je zgrada koja je bila arhitektonsko čudo u svoje vreme, ali daj da nešto tu napravimo da bi nam taj pogled sa „Gazele“ na desnu stranu bio drugačiji i ništa više i to je veoma značajno naravno.

Mi hoćemo da privučemo turiste četiri puta više. Mi se hvalimo ove godine da Beograd ima 12 odsto turista više i u prvom kvartalu, ali 12 odsto nije dovoljno, mi hoćemo mnogo više da imamo i hoćemo da u celu Srbiju dovedemo mnogo više. Računajte Beograd, pa onda po pola od toga planinski, pola od toga banjski, 380 i 370 hiljada ljudi. Ovo je negde oko 760 hiljada ljudi. Naravno da moramo da pojačavamo i ostale gradove kao turističke destinacije u Srbiji, ali razume se da je Beograd ta prva, osnovna destinacija u kojoj ljudi moraju da dođu pa će lakše da upoznaju i sve druge delove Srbije.

Želim da kažem jednu stvar koja je važna za sve ljude u centralnoj Srbiji i Vojvodini. Pod centralnom Srbijom podrazumevam, naravno, i Kosovo i Metohiju. Dakle, mi ćemo već oko 27. aprila izaći sa delom novih i reformi i paketom podsticaja na drugačiji način postavljenih od onoga što smo ranije radili za ravnomerniji regionalni razvoj. Deo novca, ne sopstvenih prihoda, već republičkih prihoda ćemo u budućnosti uzeti Beogradu, a daćemo za razvoj posebno juga i istoka Srbije, juga i zapada Srbije i to je jedna od stvari koju ćemo da uradimo i to ću da predložim svima. Mislim da je to jedna od važnih stvari i uveren sam i znam, kao što gospodin Čanak zna da mi je jednako stalo do Subotice, kao do Pirota i Beograda, znam da to znate i vi.

Uostalom, da se pravdam, ne znam gde bih bio i odakle bih bio. Majka mi je starosedelac iz Bačke, otac mi je Srbin preko Drine, ja rođen u Beogradu, kako god da okrenete, ne znam gde, šta i kako pripadam, sem ovoj jedinoj Srbiji koju imamo.

Da nastavim. Na levoj obali planiran je veliki park površine 16,2 hektara, što je 9 odsto ukupne od teritorije plana. Na nivou plana obezbeđeno je 14 odsto javnih zelenih površina na obe obale. Nijednu ulicu neće te imati bez drvoreda. Jeste li videli, pošto nisu mogli da dobiju ljudi, dakle, pokazaću vam sad, pošto nije dozvoljeno ljudima da zasade drveće pored Geozavoda, oni su uzeli one ogromne saksije, jer oni ne mogu da zamisle da ne oplemene svoje zgrade i svoj prostor, uzeli su ogromne saksije i zasadili drveće uzduž i popreko svuda okolo te zgrade. Dakle, to je nešto što oni rade na svakom mestu.

Pogledajte, sa nedovoljno novca, neće još početi veliki radovi, oni će da urade promenadu negde 200 metara. Videćete kako će to mesto za okupljanje svih Beograđana da bude, kako će svi ljudi iz Srbije početi tu dolaze i kako će veliki broj stranaca početi da dolazi, jer oni su majstori za to. Oni to bolje znaju, bolje umeju nego što umemo mi.

Ja sam se trudio da kada sam išao da gledamo, da uzmemo, da učimo i da to uvek uradimo od najboljih, ali nažalost, neki ljudi plašim se da to nisu hteli da čuju, nisu hteli da vide. Drago mi je što ste vi na tako plastičan i jednostavan način uspeli to da objasnite.

S druge strane, još samo, i da time završim, oko broja radnika, mi smo govorili 15 hiljada radnika direktno angažovanih na građevinskim radovima. Tu će biti mnogo više radnika, mnogo više zaposlenih, u svakom kafiću koji se otvori, u svakom muzeju koji se otvori, u svakom objektu koji se otvori, u svakoj stambenoj zgradi, pošto će to biti verovatno i po principu kondominijuma, gde ćete morati da imate i domare i ne znam koga sve, svaki kvadratni metar će da otvori novo radno mesto i to se podrazumeva. Da ne pričam o građevinskim materijalima, da ne pričam o našim građevinskim kompanijama koje su na kolenima, koje su bukvalno na kolenima i koje moraju da dobijaju svaki sledeći posao da bi izvukli svoje obaveze iz nekog prethodnog posla, zato što nemaju prebijene pare, kao što znate.

Zato sam vam zahvalan što ste mi pružili priliku da i onaj jedan drugi deo, taj lepši deo, o kojem možda zbog tih mojih objašnjenja nisam imao prilike da govorim u onom prvom delu, a trebalo je, čini mi se, više, mislim da ćemo to uspeti da napravimo.

Želim da vas obradujem, jer znam da vam je stalo, koliko sam bio srećan i nisam mogao da sakrijem tu sreću što smo uspeli da rešimo posao za 5120 ljudi u Smederevu, u Železari smederevskoj, za još 1500 u PKC-u, to je 6700 samo u jednom gradu i sada preko „Čemolaje“ verujem još 500. Tu radost ljudi ne mogu da shvate, a evo vama kažem sad, gospodine Markoviću, planirano je u roku od šest meseci da Železara bude profitabilna, pošto sam se u Slovačkoj sreo sa gospodinom Kamarašom, pokazali su mi sve što su uradili do sada, pokazali su mi njihove planove za budućnost. Mi ćemo, gospodine Markoviću, već u maju imati Železaru, kao drugu najveću fabriku u Srbiji, koja će da posluje profitabilno, posle godina i godina teških gubitaka. Deset miliona evra smo gubili na mesečnom nivou. Sada ćemo da budemo profitabilni.

»’Beograd na vodi’ nije tek jedan od građevinskih projekata. ‘Beograd na vodi’ jeste građevinski projekat koji predstavlja osnovu nove srpske politike

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem se predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću.

Reč ima potpredsednik Vlade dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Želela bih nekoliko reči da kažem o našoj građevinskoj industriji i o tome gde je danas, o tome ću manje, jer je na kolenima, do toga gde treba da bude i gde treba da bude u narednih nekoliko godina.

Udeo građevinske industrije u društvenom bruto proizvodu Srbije iznosi gotovo 4 odsto. Naš cilj i naš dogovor i dogovor iz ekspozea premijera jeste da u narednih pet godina, do 2020. godine on svakako bude 6 odsto najmanje.

Reći ću vam da smo mi po udelu građevinske industrije u društvenom bruto proizvodu, nažalost, moramo priznati, na začelju, odnosno negde na kraju u odnosu na ceo region. Iako postojeće investicije u infrastrukturi danas u Srbiji iznose gotovo četiri milijarde evra, kada govorimo o putnoj, železničkoj i svakoj drugoj infrastrukturi, iako imamo cilj koji nam govori da treba i da možemo da dođemo do 6 odsto udela u društvenom bruto proizvodu, onda to na primeru „Beograda na vodi“ izgleda ovako, za one koje to zanima.

Investicije u uređenje priobalja se procenjuje oko 845 miliona evra. U naredne godinu, dve one treba da donesu 0,10 do 0,20 odsto povećanja društvenog bruto proizvoda. Dakle, to je uređenje priobalja. Ako se uzme ukupna investicija partnera sa kojima ćemo da radimo u narednih pet, šest godina, po milijardu godišnje, to znači dodatnih 0,25 odsto godišnje. Prema tome, za prve dve godine imamo 0,20 odsto od uređenja, plus 0,20 do 0,25 odsto godišnje, ukupno blizu 0,5 odsto godišnje, ukupno na kraju gradnje do dva ili 2,4 odsto godišnje, kada govorimo o ovom projektu. Na to dodajemo, kao što sam rekla s početka, trenutne projekte i trenutne investicije koje već imamo i koje ubrzavamo i koje želimo da ubrzamo. To znači da ćemo mi sa „Beogradom na vodi“ sasvim sigurno podići građevinsku industriju, jer to jeste naš cilj i pomoći da naše firme budu te koje će voditi građevinarstvo u Srbiji, a samim tim podići udeo u društvenom bruto proizvodu i napraviti ono o čemu sve vreme govorimo i na čemu sve vreme radimo, a to su reforme koje moraju da daju rezultat.

„Beograd na vodi“ nije tek jedan od građevinskih projekata. „Beograd na vodi“ jeste građevinski projekat koji predstavlja osnovu nove srpske politike. Dok srpska politika, rekla bih, ćaska prethodnih 40 godina o Beogradu na vodi, o promeni izgleda, o tome da li nam treba danas leks specijalis ili ne, ja mislim da srpska ekonomija nema vremena za čekanje, zato što i projekti koje ubrzavamo i „Beograd na vodi“ koji želimo da realizujemo u stvari treba da nam pomognu da pokrenemo saobraćaj, infrastrukturu, energetiku, građevinarstvo, odnosno poslednji, onaj krajnji, najvažniji cilj, a to je da se u Srbiji živi bolje.

Prema tome, ova Vlada je danas ovde i mi smo svi ovde, bez obzira što neko misli da ministri ne odgovaraju, ministri odgovaraju i ministri su ovde da vam daju sve detalje, ali mi sledimo politiku iz ekspozea premijera, a to je da ćemo učiniti sve da se u Srbiji već krajem ove godine i naredne godine živi bolje, a bez građevinskih projekata ovakvih to neće biti moguće. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

MIRKO ČIKIRIZ: Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani građani Srbije, mislim da je opšte poznato da je SPO politička stranka svojevrsni brend na političkoj sceni Srbije stranka velikih ideja. Jedna od velikih ideja koja ima šansu da se realizuje je decenijska težnja Beograda da siđe na vodu i da sada jedan neuređen i zapušten prostor privede nameni.

Ja sam u pripremi za ovu diskusiju koristio slične parametre jer je prosto nemoguće kod ove vrste investicija da ne pogledate istorijat velikih investicija u Srbiji i otpor tome, da ne poredite sa nekim velikim ili sličnim investicijama u svetu i da ne izvedete slične zaključke.

Recimo, ako poredimo obalu Savskog amfiteatra sa obalom Dunava u Budimpešti ili Bratislavi ili sa obalom Sene u Parizu ili sa obalom Neve u Petrogradu, videćemo gde smo. Pogledajmo istorijat velikih investicija u Srbiji.

Godine 1837. je začeta ideja o izgradnji železnice u Srbiji, da bi ona bila realizovana 1881. godine. U tadašnjoj Narodnoj skupštini, sada to izgleda komično, ali tada su vođene ozbiljne rasprave, bilo je narodnih poslanika, lekara koji su tvrdili da za zdravlje stanovništva nije dobro da se stanovništvo vozi brzinom od 35 ili 40 kilometara na sat, jer pešak pešači pet kilometara na sat. Bilo je onih koji su smatrali da u lokomotivi sedi neki crni đavo koji će kuda prolazi lokomotiva da spali polja, useve i šume i da je to katastrofa.

Gospodine Selakoviću, u vašem Užicu, 1901. godine, kralj Aleksandar Obrenović otvorio je drugu hidroelektranu u svetu, a posle Nijagare. Kakav je bio otpor stanovništva i strah od nepoznatog? Mnogi su se selili iz Užica, jer su smatrali da će grad da izgori u plamenu.

Ja bih, čini mi se, „Beograd na vodi“, budući da sam gledao primedbe stručnih urbanista, projektanata, inženjera, koje izuzetno poštujem, poredio sa izgradnjom Petrograda u Rusiji.

Veliki ruski reformator kralj Petar Veliki je pre izgradnje Petrograda obišao sve evropske prestonice. Najviše su mu se dopali Venecija i Amsterdam. Želeo je da na zemljištu otetom u ratu od Šveđana, močvarnom, podvodnom, u blizini Baltičkog mora, to je danas najseverniji veliki grad na zemaljskoj kugli, napravi jedan moderan grad na nadmorskoj visini koja se kretala od 2-4 metra, kroz grad protiče reka Neva, a koja je dužine samo 74 kilometra. Širina obale, od obale do obale, je samo 600 metara, a 28 kilometara reke protiče kroz grad.

Tokom izgradnje Petrograda umrlo je, poginulo je ili od raznih zaraznih bolesti život izgubilo 35 hiljada ljudi, a Petar Veliki je naredio svakom bogatom Rusu da u Petrogradu sagradi po jednu palatu.

Danas, rezultat koji je napravio Petar Veliki u potpunosti potire sve ono što bismo mogli danas da mu prebacimo sa stanovišta ljudskih prava, prava svojine, zemljišta, itd.

Dva veka je Petrograd bio prestonica Rusije. Danas je to jedan veliki industrijski, lučki, trgovački, kulturni, naučni centar, a najveći posle Moskve u Rusiji.

Zaista ne mogu u stručnosti da se takmičim sa stručnjacima iz oblasti, ali kada pročitam primedbu da ćemo se mi u priobalju, koje je podvodno, gde su opasne podzemne vode, itd, upustiti u ovakav jedan projekat, da je mnogo teško izbaciti vodu, iskop, da treba obezbediti mnogo trafo stanica, da treba urediti saobraćaj, itd. Naravno, da sve to treba. Kako će se urediti? Ako je to Petar Veliki mogao da uradi pre tri veka u Rusiji, sa sadašnjom tehnologijom, sa sadašnjim naučnim dostignućima, sa sadašnjim projektantima, inženjerima, građevincima, to je dečija igra.

Ono što je nama sve vreme nedostajalo, pored decenijskih težnji da Beograd siđe na reku, jeste nedostatak novca. Postojale su ideje, projekti, sve je postojalo, ali naprosto novca nije bilo. Da li je sada obezbeđen investitor? Mi želimo u potpunosti da verujemo premijeru i Vladi da će posao, o kome danas pričamo, biti u potpunosti priveden do kraja na način na koji je to najbolje.

Zbog ogromnih potencijala koje ima grad Beograd, zbog 200 kilometara obale koju treba pametno iskoristiti i staviti u funkciju, zbog Savskog amfiteatra koji obuhvata deo obale od Brankovog mosta do Beogradskog sajma, to je najatraktivniji deo Beograda i najatraktivniji deo Srbije, ali taj atraktivni deo, taj atraktivni potencijal je sada u potpunosti zapušten, neuređen, sa lošim kvalitetom izgrađenih objekata, bez osnovne saobraćajne, komunalne infrastrukture, postoje čak i tehničke infrastrukture neujednačenog kvaliteta. Površine se ili ne koriste ili su izgubile prvobitnu namenu. Postoje saobraćajni, ekološki i svakojaki drugi problemi na tom području. Veliki je broj bespravno izgrađenih objekata i zahteva za restituciju.

Kod zahteva za restituciju, naša poslanička grupa, i kod obeštećenja vlasnika, je podnela samo jedan amandman. On se tiče toga da Poreska uprava ne utvrđuje prednost zemljišta i nekretnina koje će biti eksproprisano, već da to uradi veštak odgovarajuće struke, a uz prethodno mišljenje Poreske uprave. Verujem, gospodine predsedniče Vlade, da će ovaj amandman biti prihvaćen, jer mislim da je u interesu pravde i pravičnosti i svega onoga za šta se naša politička stranka od početka zalagala.

Pre 40 godina je započeto preseljenje Železničke stanice sa Savskog amfiteatra. Taj posao nije završen, jer nije bilo planskih dokumenata, novca za raseljavanje, raščišćavanje terena, izgradnju saobraćajnica i mostova, obala, utvrda, infrastrukturne mreže, nasipanje terena, uređenje slobodnih površina, parkova, javnih objekata, ali pre svega nije bilo investitora koji bi ulagali u izgradnju novih javnih, poslovnih, kulturnih i stambenih sadržaja.

Želimo, ne zbog toga što smo korektan i konstruktivan koalicioni partner SNS, već zbog toga što verujemo u evropsku, bogatu, normalnu, drugačiju Srbiju i predsednik Vlade spada u red jednog jedinog političara, mislim na predsednika neke političke stranke, koji je javno, nekoliko puta, odao priznanje SPO i predsedniku naše stranke Vuku Draškoviću, zbog toga što je sa mesta pozicije premijera video šta je sve ova politička stranka prošla u borbi za modernu, evropsku Srbiju, nismo odustali, a pre svega mislim na brojne pokušaje ubistva predsednika naše stranke. Kada neko posle svega toga ne odustane od borbe za evropsku Srbiju, on zaslužuje poštovanje svih političkih stranaka i svih lidera političkih stranaka. Nažalost, na sramotu ostalih, to poštovanje i tu satisfakciju smo dobili samo od predsednika, gospodina Vučića.

Ono što sam još hteo da kažem na kraju, predsedniče Vlade, vi ste jednom, kada ste se obraćali narodnim poslanicima, u ovom parlamentu rekli da kada ste bili u poseti Bundestagu da ste primetili da kancelarku i ministre više rešetaju poslanici pozicije, nego opozicije. To je nešto što mi mislimo da, u konstruktivnom prilazu rešavanja svih problema, treba da bude model ponašanja svih poslanika. Dobro da znate, kada SPO i drugačije misli od vas i ostalih aktera na političkoj sceni Srbije, da je to u najboljoj nameri. Naše mišljenje ne morate da prihvatite, ali je naša obaveza da u višeglasju, u argumentovanom nastupu kod bilo kog problema učinimo nešto dobro za Srbiju. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima predsednik Vlade gospodine Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Uz zahvalnost na dobrim rečima, dodao bih i podsećanje na grad koji predstavlja, ne malo, nego veliko svetsko čudo, kakav je Petrograd ili Sankt Peterburg. Na žalost, nismo, i to sam želeo da obrazložim i da se izvinim građanima Srbije. Oni imaju i Nevu, Mojku, Fatanku i još 188 kanala i vode se ne plaše i vode se nije plašio kralj Petar sa početka 18. veka kada je ustanovljavao grad i kada je mnogo života uloženo u stvaranje jednog od najlepših gradova na svetu.

Razmotrićemo još jedanput vaš predloženi amandman, da li može, pošto je kod nas organ koji to inače radi po pravilu poreska uprava i još jedanput ćemo razmotriti učešće veštaka ili ne u pauzi, pa ćete posle dobiti konačan odgovor, ali smo uvek spremni na svaku vrstu kritike, na svaku vrstu onoga što je racionalno. Ono gde imate problem je kada se suočite sa mržnjom kojoj ne možete da odgovorite, osim da budete isti kao i ti koji se tako ponašaju.

Ja želim zbog građana Srbije, pošto sam video neke vesti, kažu – dva strujna udara na Srbiju. Vidite kakvo je to licemerje. I to objavljuju oni, a podržavali su one za čije vreme je struja poskupela za 1.735 odsto, pazite, ne 7 odsto, ne 15 odsto, 150 odsto, 1.735 odsto. Tad nije bio strujni udar, već je bila demokratska vladavina. Sad će strujni udar da bude dvostruko, a ja želim građanima Srbije da kažem – neće. Opet su ih obmanuli.

Razgovaraćemo da imamo jedno značajno, možda i dvostruko niže poskupljenje, možda i više od toga, niže poskupljenje od onoga koje je najavljeno, a sledeće poskupljenje možda može, ali kada mi svojim radom budemo uspeli da povećavamo plate i penzije, onda to i neće biti neki preveliki problem. Dakle, ovo sam morao da kažem zarad objašnjenja građanima Srbije zbog kampanje koju pojedini ljudi vole da vode, jer valjda teško je izaći argumentima na kraj sa onim što smo sve danas izložili vezano za „Beograd na vodi“.

Druga stvar, zamolio bih još ljude koji su zainteresovani, jer to je moj posao kao domaćina u Vladi da o tome brinem i ovo je, gospodine Palma, dobra prilika ako vam je možda potrebno, ne za lokalnu samoupravu već i za privatnike u Jagodini, vi znate da 9. aprila se kupuje po 40 odsto nižoj ceni ovi automobili koje smo izložili. To je velika prilika, prijavilo se do sada već sada trostruko više zainteresovanih ljudi nego u prvom krugu. Molim sve ljude da mogu da dođu da pogledaju automobile ispred zgrade Palate Srbije, devetog je kupovina na javnoj aukciji, a imaćemo još jedan krug za one automobile koji ne budu prodati po ceni 60 odsto nižoj od one koje je procenila nadležna Poreska uprava. Tako da molim ljude koji su zainteresovani za kupovinu automobila da dođu da ih kupe, to je za nas ogromna ušteda. Em, nećemo trošiti novac na gorivo, em nećemo trošiti novac na održavanje tih vozila, a ljudi će veoma povoljno moći da kupe određene automobile.

To je moja molba za njih, vama još jedanput hvala, uz to da, tačno je kada pogledate obale gradova, način na koji ste počeli videćete da je obala u Beogradu najneuređenija, sami smo za to krivi i vreme je da to počnemo da ispravljamo. Hvala vam najlepše.

»Lično kao Čačanin voleo bih da iduće godine vidimo neki „projekat“ koji se zove Čačak na vodi, Valjevo na vodi, Užice na vodi, Leskovac na vodi, Niš na vodi…»

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

MIROSLAV MARKIĆEVIĆ: Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji sada gledate ovaj direktan prenos, o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“ u ime poslaničke grupe Nova Srbija imam da kažem sledeće, projekat potpunog preuređenja zemljišta i izgradnje u priobalnom pojasu reke Save sa strane gradskog jezgra Beograda, tzv. Savskom amfiteatru, javnosti poznatom kao „Beograd na vodi“ predstavlja bez svake sumnje najveći arhitektonski građevinski izazov kada je u pitanju Republika Srbija.

Nekako je onda valjda i red kako to kod nas uvek i biva, da jedan poduhvat tako impozantnih razmera od samog početka izaziva potpuno oprečna mišljenja i stavove, kako u stručnoj tako i u na široj javnosti. Po običaju, ide se iz krajnosti u krajnost, od ushićenosti predloženih arhitektonskih rešenja do iskazivanja ne samo skepse, već otvorenog prognoziranja da će ovako zamišljen projekat ugroziti samo bitisanje Beograda, bar onakvog kakvog ga poznajemo u poslednjih 100 godina.

Pročitao sam u jednoj knjizi i nije bitno koju je napisao, mislim da je pisao mentalitet u Srba pa je gospodin pisac rekao otprilike – svako malo vremena pojavi se u srpskom narodu neki čovek koji počne da obećava ono što je bar za trenutak svima jasno da to što on hoće i što obećava da uradi da je to za opšti interes. Kako sve više građana počinje da mu veruje sve više ima protivnika i kako na kraju na izborima građani tom čoveku daju poverenje i on počne da radi nešto što sve više liči na ona predizborna obećanja, e onaj drugi deo Srbije videvši da će to da se desi svom snagom i svim svojim kapacitetima umnim, intelektualnim i političkim pokušava da spreči taj plan, taj projekat u ovom slučaju „Beograd na vodi“ da ne bi taj i ti oko njega dobili političke poene, pa možda dobili i sledeće izbore. Šta je sa interesom građana? Šta je sa interesom Srbije?

Gospodine predsedniče, ja sam išao pre jedno 15-ak dana, pošto sam jedno vreme boravio dok sam živeo u Beogradu blizu lokacije na kojoj treba da se gradi „Beograd na vodi“, što se mene tiče da se skloni ono tamo što postoji, a vidim da je u većem delu u sklonjeno i da se redovno šiša trava i zaliva, pa hvala onome ko je to uradio.

Kritičari projekta često naglašavaju činjenicu da će ono što bude izgrađeno na ovom potezu po svom izgledu u potpunosti odudarati od istorijskog, ambijentalnog nasleđa grada na Ušću Save u Dunav, da će planirani oblakoderi na desnoj obali Save do te mere izmeniti lice grada, da će on izgubiti svoje prepoznatljivo lice i da će se prekinuti istorijski kontinuitet sa prohujalim vremenima. Moram da zapitam – šta se ovde podrazumeva pod istorijskim kontinuitetom, kada je izgled ovog dela Beograda u pitanju? Da li su to brodske olupine koje leže na dnu Save, neke čak 70 i 100 godina, a koje se u poslednjih nekoliko meseci ubrzo uklanjaju? Vi ste rekli, čini mi se 20 i nešto, a ja sam našao podatak da već ima 50.

Da li su to popularni splavovi na kojima srpska omladina nažalost provodi dobar deo svog slobodnog vremena, da li je to neuređeni prostor oko koloseka železničke stanice i perona autobuske stanice ili su to možda zapušteni stambeni objekti, većinom oronulih i od izduvnih gasova tranzitnog saobraćaja pocrnelih fasada koje su nekako preživele austrougarsko i nemačko bombardovanje tokom Prvog svetskog rada, odnosno Nemačka i saveznička bombardovanja, kao i ogorčene ulične borbe tokom Drugog svetskog rata. Ako slika koju stanovnici Novog Beograda vide sa svoje strane svakog jutra prilikom prelaska Brankovog mosta predstavlja istorijski kontinuitet Beograda, ja sam apsolutno za diskontinuitet.

Uostalom, Aleksandar Diklić u knjizi „Beograd-večiti grad“ posebno naglašava činjenicu da istorijski usud Beograda što je nastao na tako lepo i strateški važnom mestu i što je svaka kraljevina i carevina želela da ga ima pa je iznova građen i rušen i ponovo obnovljen i opet rušen i tako u krug. I sam Korbizije, jedan od najčuvenijih arhitekata modernog doba jednom je rekao da je Beograd, izvinjavam se Beograđanima, pa i vama – najružniji grad koji leži na najlepšem mestu.

Najveći deo beogradskog istorijskog kontinuiteta zapravo leži pod našim nogama, krijući u sebi duhove burne prošlosti. Na samom početku knjige koja predstavlja svojevrstan beogradski vremeplov autor lansira smelu hipotezu da je mitska reka kojom su Jason i argonauti plovili bežeći sa zlatnim runom zapravo Dunav, a da se mesto koje je opisano u mitu o argonautima nalazi upravo pod zidinama Kalemegdanske tvrđave, na Ušću Save u Dunav. Kada je još jedan drevni čovek pre više hiljada godina prepoznao lepotu i prirodne prednosti ovog mesta, postavlja se opravdano pitanje – zašto je Beograd koji danas poznajemo jednostavno pobegao sa svojih reka? Zašto su srpski zadužbinari, mecene i arhitekte radije birali beogradske grebene i vence, počevši od Konsančićevog venca i Terazijskog grebena da na njima oduže svoj dug otačestvu? Ako je možda i postojalo opravdanje za potpuno zapuštanje savskog priobalja dok je Beograd imao status pograničnog rada koji se nalazio na dohvat topovima neprijateljski nastrojene carevine, taj razlog ne postoji čitav jedan vek. I opet ništa i iskreno verujem da bismo čekali još jedan čitav vek da eventualno nešto promenimo, da naši arapski prijatelji nisu ponudili ovaj projekat.

Verujem da pored mnogobrojnih razloga zašto je savska obala tako zapuštena, postoji jedno iracionalno, ali tačno objašnjenje i iskustva od prošle godine, bolna sa poplavama, a to je strah od velike vode, duboko usađen u samo biće šumadijskog seljaka, strah koji se prenosi kroz generacije i koji nas podsvesno odbija od obala reka.

Mala digresija na ovom mestu koja najbolje oslikava odnos srpskog seljaka prema velikoj reci, stradanje vojnika i oficira Timočke divizije prvog poziva potresno dočarano u srpskoj triologiji Stevana Jakovljevića, gde se opisuje nesrazmerno najveća pogibija srpske vojske u inače trijumfalnoj 1914. godini, prilikom pokušaja forsiranja reke Save kod Čevrntije oko 6.500 srpskih vojnika i oficira je izgubilo život delimično zbog propusta u komandovanju, a najviše zbog panike i meteža pri pokušaju prelaska srpskih ratnika preko pontonskog mosta na Savi.

Zaista od svih evropskih metropola jedino je Beograd pobegao sa svojih obala ostavljajući ih ili industrijskoj proizvodnji ili jednostavno prepuštajući urbanističkoj stihiji.

Sećam se svoje fasciniranosti i prilikom prvog susreta sa Budimpeštom pre nekih 30-ak godina, koja je pre svega bila posledica činjenice da se njena najvelelepnija zdanja nalaze bukvalno na samoj Peštanskoj obali Dunava. Posmatrajući zgradu mađarskog parlamenta podsvesno sam pravio poređenje sa Beogradom i pitao se zašto u Beogradu ne postoji, bukvalno ništa na samoj obali reke?

Još jedno poređenje, koje nam svakako ne služi na čast, kada čovek šeta, naravno nisam bio tamo nego sam pročitao, pored drevnih zdanja univerziteta u Oksfordu deluje nestvarno podatak da je uz zanemarljive izuzetke moguće bukvalno prepešačiti po uređenoj stazi koja prati meandrirajući tok reke Temze, celokupnu distancu od Oksforda do centra Londona, a to je nekih 150 kilometara.

Setimo se samo koliko je nama trebalo napora, pa i ličnog zalaganja pokojnog premijera Đinđića da se probije makar biciklistička staza od kompleksa „25 maj“ na Dorćolu do Ade Ciganlije.

Ljudi su po svojoj prirodi generalno konzervativni i nisu skloni promenama, ne vole da vide kako sam ambijent na koji su navikli od malih nogu, ambijent u kome su odrasli i za koji ih vezuju uglavnom uspomene na bezbrižno doba, radikalno menja pred njihovim očima.

Sam slavni Gi de Mopasan je svakodnevno ručao u restoranu koji se nalazi unutar Ajfelove kule u Parizu, jer je to prema njemu bilo jednino mesto u njegovom voljenom gradu gde je mogao da bude opušten, ne strahujući da će videti omrznuti toranj. Ne, samo on, i Aleksandar Dima, već najveći deo intelektualne elite Francuske s kraja 19. veka, nije imao ni malo sluha za revolucionarnu ideju Gustafa Ajfela, smatrajući da će da ta čudovišna gvozdena konstrukcija trajno naružiti panoramu tadašnjeg Pariza.

Mislim da ova anegdota predstavlja savršenu paralelu sa našim današnjim trenutkom i odnosom jednog dela javnosti prema predviđenim arhitektonskim rešenjima u sklopu projekta „Beograd na vodi“.

Dakle, krajnje je vreme da počnemo da adekvatan način koristimo ono čime nas je priroda neštedimice obdarila, a to je jedinstven položaj naše prestonice na samom mestu spajanja dve velike reke.

Jedan od najbitnijih pozitivnih efekata ovog projekta jeste izmeštanje glavne železničke stanice u Prokop. Dakle, konačna realizacija ideje koju ne uspevamo da sprovedemo u delo pune četiri decenije. Prokop je, koliko se sećam, trebalo da bude završen, a imam dovoljno godina da se sećam, puštanjem u saobraćaj pruge Beograd-Bar. Da li postoji neko ko može da nabroji sva silna i večita obećanja onih koji su tvrdili kako će baš za njihovog mandata biti završen i kako će železnička stanica sa pratećom infrastrukturom konačno biti izmeštena iz Savskog amfiteatra?

U istom kontekstu treba posmatrati izmeštanje beogradske stanice na Novi Beograd, što će svakako rešiti mnogobrojne probleme koji su usko vezani sa njenim položajem na sadašnjoj lokaciji.

Kada ništa drugo ne bi bilo izgrađeno i kada bi samo ova dva bitna infrastrukturna projekta rešili na adekvatan način, opet bi mogli da kažemo da smo napravili veliku stvar za Beograd. Daleko od toga da je to sve. Projekat „Beograd na vodi“, usuđujem se da kažem da sam ja bio kum, rekao bih – Beograd kraj vode, čija ukupna procenjena vrednost prelazi preko tri milijarde evra, treba da uredi preko 150 hektara zemlje na ovom potezu. Očekuje se da bude izgrađeno preko dva miliona kvadratnih metara prostora, pretežno stambeno, poslovne, komercijalne, umetničke i kulturne namene što bi trebalo da omogući novo zapošljavanje i stalni posao za oko 13 hiljada ljudi.

Kad se saberu svi plusevi, koje ovaj projekat sa sobom nosi, uopšte se ne postavlja pitanje njegove opravdanosti, pogotovo što će svi vlasnici nepokretnosti, a takvih je prema relevantnim podacima iz zemljišnjih knjiga ukupno 10 odsto u odnosu na celokupnu površinu koja je predmet ovog zakona, biće obeštećeni po fer tržišnoj ceni.

Osnovna primedba jednog dela stručne javnosti, u koju ja ne spadam, ali umem da čitam, je da se rešenja u ovom zakonu ne mogu upodobiti opštem Zakonu o eksproprijaciji, imajući u vidu činjenicu da se ovde na ekspropisanom zemljištu planira između ostalog i komercijalna gradnja, a ne samo podizanje objekata koji su od najšireg društvenog interesa.

Mislim da trajno rešavanje pitanja železničke, autobuske stanice i trajno rešavanje pitanja obezbeđenja savske obale od budućih poplavnih talasa, oživljavanje naše građevinske operative koja će pretežno biti angažovana na ovom projektu, veliki broj novih radnih mesta i očekivani priliv stranog kapitala, upravo predstavljaju taj najširi društveni interes koji predstavlja legitiman pravni osnov za donošenje jednog ovakvog zakona.

Na kraju, gospodine predsedniče, ja vas molim da nam ne dajete povoda da neki put pomislimo, kao što su neke kolege pomislile, da se vi kolebate da odustajete. Ne mogu da kažem da sam vaš prijatelj ili vaš poznanik, ali ono što sam vas upoznao znam da ste uporan čovek, u najboljim ste godinama, morate da izdržite zbog Srbije pre svega. Lično kao Čačanin voleo bih da iduće godine vidimo neki „projekat“ koji se zove Čačak na vodi, Valjevo na vodi, Užice na vodi, Leskovac na vodi, Niš na vodi: Voleo bih sledeće godine pored vas sedi ili na terenu, još bolje, kada budete otvarali neke nove infrastrukturne ili industrijske objekte, neki drugi gradonačelnik bude tu i mi ćemo iz Nove Srbije i taj projekat zdušno i sa zahvalnošću što je ovo došlo na dnevni red podržati, kao što ćemo i ovaj „Beograd na vodi“. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pre svega da vam se zahvalim na razumevanju i podršci. Vidi se koliko ste se pripremali. Slušajte, Ronšam je bio osporavan, a danas je jedna od modernih arhitektonskih čuda i kada ste o Lekorbizeju govorili, on je zaista rekao to što ste vi izgovorili.

Za nas je Beograd naravno najlepši, a kada malo objektivnije pogledamo Lekoribizje je malo stručniji od nas i nekoliko stvari je sasvim sigurno moguće bilo da ispravimo. Jedna od stvari je svakako taj prostor između Gazele i Brankovog mosta. Onda nam ostaje da uradimo Kosančićev venac i Kalemegdan, da taj deo zabelimo, da očistimo, da sam Kalemegdan dobije još više sadržaja koji bi podsećao na njegovu burnu istoriju, da privuče još više ljudi.

Što se tiče kritike svih i svega, podsetiću vas, nedavno smo otvorili Pupunov most i pratili smo i borili smo se i naše ministarstvo i cela Vlada da to završimo do kraja – koliko će zahteva da bude za isplatu, kakve su situacije završene, kakve nisu. Mi nikakvu veliku buku oko toga nismo pravili. Jedan dan i to sa kineskim premijerom, premijerom najmnogoljudnije zemlje sveta smo došli i to je bio kraj.

Podsetiću vas, samo 48 sati posle toga u novinama ste mogli da vidite natpise – zašto smo gradili most sa dva puta po tri trake kada saobraćaja nema ni sa dva puta po dve trake, nešto slično kao sa Gazelom. Slušali smo primedbe – a gde je biciklistička staza. Samo što nisam slušao – a gde je teren za badminton ili nešto slično.

Dakle, kod nas Srbi, ali i kod ostalih građana Srbije, da se neko ne uvredi ili ne naljuti, ako nešto ne kritikujete, ako nešto loše o nečemu ne kažete kao da ništa niste ni rekli i Meša Selimović je davno, mislim, u svojoj Tvrđavi o tome govorio, kada pričate o ljudima koji su manje uspešni nedvosmisleno ćete kod Srba da utvrdite i ustanovite prezir, a kada govore o nekome ko je malo bolji u bilo čemu od njega, malo uspešniji u bilo čemu od njega neretko ćete da vidite mržnju i zato nije čudo da mnogi koji, ne želim da kažem, ne želim da pomislim da ne žele dobro svojoj zemlji, ali uvek pronađu Lajbrezov dovoljan razlog zašto bi nešto da kritikuju, zašto bi nešto da napadnu ili da pronađu tzv. lako rešenje – ej, nemojte da dirate plate i penzije, ozdravićemo mi ekonomiju. Kako? Nema veze, propadaćemo kao i do sada stručno još godinu dana, pa šta nas briga, a onda ćemo da bankrotiramo pa nema veze i onda ćemo kao i neki drugi u Evropi da se ponašamo da se pravimo da nam se ništa nije dogodilo.

Kao što vodite, kada dođete do teškog rada, onda rezultati dolaze. Šta mislite što su me primili i predsednik Finske i predsednik Švedske vlade? Nijedan drugi predsednik Vlade u Srbiji nije imao tu čast. Primiće me i predsednik Norveške vlade. Mislim, svi skandinavski lideri će me primiti za samo godinu dana.

Šta mislite zbog čega se najrazvijenije protestantske zemlje tako ponašaju? Ponašaju se zato što poštuju težak rad i težak trud, zato što oni znaju da rešenja nisu na dohvat ruke, nego da do rešenja morate da dođete teškim, mukotrpnim i napornim radom.

Kada me vidite raspoloženog i kada me vidite neraspoloženog, znajte samo jednu stvar – da ću uvek da se borim i to je jedan od razloga zašto mnogima smetam i zašto kod nekih ljudi postoji, kod mene ne postoji i za njih radim isto kao i za svakog drugog građanina koji podržava ovu politiku, kod nekih ljudi postoji ta vrsta mržnje koja ničim ne može da se opiše. Niko u Srbiji za vreme ove Vlade nije ubijen, govorim o političkim ubistvima, kriminal nam je u svim brojevima manji nego što je bio, pokrenuli smo najteže moguće reforme. Da li je neko veliki lopov ili se negde obogatio? Nije. Postoji jedan razlog. Taj razlog je taj što ne mogu brzo i lako da se vrate na svoje pozicije koje su izgubili i što ne mogu lako i brzo da se vrate u ono isto bogatstvo u kojem su nekada bili. To je takođe za poštovanje. Sa tim morate da se suočite, da te ljude poštujete, da im se obraćate, ali da takođe govorite narodu šta je ono što vidite u budućnosti.

Želim da vas podsetim na moj ekspoze ovde, njega se držim. Naravno, život je nešto što uvek menja stvari. Poplave su nam se dogodile, to nam je oduzelo mnogo, mnogo. Mi do juna nećemo moći da oporavimo našu energetsku situaciju da nam bude na istom nivou kao prošle godine. Tek tada će početi da se oporavlja i proizvodnja, u potpunosti da se oporavi proizvodnja uglja i proizvodnja električne energije. Mnoge druge stvari se dogode u životu, ali, primetićete, ja sam narodu obećao tada samo suze, znoj, teške reforme, težak život i rekao sam – samo za dve godine molim da sačekate konačan rezultat. Sada vam kažem – pre toga ćete videti da je Srbiji krenulo bolje.

Kažem, još jedanput samo, mi ovde ovim projektom nemamo šta Miroslave da izgubimo, nemamo šta da izgubimo. Ovo bismo radili, ovo je normalno da radimo i da nemamo investitore, da u bilo kojem trenutku stanemo, ništa izgubili nismo, samo smo dobili. Očistili smo grad od rugla kojem ste sami bili svedok, kojim je svaki građanin Srbije bio svedok, samo se neki malo prave da nisu to videli i da nisu to razumeli. U pravu ste, 50 olupina je bilo, ostalo nam je još 10 olupina svega i tih 10 olupina ćemo da sklonimo odatle, da otvorimo taj pogled na Savu, da otvorimo pogled na Novi Beograd i da otvorimo pogled sa Novog Beograda na grad i da taj pogled bude najbolji i najlepši.

Drugo, video sam u Japanu, pričao je gospodin Čikiriz malopre o tome, šta je Petar Veliki gledao po Evropi, šta su neki drugi gledali po evropskim centrima. Oni su toliko uspešni i ekonomski snažni da su sada počeli da ruše, oni zbog zemljotresa, dakle seizmoloških problema ne mogu da grade zgrade više od 52 sprata, ali su im sad zbog nedostatka prostora niske one zgrade od 12, 15 i 17 spratova. Sada, videćete, svuda u onim reonima Šinđuku, Abuja, Omotesando, dakle, svuda vidite nekoliko zgrada koje se ruše od po 15, 17 spratova da bi izgradili neboder od 52 sprata. To je život, to je nešto što novo vreme, što vam bolja ekonomija, što vam više radnih mesta, što vam više novca, na kraju krajeva, donosi.

Neko mora da razmišlja o tome kako će to da izgleda u budućnosti. Zato ovo nije samo projekat uređenja tog dela, tih sto hektara prvih ili drugih 77, to je projekat uređenja i te obilaznice o kojoj pričamo decenijama, to je projekat završetka Prokopa o kojem pričamo decenijama, od 1972. godine, 1996. godine su krenuli radovi, posle 20 godina ćemo ih završiti, u januaru, a onda nam ostaje da nađemo nekoga ko će da investira u taj nadzemni deo, u veliki šoping mol, da bi ta stanica mogla da privuče više ljudi, da bi ljudi želeli i voleli da se zadrže, da potroše više para na toj železničkoj stanici nego što je to slučaj danas. Otiđite i danas da vidite da tu možete ujutru, kada policajci obilaze, nailaze na špriceve ostavljene i na sve ostale tragove koje za sobom ostavljaju oni čijim se delom ne bismo ponosili.

To su stvari koje ćemo da menjamo zajednički. Zato vam hvala što ste tu vrstu napora razumeli, iako smo se mi potrudili unapred da odgovorimo, i to nisam smatrao pravdanjem, već obavezom, na to što su bile primedbe stručne javnosti. Neke su bile delimično opravdane, neke i opravdane, a većina su bile potpuno neopravdane. Kada čujete cifru od devet milijardi, vi stanete, možete da pogledate u ovaj svod, da pogledate u nebo, da se nasmejete i da kažete – hajde ljudi, stanite, stavite prst na čelo, molim vas, takve nam stvari ne govorite.

Želim da vam kažem da sam sada dobio informaciju da zamolim ljude da, ko još može, požure pred Direkciju za imovinu, jer već imamo 450 prijavljenih za licitaciju u četvrtak, za ove automobile, a da se pripreme direktori javnih preduzeća, ako nisu dobili informaciju sa sednice Vlade, još 500 vozila treba da pošalju za prodaju u Vladu Srbije. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Poštovani poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da što pre donesemo zakon iz dnevnog reda ove sednice.

Reč ima narodni poslanik Milan Krkobabić. Izvolite.

(Mi ćemo to podržati, ali) pre toga ću istaći jedno neslaganje sa predsednikom Vlade. U pitanju su ukusi, a o ukusima ne vredi raspravljati. Rekli ste da je izgled Geodetskog zavoda ili Zadruge beogradske najimpresivniji. Ja smatram da je izvorna fasada pošte u Savskoj dostojna jednog Gaudija (ustenogramu piše Audija, prim. red) i to ćemo odraditi.

MILAN KRKOBABIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, gospođo Gojković, uvaženi narodni poslanici, uvaženi gosti, odbornici Skupštine Grada Beograda, izlaganje predsednika Vlade je bilo sveobuhvatno, utemeljeno. Diskusije predstavnika, šefova poslaničkih grupa, rekao bih, bile su veoma optimistične, pune pozitivne energije i mislim da jedan ovakav projekat to i zaslužuje.

Naravno, lex specialis, ništa čudno, ništa novo ni u ovoj zemlji, ni u ovom parlamentu. Mogli smo i popraviti neke zakone, mogli smo doneti neke nove iz ove oblasti, ali ostavimo to po strani. Ocenjujem da je ovo urađeno da bismo delovali, da bi bili aktivni, da bi pomerali stvari i u ovoj zemlji i u ovom gradu.

Pojam javni interes je dosta rastegljiv, dosta širok pojam. Možda gospodin Mićunović tu nije, možda bi to pojasnio, šta je sve obim tog pojma, a šta je sve sadržaj tog pojma, ali hajde da ga tumačimo u onom pozitivnom smislu i da ga iskoristimo, da ga iskoristimo da pomeramo stvari, ja to tako shvatam. Suviše puno pričamo, suviše sve znamo, ali gotovo ništa ne radimo. To je neka moja opšta odrednica za situaciju i ovakve napore i uvažavam i cenim.

Ovo je hrabar iskorak predsednika Vlade. Danas je ovo sve lepo, ali on snosi veliku odgovornost za sve ovo i on je toga svestan, bez sumnje. Ova hrabrost meni imponuje, jer obećava da će on nastupati na sličan način i kada se budu pokretali neki drugi projekti. Mogu da kažem, recimo, za kuću koju vodim da očekujem da poslovi platnog prometa pređu na tu kuću, da se uskoro formira jedna banka koja će se baviti samo stanovništvom u okviru pošte, da krediti neće biti – uzmeš 100 hiljada i vratiš 110, nego uzmeš 100 hiljada i vratiš 102 hiljade, da će nam dati punu podršku u svim onim segmentima gde možemo da se pomerimo napred.

Ovde imamo nešto pred sobom, imamo projekat „Beograd na vodi“. Postavlja se pitanje – šta je alternativa, imamo li je? Ona može biti jedna, naravno, nemamo je. Kad je nemamo, onda hajde da stanemo oko ovakve jedne ideje. Tu ima i oprečnim mišljenja, slušao sam ljude iz stručne javnosti i oni imaju pravo da budu kritični i mi moramo da ih uvažimo u svemu tome. Bili su ljudi iz određene struke i verifikovani su, zahtevaju da budu uvaženi.

Oni prezentuju ili artikulišu određene interese, pojedinačne ili određenih grupa ili određenih delova stanovništva ovog grada i ove zemlje. Naravno, kako se odrediti prema svemu tome, kako reći gde je tu prava mera, gde je nešto što je dobronamerna kritika, a gde je nešto što je borba za određene legitimne interese koji postoje? Nemojmo da negiramo da danas i u Beogradu i u Srbiji postoje određeni interesi.

Predsednik Vlade je definisao šta su interesi ove Vlade, šta su interesi ove zemlje. To ne znači da su interesi svih ostalih grupa. Pa, kad slušam te polemike, sada ću da budem krajnje iskren, postavlja se određeno pitanje – ti ljudi uglavnom negoduju zbog toga što nisu u tom timu, nisu tu. Onda neki malo vispreniji pokušavaju da pomire, pa hajde da uključimo sve. Slažemo se, gospodo, da je ovo krupan zalogaj, puno je ovo novca za ovako ojađenu zemlju. Kada je krupan zalogaj, onda su i mrve koje padaju okolo veoma krupne i sada ću da se fokusiram upravo na taj deo.

Gospodine predsedniče Vlade, veliki novac je u pitanju, veliki posao, velika odgovornost. Jesmo li spremni, imamo li mogućnosti da kontrolišemo da taj proces bude transparentan i da bude sproveden u skladu sa svim zakonskim rešenjima, da ne dozvolimo nijednoj grupi, nijednom pojedincu da artikuliše svoj unapred definisan interes? To je moje prvo pitanje.

Drugo pitanje – građevinska operativa i razdvojena šansa. Gospođa ministarka je bila načelna, radiće naši ljudi, kažu biće ih 15.000, 15, 14, 13, nije bitno. Ja vama otvoreno kažem kao privrednik, biće ih onoliko koliko strani investitor zaključi da mu je potrebno, onoliko koliko su u stanju da stručno i efikasno odrade posao. Strani investitor se ne zove Milan Krkobabić koji da posao „Jumku“ da šije uniforme. „Jumko“ ga dobije, a onda kaže – čoveče, daj malo i para, ne možemo da krenemo. Ja kažem – dobro, daćemo i novac, Vlada će garantovati, šijte uniforme. Jeste javni interes, jeste narodni interes da ti ljudi ne ostanu bez posla, ali u ekonomiji takvih izleta nema. Strani investitor neće dati nijedan jedini cent nikom ako za to nema opravdanje.

Da li je naša operativa sposobna? Neka iskoristi ovo vreme. Meni bi bilo dragoceno da se počne sa pripremama. Tu je ministar finansija, da vidimo šta mogu poslovne banke da učine da pomognu tu našu jadnu i iscrpljenu građevinsku operativu, da ih pomognemo obrtnim sredstvima i bilo čime pod povoljnim uslovima da mogu da krenu u realizaciju tih zadataka.

Kada je bilo reči o Južnom toku, onda su tražili varioce. Nema varioca. Išli su u Savez penzionera da listaju spiskove ljudi koji su otišli u penziju. Nemamo mi danas kvalifikovane majstore. Nemojmo da se ljutimo i da se iznenadimo ako strani investitor kaže – hvala, gospodo, imao sam dobru volju, ali vi ne zadovoljavate. Ovo mora unapred da se kaže ljudima, da ne očekuju da će tek tako dobiti to.

Sada da se vratim malo na Ministarstvo rada, na inspekciju rada. Petnaest hiljada ljudi, sjajno! Ja sam predsednik PUPS-a i štitim interese onih koji su najugroženiji. Nema penzija bez novih radnih mesta. Petnaest hiljada ljudi treba da uplati doprinose, ali hajde da vidimo da ih prijavimo. Nemojmo da neko pokuša da napravi kombinaciju, pa će da ih uzme ovde, a isplatiće ih u Bosni, pola zarade. Mi to vrlo dobro svi znamo. Hajde da svaki od tih radnika bude prijavljen, da se uplate doprinosi za penzijsko, za zdravstveno, za socijalno, za sve. To je ozbiljan zadatak i zahteva po meni veoma, veoma ozbiljne pripreme.

Naravno, ja sam svestan da to treba da bude zamajac i to nam je nužno. Nužno nam je i tih milion kvadrata stambenog prostora, nužno nam je i 750.000 poslovnog prostora. Naći će se i kupci, bez sumnje. Taj ko ulaže novac procenio je, veoma dobro zna da proceni da li treba da uloži. Mi to moramo da iskoristimo na najbolji način. Neću da ponavljam ono što su kolege govorile, šanse za turizam, za redom da nabrajam, ali ponavljam, sve radnje koje proističu iz ovog, ovo je sve nesporno, mislim da u ovoj sali mi nemamo spor oko toga da ovo prihvatimo, ali sve ovo što nas čeka posle ovog, to me malo plaši. Jesmo li u stanju da se pripremimo za sve to što dolazi? Vidim da je od nekih 240, koliko je, 176 već otkupljeno. Pojavljuje se tu pitanje i te cene. Koja je to cena? Šta je to tržišna cena? Šta je lokacija kada je to u pitanju? Koliko ona utiče? Da ne govorim uopšte o tim infrastrukturnim problemima.

Evo jedna mala ispravka. Koliko se ja sećam, u gradu, a bio sam četiri godine, mislim da tu negde oko jedne trećine, a tu je i gradonačelnik, nema kanalizacije. Otprilike je tako u gradu. Tu se spominju i fabrike za preradu otpadnih voda. Imao sam razgovore na tu temu da li je sada cifra od tih 500 miliona najadekvatnija ili nije, ali sve su to, da tako kažem, priče u drugom planu.

Ono što bih na kraju definisao i zbog čega ćemo i podržati sve ovo, ali pre toga ću istaći jedno neslaganje sa predsednikom Vlade. U pitanju su ukusi, a o ukusima ne vredi raspravljati. Rekli ste da je izgled Geodetskog zavoda ili Zadruge beogradske najimpresivniji. Ja smatram da je izvorna fasada pošte u Savskoj dostojna jednog Audija i to ćemo odraditi. Zbog toga ćemo prihvatiti. Prihvatićemo jer je tamo 7000 kvadratnih metara i danas mi niko ne bi dao ni 500 evra za kvadratni metar. Nadam se, kada se ovo završi, ako bude pet, šest ili sedam hiljada, a nema razloga da ne bude, to je cifra od 30 do 40 miliona evra.

Na kraju, poslanička grupa PUPS i ja prihvatićemo ovo iz razloga, ponavljam, pokretanja privredne aktivnosti, iz prostog razloga što želimo da damo punu podršku svakoj ozbiljnoj ideji koja nas pomera, pomera bar za malo. Vama, gospodine predsedniče, želim uspeh u ovom konceptu i puno sreće. Na kraju krajeva, suočićete se sa građanima Srbije. Biće to vaš trijumf ili ne, pokazaće vreme. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Uvaženi gospodine Krkobabiću, uz zahvalnost za dobro slovo, želeo bih na nekoliko pitanja da odgovorim i nekoliko teza da zajednički prođemo.

Da li je naša građevinska operativa u stanju, da li je ona sposobna da u ovome učestvuje? S jedne strane Zorana skoči i kaže – da, konzorcijume će da naprave pa će da urade, a s druge strane Vujović kaže – mani ga se Mito. U svakom slučaju, imamo problema, razume se, sa bonitetom, sa solventnošću naših građevinskih kompanija, jer garancije malo koja može da obezbedi. Ali, ono što je pohvalno i ono što je dobro, želim da vam kažem da su arapski investitori već gledali 15 ili 16 domaćih preduzeća koji imaju mogućnost i koji jesu u poziciji da rade i grade unutar projekta „Beograd na vodi“. Dakle, oni su već proveravali koje su to firme, a reč je o našim najvećim kompanijama.

Sada ću vam navesti kako to rade profesionalci, jedan važan primer i vratiću se još jedanput na ono kada zaustavljate nešto, a da i sami ne znate. Kada je ušao Azerbejdžan, mislim da je tadašnji predsednik Tadić razgovarao sa njima, i da ne ulazim u cenu kako je određivana, neki bi rekli da je prevelika, neki da je taman, nije ni važno, ali imali smo međudržavni sporazum sa Azerbejdžanom i ušli smo u to. Ja sam te ljude upoznao kada sam postao potpredsednik Vlade.

Ono što mi se kod njih veoma dopalo, to je da nisu hteli da prihvate srpske uslove da im se nametne firma koja mora da radi iz Srbije zato što bi neko od srpskih političara mogao da ima kombinaciju sa njima. Oni su sami izabrali. Izabrali su jednu kompaniju kojom su manje zadovoljni, dve kompanije kojima su izvanredno zadovoljni. Ti radovi najbolje nam napreduju i najbolje nam idu na oba koridora, Koridora 10 i Koridora 11, upravo na putu Ljig – Preljina, i to na najtežoj deonici puta gde imamo 42 plus 56 mostova i objekata. Zato što ljudi rade profesionalno i zato što su uzeli najbolje domaće podizvođače.

Uzgred, kada govorim o tom opiranju svemu i zaustavljanju svega, kada morate da budete protiv apriori zato što, eto, morate da budete protiv, zato što je to moderno, zato što je to in, zato što je to, kako to moja deca kažu, fensi, pa to kažu – ej, Vučić hoće da sruši onaj hrast. Sećate se tog hrasta, gospodine Krkobabiću? Da li zna neko u sali da mi kaže šta je sa tim hrastom? Sa sve ovim ljudima gore? Ne zna niko. Ili sa kruškom kod Pirota? Tako da, niti je koga zanimalo to stvarno, niti ga je ikada interesovalo, niti ga danas interesuje. Samo je bilo potrebno da se pronađe povod da se kaže da ste za nešto krivi. I kada nemate razloga, nađite način da kažete da ste za nešto krivi.

Da vas obavestim, još je živ, iako je u teškom stanju taj hrast, ali ne znam do kada će moći biološki da preživi, a stvorio nam je ogromne probleme, ogromne probleme. Ali, to nažalost govori o nama, o našim navikama koje, kao što ste mogli da vidite, nisu se promenile još iz 1880. godine, kada je prva sijalica upaljena ovde u kafani „Hamburg“ u Beogradu.

Rekli ste da postoji pitanje određenih interesa koji nisu uvek javni, koji nisu uvek vezani za državu ili društvo u celini. Mislim da smo ovim projektom upravo uspeli da pobedimo neke od interesa koji nisu nelegalni, koji čak nisu ni nelegitimni, ali nisu bili dovoljno pošteni. Zato što je nekima pravljena pozicija gotovo bez ikakvog novca, samo zarad povezanosti ili zbog povezanosti sa političkim establišmentom da mogu da ostvaruju ogromne profite. Nije čudo što to njima danas smeta.

Da vas pitam ja, ko štampa određene časopise? Štampa ih jedna politička stranka plus jedan tajkun. Ne možete da štampate novine, a da se ne zna ko ih štampa i da ih delite građanima tobože i kažete kako je to nekakav sui generis pokret, nastao od sebe, pošto su ljudi tobože nečim nezadovoljni i kao da smo mi otprilike svi na grani rasli i da ne znamo šta se u Beogradu zbiva. Beograd, sa nešto jače od dva miliona stanovnika, je mali grad. Sve saznate za dan ili dva. Teško da nešto može da se sakrije.

U pravu ste da deo ljudi negoduje zato što nije tu, ali ćemo pokušati da ti ljudi ne negoduju ubuduće, pokušaćemo da ih uključimo. Koliko sutra, Siniša Mali, gradonačelnik, pozvaće ponovo sve predstavnike Arhitektonske akademije, pozvaće sve one koji misle drugačije, da nastave da rade, da nastave da razgovaraju i da vide šta je to što zajednički mogu da urade. Sazvaće vrlo brzo i sve firme i sve kompanije jer mi mislimo da u narednih mesec dana možemo da završimo ugovor, možda nešto duže, ali mi mislimo da možemo u narednih mesec dana, da se razgovara sa srpskim kompanijama koje u tome treba da učestvuju. Nećemo mi moći sve sami da uradimo, nemamo tu ni tehniku, ni tehnologiju. Biće nam potrebno i sa strane, biće nam potrebno i iz zemalja EU, biće nam potrebno njihovog znanja. Uostalom, ako gledate kako su gradili te velike objekte od Burdž Kalife pa nadalje i na „Diskaveriju“ i u svim drugim emisijama ove njihove indijske predradnike i kanadske stručnjake, to je velika borba kada tamo dođete na 50-ti, 60-ti sprat i sa statikom, sa vetrovima i sa svim drugim, sa građevinskim materijalima koji moraju da budu najbolji. Ne znam koliko smo mi imali iskustva do sada u tome, ali svuda gde je moguće, naše firme, naši ljudi, naš um, naše kompanije taj posao radiće.

Što se inspekcije rada tiče, inspekcija rada je u prethodnom periodu mnogo toga promenila. Mi danas imamo u PIO fondu, kao što i sami znate, veću uplatu doprinosa nego što smo imali ranije, iako smo, na žalost, bili primorani da u ukupnom iznosu od 5,12 odsto spustimo visinu penzija. Dakle, inspekcija rada radi bolje nego ranije. Da li radi dovoljno dobro? Mislim da nam deo ljudi za koje mislimo da predstavljaju višak zaposlenih, da ti ljudi ne moraju da budu višak zaposlenih, posebno ako nam ove mere i dalje budu pokazivale rezultate koje pokazuju i da možemo dobar deo da iskoristimo u poreskoj upravi i u raznim inspekcijskim i nadzornim službama, da taj veoma, veoma važan posao za našu zemlju na takav način mogu da ostvare.

Dalje, rekli ste oko ukusa. Ja sam, naravno, bio začuđen izgledom stare pošte. Mislim da Beograđani i ne znaju, najveći broj Beograđana i najveći broj ljudi u Srbiji nije video, to je zaista veličanstvena zgrada. Ne znam zašto smo to pokrivali. Ne znam zašto nam se svidela ova, rekao bih, kutija šibica dizajn. Posle je bombardovano, mogli smo isto da nastavimo, da u istom stilu promenimo, a ne da nešto onako impresivnog izgleda napravimo da bude kao nekakva kutija koja teško da može nečije simpatije danas da izmami. Ali, pokušaćemo da vratimo taj stari sjaj i to će biti jedna od tih zgrada koja je u punom, stoprocentnom vlasništvu Republike Srbije.

Što se zgrade železničke stanice tiče, naš je plan i razgovaramo o tome sa ministrom Verbićem, za tri muzeja, dakle, ili Muzej nauke da bude ili da budu Muzej Nikole Tesle i Pupinov muzej na tom mestu. Dakle, tu će biti jedan veliki zeleni trg prelep i konačno da Beograd ima posle mnogo godina, znate da ćemo za godinu i po dana da završimo Narodni muzej i da ćemo do kraja ove godine da završimo konačno Muzej savremene umetnosti i da konačno to možemo da ponudimo svim turistima, ali i svim Beograđanima i svim građanima Srbije. To je blago ovog naroda i mislim da je to veliki rezultat koji ćemo posle mnogo, mnogo, mnogo, mnogo godina, rekao bih, čekanja, nerada, javašluka, uspeti konačno da pokažemo i isporučimo narodu.

Na kraju, gospodine Krkobabiću, zahvalan sam vam na tome što ste, a ne zbog toga što imate velike funkcije na vlasti ili odlučujuću reč, bili dovoljno korektni da priznate u veoma teškom trenutku za zemlju, kada su mnogi izvlačili svoju zadnjicu od odgovornosti i gledali kako da se sklone i rekli – a ha, za to vam je Vučić kriv, misleći da ću sutradan već da propadnem, pošto se u Srbiji nikada nije dešavalo da neko provodi, nikada, preterao sam, ali retko se dešavalo da neko provodi ozbiljne reforme i da je spreman da teške mere uvede u delo zato što se to odražavalo na njegov politički rejting, na njegovu političku poziciju, zato što ste razumeli da je to bio jedini način za izlazak zemlje iz krize i zato što ste znali da ako uspemo, da će ti penzioneri da imaju i sigurne i veće penzije. Kažem vam da pre kraja mandata ove Vlade svaki penzioner će moći da ima veću penziju nego što je imao na početku mandata ove Vlade, ekonomski zasnovano, a ne zato što idemo na ovakve ili na onakve izbore.

Ovo što dodaje gospodin Vujović, te penzije i ceo sistem biće apsolutno održivi, sa krivom, sa putanjom javnog duga koji će ići na dole, a ne gore. Taj nivo javnog duga nikada neće preći 79 odsto BDP. Spuštaćemo ga na dole posle toga. Ni krivi ni dužni, nama je zapalo, ali možda je to tako i dobro jer to mi je rekao Mateo Renci, kaže: „Znaš, kada si u nekoj mnogo uređenoj zemlji i kada ti ostave sve dobro i lepo, kao što su skandinavske zemlje, Švajcarska, onda nemaš mnogo toga šta ni da promeniš ni da uradiš, samo gledaš da nešto ne pokvariš, a ovo je izazov, kada imaš priliku da radiš i nešto mnogo toga novog da napraviš i nešto mnogo toga da popraviš“.

Što se tiče velike odgovornosti i hrabrosti, jel vi mislite, gospodine Krkobabiću, da nije bilo lakše da kažemo – evo, ostavićemo JAT neka propada, kao što je propadao sve ove godine. Neće da se pojavi. U Srbiji vas nikada ne diraju kada ništa ne radite. Najomiljeniji su oni koji ništa ne rade. Njih i narod voli najviše. Njih i političari vole najviše, zato što su im oni najmanja smetnja ili najveća podrška njima.

Niko ne voli one koji će da rade i niko ne voli one koji će da menjaju. Ja sam se sa tim pomirio 27. aprila prošle godine, kada sam ovde pred vas izašao i predložio najteže moguće mere, za koje su mnogi govorili nećete nikada imati hrabrosti, pa smo uspeli posle poplava.

Nismo tražili razlog za odlaganje, nego smo donosili moderan Zakon o radu, koji je podržao ceo svet. Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon o penzijama i mnoge druge. Da bismo završili sa merama teškim, najtežim fiskalne konsolidacije, zbog kojih kao što znate ni vi ni ja noćima nismo spavali. Noćima nismo spavali, ali smo znali da to moramo da uradimo i da je to dobro da uradimo za održivost našeg sistema, za naš budžet, za našu zemlju.

Ja sam vam zahvalan na tome što niste pobegli sa broda kada vam se učinilo da tone, a mi smo morali malo vode da pustimo u brod da bi taj brod mogao mnogo brže da doplovi do obale, jer onako nikakvu šansu nije imao, potonuo bi posle kilometar ili dva. Na tome sam vam zahvalan.

Što se tiče odgovornosti i hrabrosti, preuzeli smo je. Preuzeli smo je, završili smo Železaru, završili smo „Er Srbiju“, sad vam kažem – imam neke nove dobre vesti, narednih dana ćemo ih obelodaniti, nadam se za „Azotaru“ i za MSK-a, verujem i za „Petrohemiju“. Sada imamo više zainteresovanih investitora, nego bilo kada za „Petrohemiju“. Ako to uspemo da završimo, onda je Srbiju uz ovaj projekat, uz drugi infrastrukturne projekte koje imamo teško zaustaviti, što vidite po brojevima, što vidite po rezultatima koji su objektivni, o kojima govori ceo svet, a narod će to u svojim džepovima i u svojim novčanicima moći da oseti već pre kraja godine.

Još jedanput vam hvala i na podršci i na pažnji i na hrabrosti, da ostanete u ovom brodu koji je nekome se činilo počeo da tone pre vremena, iako je izabrao pravilan i rekao bih jedini mogući kurs. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Potpredsednica Vlade, dr Zorana Mihajlović.

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Samo ću nekoliko stvari da dodam oko građevinske operative. Možda pre dve-tri godine bih se možda složila sa ministrom Vujovićem, da naša građevinska operativa možda ne može da iznese ovakve poslove.

Nakon godinu dana rada na čelu Ministarstva saobraćaja i „Koridora 10″, koji smo moji saradnici i ja obišli, rekla bih od početka do kraja, gde su nažalost domaće kompanije podizvođači ili podizvođači podizvođača i to nam se dešava prethodnih već deset godina, imamo situaciju da je naš ne samo utisak, nego sve ono što vidimo iz rada naših kompanija, da ne da su spremne, nego prosto posao mogu da urade i kako moji saradnici kažu pojeli bi „Koridor 10″ mnogo ranije, nego ove druge firme.

Ono što se dešava na terenu izgleda ovako – mnoge kompanije koje dobijaju posao nemaju tu vrstu emocije da rade za svoju zemlju i da rade na projektu koji je važan za njihovu zemlju. Vrlo često je mnogo lakše tražiti odštetni zahtev, dati nam „klejm“ tražiti dodatne pare, nego raditi zaista za svoju zemlju.

E, te domaće kompanije su dovoljno snažne i jake i dovoljno su snažne i da se udruže da bi mogle da iznesu ovakve vrste projekata, jer kad mogu da rade najsloženije projekte i na železnici i na putevima kao podizvođači, verujte mogu da rade i kao glavni izvođači.

Pomenuli ste samo Inspekciju rada, a ja bih da dodam, a to je da smo mi zajedno sa Ministarstvom rada primenili i u ovom parlamentu usvojili od Međunarodne organizacije rada jednu konvenciju 94 i tu smo napravili tzv. crne i bele liste. Upravo u želji da razvrstamo preduzeća koja plaćaju svoje radnike, koji plaćaju doprinose, koji poštuju ugovore i koji rade u roku. Te kompanije koje su na takvim listama, te kompanije će sasvim sigurno imati mogućnosti i da rade. Samo toliko i hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima Aleksandar Vulin.

ALEKSANDAR VULIN: Kada je u pitanju Inspekcija rada, prošlog meseca je Inspekcija rada izvršila 3.295 pregleda, od toga je pronašla 864 neprijavljena radnika, 395 radnika je prijavljeno odmah na osnovu rešenja, ali je uvidom u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja u dve oblasti koje smo posebno tretirali u prošlom mesecu, a to su kockarnice i pekare, zaposleno, odnosno prijavljeno 1.400 ljudi u kockarnicama i 800 ljudi u pekarama. To je borba protiv sive ekonomije svakako.

Mi smo organizovana država. Radimo stvari unapred. Možda nas nekada ne razumeju zašto nešto radimo ali mi radio stvari unapred upravo očekujući „Beograd na vodi“, očekujući velike projekte doneli smo Zakon o zapošljavanju stranaca u ovoj zemlji, zakon koji je čekao tridesetak godina da se donese zato što smo očekivali ovakve projekte i zato što ćemo tako regulisati ljude koji će dolaziti ovde da rade. Isto tako nadam se da ćemo vrlo brzo pred ovim parlamentom imati priliku da branimo i Zakon o agencijama za zapošljavanje koje su upravo izvor ovoga o čemu ste govorili, prijavljivanja negde drugde i zapošljavanja, a neplaćanja odgovarajućih doprinosa.

Ono što je sigurno dobra vest, a siguran sam da će vas posebno zanimati jeste da se nivo doprinosa u PIO fond značajno povećao. U ova tri meseca ove godine za 8 odsto u odnosu na tri meseca prošle godine, a računajte da su plate u javnom sektoru smanjene pa samim tim i ukupna suma doprinosa koja se izdvaja. Samim tim je i pao procenat obaveznih dotacija države sa 45 odsto na 40 odsto u naš PIO fond. To su dobre vesti.

PREDSEDNIK: Reč ima dr Milorad Mijatović.

MILORAD MIJATOVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o projektu „Beograd na vodi“, u suštini govorimo o jednom delu tog projekta koji se ogleda u činjenici o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije.

Odmah, na samom početku da naglasim da će SDPS podržati ovaj projekat. To čini sa zadovoljstvom iz sledećih razloga, zato što vidi razvojnu šansu, zato što vidi mogućnost da se zaposli 13.000 novih ljudi, zato što vidi šansu da se uredi jedan devastiran prostor i na kraju zato što vidimo šansu u razvoju turizma.

Ono što moram posebno da naglasim, ova zemlja u prethodnoj godini je prvi put prešla milijardu i 200 miliona zarade od turizma. To je naša šansa i tu šansu moramo da vidimo. Mi možda šansu u razvoju vidimo samo u poljoprivredi, vidimo je u IT tehnologijama, u energetici, u infrastrukturi koju razvijamo, ali isto tako šansu moramo da vidimo u turizmu. „Beograd na vodi“ je jedna velika šansa da razvijemo turizam, zbog toga ovaj zakon zaslužuje punu podršku.

On jeste leks specialis i treba da bude leks specialis, ne treba se toga bojati. Predsednik Vlade je u svom uvodnom izlaganju rekao da je ovaj dom usvajao mnogo leks specialisa. Ti leks specialisi imaju neki dobru istoriju, neki i nemaju dobru istoriju. Ja govorim o onima koji imaju dobru istoriju. To je ono što je radio Branko Pešić i svi će govoriti uvek dok postoji ovaj Beograd da je Branko Pešić uradi mnogo za ovaj grad, napravio je metropolu od jednog malog grada koji je tada bio Beograd. Zbog toga zaslužujemo da ovaj zakon usvojimo i da za njega glasamo.

Projekat „Beograd na vodi“ nije počeo danas, on je počeo još prošle 2014. godine kada je Vlada Republike Srbije usvojila prostorni plan. On je usvojen da bi se uredilo priobalje grada Save i da bi se uradio savski amfiteatar. Šta tu imamo? O tome je bilo mnogo govora. Imamo zapuštene zgrade, imamo gust tranzitni saobraćaj, imamo centralnu železničku i autobusku stanicu. Prostor se neadekvatno koristi i postoje znatna nehigijenska naselja.

Prema jednom podatku koji sam našao radi se da je stambeni fond veoma nekvalitetan. Od 135 evidentiranih stanova, govorim o popisu iz 2011. godine, to je ono što je ušlo u popis, 43 odsto je sagrađeno pre 1946. godine. Postavlja se pitanje, pa kakvi su to bili stanovi, a bilo je govora i onih ljudi koji su već dobili namenske stanove, kako se sada osećaju i kako oni reaguju na ovo što ide. Drugo, vlasništvo zemljišta uglavnom je Republika Srbija, 95 odsto, a 5 odsto je samo privatno vlasništvo i jedan broj parcela je u zahtevu za restituciju.

Mi imamo deo grada koji je neiskorišćen i koji predstavlja samo ruglo. Šta dobijamo? Dobijamo kompleks javnih, stambenih i poslovnih objekata sa različitim dodatnim sadržajima trgovinskog, turističkog, ugostiteljskog karaktera. Maksimalno uređenu lokaciju pored reke, zatim dobijamo uređenu obalu, više nam se neće dešavati poplave, neću više gledati džakove kada prelazim Gazelu, gde svaka poplava, da strahujem, pa čak i ovog proleća, da li ću videti džakove ili neću videti džakove.

Dakle, uređujemo jedan prostor koji je za nas veoma značajan i veoma bitan. Šta još dobijamo? Premijer je obećao, a ja ga držim za reč za Svetog Savu dobijamo Železničku stanicu Prokop. Ona je počela da se gradi pre nekoliko desetina godina, svi su obećavali njen završetak, a ja verujem i siguran sam u to da ćemo za Svetog Savu biti zajedno na otvaranju Železničke stanice Prokop.

Dobićemo još nešto više, ima kao što je bilo govora, značajnih zgrada, kulturno nasleđe, mi ćemo to urediti i dobro je što ćemo urediti. Veoma volim ovu zgradu o kojoj je govorio kolega Krkobabić, to je zaista jedna izuzetno vredna i značajna zgrada koju su neki kada su je rekonstruisali uništili, ja se nadam da ću videti, da ću biti na otvaranju, da ćemo otvoriti jedan lep objekat u Savskom amfiteatru.

Ono što želim dalje da kažem ja ovaj projekat sagledavam kroz četiri ravni ili aspekta.

Prvi aspekt je politički. Momenat je dobar i ovakva mogućnost za investiranje u Srbiju će svakako mnogo toga promeniti. Reforme koje su započete i koje uveliko menjaju srpsko društvo su sveobuhvatne. Od nas se mnogo očekuje i moramo biti spremni da ih dovedemo do realizacije. To i realizujemo.

Kroz investicije koje imamo povećaćemo procenat zaposlenosti, ojačati naše privredne grane i ono što sam malopre govorio, Srbija će postati značajna turistička destinacija.

Kao zemlja kandidat za ulazak u EU i kao zemlja koja će sutra biti članica EU budite uvereni da će u Evropi znatno porasti interes za posetu Srbiji. Srbija je i sad in destinacija u Evropi, a budite uvereni da će kad sve ovo završimo, biti veoma velika i značajna turistička destinacija i ma koliko to nama izgledalo nevažno. Da, turizam je naša šansa i nemojmo to zaboraviti. Mnogo toga imamo da ponudimo.

Još nešto, mi nismo ušli u reforme zato što nas na to tera EU ili to neko od nas želi da nešto mi reformišemo. Mi u reforme ulazimo zbog nas samih zbog toga što se moramo menjati i što moramo menjati ono što smo do sada radili. Moramo biti bolji i kvalitetniji. I još nešto, politički konsenzus i podrška građana ovoj proevropskoj Vladi, nosi veliku odgovornost za budući razvoj događaja i budući razvoj Srbije.

Priliku ne smemo da propustimo. Socijaldemokratska partija Srbije će uvek podržati sve zakone i sve projekte koji će ojačati naše društvo i doneti mu prosperitet.

Drugi aspekt o kojem želim da govorim jeste stručnost. Ovaj projekat je bio otvoren za kritiku u javnosti i komentare struke. Televizijske emisije, pa i sinoćna televizijska emisija koju sam posmatrao, govori da čak i ovaj postupak koji više nije hitan, već postupak koji je u redovnoj proceduri, daje mogućnost da struka i nauka kažu svoje.

Mislim da je za to bilo mogućnosti i da još uvek ima mogućnosti. No, znate kakvi smo, mnoštvo pojedinaca, mnoštvo stručnjaka, teško je usaglasiti sve stavove i zato je vrlo važno da ipak sednemo, slušamo i da razmislimo šta je moguće u hodu menjati.

Ovaj projekat je dugoročan i tako donosi mogućnost da se pravi neka fleksibilnost u radovima. Naime, moramo izabrati i najbolja rešenja u samom projektu, ne može niko očekivati da će ovo biti gotovo za jednu, dve, tri godine, ali budite uvereni da ćemo dobiti nešto što je veoma značajno i važno za nas.

Ja neću da govorim šta nas tamo sve čeka, od infrastrukture, komunalne opremljenosti, od samih trafostanica koje su u katastrofalnom stanju, sve ono što ćemo menjati i što će menjati lice našeg Beograda.

Treći aspekt jesu finansijska pitanja. Ovo je vid projektnog investiranja, nešto što je novo, nešto gde mi dajemo prostor, neko drugi ulaže, a mi menjamo.

Naravno, taj ko ulaže očekuje profit. Radi se o ljudima koji znaju taj posao, koji su svetski poznati u ovoj oblasti. Prema tome, mi moramo prihvatiti da to bude upravo ovo projektno investiranje i očekujemo značajna finansijska sredstva, ali ne samo u te zgrade i objekte, ne samo plate onih koji će raditi, već značajna finansijska sredstva u budžet Grada Beograda i značajna finansijska sredstva i u penzioni fond da nam sutra može biti lakše isplaćivati penzije.

Isto tako, a to je važno naglasiti, posle eksproprijacije, zemlja ostaje u vlasništvu Srbije, države Srbije. Dakle, neće nigde otići, stvorićemo prostor da možemo sutra i bilo kome drugom davati šanse da se tu razvija, jel običan naš čovek kada kaže, da, ako sam vlasnik zemlje, ja mogu da radim, što mislim da je najbolje.

Ako zemlju otuđim, tada više nisam vlasnik i mogu da posmatram samo tamo šta će drugi raditi.

Četvrti aspekt jeste pravni aspekt. To je ustvari ono što je danas pred poslanicima i o čemu mi danas raspravljamo. Kao što sam već naveo, Vlada je usvojila prostorni plan, područja posebne namene, uređenje priobalja.

Sledeći korak ka ispunjenju svih preduslova za početak radova na terenu jeste raščišćavanje situacije na terenu i pitanje vlasništva i uređenja budućeg gradilišta. Rokovi koje je zadala Vlada se približavaju i radi sveobuhvatnog utiska koji Vlada Republike Srbije treba da ostavi na investitore, neophodno je zajedničkim naporima da svako iz svoje nadležnosti, na najbrži način obavi ovaj posao.

Pravno rešenje kao što znamo, leži u ovom „leks specijalisu“. On nam daje vremenske rokove.

Pod jedan, za podnošenje predloga za eksproprijaciju, pod dva – rokove za odlučivanje u postupcima pred organima uprave, pod tri – rokove za postupanje nadležnog Ministarstva za finansije u drugostepenom postupku. Rokovi su skraćeni i to je dobro, jer brzo moramo raditi. Ovog puta utvrđujemo javni interes i samim tim možemo da radimo.

U javnosti se čuju i kritike pravne struke, a koje se tiču ustavno-zagarantovanog prava na imovinu.

Ustav kaže da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, ali Ustav kaže i da se pravo na imovinu može ograničiti kada za to postoji javni interes, što se definiše ovim zakonom. Zagarantovano pravo na imovinu biće ispoštovano kroz fer nadoknadu pod jednakim uslovima, kao na tržištu nekretnina. Isplaćena vrednost ne sme biti manja od tržišne vrednosti, tako da niko iz ovog postupka neće izaći oštećen.

Vlasnik celokupnog zemljišta postaje Republika Srbija i ona ga daje u zakup investitoru. To bih rekao, da je jedna dobra strana, jer zemljište ostaje u našem vlasništvu. Potražio sam kakva je praksa u EU i zemljama članicama kada se radi o usaglašenosti sa Evropskim zakonodavstvom, a EU je uređivanje ove materije prepustila i ona se nalazi u nadležnosti država članica.

Međutim, na evropskom nivou se zadaje pravni okvir i nacionalno zakonodavstvo i zakonodavna rešenja moraju da ispune nekoliko kriterijuma.

Prvo, da se eksproprijacija vrši po zakonu, a ne proizvoljno. Pod dva, da postoji javni interes, odnosno benefit za društvo, kao što je ekonomski razvoj i pod tri, da se daje adekvatna nadoknada u kojoj niko neće biti oštećen.

„Leks specijalis“ upravo o tome govori. Prema tome, zadovoljene su sve regule zakonodavstva i preporuka EU.

Na kraju da zaključim, kao neko ko dolazi iz Novog Sada i ko predstavlja izbornu volju građana Novog Sada, možda ja i nisam najpozvaniji da govorim o investiciji koja se ne realizuje u gradu iz kojeg dolazim.

Međutim, ja ceo ovaj projekat posmatram šire, ja posmatram da je projekat na nivou države, da to nije lokalni projekat, već da je to državni projekat i da je to regionalni projekat. Da ovaj projekat jeste u Beogradu i gradi se u Beogradu, da najviše koristi će imati Beograd, budžet Beograda i Beograđani, ali će uticati na celu Srbiju.

Prvo, šaljemo odličan signal svim investitorima da se u Srbiju može ulagati, da vredi ulagati i da se isplati ulagati. Drugo, da u Srbiji imamo vladavinu prava, da smo napravili reformu građevinskog sektora i da Srbija kreće unapred.

Isto tako, kada drugi vide da je Beograd jedna zanimljiva, atraktivna i dinamična turistička destinacija, sigurno će posetiti Beograd, ali ne samo Beograd, već i moj Novi Sad i Golubac i Zlatibor i Kopaonik. Zbog toga, ja koji dolazim iz Novog Sada podržavam ovaj projekat, a naravno najviše volim svoj Novi Sad, ali volim doći i u Beograd i zato sam za ovo što sam govorio i ostaću da ovaj leks specijalis prođe.

Ono što još želim da apelujem, to jeste transparentnost. Ne postoji bolji parametar razvijene demokratije, pravičnosti i vladavine prava od transparentnosti. Kritičari će uvek kritikovati, a na nama je da postavljamo, da zato imaju što manje razloga.

Kao stranka koja ima odgovornost prema svojim glasačima i prema svim građanima Srbije, koja se nikada nije ustručavala da podrži sve proevropske i reformske poteze, kao stranka koja je preuzela i deo odgovornosti za vođenje državnih politika u cilju opšteg boljitka svih naših građana, mogu da naglasim da će SDP podržati ovaj predlog zakona i ne samo ovaj, već i sve druge koji će voditi Srbiju unapred, jer će nam dobrobit svih naših građana biti uvek prioritet i to onih koji žive u Beogradu, ali onih u Novom Sadu, Novom Pazaru, Leskovcu, Zaječaru, Subotici i Šidu, zato što je to moja opština gde sam rođen. Hvala vam na pažnji.

PREDSEDNIK: Doktor Dušan Vujović. Izvolite.

DUŠAN VUJOVIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Mijatoviću na vrlo preciznim i konstruktivnim sugestijama i ocenama koje se ovde već nalaze, jer jako je teško dodati nešto novo danas posle ovoliko govornika, posle uvodne reči premijera, ali dozvolite, ipak da ponovim samo nekoliko važnih stvari.

Znači, u javnosti se često postavlja pitanje zašto se ide sa leks specijalis i šta je to što mi pokušavamo da rešimo tim zakonom? Postavlja se pitanje, zašto to nije urađeno pojedinačnim izmenama, pojedinačnih zakona? Postavlja se pitanje, šta je to novo, o čemu mi u stvari danas ovde govorimo?

Prvo, da ponovim samo važne stvari. Ova tri zakona koja su de fakto se menjaju ovim posebnim zakonom su Zakon o eksproprijaciji, to je Zakon o planiranju i građenju i to je Zakon o opštem upravnom postupku. Mi ih menjamo zbog toga što je ovaj projekat izazov za Srbiju u nekoliko najmanje dimenzija. Jedna dimenzija je vreme, propušteno vreme.

Dozvolite mi jednu ličnu opasku, 1970. godine septembar, upisujem sa na Ekonomski fakultet, stojim u redu ispred zgrade i moj teča ekonomista, koji me je uverio da se upišem na Ekonomski fakultet, kaže – Godinu, dve, a najdalje dok diplomiraš ovo će biti lepo, čisto do Save. Ja sam diplomirao, završio karijeru u inostranstvu, došao ovde, 45 godina kasnije se vraćamo na istu tačku.

Osećam ličnu obavezu da ovo prevedemo iz reči u dela, da ne govorim o ŠTDZBGD i „Prokopu“ i svemu ostalom što sam slušao mnogo godina, ovo je vreme da te stvari uradimo. Mnogo smo obećavali u reformama, reforme smo pokrenuli, mnogo smo obećavali o projektima, ovo je vreme da projekte sprovedemo. To je prvo.

Drugo, ne možemo jednim korakom da izađemo iz letargije godina propuštenih mogućnosti i svega ostaloga, moramo korak po korak to da radimo. Ovi zakoni trebaju da nam omoguće ne samo da očistimo taj prostor i pripremimo ga, ovo je pretkorak za ovako važnu investiciju, ovo je i prilika da mi kao administracija, kao država, kao grad, kao republika, pokažemo da možemo da sprovodimo zakone i budemo partneri investitorima, pa čak i ako ništa ne uradimo da možemo da izvedemo ove stvari. Mi smo zaustavljeni jako mnogo puta na jako trivijalnim stvarima, oko pitanja eksproprijacije, oko pitanja šta je to javni interes, a šta su pojedinačna prava.

Mi moramo u tržišnoj privredi da naučimo gde je granica pojedinačnog interesa, a gde počinje granica javnog interesa. Pri tome ću se zalagati da se privatni interes poštuje do kraja, ali ne i za to da on bude na štetu opšteg interesa.

Ovde se menja Zakon o eksproprijaciji i dozvoljava se da se javnim interesom proglase one stvari koje nisu u standardnoj definiciji. Tamo su infrastrukturni objekti i stanovi kada je reč o socijalnoj sferi. Ovde se dodaju standardni stambeno – poslovni kompleksi kao sastavni deo javnog interesa, a ovde ne samo to, nego je sastavni deo jednog kompleksa koji rešava centralni deo grada između Beograda starog i Beograda novog. Postoji ta Bafer zona koja tu godinama stoji.

Tada smo imali dva mosta, danas imamo četiri mosta, nadam se da ćemo imati još mostova, ali Beograd koji je raspolućen jednom disfunkcionalnom zonom u centru grada koja predstavlja temu razgovora i temu debata u društvu najmanje sto godina, a sigurno 1921. godine od pokušaja da se napravi urbanističko rešenje Beograda, mora jednom da se reši.

Treće, dozvolite mi da kao ekonomista kažem – ovo je šansa da iskoristimo jednu od dva izbora rasta. Svi nam kažu da u uslovima fiskalne konsolidacije su glavni izvori rasta investicije i izvoz.

Ovo su investicije ne samo apstraktne nego i investicije sa investitorom. Neko jednom reče – Dajte mi oslonac, podići ću zemlju. Ja kažem – Dajte mi ovakvog investitora podići ćemo Srbiju, podići ćemo Beograd, uradićemo ono što nismo mogli pre. Ovo je ta prilika koju ne smemoda propustimo.

Šta ona u sebi krije? Nisu u pitanju samo tri i po milijarde evra, nije u pitanju samo 13 hiljada ljudi i mogućnost za našu građevinu. U pitanju je mogućnost da se te naše firme, kako pomenu koleginica Zorana, ponovo kvalifikuju. One i dalje mogu da proizvode, ali su mnoge od njih izgubile mogućnost da se kvalifikuju na domaćim i međunarodnim tenderima.

Ovo će biti prilika da izvedu, da sudeluju u izvođenju ovih projekata i vrate svoju, redefinišu svoju kreditnu sposobnost i svoju mogućnost koju su uvek imali, ponovo vrate na onaj nivo da mogu da sudeluju u našim projektima koji su finansirani iz međunarodnih izvora i u međunarodnim projektima da vratimo ona tržišta gde smo nekada bili suvereni izvođači, a danas smo jedva prisutni.

Poslednje što sam hteo da kažem, to su izvedeni efekti ovoga, to je tzv. „prelomna tačka“. Ove investicije koje će u roku od pet godina biti na nivou oko tri i po milijarde evra, to je 10 odsto društvenog proizvoda, to nije u jednoj godini, ali to je ogromno.

Retko koja zemlja ima koju mogućnost da dobije investicije koje su 10 odsto društvenog proizvoda, naše godišnje kapitalne su oko 3 odsto. Znači, ovo je tri puta više nego naše godišnje kapitalne investicije, ovo je ogromna šansa da otvorimo jedan motor razvoja koji godinama nismo koristili.

Indirektni efekti prema procenama, skromnim procenama ili konzervativnim procenama naših kolega su najmanje još toliko. Znači, sem građevinskih materijala, sem sudelovanja naše građevinske operative, ovaj projekat treba da podigne Srbiju na jednu potpuno drugu orbitu kvaliteta stanovanja poslovnog prostora i uređenja grada.

Znači, u Beogradu kao i u zoni zapošljavanja, tako i u zoni stambenog prostora i poslovnog prostora postoji višak određenog standarda poslovnih prostora i manjak drugog tipa i drugog nivoa poslovnih prostora.

„Beograd na vodi“, Waterfront je potpuno druga orbita tog poslovnog prostora. Šansa će biti da to uradimo po dinamici koja je krajnje realna. Obratite pažnju, znači mi ovaj zakon donosimo ne samo zbog ovih tehničkih elemenata, nego da produžimo rok na pet godina koji je inače godinu dana. Zašto? Zato što želimo realne rokove planiranja izvođenja ovog projekta koji će biti ispoštovani i ovaj projekat se završi, može da postane centralni deo grada koji će biti novi kvalitet življenja, stanovanja i svih onih usluga koje čine osnovu modernog standarda života zasnovanog na kvalitetnim uslugama, klijentima sa visokim dohocima i svim drugim povezanim aktivnostima koje sa tim idu. Očekujem da ako ovo budemo radili na način koji smo ovde predvideli, to i ostvarimo u narednim godinama.

Mislim da je prerano to reći, ali mislim da ovo može da nas prevede na nivo stopa rasta povezano sa infrastrukturom, logistikom i ostalim drugim projektima koje planiramo, koji će biti bitno viši od današnjeg. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade gospodine Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Uz zahvalnost, poštovani gospodine Mijahoviću, za sve što ste izgovorili, želeo bih samo na dve vaše opaske da odgovorim.

Vi ste potpuno u pravu, mi smo jednu granu privrede zapostavili u prethodnom periodu, a ona je od ogromnog značaja i sa relativno manjim ulaganjima i najmanjim ulaganjima pruža nam najveći mogući multiplikator, a to je turizam. Nismo posvetili dovoljno pažnje turizmu u prethodnom periodu. Verujem da upravo izgradnjom „Beograda na vodi“ i onda uređenijim dunavskim priobaljem, rešavanjem problema u Golupcu, Lepenskom Viru, pa sve do Kazana i Kladova, da možemo da napravimo Srbiju i u tom smislu posebno kroz tu dunavku regiju i kroz sve evropske inicijative posebno interesantno. O našim planinama i banjama da ne govorimo.

Po prvi put mislim da ćemo uspeti i sa PIO fondom te probleme oko vlasništva i dugova da rešimo da bismo mogli tu uspešnu privatizaciju da sprovedemo i da bismo mogli da obezbedimo da taj zdravstveni turizam, plus spa turizam, dobije pravo mesto u Srbiji, a ne da naši ljudi kada razmišljaju gde da odu onda idu u Sloveniju ili idu u neke druge zemlje ili pola nas ide do Morahaloma ili ne znam gde već kada to možemo da imamo u Srbiji na mnogo boljem i na mnogo višem nivou.

Mi smo što se tiče interesa iz Evrope, o kojem ste takođe govorili, to je velika stvar za našu zemlju. Mi mislimo da možemo za samo dve godine gotovo da udesetostručimo broj turista iz zapadne Evrope, dakle, da ga gotovo udesetostručimo. Nije sporno da ćemo za dve godine da imamo verovatno dva puta više čim krene izgradnja „Beograda na vodi“. Naš cilj je mnogo veći i za to će nam biti potrebna i određena kampanja i to ćemo svi politički subjekti da se dogovorimo da vidimo kako to da izvedemo. Za to nam je potrebna politička stabilnost i za to nam je potreban i uspeh reformi. Zato sam toliko govorio o onome što će ljudi u Srbiji već, mi mislimo, moći da osete krajem ove godine, razume se, najviše u 2016. i 2017. godini.

Mi ćemo podići nivo obalo utvrda, jer ste o njima govorili, o džakovima. Biće podignut nivo obalo utvrdi i neki od svetskih lanaca hotela će imati hotel tu na samoj obali Save. Biće i neke mini marine urađene. To će biti potpuno, kako je Dušan Vujović rekao, drugačija orbita.

Da li ćemo uspeti? Mi ćemo dati sve od sebe da uspemo i ako ne uspemo, nešto smo započeli što više ne može da se vrati nazad i što više niko ne može da vrati u asfaltne baze, da se niko ne naljuti u siromašnim romskim mahalama. To nije i ne sme da bude najsiromašniji deo Beograda.

Mi ovde imamo i dalje 132 divne porodice koje žive u napuštenim vagonima. Trudimo se da pronađemo neko socijalno rešenje u skladu sa podzakonskim aktima, da im ponudimo neku vrstu stambenog rešenja, iako nam to ne ide lako i nije jednostavno, ali se trudimo i pokušaćemo. Ljudi su se uselili u vagone i negde su još nešto dozidali, neki pomoćni objekat. Negde su još nešto tu napravili. Sada nam preostaje da rešimo taj problem.

Ako bismo to uspeli da rešimo i uz sve ovo što, čini mi se, da smo danas najvećim delom zajednički sanjali, a to se približilo, i da počnemo da ostvarujemo, jer ja svaki put kada odem i nisam vam slučajno rekao, poštovani narodni poslanici, vi predstavljate građane Srbije, na to pozivam i sve ljude u Srbiji, kada dođu u Beogradu, otiđite, molim vas, do zgrade Geozavoda, do zgrade Beogradske zadruge. Nemojte da vam je teško. Možete da prošetate, za deset minuta ste dole. Prošetajte da vidite kako se čovek svečano drugačije i kako se lepo osećate kada u tu zgradu uđete, kao da ste ušli u pojedine zgrade u Parizu ili Beču. Ne možemo da dostignemo ruski barok i nije sličan stil, pošto smo pričali o Peteburgu, ali je ovo toliko impresivno da zaista svaki Begrađanin, ali i svaki građanin Srbije time može da se ponosi.

Dužan sam još jedan odgovor. Zaboravio sam šta je treći objekat koji ćemo da gradimo u Pazaru. To je dijagnostički centar, dakle, nešto vezano za zdravstvo. Ja se u to ništa ne razumem, ali kažu da je veoma važan i predsednik opštine i Meho i svi ostali su rekli da je veoma važan za Pazar. Rađeno je zajedno u dogovoru sa njima. Posle toga ćemo da napravimo po jednu fabriku u Novom Pazaru i u Raškoj. To će da budu fabrike za proizvodnju i preradu drveta. Takođe ćemo uzeti i dobiti novac od arapskih investitora. Ovaj novac već imamo. To je sedam miliona evra koje mi nosimo direktno Pazarcima. Verujem da će i to ljudi razumeti.

Da dopunim svoj odgovor Miroslavu Markićeviću iz Nove Srbije. Ne postoji razlika u našem odnosu prema bilo kojem delu Srbije. Ulagaćemo dodatno novac i u Staru Planinu u Knjaževačkoj opštini, na istoku Srbije. Koliko smo samo uložili u Bor, na istoku Srbije? Ulagaćemo i u Negotin i u Majdanpek i u Zaječar. O zapadu Srbije da ne govorim, dakle, od Šida, kako vi pomenuste, pa do Bajine Bašte i Priboja, a rekao bih i centralne Srbije.

Mislim da ovo što smo uspeli sebe da disciplinujemo, ovo što smo uspeli sebe bar malo da promenimo i što pokazuje direktne, konkretne rezultate, jer podsetiću vas, kada smo usvajali budžet za 2015. godinu, ja sam vam rekao da se nadam da ćemo da imamo rebalans budžeta u kojem ćemo da konstatujemo veće prihode i niže rashode od predviđenih u budžetu.

Kako stvari danas stoje, na dan 6. aprila, zaključno sa 6. aprilom, imamo sve podatke, mi bismo bili u takvoj situaciji. Naravno da je to prerano. Zato vas molim da budemo vredni i marljivi, da završimo i sa drugim kvartalom tako uspešno i sa trećim kvartalom tako uspešno. Imamo još mnogo toga što treba u međuvremenu, a onda ćemo da razgovaramo i pregovaramo i da kažemo da je vreme da naš narod i da naši obični ljudi osete boljitak.

Hvala vam svima danas za današnje prepodne i ovaj prvi deo poslepodneva na pažnji i na iscrpnoj i dobroj raspravi.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

U skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa, tako da sa radom nastavljamo u 16,00 časova. Hvala.

Da li su oni koji su bili protiv Ajfelovog tornja u Parizu bili etiketirani kao mrzitelji svoje zemlje?

PREDSEDNIK: Poštovani poslanici, da li se još neko od predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo ministri, ja sam očekivao u današnjoj raspravi da dobijemo, kao poslanici, javnost Srbije, odgovore na neka pitanja i razjašnjenja oko određenih kontraverzi koje postoje, koje prate ovaj projekat od samog početka. Do sada u ovoj raspravi nisam dobio, ja ću pokušati u ovih nekoliko minuta koliko imam na raspolaganju da postavim ta konkretna pitanja i da, nadam se, kasnije dobijem i odgovor na to.

Ovaj zakon po meni ima tri važna aspekta. Prvi aspekt je pravni. Mi danas raspravljamo o leks specijalisu, o zakonu koji se odnosi samo na jedan konkretan slučaj. Verujem da predsednik Vlade, kao i svi koji su završili Pravni fakultet znaju to svi mnogo bolje nego ja, da se zakoni donose kao opšta norma, da važe unapred za nebrojeno mnogo slučajeva, a da se ne donose zarad jednog jedinog konkretnog slučaja. Na taj način donošenjem ovakvog jednog zakona mi ne jačamo pravnu sigurnost u Republici Srbiji, radimo upravo suprotno.

Govorilo se ovde o nekoliko leks specijalisa iz naše prošlosti. Svaki od onih koji je spominjan, iz 70-ih godina vezano za Gazelu, iz 2009. vezano za magistralni gasovod 11, nije se spominjao ni onaj iz 2013. godine za Južni tok, su zakoni koji jesu doneseni za jedan konkretan projekat, ali infrastrukturni projekat. Ono što Zakon o eksproprijaciji dozvoljava, a to je da oduzmete privatnu imovinu nekome uz naknadu koja ne može biti manja od tržišne da biste izgradili… Oduzimate je zato što možda on ne želi da tu svoju imovinu da nekom drugom za novac, možda želi da je koristi kako mu Ustav kaže bez ometanja.

Naš Zakon o eksproprijaciji propisuje koji su to slučajevi kada to može da se uradi i nigde u tom zakonu ne stoji da to može da se radi da bi se gradili stambeno-poslovni objekti. Ovaj zakon, ako se usvoji, uzeće privatnu imovinu nekoga i dati drugom privatniku da na osnovu toga stvara profit.

Rekao je premijer – nije istina, biće preduzeće koje će da koristi tu imovinu, odnosno da pravi poslovno-stambeni prostor i da stvara profit. Čuli smo da će u tom preduzeću, na osnovu prenete imovine, odnosno prava na zakup imovine, kao država Srbija imati 30, 31, 32 odsto, ali neko drugi će imati onaj veći deo i uložiće neke pare, a možda će, ukoliko ovaj projekat ne zaživi, on celo to preduzeće prodati nekome, nekom trećem, nekom koga ne znamo.

Šta će biti sa pravom na korišćenje zemljišta u tom slučaju? Na koji način će država Srbija zaštiti svoje interese? Odgovor na to pitanje nismo dobili.

Drugi aspekt je stručan urbanistički. Slušali smo u uvodnom izlaganju premijera 29 minuta o istoriji urbanističkog razvoja Beograda i dela o kome danas raspravljamo. Stručna javnost koja nije učestvovala u pripremi ovog zakona, jer javne rasprave nije bilo, iznela je svoje mišljenje. Akademija arhitekata Srbije i Odeljenje za arhitekturu i urbanizam SANU, imenom i prezimenom, najugledniji ljudi iz struke rekli su svoje mišljenje. Oni, nažalost, nisu imali s kim da razmene stručno mišljenje, jer ni dan danas mi ne znamo, sa druge strane, ko je idejni tvorac, u urbanističkom smislu, projekta „Beograd na vodi“.

Imali smo slučaj da je jedna maketa poslužila kao osnova za reizradu posebnog prostornog plana područja za posebnu namenu, a da su taj plan potpisali ljudi koji su uglavnom završili prostorno planiranje na Geografskom fakultetu. Postavljam pitanje – koji je to stručnjak, sa kim stručna javnost u Srbiji treba da polemiše o tome da li je ovakav projekt kakav je zamišljen, sa ovolikim kvadratima stambenog, poslovnog prostora, nešto što je dobro za Beograd?

Nisam stručan, ali želim, kao predstavnik zakonodavnog tela, da pre nego što usvojimo zakon dobijemo deo te rasprave i čujemo različita mišljenja, a ne da se onaj ko misli drugačije etiketira da nekoga mrzi, da mrzi svoj grad, da mrzi svoju zemlju.

Da li su oni koji su bili protiv Ajfelovog tornja u Parizu bili etiketirani kao mrzitelji svoje zemlje? Da li su u raspravi koja se vodila pre nekoliko godina, kako je to rekao premijer, o izgradnji kula od stakla u Londonu članovi Kraljevske akademije arhitekata bili proglašavani za mrzitelje svoje zemlje, svog grada samo zato što su imali drugačije mišljenje. U demokratskim društvima tako se ne vodi rasprava.

Hajde da govorimo, svi se slažemo, pretpostavljam, slažem se da je to zemljište najveći potencijal za razvoj Beograda, ali da li je ovo pravi put? Da li je pravi put da se investitoru, za koga čujemo da je obezbedio novac, ali nigde to ne možemo da vidimo, nijedan papir, nijedan ugovor još uvek ne postoji …Da li će se na ovaj način taj potencijal Beograda i Srbije na najbolji način ostvariti? Pustimo da svako kaže svoje mišljenje. Nemojmo nekoga ko ima drugačije mišljenje proglašavati za mrzitelje.

Poslednji aspekat o kome ja želim da govorim je ekonomski, jer je ovo pre svega, predstavljeno kao ekonomski, znači, šansa za ekonomski razvoj Srbije, i na osnovu toga mi danas izglasavanjem ovog zakona treba da ustanovimo javni interes.

U celom obrazloženju zakona postoji jedna jedina rečenica koja kaže – ekonomska analiza pokazala je da je predloženi projekat sprovodljiv i sa aspekta države i lokalne samouprave i sa aspekta investitora – tačka. Ni jednog broja.

Koja ulaganja od strane države, koja ulaganja od strane lokalne samouprave, koja ulaganja od inopartnera? Koliki je profit na kraju? U kom roku će se ceo taj projekat završiti? Toga nema. Ima ova jedna rečenica.

Obavezna tačka koja mora da prati svaki zakon je finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona. Kaže se – za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta. Tačka. Kolika?

Jedini broj koji sam ja uspeo da zapišem je 40 miliona evra za prvu fazu eksproprijacije, rečeno u raspravi. Koliko faza eksproprijacije treba da bude i kolika je konačna cifra?

(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)

Ne znam gde piše, voleo bih da vidim, gde piše u ovom Predlogu zakona koji smo dobili.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše 850 prva faza 40 miliona.

Dobro, evo, ja bih voleo stranu da vidim u ovom zakonu gde to piše.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Piše.)

Hvala, dobro.

Možemo da postavimo i pitanje ako je do sada rešeno 179 od 246 objekata iz prve faze, po kom zakonu je to rađeno? Mi danas donosimo zakon. Ako je moglo po važećem zakonu, zašto onda ceo posao se ne završi po važećem zakonu? Zašto leks specijalis? Zašto uvođenje pravne nesigurnosti?

Podsetiću vas, pre nedelju dana evropski komesar Han, govoreći o tome zašto je važno da Srbija otvori prvo poglavlje 23, 24, koji govore o reformi pravosuđa, ljudskim pravima, rekao da je pravna sigurnost temelj demokratije, pretpostavka za investitore i važan ekonomski faktor. A, ministarka Kori Udovički, koja danas nije ovde, prošle nedelje je rekla – da je nepredvidivost poslovnog ambijenta ono što odbija privrednike.

Usvajanjem ovog zakona, koju poruku mi šaljemo, da u Srbiji ne postoji pravna sigurnost. Da je u Srbiji politička volja jača od svega. Da vaša investicija, vaša privatna imovina neće biti zaštićena Ustavom i zakonima, jer može politička volja donošenjem leks specijalisa da vam tu vašu imovinu otuđi za neku naknadu, pravičnu, nepravičnu, utvrdiće neki sud, ali može da vam je otuđi. To nije poruka koja privlači investitore u ovu zemlju. To nije poruka da su svi investitori dobrodošli.

Dobrodošli su samo oni koji imaju političku podršku. Dobrodošli su samo oni koji su dobri sa Vladom Republike Srbije, pa će Vlada za njih da izmeni zakon, ako treba, da pogazi Ustav, da uradi sve. U takvoj zemlji nema ozbiljnih investicija. Rad ove Vlade u prethodne tri godine, na ovaj način, diskriminišući sve investitore doveo je do toga da danas Srbija je na začelju po stranim investicijama u regionu, na začelju po stranim investicijama po glavi stanovnika u regionu. Pre četiri godine bili smo prvi, danas smo poslednji.

Ova Skupština, i tu se slažemo, je rekao je premijer usvajanje ovog zakona je ključ da se ovaj projekat sprovede do kraja. Ja vas pozivam da ne glasate za ovaj zakon, da ga ne usvojimo, da se Beograd da razvija, ali primereno, po pravu, pravdi, zakonima ove zemlje, dajući šansu svima koji žele da investiraju u Beograd da dođu, da ostvare te svoje investicije, da zaposlimo Srbiju, da zaposlimo građane Srbije, a ne da uradimo to samo za privilegovane investitore. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Gotov govor. Nisam razumela. Izvinjavam se.

Predsednik Vučić, izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo, narodni poslanici, uvaženi gospodine Đurišiću, nikada nisam govorio o vašoj mržnji i o mrziteljima. Govorio sam o onima koji to jesu. Da li je će ironično da se osmehnete ili ne, to je vaša stvar, ja ništa loše nemam na to da kažem.

Pokušaću da ozbiljno i odgovorno odgovorim na svako do postavljenih pitanja, čini mi se i argumentovano, a na narodnim poslanicima je, razume se da to procene. Želim vama da se zahvalim na doprinosu u ovoj veoma važnoj diskusiji, čini mi se da ćemo još bolje umeti da objasnimo određene pravne institute i određena neslaganja sa kojima se suočavamo u javnosti u prethodnom periodu.

Pokušaću da napravim istu komparaciju od koje ste vi pošli, dakle uzeli ste tri dela pravni, urbanistički i ekonomski koji ste analizirali. Pokušaću iz svake od tih oblasti da vam pružim odgovore koje ste tražili.

Rekli ste da se ovde uzima privatniku da bi se dalo privatniku. Želim da vam kažem da je minimalna, apsolutno minimalna imovina koja je u privatnoj svojini na teritoriji „Beograda na vodi“, svega 5 odsto, a pošto se to tiče i ovog drugog dela pitanja o kojem ste govorili, kako smo do sada mogli da rešimo pitanje 179 objekata, zašto nismo išli do kraja, prost je razlog gospodine Đurišiću. Mogli ste da nas pitate.

Ovih 179 su bili nelegalni objekti, u tih 179 imali smo svega osam legalnih stanova i tim ljudima u dogovoru sa njima, ponudili stanove ili ponudili novac u zamenu. Mislim da je to prosto kao pasulj i čisto kao suza, složićete se. Samo ste mogli da nas pitate i mi bi smo to odmah rekli.

Pošto ovi ostali objekti nisu nelegalni objekti, zato nam je potreban zakon da bi smo mogli sa sprovedemo eksproprijaciju. Formalno-pravno, materijalno-pravno, čisto kao suza, jedino moguće. Sve drugačije bilo bi protiv-pravno i izvrgavanje zakona ruglu.

Rekli ste da se time unosi pravna nesigurnost. Čime se unosi pravna nesigurnost? Pravna nesigurnost se obično unosi retroaktivnim zakonima. Više retroaktivnih zakona gospodine Đurišiću, donošenih u vaše vreme i to nekih koji su zadirali u osnovna ljudska prava, čak i neki poreski zakoni i mnogi drugi. Ovaj zakon ni u šta ne dira retroaktivno. Ovaj zakon se tiče jednog velikog infrastrukturnog, saobraćajnog, stambenog, turističkog, kako god hoćete projekta koji ima ogromni ekonomski značaj i koji ne ide ni jednom privatniku u ruke. Neka prethodna vlast, nije važno da li ste vi njoj pripadali ili ne je upravo sličan prostor na obalama Dunava i Save, ovde u Beogradu, dodelila nekim drugim privatnicima, tajkunima koji su trebali od toga da naprave veliki posao. Ovde njih nema. Ovde ih nema, ovde ima države i pri tome država Srbija će biti vlasnik recimo 1/3, još je to predmet pregovora u tom preduzeću. Pri tome da će investitor da da svoj novac.

Želim da vas obavestim, pošto sam siguran da ste to zaista iskreno tražili, najmanje pet godina iz tog ugovora investitor ne može da izađe. Ukoliko bi izašao posle pet godina, iste garancije i sve ostalo što bude stajalo uz ugovor, moraće da preuzme kupac tog dela, pri čemu država Srbija ima pravo preče kupovine.

Mislim da su to garancije najveće na svetu koje u nekom ugovornom odnosu možete da dobijete. Mislim da je nemoguće zamisliti da imate veće, bolje i sigurnije garancije i naravno ovo što govorim vam apsolutno ništa ne zameram, jer znam da je nemoguće da ste takve detalje znali. Uzgred piše u ovom tekstu, ne znam koje su vam obrazloženje dali, piše da nam je potrebno 850 miliona u dinarima za prvu fazu 40 miliona evra ukupne eksproprijacije. Nije nama to problem. Imate ovde u obrazloženju i druge brojeve na strani 12, pretpostavljam da ste dobili to isto, sa svim brojevima o tome i koliko novca i koliko delova poslovnog prostora, koliko zelenih površina i svega drugog. Dakle, to je materijal koji mi imamo ovde kao obrazloženje koje je iz Vlade poslato.

Dakle, da nastavim, ono što smatram jedino opasnim u vašem izlaganju i što zaista nije fer, neću da govorim o neistini kako smo na začelju u regionu naprotiv, mislim da smo ove godine bili na drugom mestu u regionu sa milijardu i tri stotine miliona investicije, iako vidim da neki pogrešno govore, valjda ne umeju da čitaju zvanične podatke, pa pričaju o nekih 600 miliona, a da pri tome nismo imali nijednu veliku privatizaciju, da smo imali teške poplave, teške elementarne nepogode, a to je recimo dva puta više nego 2012. godine i to je sasvim pristojan nivo investicije, posebno imajući u vidu velike tragedije koje su našu zemlju pogodile, a recimo iza Poljske smo druga zemlja u Evropi po broju zaposlenih u skladu sa novopristiglim investicijama u našu zemlju. Nije nama to problem.

Ono što mi smeta to je, jer to nikada ne bih rekao ni za vas, ni za vašeg predsednika i zahvalan sam kada vaš predsednik putuje u svetu i kada poziva investitore i nikada to ne krijem. Ja mislim da je to veličina ljudi u politici da umeju da poštuju i nečiji drugi rad, da umeju da kažu dobro je da je to neko nešto učinio, dobro je da je neko nešto napravio.

Meni ne smeta da kada razgovaram sa Alijevim da razgovaram o njegovom prijateljstvu sa Tadićem, ni najmanje, ni mojoj sujeti, ne smeta i da o tome govorim javno. Nikada mi nije smetalo i nikada mi neće smetati, ali mi smeta kada vi kažete da su dobrodošli samo investitori koji su prijatelji sa Vladom. Ne postoji investitor, važan investitor kojeg nisam primio. Ne postoji lično. Sa svakim sam se potrudio da razgovaram, sa svakim važnim investitorom u našoj zemlji. Potrudio sam se da razgovaram i potrudio sam se da ubrzam rešavanje problema. Najpošteniji mogući odnos imamo prema njima. Ni za jednog ne možete da kažete – uzeo si novac ili si tražio nešto i nijedan vam to nikada neće reći. Nijedan čovek. Zato što smo se borili da ti ljudi dođu u Srbiju i da u Srbiji otvore radna mesta, da u Srbiji zaposle naše ljude i da u Srbiji oni ostvaruju profit. Zato to nije bilo pošteno što ste rekli.

Rekli ste – pa maketa, ne zna se ko je to radio. Radili su Zavod za urbanizam Grada Beograda, koji vam je poznat, u kojem je radila i gospođa Gligorijević u vreme vaše vlasti koja je govorila o Menhetnu u Beogradu. Tada je Menhetan u Beogradu bio popularan, sada Menheten u Beogradu više nije popularan, jer ne treba da bude Menhetan, ne trebaju nam visoke zgrade, nego nam trebaju ne znam kakve zgrade.

Radio je Zavod za urbanizam Beograda i čuvena firma „Ertekajel“ i tu imate u materijalima. Tu je inače treća najveća firma na svetu upravo iz ove oblasti.

Mislim da jedan mali Beograd, uslovno govoreći, u svetskim okvirima i jedna mala Srbija, uslovno govoreći, u svetskim okvirima po svojoj veličini teško da može da se pohvali nekim boljim rezultatom od ovoga koji vam upravo predstavljam.

Kažete – maketa. Dragi prijatelju, ta makete naravno je deo onoga što je trebalo da predstavi kako će otprilike taj deo našeg grada da izgleda i ta maketa prelepo izgleda, ali lepo izgleda i maketa mosta na Adi Ciganliji koja i danas stoji na ulazu u Skupštinu Grada. Vidite, mi nismo sklonili tu maketu. Nije nam nimalo smetala. Nije nam nimalo smetala, iako ni danas nismo u stanju da ustanovimo koliko koštaju pristupne saobraćajnice mostu na Adi i kada ćemo sve to da isplatimo. Pre neki dan smo isplatili izradu pristupnih saobraćajnica, ako se ne varam, preduzeću „Miljković“. Pre neki dan posle toliko godina opet nam je došlo na naplatu da isplatimo pristupne saobraćajnice mosta na Adi. I dalje nam to stoji na ulazu u Skupštinu Grada, maketa, ne onako impresivna i ne onako lepa kao ova u Geozavodu, u Beogradskoj zadruzi, ali i dalje stoji. Nama nije smetala. Nama ništa od toga ne smeta. Sve što je neko uradio, nama ne smeta. Zato vas molim da ne potcenjujete trud, energiju, poštenje i odgovornost onih ljudi koji to rade.

Govorili ste o tome, vi smatrate da je to najveći potencijal, da li je ovo pravi put, a nigde nismo videli nikakav dokaz. Pa, videli smo. Imamo zgradu Geozavoda u koju je uloženo četiri miliona. Videli smo kako danas izgleda. Videli smo kako je izgledala pre samo dve, tri, pet, 10 godina.

Sa druge strane, ovo je najveći potencijal. Ovo slušam već godinu dana od kada je krenula neka vrsta kampanje protiv „Beograda na vodi“ i postavljam sebi pitanje – čekajte ljudi, ako je to zaista najveći potencijal, kako je moguće da 70 godina niko nije uzeo da pokosi travu, što bi rekao Miroslav Markićević, niko nije uzeo da skloni đubre, niko nije uzeo da skloni jednu olupinu. Sedamdeset godina smo na mestu koje je za nas najveći potencijal nesposobni da sklonimo 50 olupina broda, nesposobni da sklonimo asfaltne i betonske baze, nesposobni da sklonimo ložionicu, nesposobni da sklonimo bilo šta. Pa izem ti takav najveći potencijal ako mi nismo u stanju da uradimo ništa po pitanju najvećeg potencijala da uradimo. Mi jesmo i hoćemo da uradimo i hoćemo i da pokosimo travu i da sve to sklonimo. Hoćemo da sklonimo i asfaltnu i betonsku bazu. Hoćemo da sklonimo te olupine od brodova.

Samo ću vas podsetiti, pošto ste rekli – to je bio infrastrukturni objekat, čiji infrastrukturni objekat je bio ovaj Zakon o Jugorosgasu? Čiji? To je moje pitanje za sve nas, ne za vas. Znam ja da niste vi za to krivi i bilo bi vrlo nepošteno s moje strane da kažem – da, vi ste taj. Mi smo to donosili. Šta nam je to donelo? Ništa. Pod milim Bogom ništa, samo smo se blamirali. A ovo nam donosi.

Kažete – nema ekonomske računice. Ja imam papir gde je to obrazloženo ne najbolje, ali prilično dobro. Ekonomska računica je zaposliti tolike ljude. Dakle, nama kad kažu – povećanje BDP od 01 do 02 odsto na godišnjem nivou, ja mislim da je to moguće i veće zato što se ne računaju svi ovi, ako tako Zorana kaže i ako je to samo vezano za građevinarstvo, onda sa svim ostalim granama privrede je sasvim sigurno više. Kud ćete veći efekat, kud ćete važniji efekat, kud ćete nešto bolje i više od toga? Mislim da je to nešto što je od ogromnog značaja za Republiku Srbiju, od ogromnog značaja za našu zemlju.

Kao što vi znate, prema Ustavu Srbije ratifikovani međunarodni sporazumi su po svojoj pravnoj snazi iznad zakona, ali moraju biti u skladu sa Ustavom. Nemojte da smetnete sa uma da smo mi već radili sporazume takve i sa Azerbejdžanom. Vi ste ih radili. Radili smo ih sa Kinom. Radili smo ih sa Rusijom.

Šta je to što nam ovde smeta? Samo to nikako ne mogu da razumem – šta je to što nam ovde smeta? To što neko ko je veoma poznat i priznat u svetu želi da uloži deo svog novca jer ga mi nemamo? Da budemo pošteni, umemo li mi to da uradim onako kako oni to rade? Ne umemo. Da smo umeli, uradili bismo. Sedamdeset godina stojimo i gledamo, plačemo nad svojom sudbinom i pričamo kako je to divno područje, a dole su nam neuređene tri romske mahale u zavisnosti sa koje strane mosta gledate. Dole nam ljudi žive u vagonima. Nismo uspeli da rešimo ni pitanje podzemnih voda baš na mestu gde leže ti vagoni. Nismo uspeli da rešimo ni ovu ložionicu iz perioda Branka Pešića i Tita i ništa od toga nismo uspeli da pomerimo, a sutra bismo mi to samo kad Vučić ne bi bio ovde i mnogo bismo mi to lepše iako u prethodnih 70 godina ništa od toga nismo uradili. Nešto ne verujem ili ako ništa, ne želim da izgubimo još 70 godina. Ne želim još 70 godina da gledamo u nebo i da gledamo u bob da li ćemo danas, da li ćemo sutra, a nikad nećemo ništa jer ćemo na posao da dolazimo u devet ujutro, malo da se izvičemo po kolegijumima i u deset sati već napuštamo Vladu, radimo svoje kombinacije i završili smo posao.

Ovo je težak posao. Za ovo je potreban marljiv, odgovoran, naporan rad i mi ćemo da ga pružimo. Mi smo spremni, gospodine Đurišiću, ja sam čitao izjave vašeg predsednika, gospodina Tadića, on je davao i dobre izjave o „Beogradu na vodi“. Naravno, kao neko u opoziciji mora da se pronađe i neki drugačiji ugao, ali je imao taj stav koji oslikava nekoga ko razume šta je država.

Nemam problem da mi sedimo sa vama, sa svim ljudima koji to žele, kojima pitanja koja su važna za državu nisu pitanja na kojima treba da se stiču bilo kakvi stranački poeni.

Kao što sam rekao gospodinu Čanku, tako ću da kažem i vama i svakom drugom – spremni smo da sednemo da razgovaramo, da svaku sumnju razvejemo. Pozvao je Siniša Mali ljude iz Arhitektonske akademije, kažu da će posle Vaskrsa da dođu, imaju sada nekakve lične obaveze itd. Dakle, sve ćemo da pozovemo, da sednemo, mi nemamo problem sa tim. Mi želimo da te probleme koji postoje zajednički rešavamo, jer to, naravno, neće biti lako da se izvede. Nama je potrebna vaša podrška i pomoć, ne mislim u Narodnoj skupštini u glasu, potrebna nam je podrška i pomoć da bismo to mogli da izguramo do kraja. Zato što, ako se budemo suočavali sa tim, a ja ne mislim da su mrzitelji ti koji su bili protiv izgradnje Ajfelovog tornja, ali mislim da su u pravu bili i Gistav Ajfel i oni iz pariske vlasti i svih arondismana koji su to podržali, da se izgradnji Ajfelov toranj, jer danas Ajfelov toranj ima posetilaca više nego Luver, a teško je da me neko ubedi da baš Ajfelov toranj vredi više od Luvra. To je nešto što mislim da je veoma važno, što mislim da je veoma vredno.

Zato, što se tiče toga da li neko voli svoj grad ili svoju zemlju, ja verujem da svi ovde vole i svoj grad i svoju zemlju i nemam nikakav problem sa tim, osim što neću nikome da dozvolim da više voli ovaj grad nego što ga volimo mi, zato što je sebi dao za pravo da mu to pripada, jer on ako je protiv, on je uvek u pravu, a ako si za, onda nisi nikada u pravu. Biti protiv je uvek lako, najjednostavnije rešenje. Lajbnic je u principu dovoljnog razloga, pronalaženju dovoljnog razloga za sve najlakše tražio i nalazio rešenja. Ići uvek linijom manjeg otpora je ništa lakše. Najteže je raditi, kao buldožer gurati stvari napred i biti napadan ili kamenovan sa svih strana, a ipak uspeti da probijete zid. Ovo što radimo, probijemo zid da bismo mi mogli da živimo bolje.

Mene zanima šta će sutra da kaže šef MMF-a za Srbiju, gospodin Kim de Han, da vidim kako oni ocenjuju naše reforme zaključno sa martom ove godine. Ali, samo vas molim, nemojte da odemo u tu vrstu negativnog odnosa samo zato što smo politički protivnici za nešto gde imamo šansu. Sutra da oni izađu odavde, mi ništa nismo izgubili, mi smo samo dobili, mi kao Beograd, mi kao Srbija samo smo dobili, a to se neće desiti, zato što iza Alabara zna se ko stoji i zna se podržava u tom smislu projekat. Tako to funkcioniše u tim istočnim zemljama. Stoji šeik Muhamed Al Nahjan i tu nema velike filozofije. Oni će želeti zbog prijateljstva prema našoj zemlji, naravno da će želeti da pomognu, ali želeće i da zarade novac. Oni će uraditi sve što mogu da to podignu na najviši mogući nivo, a mi ćemo biti, gospodine Đurišiću, na svim svetskim televizijama među prvim vestima. Prva biznis vest ćemo biti i na CNN i BBS, na svim globalnim mrežama. Čuće se o Beogradu nešto pozitivno. Čuće se o Srbiji nešto pozitivno i dobro, a ne nešto loše. Niko nas neće predstavljati kao nekakve divljake koji se negde bijemo, tučemo ili pravimo ne znam kakve velike Albanije, kao što neki drugi prave danas. Mislim da je to dobro za našu zemlju i ništa drugačije, ništa bolje od toga ne vidim.

Još jedanput vam hvala na tome, hvala na primedbama. Pokušao sam i, naravno, siguran sam da vi niste zadovoljni mojim odgovorima, ali zaista sam se potrudio da na svaku reč i svaku rečenicu koju ste izgovorili pružim iscrpne odgovore. Uvek ću se truditi, to je moj posao, a vas molim da pokušate da to ponekad i objektivno ocenite, a ne samo iz partijskog ugla. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vujović. Izvolite.

DUŠAN VUJOVIĆ: Izvinjavam se, slušali smo pažljivo vašu diskusiju u restoranu dok smo čekali hranu i želeo bih samo jedan dodatak. Drago mi je što pažljivo ovo gledate i komentarišete, ali želeo bih da dodam četiri ekonomska argumenta koji moraju pravilno da se razumeju.

Prvo, ovaj projekat valorizuje resurs koji 70 godina stoji neupotrebljen. To je nedvosmisleno pozitivno ekonomski.

Drugo, on stavlja Vladu Republike Srbije i administraciju Grada Beograda u teške uslove da ispune obećanja koja ni malo nisu laka.

Treće, on privlači inicijalno ogromne investicije od 3,5 milijarde, koje u našoj situaciji predstavljaju prvi test da smo sposobni nešto da uradimo.

Četvrto, jako važno, što provejava u mnogim kritikama, a to je da ovo nije projekat koji isključuje druge investicije, nego privlači druge investicije. Što bi rekli na engleskom „krauding gen“, ovo je projekat koji će privući nove investicije. Ako ovaj projekat bude uspešan, imamo realnu šansu da imamo sekundarne i tercijalne investicije koje će doći posle ovoga, zato što ove investicije privlače druge investitore, privlače investicije u infrastrukturu, u aerodrom, u kargo terminal, u sve ostalo, sve što će biti povezano sa ovim uslovima.

Prema tome, čvrsto sam uveren da četiri ekonomska argumenta, valorizacija resursa Grada Beograda, kapacitet administracije i Vlade i Grada Beograd, inicijalne investicije u fazi kad tek treba da dokažemo svoju sposobnost i sekundarne investicije, sve govore u prilog ovog projekta. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Želite repliku?

(Marko Đurišić, s mesta: Da, repliku.)

Kome?

(Marko Đurišić, s mesta: Premijeru.)

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala.

Da ne bude zabune i nedoumice, da ne ispadne da smo mi koji smo kritikovali donošenje ovog zakona neko ko ne zna ni da pročita zakon, u ovom Predlogu zakona ne postoje nikakvi brojevi koji govore o tome koliki je trošak Republike Srbije za eksproprijacije. Znači, nađite mi stranu, pokažite mi, da ne ispadne da ja ne umem da čitam i da mi ovde ne znamo šta govorimo. Rekao sam šta piše o ekonomskoj računici isplativosti projekta. Mogu vama da verujem na reč ili ne u onome što ste vi pričali sada meni i građanima Srbije, ali ja to do danas nisam mogao da pročitam nigde, da se upoznam sa tim, a treba da danas o tome glasamo na kraju dana.

Javna rasprava se zato vodi, da bi se sve ove stvari u toku javne rasprave razjasnile. Nije sastanak sa predstavnicima Akademije arhitekata posle Uskrsa odgovor na to što nije bilo javne rasprave i što struka iz Srbije nije mogla da da svoje mišljenje. To je sve moralo da se uradi pre. Vi stalno ponavljate da nema rizika, a ja se bojim da ima rizika. Grad Beograd mora da uloži u infrastrukturno opremanje ogroman novac, ovde piše u ovom Predlogu zakona 33 milijarde dinara, da dovede vodu, struju, odvod kanalizacije, da obezbedi saobraćajnu infrastrukturu. Procena je da će se na kraju naplatiti 33,6 milijardi dinara, ali nigde nema garancije da će se to i desiti. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem, prošlo vam je vreme.

Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želeo bih pre svega da vam se zahvalim. Deo toga o čemu ste govorili ima ovde u analizi efekata, to su vam stranice 11. i 12. u obrazloženju. Imate tačno i šta su pozitivni efekti ove investicije. Deo toga nema za ono o čemu sam ja govorio, a to je 850 miliona, odnosno 40 miliona evra. Imate ovde, naravno, i kolike su slobodne površine i kolike su ukupne investicije, koliko će u koju površinu biti od stambenog, poslovnog, komercijalnog i svih drugih prostora. To čak imate ovde u obrazloženju zakona. Međutim, ako je jedna rečenica ta koju sam ja rekao, a koja tu ne piše, a koju mi imamo u papirima, ja sam vam rekao i to je precizan podatak. Dakle, 850 miliona, odnosno 40 miliona evra, u zavisnosti od toga da li govorite o prvoj fazi ili o ukupnoj eksproprijaciji.

Što se tiče razgovora sa bilo kim drugim, slušajte, možemo mi da razgovaramo pet godina, nikada se ne bismo pomerili sa mrtve tačke, zato što kod nas, šta god da radite i da razgovarate, plašim se da ljudi ne žele da napuste svoje tvrde pozicije i kada jesu i kada nisu u pravu. Ponekad je gore za argumente ako ste izneli prave argumente. Ja znam da mnogi ljudi danas moraju da govore protiv, kao i neki ljudi koji treba da govore za a ponekad misle drugačije. Ja u ovo o čemu sam vam danas govorio apsolutno verujem. Verujem svim srcem i kada sam o tome pričao sa gospodinom Đilasom u vreme kada je bio gradonačelnik, on mi je rekao jednu stvar – ja u to ne verujem, meni to deluje bajkoliko, a pomalo se zamislim kada vidim koliko ti u to veruješ.

Ja sam mu to rekao više puta pre dve godine, i mi smo ovo doterali skoro do potpisivanja ugovora, mnogo toga uradili, mnogo toga očistili i što se tiče ulaganja u infrastrukturu, pa šta mi time gubimo Marko? Pa, mi time dobijamo. Pa, nećemo valjda da ostavimo taj prostor da nam propada u budućnosti? Naprotiv, hoćemo da ga gradimo svakako, šta god da je, ko god da je, hoćemo da ga izgradimo da bude drugačiji, da bude neuporedivo lepši nego što je danas. Mi time apsolutno ne gubimo.

Najveći deo budućih infrastrukturnih radova finansiraćemo iz doprinosa. Kada završite prve dve zgrade, onda imate doprinose iz kojih možete da finansirate naredne komunalne projekte. A da vam ne kažem da unutar toga, sem čistog zemljišta, zajednički ćemo kroz preduzeće, dakle, da li će to biti 65-35 ili 70-30 to je stvar pregovora, ulagati, što će reći, oni će opet značajno više ulagati nego mi.

Zaboravio sam da odgovorim nekome od ljudi koji su pozitivno govorili o zakonu. Oni su rekli – dobro je što neće zemljište da pripada njima, što neće da budu vlasnici. Stvarno mislim da je to svejedno. To smo uradili zato što je to, naravno, u skladu sa našim zakonom, za koji nisam siguran koliko je dobar, jer ne privlači dovoljan broj investitora, jer se mi, Srbi, plašimo kao da će neko da nam odnese negde zemlju. Mi nismo naučili da je i zemlje nešto čime se trguje roba, kao i svaka druga roba. Treba da dovedete nekoga ko će to da plati više. Dobro, napravićemo dugoročan zakup, nismo prodali ništa jer smo uvek želeli. Mi nismo u biznis ulagali, nego smo uvek, ako može neka nekretnina više, uvek smo u zidove više nego u posao. Na zapadu je drugačije, zato su uspešniji od nas, zato su ispred nas.

Mislim da je ovo dobra prilika da mi sebe pomerimo i sa određenog načina razmišljanja i da mi hrabro u to uđemo. Čekaće nas bezbroj izazova. Ko zna šta će sve da nas čeka u podzemnim vodama kada budemo pravili tri sprata garaža ispod. Kažu u ispitivanjima – možemo. Napravili smo u ušću i više, možemo i ovde. Da li će to baš da ide tako ili ne, videćemo. Ali, ako su neki uspeli da osam metara ispod visine mora to sve izgrade, pa valjda ćemo i mi uspeti sa savremenom tehnologijom. Valjda to sve možemo.

Apsolutno verujem, želeo sam u stvari da vam kažem, da uprostim u jednoj rečenici. Naša namera je čista kao suza i naša namera je da uradimo nešto za našu zemlju. Nema ovde ničijeg privatnog interesa, niti bilo čega sličnog. Ovde ima ljubavi prema Beogradu, ovde ima ljubavi prema Srbiji i ovde ima želje da zaposlimo ljude, da zaposlimo našu građevinsku operativu, ovde ima potrebe da zaposlimo Srbiju i ništa više.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Zna li Vlada, koliko je već sličnih projekata isti ovaj investitor ponudio i obećavao u drugim državama? Na primer u Nigeriji, u Egiptu, u Keniji, u Siriji, u Turkmenistanu, u Libiji, u Iraku? Da nigde se nije ništa ni započelo, a kamo li privelo kraju ili završilo.

Reč ima Balša Božović. Izvolite.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, predsedniče Vlade, iskoristio bih ovu priliku i pozdravio sve one građane koji su zainteresovani za ovu temu, a neki se nalaze i u ovom domu, neki ispred ovog doma, sve u svemu govori da je ovo tema koja je veoma aktuelna i za kojom je veliko interesovanje u javnosti. Žao mi je što nismo imali javnu raspravu, pa onda nismo mogli da sučelimo negde argumente na nekim drugim mestima, ali evo, pokušaćemo to da uradimo ovde.

Od nas poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, Vlada očekuje da podržimo ovaj specijalni zakon kojim se utvrđuje javni interes, a zatim i poseban postupak eksproprijacije kao i način izdavanja građevinske dozvole, a sve zarad realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Vlada od nas očekuje da glasamo „za“ „leks specijalis“ i tako suspendujemo i Ustav i domaće zakonodavstvo, one sistemske zakone, evropsko zakonodavstvo, međunarodne konvencije koje je usvojio ovaj dom, na koje se Srbija samim tim i obavezala. Svi oni drugi investitori i svi ostali investitori koji žele da bilo šta grade u ovoj zemlji, moraće da poštuju upravo te propise i te zakone i po njima da postupaju. Ali ovaj jedan neće morati, za njega će važiti potpuno, čuli smo, druga pravila. Za sve druge investitore, izvođače, graditelje u Srbiji, važiće svi aktuelni propisi srpskog zakonodavstva, ali za ovog jednog specijalnog, važiće samo taj specijalni zakon o kojem upravo danas raspravljamo u Skupštini Srbije. A zašto je to tako?

Vlada hoće da nekolicinu koja je pregovarala o ovom rekao bih, pre svega, nejasnom tajnovitom poslu, unapred oslobodi, odnosno amnestira od odgovornosti za sve što će se dogoditi u vezi, slobodno možemo reći sa ovom aferom, zvanom „Beograd na vodi“. To hoće Vlada Republike Srbije. Vlada naravno za to ima većinu. Nekoliko puta je to i pokazala. Većina u ovoj Skupštini reaguje isključivo po partijskom ključu. Imali smo priliku na nabrajano mnogo primera da vidimo kako većina u ovoj Skupštini usvaja sve one zakone koji nisu interes građana Srbije, pa čak iako su oni veoma loši.

U čemu je onda suština i zašto Vlada Republike Srbije hoće da ovim zakonom za koji unapred ima većinu, da se razumemo ovaj zakon je već izglasan, mi sada samo koristimo priliku pošto nismo imali pre da raspravljamo o njemu, šta to hoće Vlada Republike Srbije da uradi ovim zakonom?

(Poslanici SNS dobacuju.)

Razumem nervozu, ali da li možete da uspostavite red.

PREDSEDNIK: Izvinite, nisam vas čula zato što tiho govorite danas.

BALŠA BOŽOVIĆ: Da li možete da uspostavite red, da mi dopustite da kažem, pošto poslanici SNS su veoma nervozni.

PREDSEDNIK: O tome nećemo. Dakle, niko ovde nije stručnjak za tu vrstu konstatacije, ali molim vas pustite poslanika Balšu Božovića da završi izlaganje. Izvolite.

BALŠA BOŽOVIĆ: U čemu je suština? Vlada hoće na Narodnu skupštinu Republike Srbije da prebaci odgovornost zato što ima ideju da nečiji privatni interes proglasi za javni interes. Suština je u tome da Vlada Republike Srbije se krije iza većine u ovoj Skupštini i da ne želi zapravo odgovornost za ideju da nečiji privatni interes postane javni, prebaci na vas, gospodo narodni poslanici, koji činite ovu većinu i koji ćete glasati za ovaj „leks specijalis“. I u tome je suština.

Dozvolićete mi zato da i u svoje lično ime i u ime DS, u ime one stručne javnosti koja je imala dosta toga da kaže u poslednjih nekoliko nedelja i meseci na ovu temu, ali i dobrog dela građana Srbije, da izrazim negodovanje, sumnju i protivljenje ovoj nameri.

PREDSEDNIK: Molim poslanika Šutanovca da svog poslanika Balšu Božovića ne ometa. Nemojte mu dobacivati iza leđa, molim vas.

BALŠA BOŽOVIĆ: Molim vas, ne čujem se uopšte.

PREDSEDNIK: Ne mogu, smeh je prirodna pojava, ne mogu sada reći poslanicima da se ne smeju. Molim vas, nastavite. Molim vas, samo malo tiše.

BALŠA BOŽOVIĆ: Obrazložiću zašto sam lično i u ime DS i stručne javnosti i dobrog dela građana Srbije protiv ovakve namere Vlade Republike Srbije.

Da bi građane Srbije uverili u neophodnost izgradnje „Beograda na vodi“ i da će to doneti ne znam koliko dobro građanima Beograda, pre svega, a zatim i ostalim građanima Srbije, Vlada Republike Srbije i Grad Beograd su ponudili dva argumenta. Jedan argument je maketa iz „Geozavoda“ koja se menjala nekoliko puta o čijem autoru ne znamo ništa, a po rečima stručne javnosti koja zna mnogo više od svih nas ovde, pitanje je da li je autor makete ikada i kročio u grad Beograd.

Drugi argument jeste „leks specijalis“. Sve ostalo se svodi na marketing, svodi se na bilborde, na plakate, na obećanje. Ako uzmemo u obzir da projekat „Beograd na vodi“ predlaže stranka koja je već predlagala 100 milijardi evra naprimer direktnih stranih investicija ili kanal do Soluna ili fabriku mercedesa ili fabriku IKEA nameštaja ili fabriku za avionske delove za boing Erbas, onda nam sumnja i u „Beograd na vodi raste“.

Ako uzmemo u obzir da je potencijalni investitor od Vlade Republike Srbije već jednom dobio hotel na Kopaoniku za 600 hiljada dolara manje nego što ga je platila Vlada Republike Srbije i time mu obezbedila ogroman novac na samom početku tog ugovora, onda još uvek i još više raste sumnja da će ovaj projekat biti transparentan, ozbiljan i realizovan.

Ako znamo kako se u ovoj zemlji na neustavan način uzima od penzionera, ako znamo kako se Vlada ponaša prema zdravstvenim radnicima, prosvetnim radnicima, policajcima, vojnicima, onda nas čudi kako Vlada investitoru poklanja najperspektivniji deo zemljišta u Beogradu. To je zemljište građana Beograda, vredi preko pola milijarde evra.

Vlada Srbije krije još jednu stvar. To moram ovde javno da kažem pred građanima Srbije. Vlada Srbije krije koliki su troškovi, ali ne krije samo koliki su troškovi izgradnje ovog projekta, ona krije i ko će te troškove da plati.

Ako uzmemo u obzir izmeštanje železničke stanice, izmeštanje autobuske stanice, Lastine stanice, uređenje zemljišta, čišćenje, komunalno opremanje, infrastrukturu, završetak interceptora, izmeštanje železničkih koridora koji podrazumevaju, zatim, izgradnju mosta preko Vinče, železničko drumskog, izgradnju metroa, opremanje Prokopa i završetak tog projekta, zatim opremanje Zemunske i Novobeogradske stanice. Troškovi nabrojanog, po rečima stručnjaka su preko tri i po milijarde evra.

Ko će to da plati? Platiće građani Srbije. Svaki zaposleni građanin Srbije, a ima ih nešto ispod milion i 700 hiljada u Srbiji svega, biće ih sve manje, platiće preko dve hiljade evra direktno investitoru u džep. Da prevedem na jedan drugi primer. Narednih 12 godina uštede od smanjenih penzija i plata će se trošiti da bi se troškovi ovog projekta kao jedan veliki preduslov platili, preduslov da investitor uloži svoj prvi dinar.

Od svog prvog dinara investitor će napraviti pet i otići će iz Srbije. Ideja Vlade Republike Srbije da ovaj projekat radi nekolicina, da zaradi nekolicina, a da plate građani Srbije jako je loša ideja i nije u interesu građana.

Zato ćemo Vladi danas lično, u ime poslanika DS postaviti nekoliko ključnih i suštinskih pitanja, na koja na žalost unapred znamo odgovor.

Postoji li ugovor o gradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji. Postoji li bar predugovor o izgradnji „Beograda na vodi“? Ne postoji ni to. Memorandum ne obavezuje nikoga i nije obavezujuć ni za jednu stranu.

Ima li država Srbija ikakvu garanciju, pre nego što naravno obruka sebe pred svetom i okruženjem i pogazi svoj Ustav i sistemske zakone, ima li ikakvu garanciju da će se izgraditi sve što se obećava na toj maketi? Nema.

Garantuje li iko Srbiji obeštećenje ukoliko investitor slučajno odustane od projekta posle izgradnje jedne ili dve zgrade? Ne garantuje.

Ima li država Srbija preko toliko unesrećenih i oštećenih od majskih poplava, prošlogodišnjih, pametnija posla nego da baca tri i po milijarde evra na luksuzne stanove, poslovni prostor?

Obećavaju se tri milijarde direktnih investicija, a znamo da je u Srbiji ušlo svega sto dinara? Treba li nam milion kvadrata luksuznog stambenog i 750 hiljada kvadrata luksuznog poslovnog prostora ako znamo, a gospodin Vujović sam siguran zna, kakvo je tržište nekretnina u Srbiji, koliko je niska tražnja i koliko praznog poslovnog i stambenog prostora zuji prazno u glavnom gradu, da ne pričam o ostatku Srbije?

Zna li Vlada, koliko je već sličnih projekata isti ovaj investitor ponudio i obećavao u drugim državama? Na primer u Nigeriji, u Egiptu, u Keniji, u Siriji, u Turkmenistanu, u Libiji, u Iraku? Da nigde se nije ništa ni započelo, a kamo li privelo kraju ili završilo. To Vlada Srbije vrlo dobro zna.

Da li je Agencija za borbu protiv korupcije rekla da je ovaj poslovni dogovor veoma sumnjiv i da su otvorena vrata korupciji? Jeste.

Da li je transparentnost Srbije rekla za ovaj projekat da se odvija daleko od očiju javnosti i da je ne transparentan? Jeste.

Da li je 15 uglednih beogradskih advokata podnelo inicijativu da se ovaj zakon povuče kao tačka dnevnog reda zato što se krši Ustav i zato što se ugrožava pravo na privatnu svojinu građana Srbije? Boga mi, jeste.

Da li je Vlada upoznata sa protivljenjem ovom projektu od strane Akademije arhitekture Srbije, koja je iznela svoju deklaraciju o „Beogradu na vodi“ kao proglas javnosti? Jeste.

Zna li Vlada da Srpska akademija nauka i umetnosti kada već razgovaramo o struci ima duboke i suštinske primedbe kada je upitanju projekat „Beograd na vodi“? Zna Vlada Republike Srbije to vrlo dobro. Da li je Vlada čula za protivljenje domaće i strane stručne javnosti? Jeste, čula je.

Zna li za negativna mišljenja Građevinskog arhitektonskog fakulteta, pojedinaca, doajena arhitekture u glavnom gradu gospodina Dragoljuba Bakića, Bojana Kovačevića, akademika Brane Mitrovića, arhitekte Branislava Jovina, najvećih autoriteta sa Saobraćajnog fakulteta, Inženjerske komore, Međunarodne mreže za urbano istraživanje? Zna Vlada i za njihova protivljenja.

Znaju li građani zašto je ovo zemljište na području savskog amfiteatra nije raspisan, na primer, međunarodni konkurs za idejno rešenje kao što to dolikuje svakoj evropskoj i svetskoj metropoli, a tek onda i javni tender za investitore, izvođače radova? Građani mogu samo da pretpostave, a da sam na mestu Vlade Republike Srbije, ne bih potcenjivao građane.

Dame i gospodo, danas se suočavamo sa zakonom za koji postoji apsolutna većina, većina kao što su nekoliko puta pokazali poslanici SNS može sve.

Možete naravno, nakon današnjeg dana ili nakon amandmana, izglasati da je zemaljska kugla kockasta, ali to nije istina. Uvek postoji sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu onaj čuveni primer – većina je u antičkoj-grčkoj glasala za Sokratovu smrt, danas je Sokrat živ, a ona većina koja ga je osudila na smrt odavno je zaboravljena. Biti u većini za građane Srbije, ne znači i biti upravu. Zato naglašavam sledeće.

Ovim zakonom oduzima se dostojanstvo Beograđanima i Beogradu, gradu zbog kojeg se vodilo preko 115 ratova, koji je rušen 44 puta da bi se na kraju u njegovom centru grada šta je izgradio Abu Dabi. To neće proći. Ovim zakonom, što je najvažnije, oduzimate dostojanstvo građanima Srbije koji nemo gledaju kako se pred njihovim očima Savski amfiteatar predaje u ruke specijalnom investitoru. Građani koji nemo gledaju kako se njihovim novcem finansiraju propali projekti. Građani na kraju, Srbije, nemo gledaju kako i premijer Republike Srbije, i gradonačelnik Beograda više zastupaju interese investitora Igl Hilsa, nego građana Beograda i Srbije. Zato svima mora da bude jasno nakon svega ovoga što je rečeno, Vlada Republika Srbije ne može da se sakrije iza većine u Narodnoj skupštini Republike Srbije i nikada neće moći. Pošto, i dalje jedva mogu da završim svoje izlaganje.

PREDSEDNIK: Samo malo, samo malo, evo pri kraju smo.

BALŠA BOŽOVIĆ: Pošto i dalje jedva samog sebe čujem, pošto dostojanstvo sigurno ne možete oduzeti nama koji smo protiv ovog zakona i lično i poslanički klub Demokratske stranke će glasati protiv leks specijalisa.

Samo mogu da kažem svima hvala na pažnji koja je bila više neko spektakularna i želim sreću i Vladi Republike Srbije i većini u ovoj Skupštini u pokušaju da se legalizuje nešto što predstavlja pljačku građana Srbije, a sigurno ne predstavlja interes građana Srbije. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Prvi se po povredi Poslovnika javio Dragan Šutanovac, pa onda Vladimir Pavićević, pa onda Zoran Babić. Izvolite.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Gospođo predsednice, dame i gospodo, članovi Vlade, uvažene kolege koje očigledno nemate razumevanja za glas opozicije, javio sam se da reklamiram član 106.

(Zoran Babić, s mesta: Gde je opozicija? Ko je opozicija? Šta radi Bojan Pajtić u Vojvodini?)

Kolega Babiću, Demokratska stranka je opozicija, kolega Babiću, i sada dobacujete.

PREDSEDNIK: Molim oba poslanika i Šutanovca i Babića da ne komuniciraju preko sale. Molim vas.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Molite mene da ne komuniciram…

PREDSEDNIK: Ne niste čuli.

DRAGAN ŠUTANOVAC: … sa dotičnom personom koji mi dobacuje kada govorim, a vi ste mi dali reč?

PREDSEDNIK: Hoćete da kažete šta imate o članu 106?

DRAGAN ŠUTANOVAC: Svakako, upravo sam se zbog toga i javio, što moj uvaženi kolega Balša Božović nije mogao svoje izlaganje da iznese kao svi ostali poslanici koji su danas govorili, uključujući i premijera. Nije mogao zato što je za vas smeh opravdan u parlamentu.

Znate, kada premijer kaže – Došao sam sam u Skupštinu; a mi se ne smejemo, a on nije sam, to nije zato što nije smešno, nego zato što smo pristojni da to ne radimo.

PREDSEDNIK: Recite mi član 106, obrazloženje?

DRAGAN ŠUTANOVAC: Za vreme govora narodnog poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način, itd.

Vi ste gospođo predsedavajuća, čak imali razumevanja u odnosu na ove koji su dobacivali i sada dobacuju.

Gospodine premijeru…

PREDSEDNIK: Ne možete da se obraćate premijeru.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Da li ste imali danas bilo kakav problem…

PREDSEDNIK: Ne možete da se obraćate premijeru u povredi Poslovnika.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Ja se vama obraćam, a vi prenesite premijeru.

Dakle, ceo dan, sedam sati slušamo izlaganja.

PREDSEDNIK: Hvala vam, neću sve zapamtiti za dva minuta. Hvala.

Dužna sam da vam odgovorim o članu 106.

Možete sesti. Zahvaljujem vam na vašem izlaganju.

Dakle, da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, stav 1. Ja sam pažljivo slušala poslanika Božovića.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Što ga niste opomenuli?)

Niko ne može da prekida govornika, niko ga nije prekidao.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nije?)

Nemojte mi dobacivati, molim vas.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Smeta vam kad ja dobacujem?)

Ne, meni ne smeta. Ja ništa nisam rekla šta mi smeta – šta mi ne smeta. Isto bi vas molila da kada izlažete povredu Poslovnika ne analizirate mene. To isto nije u skladu sa Poslovnikom, a, ono što sam ja rekla da smeh nije štetan, ja ću vam preporučiti knjigu Umberta Eka, verovatno ste čuli za tog pisca, „Ime ruže“, koliko je smeh opasan i koliko je dobar.

Možemo da nastavimo diskusiju o tome kada i vi pročitate taj roman, pa ćete shvatiti šta sam želela da kažem u toj rečenici. Ne mogu da prekidam smeh u sali.

Ono što želim još da vam dodam, dakle, sigurno ste mnogo putovali ranije po svetu, posećivali parlamente, dozvoljeno je da poslanici na određene načine negoduju kada se ne slažu sa nečijim govorom. Očigledno se većina poslanika ovde od 250 ne slaže sa govorom poslanika koji je govorio poslednji u nizu govornika.

Lupaju hemijskama u Britanskom parlamentu, u Škotskom parlamentu viču „ua“, prema tome, od njih možemo samo da naučimo kako se to na jedan određeni način radi, a ne prekoračuje se granica, dakle, ne upotrebljavaju se reči „stoko“, „đubre“, itd. To ćete me razumeti, sada u ovom drugom delu odgovora.

Da li želite da glasamo o povredi Poslovnika?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Da.)

Zahvaljujem.

Reč ima dr Vladimir Pavićević, povreda Poslovnika.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Republike Srbije, predsedniče Vlade i ministri u Vladi Republike Srbije, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, vi ste malo pre tokom govora narodnog poslanika gospodina Balše Božovića prekršili član 108. Poslovnika Narodne skupštine u čijem stavu 1. piše – O redu na sednici Narodne skupštine stara se predsedniku, u ovom slučaju predsednica Narodne skupštine.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, mi danas raspravljamo o jednoj važnoj temi, po rečima predsednika Vlade, o jednoj temi koja je uporediva sa raspravom o ugovoru o zajmu, građenju i eksploataciji naše železnice koja je vođenja u Skupštini, ne Republike Srbije, u martu 1881. godine.

To poštovana predsednice znači da dok jedan narodni poslanik govori ovde, drugi narodni poslanik ne sme da mu dobacuje, a gospodinu Božoviću su dobacivali gospodin Zoran Babić, gospodin Vladimir Đukanović, gospodin Girić, gospodin Peranović, svi zajedno su govorili „hajde, koliko“ itd, poštovana predsednice.

(Aleksandar Jovičić, s mesta: I ja sam.)

Vaša je obaveza bila, poštovana gospođo Gojković, da poslanicima SNS kažete kao jednu vrstu upozorenja da naša velika sala doma Narodne skupštine nije sala za mitinge stranke, da je ovo sala svetilište našeg političkog života…

PREDSEDNIK: Hoćete li samo malo tiše, sve je u redu što govorite, molim vas?

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Ne mogu tiše kada i dalje poslanici Napredne stranke meni sada dobacuju ovde.

PREDSEDNIK: Srpske napredne stranke.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Srpske napredne stranke, poštovana predsednice.

PREDSEDNIK: Hvala.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dakle, vaša je obaveza bila da ih upozorite kako bi ste uspostavili red na sednici. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala što ste me upozorili na moju obavezu da poštujem član 108. i staram se o redu na sednici Narodne skupštine i zaista, nastaviću da vodim sednicu na način na koji sam vodila dok nije krenuo set povreda Poslovnika na koje građani baš nemaju neko najbolje mišljenje.

Dođite kod mene u kabinet pa ćete prelistati šta građani pišu i kakve mejlove.

Molim Natašu Vučković da mi ne dobacuje dok obrazlažem član.

Obrazloženje je da nije povređen član 108. stav 1, kako ste rekli, ali ako želite mi ćemo glasati naravno?

(Vladimir Pavićević, s mesta: Da.)

Pozivam vas da budete prisutni. Zahvaljujem.

(Zoran Babić, s mesta: Replika.)

Zoran Babić, replika na koga?

(Zoran Babić, s mesta: Replika na izlaganje Balše Božovića.)

Premijer je tražio da odgovori, ja se izvinjavam. Izvolite.

«Što se tiče izgradnje Beograda, umem i da kosim i brus da koristim…»

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, razume se da sam sa pažnjom saslušao sve primedbe i u jednoj stvari sam saglasan sa gospodinom Božovićem, da je teško govoriti u sali u kojoj vas ljudi ne slušaju i u kojoj ljudi ne brinu o koncentraciji onoga koji govori.

Argumenti koje je izneo gospodin Božović, pokušaću da na svaki od njih odgovorim i videćete i sami da to zaista nisu argumenti.

Rekao je gospodin Božović da nemamo javnu raspravu. Mi smo odustali od hitnog postupka kojem su on i njegova stranka uvek pribegavali, odustali da bi bilo dovoljno vremena da se u javnosti govori, da se pripreme svi, da se pripreme političke stranke, da se pripreme i oštećeni tajkuni, da se pripreme svi i da počnu da deluju na javnost na svoj način i ušli smo u običajenu regularnu proceduru. Svako je imao dovoljno vremena da se spremi, da organizuje skupove, sve što je želeo.

Doći ćemo posle do stručne javnosti i videćete kako izgleda ta stručna javnost i videćete kako nekada koriste njihove argumente, a kako im nekada ti argumenti su veoma strani.

Kaže gospodin Božović i to zaslužuje nešto što je vredno pažnje, sve ostalo su bili uglavnom besmisleni politički argumenti, ali zaslužuje nešto što govori i o suspenziji zakona i Ustava posebnu pažnju.

Još jedanput vas pitam gospodine Božoviću – ko je bio na vlasti 2009. godine i ko je doneo zakon od svega pet članova kojim ste privatniku, ne znate ni sami kome, dali mnogo veće bogatstvo i mnogo veće pravo korišćenja srpskih resursa, nevidljivoj danas za sve građane Srbije, reč je o „Jugorosgasu“, dali ste im tu mogućnost leks specijalisom koji je išao po hitnom postupku u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Broj je „Službeni glasnik Republike Srbije“ da se ne biste pravili da ne znate gde je 104/2009. Ima svega pet članova, a četvrti i peti su ovako naročito značajni. U svemu ostalom što nije uređeno ovim zakonom primenjivaće se Zakon o eksproprijaciji, a peti je ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku“.

Kada dajete nekim privatnicima u ruke da bi imali privatne interese da ostvaruju, a da ništa ne urade za svoj narod, pošto još niko ne zna šta je narod, šta su građani Srbije i šta je država Srbija ovim dobila.

Pokušao sam u početku današnje rasprave da objasnim, obrazložim pravni osnov i usaglašenost sa Ustavom. Govorio sam o Evropskoj konvenciji o evropskim pravima, govorio sam o praksi Evropskog suda za ljudska prava. Zaista mi je žao što niste slušali.

Kažete samo je jedan specijalni investitor za sve druge će da važi ista pravila. Nisu važila za sve ista pravila. Za ovog nisu važila ista pravila, ne znamo da je dinar uložio. Nikada nismo čuli. Nikada nismo videli. Ne znamo kome su te pare i u čijim džepovima završile. U džepovima građana Srbije nisu.

Što se tiče ovih investitora, ima samo jedna razlika. Svi investitori koji misle da ulože 100 miliona evra u našu zemlju možemo sa njima da pravimo posebne dogovore, možemo sa njima da razgovaramo i na skupštinskom i na Vladinom nivou. Još nismo imali ni jedan slučaj da je neko došao i da je odjedanput taj novac uložio u našu zemlju. Još nam se to nije dogodilo u poslednjih 15 ili 16 godina.

Kažete, gospodine Božoviću, da je ovo nekakva afera i tajnoviti posao ja sam došao ovde, gospodine Šutanovac, visina vaših decibela ne govori u snagu vaših argumenata, kada sam rekao sam mislio sam lično da govorim, a ne da sam, nisam toliko slep da ne vidim da oko mene ima više od polovine članova Vlade i ostalih ljudi koji o tome mogu da govore. U tom tajnovitom poslu nema ni jedna tajna, ni jedna tačka, ni jedan ugovor, predugovor, ni jedan memorandum. Ama baš ništa nije tajna.

Za razliku od ugovora koje ja i dalje ne mogu da prikažem, a koji ste vi sklapali, gospodine Božoviću, mi smo sve naše ugovore otvorili, ali vaše još ne smemo. Ne smemo zato što nam stoje striktne zabrane i crnilo na tome da ćemo da prekršimo sve zakone ako vaše ugovore otkrijemo, i to jedan ugovor o Fijatu veoma važan, a ima i drugi ugovor za koji ne razumem zašto nije otkriven i koji govori o tajnovitim poslovima. Nismo mi ovde uzeli tri miliona evra od „Metals banke“, odnosno od „Razvojne banke Vojvodine“ bez ikakvih menica, bez ikakvih garancija i nismo mi ovde dužni tri miliona evra narodnih para, nego vi. Vi te pare niste vratili, a ne mi. To su narodne pare. Ja verujem da će Transparentnost Srbije da se oglasi o tome i da će Nemanja Nenadić da nam objasni nekoliko stvari po tom pitanju, uveren sam u to.

Kažete da Vlada prebacuje odgovornost na Skupštinu. Vlada ne prebacuje nikakvu odgovornost, Vlada se ovim ponosi i Vlada ništa ne krije. Vlada radi ono što je najbolje za zemlju. Vlada nam radi ono što je najbolje za njene građane.

Kažete – ne zna se koje radio maketu. Pa, zna se ko je radio. Kažete – nikada nije bio u Beogradu. Ne znam kad ste vi bili u Beogradu, gospodine Božoviću, ali ovo su radili ljudi iz Zavoda za urbanizam Grada Beograda koji bi trebalo da poštujete.

O toj ideji su govorili ljudi iz vaše vlasti, iz vaše vlasti koji su sve vreme insistirali na tome i to nazivali Menheten u Beogradu, i to ću upravo da vam pokažem, Menheten na Savi, izvinjavam se, tako su ga nazvali. Ovo je Blicov list „24 sata“ koji im je služio u izbornoj kampanji. Ovo je godina 2008, verovatno je nekakva kampanja, pogledajte savski plato postaće beogradski Menheten. Saopštava nam gospođa Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda. Kako to od Menhetna na Savi, koji vam je bio očigledno izborni adut, kojim ste se dičili i ponosili odjednom se stidite Menhetna? Odjednom vam Menheten u Beogradu ne odgovara, odjednom je to protiv interesa građana Srbije. Kada vam treba za izbore onda je to dobro, a kad neko drugi sa vaših reči, praznih reči, pređe na dela onda je u tome problem. Ja mislim da građani Srbije ovo odlično vide i još bolje razumeju.

Kažete, isto ono kao što je sa „Mercedesom“ i „Ikeom“. Ta „Ikea“ se muči već 16 godinu, 15 godinu da uradi nešto u Srbiji i konačno će u roku od 20 dana da dobije lokacijsku dozvolu za više svojih pogona u Srbiji.

Ne znam čemu ste se radovali oko „Mercedesa“ kao da sam ja tamo stajao sa nekim nepostojećim čovekom, a ne sa direktorom „Mercedesa“ za jugoistočnu Evropu. Ove godine će se proizvesti najmanje 50 mercedesovih autobusa u „Ikarbusu“ koji ste uništili, gospodine Božoviću. Doveli ste do toga da ostane 250 radnika, koji nisu imali plate, koji nisu imali primanja. Vi ste dotle doveli „Ikarbus“, a mi ga podižemo i imaće više od 300 radnika koji će imati platu, hleb i budućnost, budućnost za tu fabriku, koji će podizati naš BDP. Šta vam tu nije dobro? Čemu se tu niste obradovali? Izgleda tome, što će i to da uspe, a niste očekivali zato što sami niste mogli ništa od toga da napravite.

Rekli ste više puta – uzimate od penzionera, zdravstvenih radnika, policajaca, vojnika. Vi ste im uzeli budućnost, uzeli ste im nadu. Vi ste nam uzeli zemlju. Vi ste nam pojeli svaku šansu u prethodnih 15 godina. Vi ste i dalje na vlasti, osim što ništa na toj vlasti ne radite. Vi imate nekakve vlade u hladovini ili senci, kako god hoćete, svakog petka u radno vreme. Što ne radite u to radno vreme? Što ne radite drugim radnim danima? Kada je to kada radite? Kada je to kada radite, ako ne radite radnim danima, da ne očekujem da radite ne radnim danima?

Kažete – od penzionera su uzeli. Podsećam vas, mi smo preduzeli mere koje je pozdravio ceo svet: MMF, Svetska banka, EBRD, EIB i svi drugi. Zašto? Zato što je to bio jedini način da nam zemlja ne ode u bankrotstvo posle vaše vladavine u kojoj ste uništili i urušili sve što ste stigli. Vladali ste 15 godina i nastavljate da vladate i još nam se predstavljate kao nekakva opozicija. Čovek je 12 godina predsednik Vlade i niko ne zna šta radi, gde radi, kada radi.

Pogledajte kakav je odnos bivšeg režima na republičkom nivou i trenutnog, dakle, aktuelnog vojvođanskog režima. Kažu – to je najperspektivnije zemljište. Na tom najperspektivnijem zemljištu, u prethodnih 15 godina, ne 15, već 20 godina, koliko ste bili u gradskoj upravi na vlasti, niste uspeli ni travu da pokosite. Toliko, koliko je to zemljište bilo najperspektivnije. Ni kosu, ni brus niste umeli u ruke da uzmete, pa da pokosite, a ne nešto da napravite i da izgradite. Na tom najperspektivnijem, za koji vi znate da vredi pola milijarde. Javio vam neko.

Kažete – krijemo troškove izgradnje. Apsolutno ništa ne krijemo i za razliku od vas, koji ste 2013. godinu u gradu Beogradu završili sa deficitom od 20,25, mislim da je to svetski rekord za sve glavne gradove bilo koje zemlje na kugli zemaljskoj… Mi ćemo, uz sva ulaganja i uz sve investicije, imati deficit u gradu do 7,5 odsto, a na republičkom nivou pokušaćemo da idemo do 4,2, iako je dogovor sa MMF 4,75.

Pričali ste ovde nešto što mi je bilo neverovatno i nisam mogao da verujem da vi to govorite. Dugo ste u gradskoj politici, pa kažete – koliko će da nas košta izmeštanje Železničke stanice. To ste valjda vi radili 20 godina. Računao sam da ste vi to radili. Niste radili na tome? Šta ste radili? Od 1972. godine treba da se radi. To vam je kao ono – jesi li ti muzičar? Nisam.

Onda kaže – pa to ima veze sa izgradnjom metroa. Jel ste vi potpisivali memorandume za izgradnju metroa koji nikakve veze sa „Beogradom na vodi“ nije imao sa firmama „Aftom“ i „Ežes“, ako se ne varam. To je gradonačelnik Dragan Đilas potpisivao. Kakve to veze ima sa „Beogradom na vodi“? Jeste, mi ćemo sada pokušati da promenimo trasu pa će možda da ima, ali tada kada ste vi potpisivali nikakve veze nije imalo. Kakve veze obilaznica ima, to je stari saobraćajni čvor, koliko Mrkonjiću, 25 – 30 godina se radi na tome. Kakve to veze sada ima sa „Beogradom na vodi“?

Više ni sami ne znate šta ćete da kažete pa tek onako da se sa nečim izađe u javnost da bismo nešto rekli. Onda kažete – to sve zajedno košta tri i po milijarde. Dobro je, spustili ste sa devet milijardi, ali kakve to veze ljudi ima sa svim ovim?

Nama ukupni troškovi, sve zajedno što ćemo da radimo i mi i investitor i sve drugo oko infrastrukturnih nadzora na samom području „Beograda na vodi“ dok traje u svim fazama neće izaći više od 270 miliona evra. Gde ste vi došli do tri i po milijarde? Šta ste vi ovde računali?

Kažete – ima li ugovor? Nema ugovor, da ima ugovor, da je bio u skladu sa zakonom ne bi nam bio potreban ovaj zakon. Ista je stvar i sa predugovorom. Kažete – imamo li garancije ako ne urade? Gledaćemo da nađemo nekakve garancije, ali pare daje investitor, a molimo vas da nam nađete samo jednog investitora, ne treba tri milijarde da da, samo da nam ponudi 100 miliona evra za nešto, za bilo šta. Da nam ponudi 100 miliona evra, a mi ćemo to odmah da prihvatimo i da kažemo – potpuno ste u pravu, možemo to da uradimo.

Kažete – šta će da kaže narod koji je poplavljen? Ne znam šta će da kaže narod koji je doživeo zemljotres u Kraljevu ili u Mionici, a koji nikada nije dobio dobar deo svojih kuća za koje su podignute brojne krivične prijave za malverzacije i kriminal. Za poplave znam da smo uradili iako su to bile najteža elementarna nepogoda koja je zadesila našu zemlju, znam da smo uradili mnogo više. Ljudi nikada do kraja neće biti zadovoljni, ali mislim da smo mnogo uradili. Sutra još jednom da vas pozovem, dobrodošli ste kao narodni poslanik u Krupanj, otvaramo fabriku i dajemo 120 rešenja radnicama u Krupnju koji je bio teško pogođen majskim poplavama i dobro bi bilo da kao narodni poslanik tome prisustvujete.

Kažete – znamo li mi kakva je tražnja za nekretninama? Znamo, malo se popravlja, nešto je bolja nego u vaše vreme. Nije dobro, biće bolje. Kažete – ugledni advokati potpisali, među tim uglednim advokatima je, kada govorimo o tim imenima i gospodin Srećko Pecikoza. Čovek poznat, ugledan po svom ulaganju u Opštinu Surčin. Obećano 80 miliona evra ulaganja, uloženo nula dinara, naravno. Sada za nekih mesec dana ističu svi rokovi pa ćete biti sa svim u potpunosti upoznati. Razume se da projekat „Beograd na vodi“ tome smeta.

Kažete – SANU i veliki stručnjaci, a među njima pominjete stručnjaka Branislava Jovina. Branislav Jovin je veliki stručnjak, tačno je. Jel to onaj isti Branislav Jovin kojem niste dali da se pojavi na televiziji dve godine koji je bio najveći protivnik mosta na Adi, onaj koji je govorio da je tu u pitanju nekakav manifetluk i lopovluk, jel o njemu govorite? Jel o istom Branislavu Jovinu govorimo?

Gospodine Božoviću, ja sam u ovom gradu rođen, u ovom gradu sam odrastao i politikom se dugo bavim. Znam svakog od tih ljudi i znam šta je ko i kada govorio. Vi ste malo mlađi od mene, zato će vam biti potrebne još godine da naučite sve o tim ljudima i da vidite ko je šta od njih u neko vreme govorio i ništa loše kada ovo govorim ne mislim, samo imajte u vidu da ne potcenite političkog protivnika, jer možda taj ima nešto više iskustva.

Kažete – međunarodni konkurs, e moji prijatelji, sada vidite šta smo mi sve kroz konkurse prošli, a uradili ništa. Evo su arhitektonsko-urbanistički konkursi koji su organizovani za značajne prostore u Beogradu. Opšti javni anonimni dvostepeni i otvoreni konkurs za idejno arhitektonsko konceptualno rešenje i prostorno programsku analizu rekonstrukcije i dogradnje Narodnog muzeja u Beogradu 2010. godine, išao, nije prošao, nerealizovan. Otvoreni međunarodni anonimni jednostepeni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje za novi objekat Centra za promociju nauke u Bloku 39 na Novom Beogradu, Republika Srbija, idejni planski razvoj za kampus nauke i umetnosti 2010. godine, sećate se kako je to slikano na televizijama, kako je Boža Đelić bio veliki glumac i velika zvezda. Razume se, zaboravilo se na to i nerealizovan je.

„Terazijska terasa“, a.d. za osiguranje, „Evropa Internacional“ Beograd, „Energoprojekt“, „Holding“, „Enjub“ i preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Jugoslavijakomerc“ u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda i Savezom arhitekata Srbije. Konkurs za izradu idejnog rešenja parternog uređenja centralne javne površine dela „Terazijske terase“ u Beogradu 1998. godine – nerealizovan.

Isto to 2006. godine, rešenje poteza od „Terazijske terase“ prema Savskom amfiteatru – nerealizovan. Blokovi 25, 26 2007. godina – nerealizovano. Trg Slavija u Beogradu 2005. godina – nerealizovano. Trg Slavija u Beogradu 2012. godina nerealizovano. Novi Beograd i Savski amfiteatar 1985. i 1991. godine – nerealizovano. Beton hala, raspisano 2011. godine – nerealizovano. Spomen obeležje stradalim radnicima 1999. godine za 2013. godinu – nerealizovano. Blok 42 Novi Beograd, urbanističko arhitektonsko rešenje autobuske i železničke stanice Novi Beograd i poslovno-komercijalni kompleks Blok 42 u Novom Beogradu 1996. i 2014. godine – nerealizovano. E mi hoćemo gospodine Božoviću da nešto bude realizovano u ovoj zemlji, a ne da pravimo lepe slike za novine.

Kažete – većina može sve, nisam znao da ste sebe preobrazili u Sokrata. O Sokratu sam imao veoma visoko mišljenje, a onda ste govorili da se to uči na Pravnom fakultetu, moram da vam kažem da nije nikakva većina u parlamentu, pošto ste se većini u parlamentu obraćali, presudila Sokratu, već je atinski sud presudio Sokratu. Dobro je, voleo bih da ste tu istrajali do kraja na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Takođe bih želeo da vam ukažem na činjenicu da kada govorite o tome da ćete nešto da radite, nemojte kao Boga vas molim da pretite, nemojte jer smo slušali priče o ukrajinskom scenariju. Danas slušamo od Edija Rame o tome kako će on da ujedinjuje Albaniju i Kosovo. Slušali smo od vas u izbornoj kampanji o ukrajinskim scenarijima, slušamo svaki dan kako će nekakvi neredi da budu, jer ćete vi da štitite negde nekoga. Kao Boga vas molim, držite se vi zakona, držite se svoje poslaničke klupe. Imate sva prava ovog sveta da izgovorite šta hoćete, da uradite šta hoćete, ali u skladu sa zakonom. To da vi pretite da ćete nešto da dozvolite ili nećete, to vam niko u ovoj zemlji, u skladu sa zakonom neće dozvoliti. Mene da plašite time, to vam je kao da mečku plašite rešetom.

Na kraju, kažete – zastupate interese „Igl Hilsa“, a ne zemlje. Gospodine Božoviću, ja zastupam interese zemlje i interese naših građana. Ja sam u svakom trenutku, u svakom trenutku, a nisam siguran za sve, kada vi pomislite spreman da odem bilo gde da se proveri na bilo koji način da li sam od bilo koga ikada uzeo jedan jedini dinar, osim onoga što sam dobio kao sopstvenu platu. Niko u Srbiji vam to nije rekao i niko vam spolja to nije rekao. Molio bih vas da se prema poštenim ljudima ne odnosite na takav način.

Istina je da je Tijanić davno ispravno govorio da se svako kreće u krugu sopstvene pokvarenosti, ali ja nisam sasvim saglasan sa njim i želim da verujem da ljudi moraju da polaze od respekta i poštovanja prema onim drugim ljudima.

Kada kažete – to je pljačka, pljačka je to što ćemo tu trulež, to ruglo, te olupine, te udžerice da sklonimo i da napravimo velegrad, što ćemo da pokušamo da zaposlimo ljude, da zaposlimo građevinsku industriju, što ćemo da pokušamo da donesemo nešto novo, jedan novi evropski dug, da donesemo nešto što je velika stvar za ovu zemlju, mislim da je to nešto najpoštenije i najbolje što je zemlji moglo da se dogodi. Ako mislite da u tome što ćete da izgovarate reči uvreda da ste time postigli svoj cilj, ja nemam ništa protiv toga, ali vas molim još jedanput da mi objasnite da čuju građani Srbije pod kakvim uslovima je vaša stranka dobila kredit od „Razvojne banke Vojvodine“, zašto ga niste vratili iako je prošlo tri godine, kada ćete da vratite narodne pare?

Što se tiče izgradnje Beograda, umem i da kosim i brus da koristim. Pozvao bih i vas da negde pokosimo nešto trave, da bar nešto i po tom pitanju uradimo dodatno, a video sam da do sada ni to niste mogli da napravite. Gledajte da se malo ugledate na one koji će to da urade i koji će i mnogo više od toga da urade.

Kada pričate o tome da se ništa nije videlo, poštovani gospodine Božoviću, pre nego što mi odgovorite za ovaj kredite „Razvojnoj banci“, ne zaboravite da imam tekst ispred sebe ugovora, pa ću ja da ga čitam narodu malo posle, samo da vam kažem – ljudi u Srbiji hoće da vide stvarne rezultate, a ne to koliko ćete tvitova dnevno da pustite i koliko ćete uvreda u vašim novinama na moj ili na račun drugih ljudi da pustite. To nije mnogo važno. Važan je rezultat i važna je budućnost Srbije. Pozivam vas da nam se u tome pridružite. Dobro došli sutra u Krupanj gde ćemo da oživimo „Krupanjku“, koju ste uspeli da uništite, a i neki pre vas. I tamo će ljudi ponovo moći da počnu da rade, kao i u mnogim drugim mestima širom Srbije.

Hvala vam na pažnji i dobro došli ste da pomognete u ovom poslu.

PREDSEDNIK: Reč ima Balša Božović. Izvolite.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Malo nije ravnopravno kada neko govori 25 minuta, a ja imam samo dva minuta vremena da odgovorim. Ali, evo potrudiću se da uz svu graju i dobacivanje …

(Narodni poslanici SNS pričaju u glas.)

(Predsednik: Molim vas, samo tiše.)

… makar odgovorim na nekoliko stvari.

Prvo, što se tiče kredita, naravno da me vrlo zanima ta tema iz prostog razloga što je DS uzela kredit od 360 miliona dinara, vratila 480 miliona dinara po kamati od 16,8 odsto, što je najbolji posao u istoriji te banke. Ali se isto tako nadam da ćete i vi reći kako i na koji način ste uzeli dva kredita od „Univerzal banke“ koja je posle toga propala.

Što se tiče pljačke, nikada nisam rekao da vi pljačkate Srbiju, ali vas molim da svakog za koga osnovano sumnjate da organi reda u Srbiji i institucije njega privedu pravdi, pa da se napokon neko osudi za tu pljačku. Govorio sam ne o košenju i ne o čišćenju. To treba da se očisti i to treba da se pokosi i tu nemam ni jednu reč da dodam, ali imam kada je ovde ispred nas ugovor iz 1974. godine. Rekao sam da je pljačka kada zemljište Savskog amfiteatra poklanjate investitoru a nije vaše, nije vaše, nego po ugovoru iz 1974. godine zemljište pripada građanima Beograda. Za to sam rekao i za to osnovano mislim da je pljačka kada poklanjamo nešto što ne pripada nama nego građanima koji žive u glavnom gradu.

Ja sam takođe rođen u Beogradu i ovaj grad ne volite sigurno više od mene, ne kažem da ga volim više od vas, ali mislim samo da, poslednja rečenica, završavam, je ovo prilika da sučeljimo argumente, ne da se vređamo. Ja imam svoje mišljenje i svoj stvar i vi ne možete da se ljutite zbog toga. Vi ste ovde da odgovorite na pitanja, a ne da postavljate pitanja. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Reč ima Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: U pravu ste. Ja sam ovde da odgovorim na pitanja.

Gospodine Božoviću, čuli ste šta je rekao da je kamata potpisana na 16,8 odsto, sada ćete da vidite kakva je to neistina. Tražio sam da mi donesu zato što je to potpisana kamata od 16,8 odsto, znate kad? Kada su obavešteni da nemaju pare da vraćaju, što je nova vlast tražila. Oni kada su potpisivali ne da nije 16,8 odsto, nego ćete da vidite pod kakvim uslovima i bez i jednog kolaterara, bez ikakvog obezbeđenja, što ni jedan građanin, ni jedna firma u Srbiji nikada nije mogla da potpiše. Toliko da imate u vidu.

Od kada rukovodim finansijama u SNS, tada je rukovodio Tomislav Nikolić i vratio sve kredite, nikada nismo uzeli ni jedan kredit. Malo novca trošimo. Štedimo. Ponašamo se kao i Vlada Srbije, da vam iskreno kažem i nikakvih problema ni sa bankama, ni sa kreditima nemamo i po tome se vidi valjda ko se kako odnosi prema novcu.

Što se tiče košenja i čišćenja, kada se 20 godina niste setili da pokosite i očistite, dobro je da to podržavate.

Što se tiče investitora, to će tek da pripada građanima Beograda, jer niko od građana Beograda tu nije mogao ni da ode. Niko od Beograđana tu nikada nije ni šetao. Nikada od Beograđana tu nikada nije ni silazio. Nije imao gde da siđe. Gde da ode? Kada ste vi bili, gospodine Božoviću, u Bara Veneciji? Kada sam ja bio, sem u izbornoj kampanji i kada smo dva puta obilazili nekoliko porodica koje tamo žive? Da nismo tamo izlazili? Da nije bilo tamo nešto lepo i uspešno što ste uradili i napravili? Vi kao neko ko je rođen u Beogradu valjda treba da ste zadovoljni, ponosni i srećni što Beogradska zadruga onako izgleda. Trebalo bi da budete ponosni da svakome pokažete jednu od najlepših zgrada.

Nemojte kao boga vas molim, nismo mi učestvovali u privatizacijama koje su opljačkale građane Srbije, ni u jednoj. Ni u jednoj, a neću da vam pričam koliko je radnika ostalo bez posla, koliko je ljudi ostalo bez svoje budućnosti u vreme dok ste upravljali ovom zemljom. Mnogo toga u budućnosti ove zemlje ste ljudima pojeli, ali ja sam, bez obzira na to, spreman i potpuno prihvatam vašu ideju da razgovaramo, da sučeljavamo drugačija mišljenja, da iznosimo različite stavove i mislim da je to od ključnog značaja za Srbiju.

Dobro je da danas nema u raspravi bilo kakvih povišenih tonova i zato vas samo molim da ono kada vam se učini da bi trebalo da pripretite da se tada samo malo stišate, da ne pretite nikome, pošto niti se ko plaši tih pretnji, niti ste vi neka prevelika sila, a ima i treći razlog, nikome ko bi pretio to ne bi donelo nikakvo dobro.

Podsećam vas na pretnje ukrajinskim scenarijom kada se u Ukrajini nisu ovakve jezive stvari dešavale. Danas sam upozorio, i ovo nema sa vama nikakve veze, da se odmah ogradim, ali je veoma važno, zato što sam time iznosio, mislim, stav Srbije i mislim svih vas u ovoj Skupštini, upozorio, pet puta sam prećutao izjave gospodina Rame i zajedničke izjave Rame i Mustafe i Rame i Tačija. Uvek smo pokušavali da pronađemo najbolji i najlepši mogući jezik sa Tiranom, ali danas su prekrdašili sa ovim izjavama kako će da se ujedinjuju milom ili silom bilo pod evropskom kapom, bilo bez evropske kape. Mi nikome ne pretimo i danas ne pretimo. Jedino što mogu da kažem gospodinu Rami i gospodinu Tačiju – da bi dobro bilo da ne sanjaju te snove jer te snove o ujedinjavanju Albanije i Kosova neće dosanjati ma ko da ih u tom poslu podržava. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Ministar Vulin ima reč.

ALEKSANDAR VULIN: Znate, mi smo mesecima slušali šale na račun „Beograda na vodi“, Beograd pod vodom jer se to nikada neće desiti. Sećate se da smo sve vreme slušali od naših uvaženih kolega iz opozicije da se „Beograd na vodi“ nikada neće desiti, da je to marketinški trik za jedne izbore, da je to nešto što se nikada neće ostvariti, a sada kada su videli da će se sigurno ostvariti, sada napadaju zakon kojim se to ostvaruje.

Ako ste primetili, niko ne polemiše sa tim da je ovo dobro, da je ovo dobro za građane Beograda, da je ovo dobro za građane Srbije, da je dobro da nam dođu stotine miliona evra investicija, da je dobro da zaposlimo najmanje 15.000 ljudi, da je dobro da ostvarimo dohodak iz poreza, iz PDV, da je dobro da zaposlimo našu industriju, da je dobro da oživimo građevinsku industriju. Niko ne polemiše sa zakonom. Ovde se isključivo radi o politici i ničemu drugom. Baš ničemu drugom.

Baš kao što nije tačno da u Srbiji postoji 1.700.000, kako rekoste jedva 1.700.000 zaposlenih. U Srbiji na osnovu ankete o radnoj snazi, koju sprovodi Republički zavod za statistiku, koji je, da podsetim, referentna institucija, 2.322.201 lice je zaposleno. Ovo je tačno. Ovo je istina, a možemo govoriti o tome politički, kao što ovde govorimo, i ponižavati svaku instituciju u ovoj zemlji.

Bilo bi dobro i bilo bi jako dobro da su ovi advokati, o kojima govorite i koji govore o zaštiti u sprečavanju pljačke privatne imovine, da su digli svoj glas kada je tada demokratska vladajuća većina donela Zakon o privatizaciji koji je doveo do pljačkaške privatizacije, koji je direktno kršeći Ustav ukinula društvenu i zadružnu svojinu, direktno, uvodeći obavezu privatizacije za kolektivne oblike svojine iako su bili zaštićeni Ustavom, a u Ustavu je pisalo da su svi oblici svojine ravnopravni. Tada su trebali da dignu glas, pa ne bi bilo pljačkaške privatizacije, pa ne bi bilo ovakve zemlje, odnosno zemlje u kojoj još uvek žive posledice pljačkaške privatizacije koju ste upravo vi sproveli.

Niko ne polemiše sa projektom, niko ne polemiše sa ovim što će se uraditi, polemiše se sa zakonom, a čak ni sa zakonom. Kao što vidimo, ovde se nije ni čitao zakon, pa se ne vidi gde piše kako je obrazloženo, koliko je šta navedeno, koliki su troškovi. Niko ovde nije bežao od rasprave. Naprotiv, rasprava je odavno mogla da se završi. Upravo je na inicijativu predsednika Vlade zakon ušao u redovnu proceduru. Nije se pokušala praviti nijedna jedina prečica. Dakle, ovo je dobro za građane Beograda, ovo je dobro za građane Srbije. Možemo politički napadati, ali bez ijednog jedinog argumenta. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem ministru Vulinu.

Reč ima ministar pravde, gospodin Nikola Selaković. Izvolite.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Hvala.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko puta se ovde pokušava da proturi jedna teza, a to je da se donošenjem ovakvog zakona u Srbiji stvara pravna nesigurnost. Bilo bi smešno da nije žalosno, pogotovo kada to dolazi od nekoga ko sebe naziva diplomiranim pravnikom, ko god to bio, a više ih je takvu tezu ovde iznela.

Dame i gospodo narodni poslanici, da su mnogi kapitalni projekti u Srbiji, koje je država Srbija isključivo i u potpunosti finansirala, regulisani ovakvim zakonima, ne bismo imali projekte koji više decenija čekaju da budu završeni, ne bismo imali koridore koje decenijama ne uspevamo da završimo i ne bismo imali eksproprijacije oko kojih se vode sudski sporovi desetinama godinama. Imali bismo mnogo viši stepen odgovornosti državnih organa, javnih preduzeća i svih onih koji su učestvovali u izvođenju takvih projekata.

Voleo bih da mi neko kaže jednu jedinu rečenicu, argumentovano i pravnički potkovano, šta je to netransparentno u ovom predlogu zakona? Pravnički potkovano, rekao sam, uvaženi kolega. Dakle, hajde da vidimo šta je to netransparentno. Paušalna rečenica – ostavljena je mogućnost, što nije obrazložena, ko god da je dao, koji god državni organ ili nevladina organizacija da je?

I još nešto, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da pročitam jednu listu samo. (Ministar citira univerzitete na engleskom jeziku.)

(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Šutanovac, dozvolite da ministar završi izlaganje. )

Dame i gospodo narodni poslanici, neko malopre dade sebi pravo da kaže – neće moći Abu Dabi. E, pa ja hoću. Neka bude trećina ovih univerziteta za deset godina u Beogradu, trećina ovih koji su danas samo u jednom Arapskom Emiratu, Ujedinjenim Emiratima i to u Emiratu Abu Dabi. Hoćete li listu od 26 najekskluzivnijih svetskih hotela od četiri do pet zvezdica, koji su podignuti samo u prethodnoj deceniji u Abu Dabiju?

(Dragan Šutanovac, s mesta: Hoćemo.)

Onda ispravljajte vašeg kolegu koji je rekao – Abu Dabi neće moći. Ako je to moglo u pustinji, onda može i ovde gde je Bog dao sve i gde dugo vreme đavo nije dao ništa, ali će moći. Volja narodna je vrhovni sudija. Dame i gospodo narodni poslanici, utvrdite ovim zakonom postojanje javnog interesa i pomozite da donesemo zakon koji će dovesti do bitnih tektonskih, ekonomskih, kulturnih, privrednih, ako hoćete i turističkih promena u Srbiji, ali i na Balkanu. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se, gospodine ministre.

Reč po povredi Poslovnika ima narodni poslanik Marko Đurišić.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, poštovani predsedavajući.

Smatram da je povređen član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ja sam se javio, ne za poslednjeg govornika, već tražim da mi omogućite repliku na njegovo izlaganje jer je govorio o mojoj tvrdnji da ovaj zakon uvodi pravnu nesigurnost, pa mi dozvolite da odgovorim na to. Javio sam se na izlaganje prethodnog govornika koji je govorio o privatizacijama pljačkaškim. Privatizacije pljačkaške nisu ove teme.

Gospodine ministre, nije tema ni to koliko i kakve podatke zvanične iznosi Republički zavod za statistiku. Mogu da razumem da ste hteli da odgovorite, ali ste odgovorili lažno. Zvanično je na kraju godine Republički zavod za statistiku objavio da je u Srbiji zaposleno…

(Predsedavajući: Gospodine Đurišiću, da li ovo pretvarate u repliku ministru?)

… 1.689.000, što je 1,3 odsto manje nego 2013. godine. To je zvaničan podatak, može svako da ga pogleda, Republičkog zavoda za statistiku. On se nalazi u predlogu budžeta jer je jedino ta zaposlenost merodavna za primanja budžeta, za plaćanje poreza i doprinosa.

Sada vas molim za repliku gospodinu Selakoviću da mi date novo vreme, jer je govorio o mojoj tezi da …

(Predsedavajući: Da li ste obrazložili povredu Poslovnika?)

Jesam, završio sam povredu Poslovnika. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

Moja ovlašćenja su da vam odgovorim na to što ste govorili. Vrlo ste svesno zloupotrebili Poslovnik i pretvorili u repliku gospodinu ministru kome ste se obraćali. Takođe, ne dozvoljavate članovima Vlade da odgovore na sva ona pitanja koja postavljate. Vi u 90 odsto vaših izlaganja ne govorite o temi, nego, pošto nemate argumenata za temu, govorite o svemu ostalom. Sada vam je problem kada ministar odgovori ono što ste ga pitali.

(Marko Đurišić, s mesta: Ja ga ništa nisam pitao na tu temu, a vrlo sam govorio o temi sve vreme i molim vas da odgovorim gospodinu Selakoviću.)

Gospodine Đurišiću, da li želite da se Skupština izjasni zbog onoga što ste zloupotrebili Poslovnik javljanjem po replici?

(Marko Đurišić, s mesta: Da.)

Zahvaljujem.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Nemate mogućnost za repliku.

Jedan ministar kaže – hoću Abu Dabi… Neće proći to da menjamo jedan „Pobednik“, Kalemegdansku tvrđavu, Nebojšinu kulu, Savamalu za soliter ili hotel.

Reč ima gospodin Balša Božović. Izvolite.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem.

Samo da se vratimo na suštinu o kojoj smo razgovarali. Mi tvrdimo da ovo nije razvojni projekat. Ovo je projekat koji je u korist jednog lica, a koji je na štetu građana Beograda i Srbije. Zašto? Zato što će građani ovaj projekat platiti.

Ono što smo želeli da kažemo, a pričali smo o raščišćavanju terena Savskog amfiteatra i tog prostora od 187 hektara, dakle, veoma je važno da se to i uredi i očisti, ali zašto se onda ne bi raspisao međunarodni konkurs za idejno rešenje? Zašto sve ne bi bilo transparentno? Zašto onda ne bi uputili javni poziv potencijalnim investitorima? Zašto onda ne bi napravili javni tender za potencijalne izvođače radova, kada se svi usaglasimo, građani koji žive u tom gradu, građani Srbije, kako oni vide centar Beograda?

Jedan ministar kaže – hoću Abu Dabi, Bog je ovde sve dao da ovde bude Abu Dabi. Ja sam rekao u svom prvom izlaganju, nisam nikome pretio, rekao sam – neće proći. Ali, šta neće proći? Neće proći menjanje identiteta grada. Neće proći to da menjamo jedan „Pobednik“, Kalemegdansku tvrđavu, Nebojšinu kulu, Savamalu za soliter ili hotel. Identitet Grada Beograda sa kulturnim nasleđem, sa svojom istorijom, on vredi kao 100 Abu Dabija. On je lepši od 1000 Dubaija, sa svim onim duhom koji vodi već poslednjih stotina i stotina godina. Beograd je svet i od Beograda nikad neće biti Abu Dabi. Zahvaljujem.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Božoviću.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Uvaženi gospodine Božoviću, veoma poštujem to što, kao i ja, kao i svi u ovoj sali, volimo ovaj naš grad i za nas će uvek biti lepši. Čini mi se, da smo u naše vreme, iako ste vi nešto mlađi od mene, znali svakog vajara, svakog arhitektu, svakog čoveka koji je ostavio trag u Beogradu, i tačno je da meni Toma Roksandić, i Simon Rosandić, čovek sa zmijom, su mnogo draži nego bilo šta što bih mogao da vidim u Dubajiu, ali to nema veza sa tim, da li to može da privuče više turista, da li može ekonomski da doprinese boljitku Beograda i Srbije, ili ne.

Vidite, vi kažete – to bi trebalo tako da ostane. A, ja mislim da tako ne sme da ostane. Mislim da ni ovih 116 ispusta kanalizacije u Savu ne sme tako da ostane i opstane. Mislim da ne sme na ovom mestu, ono što je nekada bio „mali pijac“, pre toga stočni pijac, a danas mnogo ružnije od svega toga, mislim da ne sme da opstane ni po koju cenu ni na koji način.

Vi govorite o privatnim interesima, pa nisam ja, gospodine Božoviću išao da promovišem privatne interese Luke Beograd, i naših tajkuna, nego predstavnici vaše vlasti, i to su u Kan išli. Slušajte, kada već govorite o tome što nismo dali konkurs, potrudio sam se i malopre, pročitao sam vam 20 konkursa iz vašeg perioda, ni jedan nije uspeo, ni za jednog niste našli investitora. Dvadeset konkursa sam vam pročitao i za one u Novom Beogradu i za one na Slaviji i u drugim delovima centralnog dela našeg glavnog grada. Ništa nije uspelo.

Ko je taj koji mislite da hoće da dođe? Dajte, nam recite ko je taj ko je konkurencija, 20 godina ga tražimo. Hoće li Mišković da da 150 milina evra svoji, a da ne uzme drugih. Neće. Verujte mi, neće. Iako nije nesposoban kao mnogi drugi, ali neće. U čemu je problem? Šta je toliki problem? Problem je možda što će neko drugi da uspe. Neće neko drugi, to je naš zajednički uspeh, gospodine Božoviću.

Želim samo da vam ukažem na jednu činjenicu dragu prijatelji, malopre ste čuli, molim da se izvuče iz stenograma, da se vidi da li obmanjujem javnost ili ne. Rekli ste, uvaženi gospodine, da ste dogovorili kamatu od 16,8 odsto. Ja ću vam pročitati šta kaže ugovor o „Razvojnoj banci Vojvodine“, napravljen sa „Razvojnom bankom Vojvodine“, a vi mi onda recite da li jedan drugi građanin, da li jedna druga institucija u ovoj zemlji ima prava kao DS. Navedite mi ime jednog čoveka i jedne institucije koja bi imala prava kao pomenuta politička organizacija.

Naime, ugovor je zaključen dana 8. juna 2012. godine u Novom Sadu između „Razvojne banke Vojvodine“, Demokratske stranke. Predmet ugovora je 360 miliona. Kredit se odobrava sa rokom vraćanja od šest meseci. Sve su standardne norme. Želim da vam pročitam kamatu, član 4. – Korisnik kredita je obavezan da na iznos iskorišćenih sredstava kredita po ovom ugovoru plati banci kamatu od dana korišćenja do dana vraćanja sredstava kredita koja na dan zaključenja ovog ugovora iznosi 1,4 odsto mesečno.

Dakle, ja vam se izvinjavam, to nije, molim vas, dajte nekome bez ikakvog kolaterala na šest meseci po takvim uslovima, bez ikakvog obezbeđenja. Evo, vam ga kompletan ugovor, obračun kamate vrši se konformnom metodom, a preispitivanje uslova za promenu visine kamatne stope vrši se kvartalno, bez ikakvog kolaterala. Bez ičega ste to dali, bez ikakvog obezbeđenja. Tek, imate u aneksu ugovora, gospodine Božoviću, imate i aneks ugovora, tek u njemu po promeni vlasti u Srbiji dolazi do sklapanja ugovora u kojima vi morate da izvršavate svoje obaveze i da pružite kolaterale i obezbeđenje. To je nečuveno. Pa, to je jedinstven slučaj u ovoj državi da je neko to mogao da uradi.

Ja vas samo molim, da se ne učimo na ovakvim primerima kako bi trebalo da se vladamo. Možete da kažete – pa pogrešili smo, mislili smo dobijamo izbore, vratili bismo, pa to je u redu. I, to bi nekako prihvatili. I to bi svi prihvatili, jer to negde jeste obrazloženje, pretpostavljam.

(Predsedavajući: Gospođice Jerkov, nemojte da dobacujete, molim vas, poštujte Poslovnik.)

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Rekla je predsednica da možemo… )

Nemojte da sprečavate gospođu Jerkov da dobacuje. Ja mislim da je sasvim u redu da ona dobacuje, i nikakav problem nemam. Da li je bilo pre, ili posle izbora, u toliko gore, to je valjda kada ste mislili da ćete da formirate Vladu pre nego što je Dačić odlučio. Jeste, jeste, to je u šestom mesecu, kako se meni čini, to je dok Dačić još nije doneo odluku na koju će stranu da ide.

Da se vratim samo, da se vratim na ovu našu temu. Dakle, ja vas samo molim da kada govorimo o ovom projektu, kao i o svim drugim projektima, da pokušamo da budemo sasvim objektivni i da vidimo šta je to što nečemu možemo da doprinesemo, i šta je to što možemo da popravimo.

Ja bih vas zamolio, gospodine Božoviću, potpuno uveren u vašu dobru nameru, da sve primedbe koje imate, a koje nisu političke sadržine, sve suštinske stvarne primedbe, sve primedbe koje mogu da dovedu da taj projekat može da bude bolje urađen, bolje napravljen, bolje kontrolisan, evo, predlažem vam da uđete u telo, da uđete u organizaciju, da date svoje predstavnike u preduzeće „Beograd na vodi“, da možete da kontrolišete svaki dinar kuda, gde i kako odlazi, da možete da vidite sve, i vi i predstavnici SDS, i predstavnici stranke gospodina Čanka i svih drugih političkih stranaka. Mi ništa ne krijemo. Mi hoćemo da se to izgradi da bi Beograd i Srbija napredovali. Hoćemo da se to izgradi da bi to bio lepši grad, da bi Beograd bio bolji grad, i da bi Srbija mogla da zaposli veći broj ljudi. Mi tu tajni nikakvih nemamo, i dobrodošli ste u taj tim.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem predsedniku Vlade.

Za reč se javio profesor dr Janko Veselinović. Izvolite, povreda Poslovnika.

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovani predsedavajući, vi ste dužni da poštujete ovaj Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije i kada govore poslanici, kada govore članovi Vlade i kada govori predsednik Vlade.

Povređen je član 106. Poslovnika. Mi smo danas ovde došli da slušamo obrazloženje Vlade o „Beogradu na vodi“ kako se popularno taj projekat zove. Nismo došli da slušamo ni to koliko se SNS zadužila kod „Univerzal banke“ ni koliko se neka druga stranka zadužila kod „Razvojne banke“. Mi smo došli da čujemo koliko će koštati projekat „Beograd na vodi“ građane Srbije i to ne piše u zakonu koji smo dobili i to smo jasno danas dokazali. Premijer je to rekao usmeno, ali bi mi želeli da danas do 12 sati noći pričamo o tome, a ne posle ponoći.

Molim vas, predsedavajući, molim naravno i premijera, ali vi ste tu dužni da poštujete Poslovnik, da omogućite da danas raspravljamo o zakonu koji se tiče eksproprijacije zemljišta na području Savskog amfiteatra, a ne da pričamo o nekim drugim temama kako bi to vlast želela. Mi hoćemo da pričamo o zakonu za koji mislimo da je loš i koji ugrožava neke osnovne temelje pravne države, ali da kažem i da suočimo naše argumente i sa vlasti, jer to nismo mogli u javnoj raspravi, jer te javne rasprave i nije bilo.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Veselinoviću.

Pošto vrlo često želite da budete advokata poslaničkoj grupi, molim vas da njih zamolite da ne govore o tim temama i nemojte ni pokušavati da osporite članovima Vlade mogućnost da odgovore na postavljena pitanja, jer oni su danas tu da odgovore na sva pitanja narodnih poslanika.

Zahvaljujem. Da li želite da se Skupština izjasni?

(Janko Veselinović, s mesta: Da.)

Povreda Poslovnika, gospodin Šutanovac.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Član 108. je povređen. O redovnoj sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine, odnosno predsedavajući, a u vezi sa članom 106. gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Pa, pitam prvo odakle gospodinu premijeru ugovor iz banke i kako je moguće da danas slušamo temu koja se tiče kredita.

PREDSEDNIK: Dakle, faza postavljanja pitanja ne ide kroz povredu Poslovnika.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Dakle, danas kao što znate na dnevnom redu je kolokvijalno rečeno „Beograd na vodi“, zakon o jednom projektu za koji smatramo da je nakaradan i da je loš. Međutim, premijer uporno govori o stvarima koje nisu tema današnjeg dnevnog reda i predsedavajući koji je bio pre vas nije ga opomenuo. Nije tema niti kredit SNS kod „Univerzal banke“, podsećam da jedan poslanik iz SNS je bio u zatvoru zbog te banke niti je tema naš kredit u Vojvođanskoj banci, tema je zakon koji se tiče „Beograda na vodi“. Kada govorite, gospodine premijeru, 1,4 odsto, recite da je to na mesečnom nivou, a ne na godišnjem, to je istina.

PREDSEDNIK: Poslaniče, upravo vi radite ono što zamerate drugima.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Molim? Molim vas, nisam vas čuo dobro šta ste rekli.

PREDSEDNIK: Molim vas, samo sedite.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Molim vas, samo malo glasnije, ne čujem vas.

PREDSEDNIK: Kome ste rekli? Kome kažete glasnije?

DRAGAN ŠUTANOVAC: Vama.

PREDSEDNIK: Meni? Pa, ne umem da vičem kao neki poslanici, pa sam malo suptilnija u saopštavanju moje odluke.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Delujete umorno.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Niste u pravu.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Potpuno sam u pravu, kako nisam u pravu. Čovek priča o kreditu, a nema kredit nikakve veze sa današnjim dnevnim redom.

PREDSEDNIK: Dobro, ovo je povreda Poslovnika, ali daću vam reč.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Znači, dnevni red je potpuno jasan, govorimo o zakonu „Beograd na vodi“.

PREDSEDNIK: Vi biste dodatno vreme, ja vas razumem, 18.00 časova je i ne bi da čekate da budete 28 na listi. Znači, vi biste da mi završimo raspravu.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Naravno, da ne bi da završimo samo da pričamo o onome što je bilo na dnevnom redu.

PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika nije učinjena. Premijer je odgovarao.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Kako nije učinjena?

PREDSEDNIK: Nemojte molim vas da govorimo.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Ko ga je pitao koliki je kredit uzela DS?

PREDSEDNIK: Ja ne znam taj način komunikacije sa ljudima.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Pa nije, ovo je demokratski, nije radikalski, ja bi trebao…

PREDSEDNIK: Sednica nikada nije bila bolja, sadržajnija i kvalitetnija i u ponašanju i u informacijama koje smo dobili.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Ako bih sada… (Ne razume se.)

PREDSEDNIK: Molim vas, da vam odgovorim, to mi je dužnost, želela ili ne ja moram da vam odgovorim.

DRAGAN ŠUTANOVAC: … (Ne razume se.) … Letela cipela, to bi prepoznali kao … (Ne razume se.) I to je prosto neverovatno.

PREDSEDNIK: Dobro, onda će poslanica Jerkov. Zahvaljujem na tome što ne želite odgovor, zaista, da ne gubimo dragoceno vreme i da se vratimo na temu.

Više poslanika je tražilo da se vratimo na temu, Beograd kako vi kolokvijalno kažete…

DRAGAN ŠUTANOVAC: I da se glasa…

PREDSEDNIK: O čemu da se glasa?

DRAGAN ŠUTANOVAC: O povredi koju sam napomenuo.

PREDSEDNIK: E, učiniću vam.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Nemojte da mi činite, to je po Poslovniku.

PREDSEDNIK: Glasaćemo iako vi niste licitirali povredu Poslovnika, iskoristili ste …

DRAGAN ŠUTANOVAC: Član 108.

PREDSEDNIK: Ja sam vrlo tolerantna i neću da oduzmem vašoj grupi zbog vas dva minuta. Nemojte dobacivati, neću da vas kažnjavam, jer ja mislim …

DRAGAN ŠUTANOVAC: Ja ću da šapućem, a vi ste bili odsutni …

PREDSEDNIK: … Da novčane kazne u nekim slučajevima ne znače ništa. Ja sam više za društveno odgovoran rad, ako se slože kolege u Administrativnom odboru.

DRAGAN ŠUTANOVAC: … Bili ste na ručku, nemam pojma gde ste bili, što bi trebalo da znam gde ste bili, to me uopšte ne interesuje, ali neverovatno je da ovo radite …

PREDSEDNIK: … Da uvedemo zamenu za novčanu kaznu za društveno koristan rad, mislim da bi građani Srbije to više poštovali.

DRAGAN ŠUTANOVAC: … Premijer ceo dan radi stvari koje nisu u skladu sa dnevnim redom i to se sada nama zamera što mi odgovaramo. Krši čovek Poslovnik sve vreme.

Sramotno, majke mi.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Glasaćemo o povredi Poslovnika.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Ovo nikada niko nije radio.

PREDSEDNIK: Izbrisaću listu, premijer se javio, želi da govori o temi.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Dođe čovek ovde i osam sati nam drži predavanje, to nema veze sa dnevnim redom, nikakve …

PREDSEDNIK: Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Žao mi je ako sam bilo čime doprineo, nije meni problem da se izvinim, samo sam, podsetiću vas, koliko niste želeli da primetite i koliko imate ponekad različite aršine, odgovarao na priče o penzijama, platama, pljački i svemu drugom, pa sam u okviru teme pljačke koju ste pominjali govorio upravo o ovim ugovorima.

Uzgred, ima samo dve male razlike. Jedna je prva, SNS je vratila sve kredite i sve narodne pare, a DS nije.

Druga stvar je, da je SNS morala da da kolaterale u dvostruko većem iznosu od uzetog kredita, a DS nije dala ništa.

Dakle, samo želim da vam ukažem na ogromnu razliku i ja više time neću da se bavim, i još jednom vam se izvinjavam uvaženi narodni poslanici, voleo bih da nisam iskočio iz te teme, to i ono oko Sokrata je bilo valjda jedino što sam iskočio iz teme i trudiću se da do kraja radnog dana ne izađem iz teme, već samo da isključivo po pitanju ovog zakona odgovaram na vaša pitanja. Hvala najlepše.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem i vama.

Poslaniče Božoviću, nema replike, zato što hoćete da kažete da vas je premijer pozvao da učestvujete u projektu. Slažemo se, učestvovaćete u projektu, zaista nema, rekli ste da se vratimo na dnevni red.

Reč ima Aleksandar Jovičić, kao poslednji sa liste ovlašćenih govornika, da bi napravili nekakav red i vratili se na temu, i predstavnik socijalista još, izvinjavam se.

Prvo se javio Aleksandar Jovičić.

ALEKSANDAR JOVIČIĆ: Hvala uvažena predsedavajuća, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri i narodni poslanici. Ne bih se ja složio sa ovom činjenicom da funkcioneri DS budu rukovodstvo „Beograda na vodi“, jer mislim da ni voda ne bi ostala od celog projekta, a kamo li nešto više da od toga bude za građane, jer ovde danas slušamo osam sati jednu raspravu, gde sa druge strane ne možemo da vidimo nijedan argument.

Analizirajući sve izjave, došao sam do jedne ključne informacije koja mi je došla k znanju, a to je da očigledno poslanici bivšeg režima imaju jedan problem, zato što je ovaj zakon u javnom interesu. Da je zakon koji glasi u ličnom interesu, najverovatnije biste vi bili za taj zakon.

Ja ću navesti samo nekoliko primera šta znači javni interes, a šta znači lični interes koji se sprovodio i dešavao u Beogradu dok je moj kolega preko puta činio tu gradsku vlast i bio jedan od najbližih saradnika bivšeg gradonačelnika.

Na primer, javni interes jeste most na Adi. Svi želimo da imamo na desetine mostova. Međutim, ako pogledate cenu tog mosta, shvatimo da tu očigledno postoji neki lični interes.

Da li je moguće da se napravi jedan most Zemun-Borča, koji je tri puta jeftiniji, a tri puta duži? To je jednostavno ne objašnjivo.

Ili je neko, slobodan ću biti da to kažem, uopšte se ne plašim, sprečio da Đilas reketira Kineze.

Sa druge strane, španski tramvaji, 82 miliona evra. Ja kažem, nama tramvaji trebaju. Međutim, imamo problem. Kako je moguće da se isti tramvaj nabavi u Mađarskoj po ceni od 400 hiljada evra, koji su bili jeftiniji nego naši u Beogradu. Znači, opet imamo sukob javnog i ličnog interesa. Meni jedino na to miriše, da je neko imao lični interes da podigne cenu naših tramvaja.

Zatim, autobusi „Solaris“, cena autobusa „Solaris“ je 300 hiljada evra, a za jedan autobus „Solaris“ mogu da se kupe dva „Ikarbusa“ autobusa. Toliko o tome koliko vodite računa o srpskoj privredi, o „Ikarbusu“, „FAP-u“, a o JAT-u da ne govorim kako ste vodili, računa i koliko vas je bilo briga za zaposlene i za našu kompaniju i to su rezultati vaše vlasti, gospodine Božoviću.

Sa druge strane, da li je javni interes kupovina zgrade Ineks, evo vas pitam gospođo predsedavajuća? Dakle, milijardu i 200 miliona dinara smo dali za tu zgradu i kakav je to bio javni interes? Nas neko optužuje da zapošljavamo administraciju, a i sami smo uveli zakon koji to brani, a sa druge strane, sebi su kupili zgradu od 20 spratova za njihovu administraciju u njihovo vreme.

Toliko o DS, a građani nemaju ništa od toga, od zgrade Ineks. Kome je to bilo potrebno? Bilo je bitno utrošiti novac građana Srbije.

Zatim, ugradnja podzemnih kontejnera. Šta imao sada od tih podzemnih kontejnera, predsedavajuća? Nemamo ništa. Imamo jednu ruinu, koja je podjednako ista kao one olupine koje sada uklanjamo sa poteza gde želimo da gradimo „Beograd na vodi“. Zarđalo je, neefikasno, ne može da ispuni one kapacitete koje su zamislili ali je za to dato 10 miliona evra. Šta je sada suština cele priče?

To je radila firma koja se osnovala kao firma koja proizvodi kablove. Da li je to u javnom interesu ili je to bio lični interes firmi koje su bile bliske vama i vašem režimu. To građani Srbije moraju da znaju, jer vama smeta sve što nije lično, tačnije sve što je javno, a što nije lično i to je pokazao i Dragan Đilas i mnogi u vašoj stranci.

Kada govorimo o „Razvojnoj banci Vojvodine“, da vi ste vratili kredit, ali znate li kako ste davali kredite firmama koje su bile veoma bliske vašoj stranci, tako što date 200 hiljada evra za kredit, a taj neko vam posle vrati u vidu 143 hiljada četkica za zube. Pa, jeli to u javnom interesu, četkice za zube? Pa u javnom interesu je da taj neko ko je podigao neko kredit napravi dodatnu vrednost, zaradi novac, vrati državi ono što je njeno, a ono posle investira i zapošljava ljude, a vi ste državi vraćali četkice za zube i to je vaša politika bivšeg režima i DS.

Kažete – građani će ovaj projekat platiti. Ovo je predsedavajuća investicija od tri i po milijarde, neće ovo građani platiti. Ali, sve ovo što sam gore naveo i most na Adi i španski tramvaji i autobusi i rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra, to je javni interes gde se odjedanput pojavilo da je neko šest miliona evra više potrošio, ali to nije platio investitor, to su platili građani Srbije, jer ste nas zaduživali.

Zaduživali ste nas, možete da se smejete koliko god hoćete i to je bila vaša politika. Šest milijardi evra ste pred izbore zadužili Srbiju samo da biste na tim izborima pobedili, ali ni to vam nije bilo dovoljno, ni to vam se nije isplatilo.

Ceo dan slušamo bezobrazluk onih koji su upropastili 600 naših javnih preduzeća, 400.000 ljudi je ostalo bez posla i sada vi držite predavanje nekome. Zašto se nije oglasila i Vlada u senci o ovom projektu, da čujemo i te eksperte koji su mnogo dobri? Kako vas nije sramota?

Ja želim da kažem građanima Srbije da očigledno kad Demokratska stranka sprovodi neke projekte tada sve može, koji su pretežno bili u ličnom interesu, ali kada jednu ideju koja je aktuelna sto godina, neko danas konačno može da sprovede svojim trudom, radom, sposobnošću onda vam to smeta i to samo pokazuje koliko je vaša veličina i kakva vam je stranka.

Mi ćemo ovaj projekat sprovesti, ne zbog vas, ne zbog Demokratske stranke, Srpske napredne stranke, nego zbog građana Srbije i građana Beograda, jer su 20 godina čekali da se nešto promeni u našoj zemlji a zbog vaše demagogije ništa se nije promenilo osim što ste punih džepova izašli s vlasti. To je vaša politika.

Ono što je važno, šta Beograd dobija ovim projektom? Čuli smo danas i od predsednika Vlade zaista sve informacije koje su neophodne da građani Srbije shvate koliko je ovo za nas bitno u narednom periodu, ali mene je bilo sramota kada ste rekli – mora da se izmesti železnička stanica, mora da se izmesti autobuska stanica. Pa i sve da nema „Beograda na vodi“, mi moramo dalje našu infrastrukturu da podižemo, ali to je dokaz da ne želite ništa da radite u ovoj zemlji i da niste ništa uradili i za to treba da vas bude sramota.

Ono što će ovaj projekat podstaći, to i jeste izmeštanje i modernizacija železničke mreže, to je plan još iz 1972. godine, ubrzani rad na stanici „Prokop“, izmeštanje autobuske stanice, koja će zasigurno rasteretiti naš saobraćaj u centru grada, govorim o autobuskom saobraćaju.

Zatim putna mreža. Ubrzani su radovi obilaznice oko Beograda, postojeći tramvajski most će se dodatno proširiti. To je ono što indirektno Beograd ima od ovog projekta, a kada govorimo o samom projektu – kako možete biti protiv milion kvadrata stambenog prostora u Beogradu? Kako možete biti protiv 750.000 metara kvadratnih poslovnog i komercijalnog prostora, samo odgovorite kako, a da je pri tom sve transparentno i sve javno? Kako možete biti protiv 62.000 metara kvadratnih javnih sadržaja, vrtića, škola, zdravstvenih ustanova? Kako možete biti protiv 242.000 metara kvadratnih zelenih površina na koje se veoma često pozivate pred izbore, da ćete graditi parkiće i obezbediti deci bolje uslove za život? Kako to možete?

Ja smatram da će ovaj projekat podići našu građevinsku industriju i ono što je važno u ekonomskom žargonu, jedan termin investicioni multiplikator koji je ovde oko dvojke i kada govorimo šta to znači u građevinskoj industriji, ako uložite 100 dinara u građevinsku industriju to vam se kroz BDP u narednih tri-četiri godine vrati kao 200 dinara. Što znači da ako imamo investiciju od 3,5 milijarde evra kroz BDP u narednom periodu će nam se to vratiti kroz 10 do 15 godina, sedam milijardi samo u BDP.

Kada govorimo o zaposlenosti, inače to je 20 odsto našeg godišnjeg BDP, kada govorimo o zaposlenima, ljudima koji će raditi na projektu da pretpostavimo da ne bude 15.000 zaposlenih, neka bude 5.000, smanjićemo, pa 5.000 ljudi koji rade na tom projektu, njima neko mora da da platu, a bruto plata, analizirali smo, u proseku će biti oko 800 evra jer će biti bruto plate, jer će biti visoko obrazovanih ljudi, inženjera, itd. Zamislite na 5.000 plata puta 800 evra, to je 40 miliona evra samo na osnovu plata godišnje.

Koliko će to podići malu privredu u Beogradu, koliko će to podići srpsku malu privredu, mala i srednja preduzeća, o tome uopšte niste razmišljali i za to vas naravno nije bilo briga.

Čuli smo na samom početku da uvek postoje oponenti dobrim projektima i predsednik Vlade je naveo primer Ajfelovog tornja. Ja bih samo dodao da što se tiče Ajfelovog tornja, i tada je zakon u Parizu važio da se ne sme graditi iznad sedam spratova pa je neko promenio da se gradi Ajfelov toranj koji je na visini od 20 spratova, što govori o tome da uvek moramo ići korak dalje i da neke stvari menjamo. Francuska je imala, da kažemo, francuskog Bojana Pajtića, ima ga i Srbija, ali to sigurno neće zaustaviti modernizaciju naše zemlje, to sigurno neće zaustaviti ekonomski razvoj naše zemlje i to sigurno neće zaustaviti ovaj projekat koji vi kritikujete bez argumenata, bez ikakve osnove. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima Balša Božović, zbog pominjanja stranke. Izvolite.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, nisam baš najbolje ni razumeo o čemu je govorio gospodin Jovičić pošto je govorio o svemu, a ne o tački dnevnog reda, ali za jednu stvar mu hvala, pošto je napokon priznao da je Demokratska stranka uredno vratila svoj kredit.

Sada, taj kredit je vratila Demokratska stranka, kao što je malopre rekao gospodin Jovičić, ali smo se mi zadužili i na osnovu svoje imovine. Između ostalog, bio sam jedan od onih koji je i ličnu imovinu dao za taj kredit.

Ono što je negde suštinska stvar, ako pričamo već o kreditima, država, odnosno Vlada Republike Srbije je zadužila ovu zemlju za preko osam milijardi evra, ali to vraćaju građani, a ne vraća Vlada.

Dakle, ono što hoću da kažem jeste da sam veoma zainteresovan za ponudu koju je predsednik Vlade Republike Srbije izneo u ovom domu, kada je u pitanju učešće Demokratske stranke u projektu „Beograd na vodi“.

Dakle, ukoliko možemo da se dogovorimo, ukoliko povučete ovu tačku sa dnevnog reda, ili je ne izglasate, samim tim zaštitimo pravo privatne svojine svih onih koji imaju neke svoje nepokretnosti na tom području…

PREDSEDNIK: Kakve to veze ima sa replikom Aleksandru Jovičiću?

BALŠA BOŽOVIĆ: Ne, razgovaramo o tački dnevnog reda, zar ne?

PREDSEDNIK: Ne može replika o tački dnevnog reda pa pričamo šta želimo.

BALŠA BOŽOVIĆ: Ja sada moram da pričam o nečemu što nije „Beograd na vodi“.

PREDSEDNIK: Duhovito, pokušaj duhovitosti, ali niko se nije nasmejao.

Dakle, replika samo na ono što je Aleksandar Jovičić upućivao vama, nemojte širiti temu.

BALŠA BOŽOVIĆ: Da li mogu da završi? Vratite mi vreme. Mogu li da nastavim?

PREDSEDNIK: Isteklo vam je vreme.

BALŠA BOŽOVIĆ: Isteklo mi je zato što ste me prekinuli.

PREDSEDNIK: Morala sam da vas prekinem kad zloupotrebljavate repliku.

BALŠA BOŽOVIĆ: Dakle, pričam o tački dnevnog reda i vi mi ne date da završim.

PREDSEDNIK: Nešto ste pobrkali. Tačka dnevnog reda je jedno, a replika je drugo. Zahvaljujem puno, sigurno ćete imati prilike da nastavite, ali to su dve različite stvari. Morate replicirati govorniku, vi ste i jednom i drugom pokušali u početku, ali posle ste izgubili nit, izvinjavam se, ne podučavam nikog.

Moram da izbrišem listu da bih dala premijeru reč, obraćali ste se njemu, da li namerno, da li slučajno, čućete.

Reč ima Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se uvažena gospođo Gojković.

Gospodine Božoviću, rekao sam vam malopre ja sam stariji, veteran sam, ne potcenjujte to, neću da se vraćam na ovu temu, opet niste govorili istinu, to ste dali vašu imovinu tek aneksom ugovora. U prvom ugovoru niste dali ništa, dali ste nulu. Tačka, završio sam priču oko vaših ugovora. Imate ugovore, mogu da vam ih dam sve, tek aneksom ste to dali kada ste naterani na to.

Što se tiče moje ponude, moja ponuda je bila iskrena, otvorena i ponadao sam se kada ste ustali da ćete da kažete da to zaista želite da prihvatite.

A to kao duhovit sam pa ću da kažem – povucite zakon pa ćemo da razgovaramo ili ne znam šta, ne vidim čemu vodi, osim što pokazuje neću da govorim o tome ko odlučuje, ko ne odlučuje, to je vaša politička partija.

Hoću da se zahvalim poslanicima PUPS-a, JS, SPS, NS, SDPS, SNS, koji su aplauzom pozdravili moju ideju, sa kojom ih nisam upoznao ranije, da svi vi budete deo tog projekta i da svako ko je zainteresovan, ko želi da uđe da kontroliše novac, ko želi da uđe da vidi kako se obavljaju poslovi, da je dobrodošao i da ga mi želimo zajedno sa nama. Ne da bude neko sa strane ko će da kritikuje, već da radi zajedno sa nama, da donosi odluke zajedno sa nama i da se zajedno izborimo za bolji i lepši Beograd.

Na moju žalost, to vama uopšte nije bila namera. Pokušali ste da dobijete nova dva minuta da biste izvrgli ruglu celu ideju i sve ono što sam govorio. Nemam problem sa tim. Građani su tu da ocene i da procene i našu volju i vašu volju i naš rad i vaš rad, a što se mene tiče i kada budete videli da ne može vlast tako da se ruši, kako ste mislili i da to ne ide baš tako, uvek ste dobrodošli, niko vas neće smatrati strankom vlasti, da dođete sa stručnim ljudima, sa stvarno stručnim ljudima, recimo Branislavom Jovinom, tim čovekom koji vas je najžešće kritikovao u prethodnom periodu, da sa njim dođete ili sa bilo kim drugim da nam se pridružite, jer ja sam siguran da mnogo, mnogo toga možemo zajednički da uradimo, ali za to je potrebno međusobno uvažavanje, poštovanje i u najmanju ruku profesionalan odnos.

Ne smem ni da kažem u ovom visokom domu kako ih je nazvao upravo u svojoj izjavi jedan visoki funkcioner vaše stranke, koji je upravo saopštio da Narodna skupština liči na koncentracioni logor. To je za mene i, rekao bih, za Narodnu skupštinu i za sve poslanike u Narodnoj skupštini jeziva uvreda, ali to nažalost govori o odnosu koji postoji prema parlamentu i prema srpskim institucijama, a govori i o vama koji vam neretko držite predavanja o demokratskim pravima i demokratskim pravilima u našem društvu.

Ponosan sam na činjenicu da je ovo za nas najviši dom, da se ovde uvek osećamo dobro i da ovde uvek moramo da odgovaramo na pitanja i primedbe poslanika, tako ćemo da činimo i u buduće.

(Balša Božović, s mesta: Mogu li da dobijem reč?)

PREDSEDNIK: Ne, ne možete da dobijete reč, ništa uvredljivo nije bilo rečeno.

Član 104.

Ja se izvinjavam, ali ovde ima 250 poslanika. Ne možete tražiti nešto više prava od ostalih. Kako vi to mislite da sada imamo ovde samo dijalog između vas i …

(Balša Božović, s mesta: Ja sam ovlašćeni predstavnik.)

Kakve to veze ima? Naučite Poslovnik, molim vas. Šta to znači – ja sam ovlašćen u ovom prvom delu? Molim vas, sedite. Molim vas, budite ljubazni.

Ja sam mislila da ćete se potruditi da vidimo koji je to poslanik, ja sam zgrožena, nazvao ovaj parlament koncentracionim logorom? Mislila sam da želite da reagujemo na to.

Molim vas da se potrudite, ako je iz vaše poslaničke grupe, da porazgovaramo o tome, bez obzira da li neko to kaže u sali ili kaže na ulici. Ja sam zgrožena.

Funkcioner, izvinjavam se. Molim vas da o tome porazgovaramo, ali ne sada, sada ćemo govoriti o tački dnevnog reda.

Izvolite, poslanice.

ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Smatram da ste povredili član 104. Poslovnika, koji u svom trećem stavu daje predsedniku Narodne skupštine pravo da odlučuje o pravu narodnih poslanika na repliku, ali vas podsećam i na član 27. Poslovnika, koji vas obavezuje da ovu sednicu vodite u skladu sa Poslovnikom, a ne onako kako vama padne na pamet.

Gospodin Vučić ovde dobija priliku da replicira i sam sebi kada treba, jer to se desilo upravo pre jedno desetak minuta, a sada kada neko započne svoje izlaganje sa „gospodine Božoviću“, dakle direktno se obraćajući poslaniku koji je ovlašćen u ime Poslaničke grupe DS da obrazlaže naše stavove o predlogu ovog zakona, zatim uvredi stranku i poslaničku grupu kojoj taj poslanik pripada i koju taj poslanik zastupa, vi odlučite da on pravo na repliku nema. Tako da ne možete vi slobodno, kako vam padne na pamet, da odlučujete o tome da li neko ima pravo na repliku ili nema, nego o tome odlučujete na osnovu člana 27. koji vas obavezuje da poštujete odredbe ovog Poslovnika, iako smo navikli da se svaki krug replika, kako se to popularno zove u Skupštini, završava baš onda kada neko, bilo iz Vlade ili od poslanika vladajuće koalicije, završi svoje izlaganje, molim vas da sada to ne primenjujete.

Ako ćemo govoriti o tome ko je čime zgrožen, bilo je ovde još mnogo, mnogo stvari za zgražavanje, pa se u to vreme baš niste zgražavali, a i u ovom sazivu je, boga mi, bilo dosta stvari.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Nije bilo povrede Poslovnika. Član 27. je upravo ono što činim jutros od 10 časova, pa sve do sada. Kao i uvek sa istim poslanicima imam problem u vođenju sednice koji ne mogu da shvate da Poslovnik važi za sve, kako za predsedavajućeg, tako i za sve ostale poslanike.

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Upravo je u tome problem.)

Nemojte mi dobacivati, nije lepo, nije novosadski, nije ni kulturno.

(Aleksandra Jerkov, s mesta: Šta sve nije novosadski predsednice?)

Sa druge strane, član 104, to ste tačno citirali da ja imam prava da ocenjujem da li neko ima pravo na repliku, te koristim svoje pravo koje ste vi utvrdili 2011. sa izmenama 2012. godine, dok nije došlo do promene ovde u parlamentu.

Dakle, Poslovnik koji ste doneli, koji je odgovarao u trenutku kada ste činili vladajuću većinu, važi i sada, samo što su građani Srbije sada glasali drastično drugačije. Kada bude nešto drugo, vi ćete naravno svojim iskustvom promeniti Poslovnik i ja ću vrlo rado učestvovati u toj radnoj grupi.

Ako želite, glasaćemo o povredi člana 27. i član 104? (Ne.)

Zahvaljujem.

Dr Dijana Vukomanović, molim vas, već sat i po čeka i ja se njoj izvinjavam što sam rekla da je poslednji govornik poslanik Jovičić.

Izvolite.

DIJANA VUKOMANOVIĆ: Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče Vlade Srbije, poštovane dame i gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i odbornici, mi smo se danas okupili u ovako velikom broju, ne zbog toga da radimo ono što političari vole najviše da rade, a to je da postavljaju kamene temeljce i da presecaju crvene vrpce novih građevina.

Danas razgovaramo o jednom konkretnom projektu, čiji su temelji ovde u Predlogu zakona napisani crno na belo. Dakle, delimo zajednički odgovornost, članice vladajuće koalicije, to nije dato obećanje pred medijima, nego u najvišem predstavničkom domu – Narodnoj skupštini Republike Srbije i građani će imati pravo da nas pitaju, ne za to 10 ili 15 godina, nego vrlo skoro, kada budu neki izbori – a, šta ste uradili sa tim projektom o kome danas razgovaramo.

Činjenica jeste da mi poslanici SPS, čak i oni koji su bili u jednopartijskom sistemu, pre uvođenja višepartijskog sistema, su govorili o projektu koji se nazivao različitim imenima, a danas ga nazivamo „Beogradom na vodi“. To nije novo ime.

Želim da kažem da će poslanici SPS podržati ovaj predlog zakona, ne zato što smo članice, partneri, koalicioni partneri ove vladajuće većine, nego zato što smo zajednički sanjali o nečem što se pojavljuje na horizontu i u šta verujemo da je realno i da je moguće.

Pripremajući se za raspravu u Skupštini, imala sam čast da dobijem od mog stranačkog kolege, uvaženog inženjera, Milutina Mrkonjića jedan papir koji je iz 2004. godine, a gde se govori o jednom spisku, gde ima i mapa, gde ima i nacrta, kapitalnih investicionih projekata za Beograd. Hoću da posvedočim da smo na sličan način razmišljali. Pod tačkom tri je nabrojan jedan od projekata „Beograd na Savi“. Tu se pominje ono o čemu mi danas pričamo, o završetku izgradnje Železničke stanice Beograd-Centar-Prokop, o beogradskom železničkom čvoru, o premeštanju postojeće Železničke stanice sa prostora od oko 90 hektara u centru grada, a koji će privući strane investicije od nekoliko milijardi evra, izgradnjom novog Menhetna na Beogradu.

Dakle, ako nam se neki danas smeju koji su u opoziciji zbog toga što pričamo o nečemu za šta tvrdimo da smo sposobni da sprovedemo u delo i da je to nešto realno moramo se podsetiti bez lažnog podsmeha i lažnog izrugivanja da smo svi na isti način razmišljali.

Ja pošto pripadam levičarskoj partiji mogu da se setim vremena omladinskih radnih akcija kada je Beograd i kada je vlast, da ne pominjem samo Branka Pešića, nego i neke gradonačelnike koji su bili pre njega na vlasti sa različitim timovima kada su napravili veliki skok sa ove obale ka Savi. Koliko je fantastično i neverovatno zvučalo da će se pumpama izvlačiti močvarno tlo, odnosno da će se pesak izvlačiti iz reka i nabacivati na močvarno tlo i da će danas biti moguće ovakav Novi Beograd kakav imamo.

Meni se naročito dojmilo što su, ne samo predsednik Vlade gospodin Vučić, nego i neki drugi poslanici u svojim izlaganjima naglasili da ovaj projekat ne počinje od nas. Ovaj projekat počinje od mnogo ranijih vremena, od svih onih koji su želeli Srbiji dobro, ne samo zato što su bili na vlasti.

Ja bih podsetila da smo mi građani Srbije, da ne kažem samo Srbi skloni da slavimo naše poraze. Evo, danas je 7. april, podsetiću da smo juče obeležavali bombardovanje Srbije i činjenicu koliko je glavni grad Srbije bio razaran i ponovo vaskrsnuo, ponovo obnavljan u prošlim vekovima.

Isto tako želim da naglasim da podsetim na jedan drugi 6. april 1867. godine kada je Knez Mihailo Obrenović dobio ključeve Grada Beograda i samim tim u amanet da na jedan novi, drugačiji način razmišlja o sudbini svog naroda.

Takođe bih podsetila da razvoj Beograda danas 2015. godine u 21. veku je utemeljen mnogo ranije. Dakle, to nisu samo perspektive tu su i ograničenja. Činjenica je da obale reka Save i Dunava jesu okovane železničkim prugama i to jeste ta velika prepreka i zbog toga treba premeštati te železničke pruge.

Podsetiću da smo mi Berlinskim kongresom iz 1878. godine dobili obavezu, Srbija je preuzela obavezu da izgradi put Beograd–Niš i da na taj način od Vranja oslobodi prolaz, odnosno omogući železničku konekciju prema Solunu, odnosno od Pirota ka Carigradu. Premijer je danas u svom govoru i podsetio na tu činjenicu da je 1884. godine krenuo taj prvi voz od Beograda ka Nišu ako se ne varam u avgustu, a već u septembru je preko tadašnjeg mosta iz tadašnje Austrougarske krenuo voz iz Zemuna ka Beograda. Hoću reći da te železničke šine nas ponekad i ograničavaju na onaj način na koji još uvek postoje zidovi, balkanski zidovi u našim glavama koji nas sprečavaju da razmišljamo na jedan modernistički i reformistički način.

Još uvek, hteli mi to da priznamo ili ne, postoji ta zamišljena granica koja je bila realna između Otomanskog carstva, između Turske i između Austrougarske. Zaista se još uvek delimo, ne samo na starosedeoce Beograđane i one koji su dođoši, koji su došli, nego zaista su još uvek nama u glavama te stare istorijske podele.

Ja mislim da ovim projektom mi rušimo jedan koncept koji je Beograd nagnao na neku vrstu sudbine da bude tvrđava, da bude pogranični grad koji će biti napadan ili koji će biti na braniku Evrope od najezde Osmanlija ili koji će jednostavno biti usputno mesto, recimo kada su krstaši krenuli da oslobađaju Jerusalim.

Ja hoću da naglasim ono što se upravo izborom, i ja bih rekla srećnom okolnosti, da nam se nudi za partnera, za investitora jedan kompanija iz arapskog sveta, da se ruše te predrasude koje još uvek postoje. Ja to na žalost čak vidim i među arhitektama, među akademijom arhitekata koji insistiraju na tome da se isključivo domaće arhitekte pitaju i da se poštuje nešto što je postojao kao projekat na papiru pre 50 ili 70 godina koji je rekao da ne može da se gradi na prostoru Savskog amfiteatra i da tu treba samo da budu zelene površine da ne mogu da budu oblakoderi.

Ja podsećam da ovu Srbiju, ovaj Beograd nisu gradili samo građani Srbije. Evo, u ovom zdanju ovde su i tragovi ruskog arhitekte u maloj sali, vi se sećate ako ste dobro pogledali fresku, u levom uglu postoji hrišćanska crkva sa krstom, a u desnom uglu postoji džamija. Znači, mi smo zaista u prednosti zato što imamo te slojeve kulturnog nasleđa, urbanističkog nasleđa dva različita sveta ali koji su danas u vreme globalizma povezani.

Ja zaista se čudim opoziciji koja se protivi ovom zakonu zato što ono govori o posebnim postupcima eksproprijacije i ovako kako je premijer naglasio, tu će biti i očuvano i načelo vladavine zakona i legaliteta i privatne svojine, zato što će biti nadoknada po tržišnoj vrednosti. Čak i da su donosili zakone o posebnim postupcima eksproprijacije kada su bili u većini oni koji su odlučivali o velikom investicionom projektu, možda preskupo plaćenom, most na Adi, moram da podsetim da je jedna jako ugledna međunarodna organizacija koja nadgleda poštovanje ljudskih prava, a to je „Amnest Internešnl“ i dan danas u svojim arhivama ima izveštaj, način na koji su gradske vlasti sprovele raseljavanje ili eksproprijaciju romskih naselja. Podsećam na izveštaj koji je iz 9. avgusta 2011. godine koji govori kako je razrušena u toku od tri sata 200 domova pripadnika romske nacionalnosti, kako je 178 porodica raseljeno i autobusima i kamionima i buldožerima. Čak i da ne čitamo te izveštaje, ovde je moj uvaženi kolega Srđan Dragojević koji je u svom filmu „Parada“ zabeležio te scene.

Dakle nemojmo sporo zaboravljati, odnosno nemojmo da mislimo da sve počinje od nas. Ništa ne počinje od nas, mi smo ograničeni, naše političko vreme je ograničeno na četiri godine i ništa se neće završiti sa nama. To je dobro. Na taj način takođe podržavamo taj poziv koji je uputio premijer, da se svi ljudi koji žele da se Srbija brže razvija, da se priključe ovom projektu.

Ja bih podsetila isto da mi nismo svesni koliko ovim projektom menjamo sliku o Srbiji. Evo, podsetiću se da smo u procesu evropskih integracija pod stalnim nadzorom i evropskih političara i evropskih institucija. Meni možda isto kao i vama, smeta kada Angela Merkle, kancelarka Nemačke kaže da ukoliko zemlje Balkana napreduju, da one to čine puževim korakom.

Dakle, ne moramo i ne smemo da bolujemo od kompleksa olako obećane brzine, to je nešto što su neki raniji političari govorili, ali moramo da budemo odlučni i da političkom voljom i hrabrošću sprovodimo neke realno ostvarive projekte, pogotovo kada su oni podupreti konkretnim novcem.

Danas, danas ovde razgovaramo o tri konkretne stvari. Govorimo o prostornom planu područja posebne namene, to je ograničeno na 177 ha, govorimo o postupcima eksproprijacije i govorimo o tome da će biti izdata građevinska dozvola.

Ovde su kolege citirale projekciju gradonačelnika, gospodina Malog, koji je ukazao na investicione multiplikatore, da će za svaka uložena dva dinara se omogućiti rast BDP. Gledam ovde moje uvažene kolege, ministarka Joksimović i neke kolege iz SNS, neke kolege iz opozicije koji smo imali mogućnost da učestvujemo na jednoj konferenciji koja se organizovala na jednom brodu koji je krenuo iz Pasoa iz Nemačke, preko Linca u Austriji, Beča, u Slovačkoj, preko Bratislave u Budimpešti, preko Iloka do Beograda i tamo smo mogli zaista sa tog broda da posmatramo obale različitih gradova i različitih reka.

Apelujem da ne zatvaramo Beograd i turističku ponudu Beograda samo u bedeme Kalemegdanske tvrđave, da je zaista važno da se Beograd spusti na vodu. To je imati jedno civilizirajuće dejstvo.

Dakle, mi ćemo ovim projektom omogućiti bolji kvalitet života.

Ja sam, čitajući o Beogradu, našla svedočanstva kako su izgledale slike pred Prvi svetski rat, koliko su se ljudi sa ove obale bojali te novobeogradske, odnosno sremske, austrougarske obale, kada je i staro i mlado provirivalo kroz neke tarabe između današnjih hotela i ondašnjih, Moske ili Balkana. Dakle, nemojmo gledati na tu drugu obalu kroz naše tarabe, prevladajmo ono što je rekao i naš predsednik Dačić, taj palanački duh u Srbiji, jer palanački duh u Srbiji nama uvek kaže da nema prostora, niti može da bude bilo kakve promene. Naravno da može da bude promene.

Čak i da ne uspemo u ovom investicionom poduhvatu, biće dobro da se ovih 177 hektara pretvori u nešto što će biti ponos ovog grada, a ne ruglo, što neće biti mrtvi kapitali. Mi smo bogati u mrtvim kapitalima. Ima puno zemljišta, ima puno otpada, ima puno deponija, đubrišta, ima puno zaprloženog zemljišta. Ljudi se sve više preseljavaju u grad, ali nemojmo da delimo Srbiju na selo i grad, nego dajmo šansu Srbiji da u 21. veku Beograd zaista postane metropola. Ne mora to biti Menthetn, ne mora to biti balkanski Njujork, ali neka to bude onaj Beograd koji zaista ima razvojne potencijale.

Da zaključim, ovde će govoriti moje uvažene kolege narodni poslanici iz Socijalističke partije, a isto tako i iz drugih partija, koji su stručnjaci u svojim oblastima i mislim da svi mi možemo da damo doprinos realizaciji ovog projekta, samo treba da se usudimo i da napravimo tu odluku. Ova će poslanička grupa glasati za nju, ali isto tako mi smo oni koji onda preuzimaju odgovornost i za te buduće kamene temeljce i za te vrpce koje ćemo presecati. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: Često se u žaru političke borbe kaže nešto što se možda ne misli ili što u datom trenutku zvuči zgodno, ali zbog javnosti ovde moram da govorim isključivo o činjenicama, samo o činjenicama i vodeći računa da čuvamo dignitet institucija Republike Srbije.

Republički zavod za statistiku nije nikakva ad hok institucija koja daje lažne podatke. Republički zavod za statistiku je referentna ustanova. Za one koji ne znaju šta to znači, to znači da se njihovi podaci na evropskom nivou ni ne proveravaju, nego se prihvataju kao takvi, zato što je to institucija koja radi po odgovarajućoj metodologiji, koja je usvojena, koja radi u skladu sa odgovarajućim pravilima i u njen kredibilitet se ne sumnja. Zato, kada kažem broj zaposlenih ili nezaposlenih na osnovu ankete o radnoj snazi, on je takav kakav jeste.

Znate, ovde je u suštini na snazi ono – posle mene potop. Republički zavod za statistiku je po istoj ovoj statistici i po istoj ovoj metodologiji u aprilu 2012. godine rekao da je bilo 25,9 odsto nezaposlenih. Po istoj toj metodologiji on kaže da danas ima 16,8 odsto. Poštujmo ono što je važilo 2012. godine, jer važi i 2015. godine. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima mr Velimir Ilić. Izvolite.

VELIMIR ILIĆ: Poštovani narodni poslanici, kao i nekih prethodnih godina, evo slušamo raspravu u parlamentu o jednoj velikoj investiciji koju Srbija može da ostvari, ali to sada od vas zavisi i meni je drago da ima velikog razumevanja da se to završi.

Ova ideja je dugo trajala, ali smo imali jedan problem. Nikada nismo imali jedinstvo grada i Republičke vlade. Grad je uvek izminirao ideju i dva gradonačelnika u Beogradu koji su bili iz DS su stopirali ovu investiciju u završnoj fazi. Ovaj posao je trebao preko Prokopa i Železničke stanice, izmeštanjem da se reši i firma „TriGranit“ iz Kanade se javila na tenderu, donela bankarske garancije i na tome se sve završilo, ali grad Beograd nije hteo da da saglasnost i propao je posao. I prethodni gradonačelnik je stopirao ovu investiciju. Stopirali su uvek preko Prokopa. Nisu dozvolili da se reši pitanje Prokopa, nisu dozvolili da se sklone šine oko Kalemegdana, nisu dozvolili da se napravi obilaznica za opasne materijale oko Beograda i to je bio znak da ne možemo da iselimo stanicu i da ne možemo da uđemo u ovu investiciju.

Srbija se brukala da godinama drži ruglo u centru grada, Železničku stanicu, one koloseke, dotrajale vozove, lokomotive, pranje vozova itd, u najužoj zoni centra grada. To metropola ne sme da dozvoli. Prema tome, meni je drago da, evo, sada ima prvi put jedinstva republičke vlasti i gradske vlasti. Ovaj projekat treba da se ostvari i nadam se da će se ostvariti.

Tako je sa dvovlašćem i u Vojvodini zaustavljena koncesija. Prošle godine je trebao da pušten bude auto-put do Preljine, imali smo i ugovore potpisane i sve završeno, ali blokadom gospodina Pajtića i njegovih saradnika, odugovlačenjem, razvlačenjem, zahtevanjem da se obelodani svaka tačka ugovora itd, to je sve stopirano i upropašćeno. Ne dozvolite da se jedna dobra investicija ponovo upropasti, podržite ovu investiciju. Nemojte da budemo ljubomorni sada što je to predložio premijer. Ko je predložio, da je predložio, investicija je dobra i treba je podržati i treba da budemo svi jedinstveni ovde. Nema mesta za bilo kakvu raspravu da li Beograd treba da skloni Železničku stanicu, da li Beograd treba ono ruglo da počisti i da napravi tu jedan, sada se zove „Beograd na vodi“, nekad se zvao „Europolis“, Mrka to dobro zna, bilo je raznih imena, ali nije bitno kako će se zvati, važno je da Beograd u centru grada dobije nešto vredno da koristi i Beograđanima i čitavoj Srbiji. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, po Poslovniku. Izvolite.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Uvažena predsednice, dame i gospodo, članovi Vlade, uvaženi gosti, prekršen je član 106. u dva navrata. Naime, ministar Vulin je pričao o Zavodu za statistiku koji je, činjenice radi, promenio metodologiju izračunavanja zaposlenosti u Srbiji, a to nikako nije tema današnje sednice koju održavamo. Ministar Velimir Ilić je u svom izlaganju pričao o nekom projektu vezano za Vojvodinu, gde je rekao da je Bojan Pajtić insistirao da se objavi svaka tačka ugovora koji vi nudite kao Ministarstvo u to vreme. Činjenica je da jeste, ali to nema nikakve veze sa ovom tačkom dnevnog reda, to nikakve veze nema sa „Beogradom na vodi“, to nikakve veze nema…

PREDSEDNIK: Poslaniče, ovo što vi govorite nema veze sa povredom Poslovnika.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Kako nema, gospođo?

PREDSEDNIK: Nema. Vi sada replicirate ministru.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Vi me ne slušate, pričali ste sa kolegom sve vreme.

PREDSEDNIK: Ja mogu više radnji u isto vreme da radim. Savršeno vas slušam, posebno vas.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Ako mi dozvolite, ja bih ponovo.

PREDSEDNIK: Kako da ne, ali molim vas o članu 116, molim vas najljubaznije.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Dakle, član 106. kaže – govornik može da govori o tački dnevnog reda. Evo, ponovo pričate, gospođo predsedavajuća. Molim vas da uvažite, dok pričam da me saslušate.

PREDSEDNIK: Nešto ste tiši danas, ne razumem vas, nemojte da se ljutite, 106. ili 116?

DRAGAN ŠUTANOVAC: Član 106. Pročitajte na glas.

PREDSEDNIK: Hoću. Izvolite.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Stav 1. – govornik može da govori o tački dnevnog reda. Ministar Vulin nam je pričao o Zavodu za statistiku, o metodologiji koja je promenjena, a ministar Ilić je pričao o ugovaranju sa Vladom Vojvodine, što nikakve veze nema sa „Beogradom na vodi“ jer „Beograd na vodi“ ne može da bude u Vojvodini. Dakle, ja vas molim da ih opomenete, jer smo ušli u deseti sat zasedanja.

PREDSEDNIK: Hvala vam puno zaista. Ja sam svesna da radimo deset sati, ali mnogo bi kraće radili da nije ovih zloupotreba Poslovnika, u stvari držanja govora od dve minute. O članu 106. skoro ništa niste rekli.

DRAGAN ŠUTANOVAC: Pročitajte 1. stav.

PREDSEDNIK: Ako hoćete, glasaćemo. Nema smisla, znam, ali ja ću se jednostavno uzdržati. Znam da nećete biti tu kada dođete na red jer ste broj 28 i ja potpuno razumem. Neću oduzeti dve minute vašoj grupi jer vi ne poštujete vašu grupu, a ne mene.

Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Hvala gospođo predsednice.

Dame i gospodo istini za volju koliko me sećanje ne vara imali smo danas dosta rasprava i o pokrajinskom budžetu i o razvojnim projektima i o tome šta se sve dešavalo od 80-ih pa na ovamo i potpuno je prirodno da rasprave u parlamentu zahvate te teme. Važno je da znamo zašto se danas nalazimo i ono što mi je bilo veoma upečatljivo, ono što je rekao ministar Vujović, zašto se posle mnogo godina nalazimo na istom mestu gde smo i bili. To je vrlo važno da utvrdimo. To je zato što neki ljudi nisu radili svoj posao, nisu činili da Beograd bude bolji, nisu učinili da bude čistiji, nisu učinili da postoje projekti koji će učiniti da ljudi u Beogradu dobiju radna mesta. Mislim da je to veoma važna stvar.

S druge strane, nažalost ne čujem kontra ideje i već danima se trudim da saslušam sve koji imaju nešto da kažu protiv projekta „Beograd na vodi“ i ne čujem šta je alternativa tome. Alternativa je šta? Da ostavimo ovako? Da ostavimo onih 50 šlepova? Da zamolimo Gradsku čistoću umesto na Vinču da đubre tera tamo pa da istovaramo tu? Šta je alternativa? I, na kraju krajeva ako postoji alternativa imali smo vlasti i vlasti pre svega DS onda i ostalih koje desetinama godina imaju priliku da to urade i ne rade. Prosto, ništa nisu uradili po tom pitanju. Apsolutno ništa.

Da bismo uporedili neke stvari, a nije ova Vlada ni opljačkala ovu zemlju, nije ova Vlada izvršila ni jednu lopovsku ni pljačkašku privatizaciju, radile su to Vlade pre nje. Hoću da vam kažem samo nekoliko stvari važnih za Beograd, vezanih za Beograd da se ne bi zaboravile, a koje su dovele do toga da Beograd pre dolaska Siniše Malog kao gradonačelnika ima budžetski deficit od 20 odsto što je nezabeleženo u istoriji Beograda, a to je bio budžet koji je imao budžetski deficit pod upravom DS.

Naime, ja sam bio i odbornik Skupštine grada 2006. godine. Godine 2006. je Grad Beograd uzeo 405 miliona evra kredita za izgradnju mosta na Adi. Samo 2006. godine od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj 405 miliona evra sa svakim dokumentom koji postoji je uzeto kredita koji vraćamo svi mi koji smo iz Beograda. Kredita. To sa pristupnim saobraćajnicama, a to je posle izašlo, teško je utvrditi da li više i od 800 miliona evra, ali to je projekat koji su platili svi Beograđani za jedan most. Super, trebaju nam mostovi da ne mislite nešto da imamo protiv mostova. Trebaju nam mostovi, mostovi su divna stvar, ali to je kredit koji smo uzeli za jedan most. Ovde gradimo novi grad.

Premijer je predložio investiciju koju plaća neko drugi u koju neko drugi ulaže svoj novac. Mi ulažemo trećinu ili samo četvrtinu onoga što smo uložili samo u izgradnju jednog mosta, a dobijamo novi stambeni poslovni centar, dobijamo generisanje radnih mesta, dobijamo budućnost za mnoge mlade ljude koji će raditi u ovom gradu.

Međutim, zašto to nismo mogli da uradimo između ostalog iz sopstvenih sredstava i zašto smo 2012. godine kada smo došli na vlast zatekli zemlju koja je gotovo u bankrotu? Zašto nam u Beogradu ide ovako loše. Hoću da i zbog onih ljudi koji to ne znaju i zbog onih ljudi koji toga možda ne mogu da se sete, hoću da im kažem – imali smo velikih afera u Gradskoj čistoći gde su osumnjičeni ljudi za krađu 230 miliona dinara samo u ovom preduzeću. Imamo rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra ili nekadašnjeg Bulevara Revolucije, zaboravili su ljudi sa štetom od 5,3 miliona evra, jer je tadašnji skoro 630 miliona dinara. Samo šteta 5,3 miliona evra na jednoj ulici u jednom gradu.

Što se tiče vodovoda, ne moram da vam pričam previše podsetiću vas na afere koje smo imali sa nabavkom specijalizovanih vozila gde su trostruko uvećavani iznosi, a postoji samo jedna fabrika u svetu koja pravi te rezervne delove, a dobila na tenderu ne ta fabrika, nego dobio podizvođač sa trostruko većom cenom iako se takmiči domaći „Vatrosprem“ sa tri puta nižom i odbijen je jer nema sertifikat za rezervne delove koji se prave iz iste te fabrike.

E, zato nemamo nova. Dvesta osam miliona dinara na pljačkama na Aerodromu Beograd privedeni ljudi sa osnovama sumnje, naravno, ali jedan monstruozan slučaj koji je ja mislim potresao svakog normalnog čoveka, desio se u Novom Bečeju. Pljačka na Dvorcu Heterlend tzv. 113 miliona dinara gotovo milion evra na izgradnji jednog velikog centra. Samo pokušavam da objasnim, možda neki poslanici to ne razumeju, pokušavam da objasnim zašto je Srbija došla u ovu situaciju i zašto neki drugi nisu ovo hteli da grade i čime su se u stvari bavili, gde je išlo i njihovo vreme, a naš novac.

Postoje osnovi sumnje da je za ukraden novac sa objekta namenjen za potrebe smeštaja boravka dece ometene u razvoju u Novom Bečeju i to je uradio osumnjičeni za to predsednik opštine Novi Bečej tadašnji Milivoj Vrebalov član predsedništva DS. Tako se domaćinski i dobro upravljalo. A pročitaću vam jednu stvar i izvinjavam se neće trajati duže od jednog minuta, a nažalost mogao bih da čitam sat, nažalost, a videćete i zašto. Privredno društvo „Dunav Grupa Agregati“ a.d., „Agrohem“ doo, „Jugoalat“ a.d., „Jugodent“ a.d., SMV Motins, preduzeće za ugostiteljstvo i turizam „Centroslavija“, Holding „Centroslavija“ za trgovinu za malo i veliko, „Centroslavija transport“, „Petar Drapšin“, „Milan Vidak“, „Limprodukt“, „Garant promet d.o.o“, „Neimar“, „Sigurna budućnost“, „Mlin budućnost“, „Inter servis“, „Agrovojvodina“, „Novkabel“, „Pobeda holding“, „Eurobazar“, ATP Pioniršped, „Novotrans“, „Neobus“, „Fidip standard“, Akcionarsko društvo „Standard“, fabrika stočne hrane i tako dalje.

Ovo su društva, privreda društva i preduzeća koja su otišla u stečaj i likvidaciju u tom periodu. U ovim preduzećima bila ona državna ili privatna, radili su neki radnici. Radili su neki ljudi i nadali se nekoj budućnosti. Ta budućnost im je takvom nedomaćinskom politikom i ono što sam vam rekao za Grad Beograd i za ono što nismo imali nažalost sve ove projekte koje smo morali da imamo urađeni u gradu Beogradu i novac koji je morao da ide u naše vodovode i kanalizaciju i asfaltiranja, odlazio je u nečije džepove. Tako se domaćinski pod navodnicima vodila politika i u Srbiji i u Beogradu, da smo mi na jedvite jade uspevali da isplatimo ljudima plate i penzije i isplaćivali smo svaki mesec bez dana kašnjenja.

Ovaj projekat „Beograd na vodi“ nešto je što čini mi se biće toliko atraktivan za ljude, ne samo u Beogradu već i u čitavoj Srbiji, da će učiniti Beograd jednim potpuno novim centrom u ovom delu Evrope. Znam da mnogima to smeta, ne samo u našoj zemlji, ali videćete, ja se nadam već do kraja ove godine kada krenu prvi objekti koliko će to generisati novih radih mesta, ali koliko će to učiniti da budemo ponosniji i na ovu Vladu i na ljude koji su ovaj projekta predložili. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Aleksandar Vučić. Izvolite.

(Marko Đurišić, s mesta: Prvo Poslovnik.)

Ne, vi niste Aleksandar Vučić. Molim vas, sedite. Dobićete reč. Molim vas, predsednik Vučić se javio. Molim vas, pustite me da vodim sednicu i sedite, molim vas.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Kratko ću ja.

PREDSEDNIK: Na buku, vikanje, ja zaista ne reagujem više. Izvolite.

45/3 JJ/MJ

ALEKSANDAR VUČIĆ: Dakle, želeo bih, pošto su se svi predstavnici poslaničkih grupa izjasnili, želeo bih samo da se zahvalim svima na raspravi, rekao bih veoma uspešnoj, plodotvornoj i mi smo nešto naučili i gledaćemo da deo stvari koje smo čuli, da vidimo da ih zajednički sagledavamo u budućnosti, da vidimo šta je to što bismo eventualno mogli da ispravimo.

Mi smo za to otvoreni, dakle, i bez obzira na ljutnje i primedbe, ja vas samo moli i kada se ovo završi, jer uspesi i rezultati su večni i dela koja ostaju su večna, a ne skupštinske i dnevno političke rasprave. Razmislite o mojoj ponudi, dakle, koja je smišljeno iznesena pred vas i koja glasi da svi vi koji želite da učestvujete u sprovođenju programa „Beograd na vodi“, svi koji želite da učestvujete u kontroli trošenja novca, na bilo koji način, mi smo spremni da vam izađemo u susret i da zajedno sa nama u tom projektu učestvujete.

Mislim da smo danas u jednoj argumentovanoj i ozbiljnoj raspravi pokazali koliko je važan ovaj projekat, ali koliko je važno sve ono o čemu smo pričali, za šta ste govorili da su potrebne milijarde. Jesu, ne onolike milijarde o kojima ste govorili, mnogo su manji iznosi, ali potrebno nam je mnogo novca da više važnih infrastrukturnih objekata završimo u Srbiji.

Sinoć smo imali prekid puta kod Proseka, dakle na putu Niš – Pirot, Niš – Bela Palanka – Pirot. Imamo problema u Grdelici, imamo problema na putu od osam kilometara, levo su i „žuta kuća“, gledaćemo da to ili sa Azerbejdžancima ili sa našim firmama odmah rešimo i posle posete gospodina Alijevu, 13. ili 14. znaću da vam dam tačan odgovor po tom pitanju, zato što mi se činilo da sada, da bi oni to mogli najbrže i najtačnije da završe posle izostanka rezultata u radu jedne grčke firme. Mislim da, pri čemu ćemo, naravno, izaći pred Narodnu skupštinu i reći sa kakvim uslovima ulazimo u ceo postupak i ceo projekat.

Pred nama je i naravno izmeštanje Železničke stanice u Prokop, izmeštanje Autobuske stanice u Novi Beograd, izgradnja pruge Beograd – Budimpešta, koja treba da bude dodatni razvojni projekat i da ceo saobraćaj iz centralne Evrope privučemo, pre svega, železnički privučemo na naš Beograd.

Naravno, ovaj deo „Beograda na vodi“ je izuzetno važan i za Beograd kao i za Beograd siti brej destinaciju i za Beograd, kao pre svega turističku, ugostiteljsku destinaciju, kao bankarski centar. Ja sam vam doneo ovde tri relativno nova primera koja su u Londonu sačinjena i napravljena, o novom poslovnom centru Docklands Canary Wharf i projektu kineskog poslovnog centra na dokovima Londona, vrednom milijardu funti koji provodi arhitektonska firma „Teriforel“, dakle, sve ono što je počelo godinama da propada i kada više sa kontejnerima koji su dolazili, posebno iz Kine, Indije, nisu mogli da se izbore, onda je privatni kapital ulazio u te dokove i pravljeni su potpuno novi turistički centri. Više to nisu zapuštena područja i uglavnom su napravljeni novi finansijski centri.

Margaret Tačer je naložila ulaganje privatnog kapitala i kada je finansijsko srce Britanije The City gubilo klijentelu, ona je uspela da napravi Canary Wharf koji danas zapošljava stotine hiljada ljudi i to je, razume se, nailazilo na protivljenje značajnog dela javnosti u Velikoj Britaniji, ali to danas pokazuje veliki uspeh i pokazuje pravi rezultat.

Želim još jednom uvaženi prijatelji, vama koji ste mogli da budete u sali, ali nažalost, vidim da nisu svi poslanici mogli da ostanu u sali, da nisu mogli da izdrže i da prate celodnevnu raspravu i žao mi je zbog toga.

Zahvalan sam članovima Vlade koji su u velikoj meri bili prisutni današnjoj sednici i želim samo da vam kažem još jednu stvar, kao što smo 1880. godine, bez obzira na strah dobrog dela građana, uspeli da upalimo prvu sijalicu u restoranu, kafani, kako god hoćete „Hamburg“ ovde u Beogradu, na mestu današnje Elektrodistribucije Beograd, tako sam siguran da ćemo i u ovom delu Beograda napraviti bolje mesto i za život ljudi i za provod vremena i za poslovne ljude koji tu treba da iznajmljuju i kupuju svoje poslovne prostore, svoje kancelarije.

Uveren sam da će Beograd biti destinacija koja će privući veliki broj novih stranih investitora, zato što će ovo biti, kao što je rekao ministar Vujović, samo dodatni poziv za strane investitore. U ovoj godini nas očekuje mnogo posla, od sutrašnjeg Krupnja, do Teniza, FAP, Azotare, MSK, Petrohemije. Ukoliko bismo sve to uspeli da rešimo, a ove radove otpočnemo do kraja leta ili do početka jeseni, kako god hoćete, mislim da bismo mogli onima koji dolaze posle nas, ali i svim građanima Srbije da kažemo, uz sve mere fiskalne konsolidacije i uz sve teške mere da kažemo da je Srbija na dobrom putu i da će vrlo brzo osetiti efekte bolje budućnosti o kojoj smo toliko pričali.

Hvala vam na pažnji svima. Želim da vam čestitam na uspešnoj raspravi.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem predsedniku Vlade na njegovom prisustvu.

Prvi je bio dr Janko Veselinović.

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovana predsednice, reklamiram član 27. a u vezi člana 108. Vi bi trebalo da vodite računa o primeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Ja sada na ovom mestu prvo reklamiram Poslovnik, pozivajući se i na Zakon o okupljanju građana, član 2. stav 4. po kome je predviđeno da za vreme sednica Skupštine i neposredno pre Skupštine, da su zabranjeni javni skupovi ispred i u blizini Narodne skupštine Republike Srbije. Takvi su skupovi danas održavani.

Sa druge strane, gospođo predsednice, vi onemogućavate raspravu o zakonu o „Beogradu na vodi“, odnosno o zakonu koji se tiče eksproprijacije zemljišta za „Beograd na vodi“.

Vi dozvoljavate ministru policije da priča o „Beogradu na vodi“, nijednom rečju ne govoreći o tom projektu i dovodite nas u situaciju da će poslanici opozicije noćas iza ponoći govoriti o tom zakonu, a hteli bi da pričamo o svim pravnim, ekonomskim i političkim aspektima ovog projekta.

Vi nas u tome onemogućavate. Vi dozvoljavate ministrima da pričaju koliko žele, a ja vas molim zbog toga da prekinete ovu sednicu danas, da nastavimo sutra u 10.00 sati kako bi poslanici opozicije mogli da iznesu svoje stavove.

Mi sada ulazimo već u vreme, kada su nas ministri svojim dugim govorima doveli u situaciju da mi ne možemo svoje stavove da iskažemo.

Ministar policije je govorio mimo teme.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Tek je 19.00 časova i ne vidim problem u tome da oni koji žele da rade nastave da rade, pustite me da odgovorim, aman zaman barem jednom neku korektnost da imate ili volite da čujete samo sebe, dve minute i onda mi recite da ne odgovaram, da ne pravim od sebe, neću završiti rečenicu.

Znači, od 52 govornika, šest ili sedam je opozicionih poslanika i ne vidim problem ako većina poslanika od 52 želi da ostane da radi, da udovoljimo vama koji želite da se prekine sednica. Sednica se neće prekinuti u 19.00 časova, a ocenićemo dalje kako će teći tok rasprave.

Što se tiče skupova van zgrade, znate kakve bih ja napade dobila da sam zabranila Pokret Danas što je imao performans ispred parlamenta, neka žuta patka, nešto mi iz Novog Sada ne razumemo baš o čemu se tu radi, ali znam da bi me vi napali zbog toga i ne pada mi ni na kraj pameti da sprečavam takve neke performanse koji su se danas dešavali ispred parlamenta.

Znači, svi koji ne ugrožavaju naš rad ili bezbednost, imaju pravo da iskažu svoje mišljenje ispred parlamenta i ne znam zašto smetaju oni koji su za predlog nekog zakona.

Mislila sam da smo dostigli stepen demokratije, da je i za i protiv dozvoljeno u ovoj državi. Ima više sada za, ali nećemo sprečavati ni ove druge da dođu ispred parlamenta. Ne znam da li ste mislili na taj Pokret Danas, ja sam samo obaveštena o tome ili pravite razliku. Ja ne pravim razliku kao predsednik.

Da li želite da glasamo o ovome ili ne, jer po vašem Poslovniku, ja znam da ste svi bili, parlamentarci koji su izglasali sa oduševljenjem ovaj Poslovnik i piše da predlagači i ovlašćeni govore neograničeno u ovoj fazi, a kada dođe red na amandmane, njima su ruke vezane i oni samo dve minute mogu da odgovore, za razliku od nas poslanika.

Taj nonsens ste sami smislili i ja tu ne mogu ništa da uradim u ovom trenutku. Dobacujte, ali ja sam sada već postala imuna na dobacivanja, taj virus sam preležala.

Izvolite, gospodin Marko Đurišić, imate vi reč.

Da, naravno da ćemo se izjasniti, nisam ni mislila drugačije.

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Poštovana predsednice, ja sam želeo u skladu sa članom 103. da se javim kada je ministar unutrašnjih poslova govorio, jer je on po mom mišljenju povredio član 106. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Ministar unutrašnjih poslova nije govorio uopšte o tački dnevnog reda. Čitao je ovde razne podatke iz policijskih istraga koje posle skoro tri godine nisu dobile svoj epilog na sudu.

Ponavljao je priču koju slušamo tri godine a da nismo dobili ni jedan jedini epilog na sudu i mislim da je naša obaveza kao zakonodavnog tela i ovde evo danas prisutne Vlade da stvorimo uslove da nam pravosuđe bude nezavisno i da bude efikasnije.

PREDSEDNIK: Hoćete molim vas o Poslovniku?

MARKO ĐURIŠIĆ: Obrazlažem o čemu je povreda ministra bila kada je govorio.

Ako ministar unutrašnjih poslova ili premijer ili bilo koji drugi ministar ima neku želju da dođe ovde i nama govori o raznim stvarima, ja vas sve podsećam …

PREDSEDNIK: Molim vas da ne replicirate, opet zloupotrebljavate Poslovnik. Recite u čemu je povreda Poslovnika koju sam učinila ja?

MARKO ĐURIŠIĆ: Molim vas da vi mene ostavite da ja u dva minuta objasnim povredu Poslovnika i da me ne prekidate.

PREDSEDNIK: Šta god želite. Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala vam.

Ja vas molim, postoji institucija u ovom mrskom Poslovniku koja kaže – poslednjeg četvrtka u mesecu premijer i Vlada dolaze i odgovaraju na pitanja poslanika. To se nije desilo u ovom parlamentu od jula meseca 2014. godine.

Ako imaju toliku želju da pričaju o svojim uspesima, ja ih pozivam da dođu 30. aprila i da odgovore na pitanja koja imamo da im postavimo. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem poslaniče, stvarno ovo nema smisla. Znate, izdržala sam nekih deset sati da ne izričem kaznu, a sada ne znam koliko ću izdržati još.

Stvarno nema smisla to što radite vašim kolegama ne meni, ostalim poslanicima koji bi njih pedeset i nešto da govore o zakonu koji imamo danas, bez obzira možda neće biti gledani u 23 časa, ali nemojte da zloupotrebljavate sada ovaj termin da bi se javili o čemu god želite da pričate.

Da li želite da glasamo o ovom, iako vas to uopšte ne interesuje, pričate sa drugim poslanicima, ali bože moj, idemo u direktan prenos i kamere lepo hvataju i gledaju ponašanje svakog od nas?

MARKO ĐURIŠIĆ: Da želim. Ja sam vas pažljivo saslušao kao i uvek, poštovana predsednice. Ja se slažem, tako je, sreća je da je to tako da svi mogu da gledaju.

PREDSEDNIK: Nemojte da rušimo dostojanstvo parlamenta.

Marko Đurišić dobacuje i govori u glas zajedno sa mnom, što je isto nešto novo što imamo u praksi parlamenta.

MARKO ĐURIŠIĆ: Ja mikrofone ne kontrolišem, kontrolišete vi poštovana predsednice.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem poslaniče Đurišiću na vašem razumevanju.

MARKO ĐURIŠIĆ: Kao i uvek poštovana predsednice.

Rekao sam da želim da se parlament izjasni o povredi Poslovnika, člana 106, da govornik može samo da govori o tački dnevnog reda koja je na dnevnom redu.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem, odnosi se na sve poslanike, ali pošto ne možemo da kažnjavamo poslanike nego samo predsednika …

MARKO ĐURIŠIĆ: I na ministre i na premijera i sve koji danas učestvuju u raspravi.

PREDSEDNIK: Poslaniče?

MARKO ĐURIŠIĆ: Ne znam u čemu je problem?

PREDSEDNIK: Budite ljubazni i razmislite da li smo mi ovde u parlamentu sami zbog sebe ili zbog ljudi koji su glasali za nas?

MARKO ĐURIŠIĆ: Ja ne isključujem ni uključujem mikrofon, stvarno ne znam.

PREDSEDNIK: Reč ima Zoran Babić, povreda Poslovnika. Izvolite.

ZORAN BABIĆ: Reklamiram povredu Poslovnika gospođo predsednice, član 107. stav 1.

Poštujem vašu želju da ovu sednicu sa veoma važnom temom koja je važna za celu Srbiju zato što ovde imamo gotovo ceo kabinet gospodina Aleksandra Vučića i više ministara nego što imamo narodnih poslanika koji eto tako su protiv ove teme.

Ono što je prekršeno dostojanstvo, to je kada se izrekne neistina. Neistina sa kojom nekako gospodin Đurišić, odnosno isitna sa kojom gospodin Đurišić nekako vešto manipuliše i ne koristi je baš tako često bar kada je skupštinska statistika u pitanju.

U Vladi gospodina Mirka Cvetkovića, u Vladi koju je tako zdušno podržavao prethodni govornik, Vlada Mirka Cvetkovića u Narodnoj skupštini da bi odgovarala na pitanja poslanika je bila svega sedam puta za četiri godine.

Godine 2008. nije ni jednom dolazila. U 2009. godini jedva tri puta, da bi 2010. i 2012. godine ponovo ni jednom nije došlo u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Za razliku od te statistike, narod, odnosno Vlada koju vodi SNS je za dve godine od promena 2012. godine do dana današnjeg bila u parlamentu, odgovarala hrabro na sva pitanja zato što nema čega da se stidi već se ponosi onim što je urađeno, kao što se ponosimo što ćemo već za dva dana glasati o leks specijalisu „Beograd na vodi“ 11 puta, za dve godine duplo više nego što ste vi to radili i poštovali parlament za četiri godine.

Prema tome, ovi podaci su veoma egzaktni, nemojte manipulisati njima, jer ti podaci više govore o vama nego što govore o poštovanju parlamenta od strane SNS.

PREDSEDNIK: Hvala.

Da li želite da glasamo na povredu člana 107?

(Zoran Babić, s mesta: Da.)

Zahvaljujem.

Prelazimo na listu govornika.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

DUBRAVKA FILIPOVSKI: Zahvaljujem predsednice.

Gospodine predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovani odbornici iz Skupštine grada Beograda, kolege i koleginice narodni poslanici, mi danas već deseti sat raspravljamo o leks specijalisu za „Beograd na vodi“ koji treba da stvori pravni okvir i uslove za realizaciju ovog najvećeg arhitektonskog i građevinskog projekta.

Bez obzira na razlike koje smo pokazali i veliku većinu poslanika koji su za realizaciju ovog projekta, sigurna sam da ćemo se u ovom visokom domu svi složiti da su nam za ekonomski oporavak zemlje potrebne velike investicije i veliki projekti.

Za mene je ovaj projekat veliki iskorak. Za njega je bila potrebna velika hrabrost i odlučnost koju je ova Vlada pokazala i on za mene predstavlja ostvarenje velikog sna koji su znameniti Beograđani postavili kao svoj cilj.

Pravo je svakog od nas da iznosi argument za i da kritikuje, ali kao što je nekoliko mojih kolega ukazalo uvaženi ministar Stefanović, ja do sada nisam čula alternativu onih koji kritikuju, šta oni zapravo nude kao alternativu.

Kada govorimo o ovom projektu, ključno je da razlučimo dve stvari – šta mi gubimo sa njim, a šta mi dobijamo? Iako nisam iz ove struke, navešću jednu činjenicu. Oni koji kažu da gubimo u istorijskom ambijentalnom nasleđu Beograda, navode kao argument da se zbog ovog projekta neće videti Hram Svetog Save, neće se videti „Beograđanka“, crkva Svetog Marka.

Samo želim da podsetim na jednu činjenicu. Kada je ovaj Visoki dom sagrađen 1936. godine, arhitektonska rešenja su bila u tome da on ima fantastičan pogled prema crkvi Svetog Marka. U međuvremenu je podignuta pošta i ja ne vidim šta ona smeta, već naprotiv, ovaj deo Beograda zajedno sa starim dvorom, sa poštom, sa crkvom Svetog Marka, sa ovim prelepim zdanjem predstavlja zaista nešto, najlepše građevine koje imamo u Beogradu.

Naravno da su za mene preovladali argumenti šta mi dobijamo ovim projektom, a mislim da dobijamo mnogo. Mnoge moje kolege su do sada navele da se sklanjaju brodske olupine koje, podsetiću, postoje u reci Savi između 70 i 100 godina. Rečeno je da je sklonjeno 50 i da je ostalo još 10.

Ovim projektom se uređuje neuređeni prostor oko železničke stanice, sređuje se kompletno priobalje, razmešta se železnička stanica „Prokop“ i autobuska stanica. Dobija se velika šansa za oporavak naše građevinske operative i ono što je za mene najbitnije, mislim da se ovim projektom pruža velika šansa našoj deci da imaju budućnost.

To sam videla u očima svoje dece kada sam ih odvela da vide maketu projekta u našoj najlepšoj zgradi koju sada imamo zajedno sa domom Narodne skupštine Republike Srbije, Beogradske zadruge.

Po mom mišljenju, za realizaciju ovog projekta vrlo je važna transparentnost, vrlo je važno da ne dozvolimo i mi, narodni poslanici koji kontrolišemo izvršnu vlast, i sama Vlada da se zbog ne transparentnosti baci mrlja na ovako važan projekat.

Pripremajući se za ovu raspravu danas, u prostornom planu područja potrebne namene uočila sam te pozitivne primere transparentnosti, koji treba da ostanu i nadalje. Na primer, da su troškovi 400 miliona evra za opremanje zemljišta. Od tih 400 miliona evra, Srbija treba da plati, odnosno grad Beograd 125 miliona za izgradnju toplovoda, gasnih i energetskih postrojenja, ali i da je potrebno 392 miliona za železnička postrojenja. S obzirom da naši prihodi na osnovu naknada i participacija koje bi investitor platio za dobijeno zemljište iznose oko 470 miliona evra, mislim da, kada se ta cifra uzme u obzir sa ovim izdacima od 510 miliona evra, se već vidi isplativost ovog projekta.

Još jednom želim da naglasim da će poslanička grupa NS u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

«Čuli smo da su snovi najvažnija stvar, da snovi koje neko sanja mogu da promene stvarnost u jednoj državi. Čuli smo o tome da je najlepša zgrada u Beogradu, zgrada Geozavoda iliti Beogradske zadruge, samo nismo čuli zašto je ugovor o donaciji za tu zgradu tajna i na šta smo se obavezali u tom ugovoru…»

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Danas smo čuli puno toga na današnjoj sednici. Na početku je bilo čitanje jednog eseja, gde su tu i razne stvari vezane za Galileja, za Ajfela, za Prometeja, za primere iz komunističke Jugoslavije, pozivanje na višedecenijsku ili viševekovnu sudsku praksu Republike Srpske. Čuli smo da su snovi najvažnija stvar, da snovi koje neko sanja mogu da promene stvarnost u jednoj državi. Čuli smo o tome da je najlepša zgrada u Beogradu, zgrada Geozavoda iliti Beogradske zadruge, samo nismo čuli zašto je ugovor o donaciji za tu zgradu tajna i na šta smo se obavezali u tom ugovoru.

Čuli smo da je Beograd kočio izmeštanje železničke stanice, što je nemoguće zato što to nije posao grada nego je to posao države, da se to dešavalo u nekom ranijem periodu. Čuli smo puno stvari koje nemaju nikakve veze sa istinom.

Čuli smo i to da se na Novom Beogradu podigla cena stambenog prostora kada je napravljena Beogradska arena, što je isto besmisleno. Arena, inače, posluje sa gubicima od kada je napravljena, a potpuno je drugi razlog zašto su tamo skupi stanovi, koji inače nisu tako skupi, jer je tržište propalo.

Čuli smo i izjavu premijera koji je rekao da nama u Srbiji nikad nije bilo dobro, i to piše u stenogramu. Da nikada nije bilo dobro, sa čime mogu možda da se složim, ali i drugi deo te izjave koji glasi – nikada neće biti dobro.

Ne znam da li je to obećanje ili pretnja, ali u svakom slučaju to je nešto što srpski premijer nikada ne sme kaže svojim građanima, makar to bilo greškom.

Danas je na dnevnom redu jedan zakon sa dugim naslovom koji je već dobio popularni naziv leks specijalis o „Beogradu na vodi“. Građani Srbije u svojoj modernoj istoriji tačno znaju, kada im neko nudi leks specijalis, da se taj zakon donosi ili da se prikrije neka krađa ili da se spremi neka krađa ili da se završi neka krađa.

Imali smo primer sa leks specijalisom, tamo 1997. godine, prošlog veka. To je bio zakon koji je trebalo da prikrije izbornu krađu koja se tada desila na lokalnim izborima. Imali smo leks specijalis koji je pomenut pre neki minut i nekoliko puta danas koji jeste, takođe jedna krađa, ne znam zašto nije istražen, ne znam zašto nisu osuđeni oni koji su krivi za to, a ovo će sigurno biti jedna teška prevara, ako ne ništa gore.

Slažem se sa onima koji kažu da je učinjeno dosta time što je počišćen Savski amfiteatar, i to je dobro, i mislim da je to maksimum mogućnosti ove Vlade. Ako uđemo dublje u ceo projekat, imamo to da je on protivustavan, odnosno da je ovaj zakon protivustavan, da načelo poštovanja privatne svojine se teško narušava bez vidljivog razloga. Nikako ne može da bude javni interes ono što se pravi na „Beogradu na vodi“, makar svi snovi o kojima smo čuli budu ostvareni. Naprosto, to je nešto što je protivno Ustavu i protivno drugim zakonima, o čemu neću ja da govorim, već su ljudi kojima je to struka rekli dosta o tome.

Nisam čuo ni jednog arhitektu, građevinca, urbanistu koji je rekao da je tehnički izvodljivo to što se vidi na ovoj maketi koja je takva, kakva jeste, teško se razume šta se sa njom hoće. Iz onoga što se vidi, iz onoga što se priča, ti milioni kvadrata su neizvodljivi iz puno razloga, pre svega zbog parkinga, zbog celog saobraćaja, zbog ostataka infrastrukture itd.

Konačno, ekonomski deo je potpuni promašaj. Potpuni promašaj i bilo bi jako lepo da u leks specijalis, jer to je poseban zakon, specijalni zakon, vidimo ko će to da gradi, ko je ta firma sa kojom se to ugovara, koliko će biti tu metara kvadratnih, koliko će to da košta, kolika će biti zarada, da li se to radi iz nekih para ili iz nekog novca koji već postoji ili je za to potreban kredit, ko će da vraća kredit, šta je kolateral za taj kredit. To bi trebalo da piše u leks specijalisu.

Ako se priča o velikoj šansi za našu građevinsku industriju, pa onda da napišemo to, da je obaveza da ona radi ceo ovaj projekat.

Konačno, vređali ste, predsedniče Vlade, srpski narod pet, deset puta danas, govoreći da je lenj, da se boji struje, železnice, napretka, bilo čega modernog. To govori čovek koji je 2002. godine rekao da je Berlinski zid pao 1990. godine.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Uvažene dame i gospodo, poštovana gospođo Filipovski, verujem da ćemo zajednički i uz sve one i zajedno sa svima onima koji žele napredak Beograda uspeti da prevaziđemo sve te, ne bih rekao, težnje pojedinih protivnika, već bih rekao nemoć onih koji ne mogu da izaberu drugo rešenje, već da se suprotstavljaju nečemu po svaku cenu, pošto svojih rešenja nemaju.

Znate, besmisleno mi je da govorim nekome da Galilej i Prometej nisu isto, a ni slično, ali opet bismo se vraćali na Sokrata, pa bih objašnjavao ulogu Atinskog suda, a Pravni fakultet je i dalje na istom mestu u Beogradu. Nije se promenilo. Šta da radite?

Što se tiče štoseva na račun Republike Srpske i višedecenijske prakse sudova u Republici Srpskoj, Ustavnog suda Republike Srpske, nisam shvatio tu šalu. Mi Republiku Srpsku volimo. Možda vi ne volite. Mi je poštujemo. Možda je vi ne poštujete. Tu vrstu šala i doskočica na račun Republike Srpske nikako nisam razumeo.

Kažete – na šta smo se obavezali, nema ugovora. Evo ga ugovor o donaciji. Evo ga taj ugovor o donaciji, koji nemate. Izvinjavam se što nismo dužni da ga vama uručimo, ali nemam nikakav problem da i vama bude uručen.

Kažete da sam rekao da nikada neće biti dobro. Nije istina, gospodine, nije istina, jer sam rekao da je to u našem mentalitetu i da kada pitate Srbe nikada im nije bilo dobro. Nije im bilo dobro u vreme Karađorđa. Nije bilo dobro u vreme Miloša, kada čitate knjige iz istorije. Nije bilo dobro u vreme Mihajla. Nije bilo dobro u vreme Milana, Aleksandra, Petra. Nije bilo dobro u vreme kralja Aleksandra. Nije bilo dobro ni u vreme Milana Stojadinovića i njegove Vlade. Nije bilo dobro ni za vreme Drugog svetskog rata, ni u Titovo vreme. Nama nikada nije bilo dobro ni u Miloševićevo, ni u vaše vreme. Nama nikada neće biti, u smislu našeg mentaliteta, a ne da stvarno neće biti, i to je svaki čovek u ovoj sali razumeo. To je svaki čovek u ovoj Srbiji razumeo. Razumeli ste i vi, gospodine Živkoviću, samo niste hteli da razumete i odlično ste razumeli ovo što sam rekao.

Kažete – najvažnije je pitanje iz celog vašeg izlaganja sam shvatio da je najvažnije pitanje – pitanje parkinga. Ne brinite rešićemo pitanje parkinga i nadzemnim i podzemnim garažama i mislim da je to najmanji problem sa kojim će „Beograd na vodi“ da se suoči.

Što se tiče prevara, pljački, ja još jedanput ponavljam i trudio sam se i izvinjavam se ako sam slučajno u nekom trenutku prekoračio meru dobrog ukusa, mislim da nisam i mislim da sam bio učtiv sve vreme, plašim se da neko uvek polazi od onoga što je u njegovoj glavi a ne od onoga što se stvarno zbiva. Nama nisu ni prevare ni pljačke na pameti, dobro ste došli gospodine Živkoviću, dobro su došli i svi ostali koji hoće zajedno sa nama da u tome učestvuju, da to pogledaju i da zajedno sa nama po tom pitanju rade. Pri tome nećemo nikada da se delimo na Beograđane i ne Beograđane, na ove odavde i ove odande, da li je neko iz Republike Srpske ili odnekud drugog, za nas svi građani Srbije, ako hoćete i ljudi iz Republike Srpske uvek mogu i da kontrolišu ovaj projekat, uvek mogu da kažu šta misle o tome i mogu zajedno u njegovom, rekao bih i napredovanju i boljitku Srbije da učestvuju.

Što se tiče napretka Srbije u ekonomskom smislu, ja sam potpuno siguran da je Srbija na dobrom putu, kažem – sutra je za nas važno da čujemo prve ocene posle prvog kvartala šefa MMF Kima de Hanga, jer on će naravno to da govori u sadejstvu sa, isto svojim šefovima iz Vašingtona, da vidimo da li smo mi postigli određene uspehe ili nismo postigli, da li smo na dobrom putu ili nismo, šta to još treba da menjamo, ali mislim da, kada budemo u potpunosti obnovili proizvodnju u zapadnoj Tamnavi, proizvodnju električne energije i rešili pitanje hemijskih kompleksa, još jedanput ponavljam, da će Srbija biti na i te kako dobro putem. Ovaj investicioni poduhvat će nam biti veoma značajan za povećanje BDP, za one kapitalne investicije o kojima smo govorili za koje ni iz države nismo u stanju da izdvojimo dovoljno novca. Tačno je, ako biste nas kritikovali po tom pitanju, a nemamo dovoljno ni projekata, ako hoćete ni dovoljno ljudi koji znaju, ni dovoljno ljudi koji imaju volju da to pritišću svaki dan. Nešto nam je bolji rezultat u martu nego u februaru i januaru, ali svi ostali rezultati su nam vrlo dobri, posebno rezultati po pitanju očuvanja odnosno smanjenja fiskalnog deficita. Uveren sam da ćete to i vi i svi ostali narodni poslanici ovde da pozdravite.

Dakle, ni na šta se u ovome nismo obavezali, nema tu ama baš ništa tajnovito, a da li će da bude problema u provođenju stvari u delo, pa siguran sam da hoće. Ne gradimo jedan park, a i kada smo do sada gradili parkove, uvek smo imali problema u sprovođenju u delo. Mi nismo u stanju bez problema i kašnjenja da završimo ni Bulevar revolucije ili Bulevar kralja Aleksandra, ni Vojvode Stepe i koju god ulicu hoćete, nisam siguran da će ovo da prođe sve bez problema, ali ovo je velika šansa, velika prilika koju Srbija i Beograd, potpuno sam siguran ne sme da propuste. Hvala vam najlepše.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Vučiću.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović.

Gospodine Živkoviću, ja imam razumevanja da vi nemate volje da naučite Poslovnik. Prvo ima reč gospodin Nebojša Stefanović na vaše izlaganje, pa tek onda ću razmotriti da li vi imate uslova za repliku.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću na razumevanju.

Izvolite gospodine Stefanović.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Samo da kažem, ja nisam tražio repliku, javio sam …

PREDSEDAVAJUĆI: Da, ali ste se javili pre gospodina Živkovića, posle njegovog izlaganja.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Ja znam, gospodin Živković sigurno dosta zna o krađi i siguran sam u to. Ne znam zašto neki poslanici negoduju, možda pogrešno tumače moje reči, ali pričali smo o kreditima i vraćanju kredita. To je jedan deo gospodina Živkovića, pored onog kredita koji Demokratska stranka nije vratila, to je Demokratska stranka na čijoj listi je bio gospodin Živković, evo Vlada nažalost, imala je obaveze da vrati mnogo milijardi evra kredita koje je zadužila prethodna Vlada Demokratske stranke i to onih kredita koji su uzimani po kamatnim stopama od 8,5 i više posto, a to su užasni krediti za vraćanje i mi i ove godine vraćamo ogromne tranše tih kredita i to mislim samo premijer i ministar finansija znaju kako izgleda sve ovo što mora da se obavi od naših obaveza.

Međutim, nažalost, ja sam razumeo, slušao sam pažljivo šta je gospodin Živković rekao. Rekao je danas, da je došao da nam kaže dve stvari da teško razume maketu „Beograda na vodi“ i da misli da tu više ništa ne može da se gradi. To su ključne poruke i ja stvarno te poruke slabo razumem. Ne mogu da razumem da neko ne želi da se raduje dobroj stvari koja se dešava u Srbiji. Stvar koja se gradi, jedan novi grad, koji se grade neka nova radna mesta za neke mlade ljude koji treba da rade i ovde i svi oni koji će, a danas sam slušao od ljudi koji o tome znaju više od mene, i o građevinskoj industriji i svemu ostalom, koji će generisati nova radna mesta širom Srbije, ne samo ovde u Beogradu.

To su stvari kojima treba da se radujemo, međutim, ja gospodine predsedavajući, rekao bih to i gospođi Gojković, pošto se više puta i u javnosti čulo, imamo na delu jednu stvar, a to je da u delu javnosti imamo potpunu satanizaciju ljudi koji se raduju kada se nešto dobro dešava u Srbiji. Dakle, potpunu satanizaciju. Ako se ti ljudi raduju i kažu da je nešto dobro, ako se okupe da proslave nešto što je dobro za narod, nešto što je dobro za stvaranje radnih mesta, ako se okupe da pohvale nešto, odmah se pojave ljudi u javnosti koji govore najgore stvari o tim ljudima, apsolutno najgore. To je stvarno užasna stvar.

Borim se za pravo da ljudi imaju pravo da kažu i kada je dobro i kada je loše. Kao ministar unutrašnjih poslova nisam zabranio ni jedan skup, dolazili su ljudi ispred parlamenta različitim povodima, prolazili, marširali, okupljali, neki se skupljali ovako, neki onako, nisu ometali ništa, nisu kršili ništa vezano za bezbednost i prosto uvek je bila procena da je bolje pustiti ljudi da kažu ono što misle i da to nikome ne može da smeta. Ali smeta onda kada ti ljudi kažu nešto dobro za Vladu ili za projekte koji se dešavaju u zemlji ili kažu nešto dobro za stvari koje su zaista pozitivne za budućnost ove zemlje. Umesto da se radujemo budućnosti, to je nešto što svi moramo da menjamo, mi smo počeli ili većina tih nekih koji pokušavaju da puste ovakve glasove, počeli su da kritikuju sve ono što je dobro za Srbiju. Prosto ne shvatam zašto to rade, jer ovo je dobra prilika, projekat „Beograd na vodi“ je prilika da se raduju svi oni ljudi koji će biti zaposleni u građevinskim firmama, koji će moći da vide i neke nove turiste koji će generisati novi prihod i za ovaj grad i za ovu zemlju i na kraju krajeva, koji će ostaviti nešto za budućnost, ako ne nas, onda svih ljudi koji dolaze posle nas. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, povreda Poslovnika.

Koji član?

(Marko Đurišić, s mesta: Uključite mi mikrofon, pa ću reći koji član.)

Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala poštovani predsedavajući.

Smatram da je prethodni govornik povredio član 107. Poslovnika. Govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenice ili ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.

Vi znate na koji način je ministar unutrašnjih poslova započeo svoje izlaganje i mislim da mu kao bivšem predsedniku parlamenta apsolutno ne priliči da na taj način počinje svoju diskusiju. Imao je sigurno dovoljno znanja i umeća …

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću, vi ste meni dali dovoljno da mogu da…

(Marko Đurišić, s mesta: Molim da mi omogućite da govorim.)

Prvo, niste u pravu kada kažete da može govornik da prekrši Poslovnik. (Marko Đurišić, s mesta: Nisam završio.)

Gospodine Đurišiću, molim vas, Poslovnik može samo predsedavajući da prekrši.

(Marko Đurišić, s mesta: Dajte mi dva minuta za kažem, nisam završio.)

Vidite gospodine Đurišiću, vi ste rekli, citirali ste član, nemojte da polemišete sa mnom. Rekli ste, citirali ste, po Poslovniku, vama je omogućeno do dva minuta gospodine Đurišiću.

(Marko Đurišić, s mesta: Dajte mi dva minuta ja prvo kažem.)

Ali, ne moram, ja sam to shvatio u prvom minuta. Ne moram da vam dam do kraja.

Izvolite, evo nastavite do dva minuta.

Imate još 40 sekundi.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala, gospodine predsedavajući.

Vi ste povredili Poslovnik zato što niste opomenuli govornika kada je govorio kako je govorio, a ministar unutrašnjih poslova bi trebao, kao što se zalaže za pravo građana da dođu danas i podrže ovaj projekat, da isto takvo pravo daje i onim građanima koji su pre pet dana bili ovde protiv ovog projekta, a ne da hapsi „žutu patku“ o kojoj predsednica ne zna ništa. Zašto kada se skupe građani koji su protiv oni bivaju oterani sa ovog trga i bivaju legitimisani, a građani koji se skupljaju… (Isključen mikrofon.)

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću, vi sada iznosite neistine. Molim vas, nemojte da upotrebim meru opomene. Vi ste sada izrekli neistinu. Pre nekoliko dana taj performans je bio ispred Narodne skupštine, završen je, date su izjave novinarima i građani Srbije koji su bili ispred su se razišli posle izjave koju su dali novinarima. Niko ih nije oterao, tako da nemojte da obmanjujete građane Republike Srbije. Zahvaljujem.

Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)

Hvala.

Reč ima gospodin Božović. Izvolite.

BALŠA BOŽOVIĆ: Zahvaljujem, predsedavajući.

Povreda Poslovnika je u pitanju, članovi 104. i 106. Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Član 104, gospodin Stefanović je u nekoliko navrata lažno optužio Demokratsku stranku i kao ovlašćeni predstavnik ove tačke dnevnog reda niste mi dali repliku. Član106, danas Vlada Republike Srbije, utisak je opšti, govori o svemu, samo ne o „Beogradu na vodi“. Zbog čega? Zbog čega se boji neko da… (Isključen mikrofon.)

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Božoviću, vrlo pažljivo pratimo, kao i ostali narodni poslanici, ovu sednicu. Predstavnici Vlade odgovaraju samo na pitanja koja postavljaju iz opozicije. To je u 90 odsto slučajeva bilo i nemojte da osporavate pravo Vladi da odgovora na pitanja koja ste postavili.

(Balša Božović, s mesta: Ja nisam.)

Gospodine Božoviću, vi ili neko drugi ko je govorio ispred opozicije. Tako da, molim vas, svesni ste da ste zloupotrebili Poslovnik. Da li želite da se Skupština izjasni? (Da.)

Hvala. U Danu za glasanje Skupština će se izjasniti.

Reč ima gospodin Živković, replika. Izvolite.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Dvojica govornika su me pomenula, predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova.

Predsednik Vlade je duhovito pokušao da izbegne odgovore na sva suštinska pitanja koja sam postavio, tako da nisam zadovoljan odgovorom i nadam se da ću dobiti neki bolji odgovor. Ponudu da učestvujem u ovome što ne znamo šta je, ali je najbolje, u ovome što mora da se utvrdi leks specijalisom, a ne znamo čemu služi, ne želim, naravno. Nikada nisam bio saučesnik ni u čemu sličnom, te neću to da budem ni sada. Mislim da je mnogo važnije da dobijemo odgovore na pitanja koji to ugovori, koji izvođači, koje obaveze, koji kolaterali, koji krediti? To je pitanje za leks specijalis, a ne jedna opšta priča o tome da treba da se… Rekli ste 10 ili 15 odsto ukupne površine je privatna, pa zašto ovoliki zakon? Ceo dan pričamo, glasaćemo, biće o tome toliki amandmani itd. Zar to nije moglo da se završi na neki drugi način?

Ali, jako je interesantno to što je na početku svog izlaganja, koje niko nije mogao da razume, pa ni doktori sa „Megatrenda“, ministar unutrašnjih poslova rekao da ja znam mnogo o krađama.

(Predsedavajući: Gospodine Živkoviću, imajte poštovanja prema ovom visokom Domu, molim vas.)

Ja citiram ministra. Ministar je rekao da ja znam mnogo o krađama. Ja mislim da smo to čuli svi. Kada to kaže neko sa ulice, to onda može da se opravda na razne načine, te ovakav je, te onakav je, ali kada nam to kaže ministar unutrašnjih poslova, onda posle toga mora da sledi ili skidanje imuniteta meni i hapšenje zbog neke krađe, ili izvinjenje i ostavka čoveka koji se lažno predstavlja kao doktor a vrši funkciju ministra unutrašnjih poslova.

PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem, gospodine Živkoviću.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Trudio sam se da odgovorim na svako vaše pitanje. Rekli ste – nema ugovora, pokazao sam vam ugovor. Govorili ste o višedecenijskoj praksi sprdajući se sa Republikom Srpskom. Govorili ste na šta smo se obavezali, rekao sam vam – ni na šta. Već sam vam objasnio da nije napravljen ugovor, ne može pre zakona i nije 10 do 15 odsto, samo 5 odsto i nije moglo na drugačiji način. Da nije donet zakon, bilo bi protivzakonito, a mi se ponašamo legalno, legitimno, onako kako moramo. Ja sam znao, šta god mi da izgovorimo, da vi nećete da budete zadovoljni odgovorima. Ipak je moje bilo da se potrudim da vam te odgovore pružim, pa ću vam pružiti odgovore i oko kredita i oko svega drugog.

Naime, ideja je, a ugovor još nije sačinjen, da oni daju 150 miliona evra u kešu. Dakle, 150 miliona evra ekvitije. Takve pare nikada nismo dobili. Kvazi ekvitije još 150 miliona, što je 300 miliona koji treba da pokriju prve stambene izgradnje, a posle toga da se iz svake izgradnje dodatno finansira svaki sledeći deo. Nijedna, ni tih 150 miliona kvazi ekvitija ne ide pod „savren garanti“, ne ide pod državne garancije. Ništa nam ne uvećava javni dug i ne pravi problem. Dakle, to su ključne stvari o kojima sam već govorio dva puta danas.

Želim da kažem, pošto mi se čini da su neki ljudi ne zadovoljni što nema incidenata i što mirno i ceo dan argumentovano odgovaramo na svaku primedbu, pa bi to želeli da izazovu po svaku cenu, to prosto danas, šta god da uradite, nećete uspeti. Ja sam sat i po vremena u uvodnom delu govorio samo o „Beogradu na vodi“ i nijednu drugu reč nisam izgovorio, nijednu drugu reč ni o čemu. Tek sam posle toga…

(Narodni poslanik Janko Veselinović dobacuje s mesta.)

Ako možete da ne dobacujete, ja vama ne dobacujem.

(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite.)

Kako da vam kažem, nisam nešto fasciniran tim dobacivanjem. Naučio sam i na gore i opasnije tipove koji to rade. Nije nikakav problem da to izdržim.

Dakle, samo bih zamolio sve poslanike, posebno poslanike većine, da budu dostojanstveni i da mi do kraja na miran i pristojan način iznesemo sve naše argumente, da mi kažemo šta je to što mislimo i šta je to što ćemo da uradimo, bilo da su u pitanju predstavnici bivšeg režima, bilo ko drugi, šta god, ili pokrajinskog režima, potpuno je svejedno. Dakle, šta god da kažu, naše je da to poštujemo, naše je da im ponudimo saradnju, naše je da im ponudimo ruku, a da li će da prihvate ili neće, to je njihova stvar. Ali, vas sve molim da se mi uzdržimo od bilo kakvih uvreda, teških reči, uzvraćanja uvredama, zato što mislim da ovaj plan, da ovaj program, da ova ideja, da ova vizija vrede mnogo više od svake teške reči i da će se to u budućnosti pokazati. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Vučiću.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Pošto su ovde iznete neke stvari koje zaista ne odgovaraju istini, moram da kažem samo nekoliko činjenica.

Prvo, premijer je danas govorio u svom uvodnom izlaganju preko sat i 20 minuta, gotovo sat i po o „Beogradu na vodi“, sa konkretnim podacima, projektom, iznosom i svim onim što će biti predmet rada u narednim godinama, i u prvoj fazi u narednih godinu dana i tri, četiri i svim narednim godinama.

Takođe, kada sam govorio i kada sam izlagao danas koristio sam isključivo reči koje su koristili moji prethodnici, govornici koji su govorili pre mene. Onda im se te reči nisu svidele. Nisu im se svidele zato što ih nisu izgovarali oni. Kada ih oni izgovore, kada ovde kažu narodnim poslanicima „stoko jedna“, onda je to demokratija, onda je to super i onda u medijima objašnjavaju kako je to u stvari bilo odlično i kako je to u stvari fino što su častili svoje kolege tim izrazima. Jer, „stoko jedna“, to je demokratija koja je upućena drugim kolegama narodnim poslanicima. E, to je lekcija iz demokratije.

Što se tiče ostalih primedbi, nijednu činjenicu koju sam izgovorio vezano za bivši i sadašnji režim, pokrajinski ili stranke koje čine taj režim, nisam promenio ni za reč, ni za zarez u odnosu na potpunu istinu i na ono što su utvrdili nadležni istražni organi, ono što utvrđuje policija, ono što utvrđuje tužilaštvo. Uvek sam izgovorio da postoje osnovi sumnje. Ja bih voleo da sudovi rade brže, ali ne mogu da utičem na to, niti mi pada na pamet da se mešam u pravosuđe, u sudske odluke. Neka sud radi svoj posao prema zakonu i slobodnom sudijskom uverenju, svaki sudija, a mi ćemo se truditi da pomognemo da građani Srbije imaju više novca, manje korumpiranih kriminalaca na ulicama Srbije, da se uspešno obračunamo i sa korupcijom i kriminalom i sa svima onima koji misle da stave svakom građaninu Srbije ruku u džep i da opljačkaju našu i budućnost naše dece. Hvala vam.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem doktore Stefanoviću.

Gospodin Živković, po kom osnovu tražite reč?

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Replika, predsednik Vlade me je pomenuo ponovo.

PREDSEDAVAJUĆI: Nisam vas razumeo, ponovite molim vas.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Replika, predsednik Vlade me je pomenuo ponovo u svom izlaganju malopre.

PREDSEDAVAJUĆI: Ne, sigurno. Gospodin Vučić predsednik Vlade je govorio pomirljivim tonom, zamolio je sve poslanike da ne odgovaraju na vaše provokacije, tako da, nemate mogućnost za repliku.

ZORAN ŽIVKOVIĆ: Kakve moje provokacije?

PREDSEDAVAJUĆI: Ni vi, ni gospodin Božović.

«Naravno da treba podržati ‘Beograd na vodi’. Ako ga je podržao knez Miloš, seljak, zašto ga ne bih podržao ja, bez obzira što živim u unutrašnjosti.»

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

MARIJAN RISTIČEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, poštovani gosti, ja ne znam otkuda toliki strah u navodnoj opoziciji, posebno kod onih koji su Beograđani. Čega se oni to boje? Zašto se boje javnog interesa? Šta je kod njih bio javni interes? Ja mislim da oni u Vladu nisu ulazili zbog javnog interesa i javnih poslova. Oni su umesto egzistencije naroda rešavali svoju ulaskom u Vladu i oni danas misle da to i neki drugi rade.

I, ja razumem i mog kolegu poljoprivrednika, njegov strah je profesionalna deformacija. Njegov strah je opravdan. On je jedini poljoprivrednik koji se razume u šibice, govorim figurativno. Još kao mlad, a po svedočenju Nišlija, on se susreo sa poljoprivredom i malo mu je teže da shvati taj javni interes. Susretao se tako što je lažnim rastvorom pelcovao poljoprivrednicima kokoške oko Niša.

On kaže da nije tačno da je nama uvek bilo gore. Nije svima bilo gore, njemu je uvek bilo bolje. On se boji zbog parkinga. Ne razumem što on strahuje zbog parkinga kada lepo pročitam u njegovoj imovinskoj karti lepo piše da je kupio tri garaže za tri automobila i to u centru Beograda, 42 kvadratna metra koliko sam ja razumeo. Otkuda nekom strah ko ima tri garaže da neće biti dovoljno parking prostora?

Govorio je o ugovorima, o tajnama, pa ću ja da izvadim jedan ugovor u vreme kada je moj kolega poljoprivrednik, a imali smo tu čast da imamo Savezno ministastvo unutrašnjih poslova iz poljoprivrede. To je ugovor, molim kolege za strpljenje, ovo može da bude kao ona priča sa tužnim krajem, ovo je ugovor o prodaji centra Ušće. Ovde piše da je Savezna Vlada 30. juna 2001. godine objavila oglas za prikupljanje ponude u cilju prodaje zgrade poslovnog centra Ušće.

U oglasu se dalje navodi da će konkurs sprovesti konkursna komisija u roku od 30 dana. Međutim, određena dokumentacija pokazuje da je Savezna direkcija za imovinu tek 14. avgusta donela rešenje o obrazovanju komisije. Dakle ako je rok za prijem ponuda iz konkursa iznosi 30 dana nejasno je onda ko je radio na sprovođenju konkursa. Očigledno da ta komisija nije postojala. Najverovatnije da Savezna Vlada to odradila sama, a u Saveznoj Vladi je sedeo moj kolega poljoprivrednik. Prema oceni komisije koja je formirana 45 dana posle konkursa najpovoljniji ponuđač na konkursu za prodaju zgrade TC Ušća je bio konzorcium „MK Grup“, zapamtite doći ćemo posle opet do te firme, iz Beograda sa ponuđenom cenom od 300 miliona, što iznosi negde oko pet miliona evra, ali je u zgrade otišlo i 4,58 hektara građevinskog zemljišta koje nije smelo biti predmet prodaje.

Tih pet miliona je kupac mogao da naplati od aluminijuma koji je otpao posle bombardovanja sa zgrade, toliko je tog aluminijuma i toliko je vredeo samo aluminijum na toj zgradi, a o zgradi građevinskog zemljišta da ne govorim jer procena je da je samo građevinsko zemljište vredelo oko 30 miliona evra, a poklonjeno. Savezni ministar, da još jednom ponovim, je moj kolega poljoprivrednik. Kaže – na osnovu odluke Savezne Vlade, u kojoj je sedeo moj kolega, sklopljen je kupoprodajni ugovor sa firmom „European Contract“ sa firmom koja uopšte nije učestvovala na konkursu. Firmom koja je osnovana 18. decembra 2001. godine, a konkurs je bio u junu mesecu 2001. godine. Kako mogu da sklope ugovor sa firmom koja uopšte nije učestvovala na konkursu? Taj ugovor je tajna, a ne neki drugi ugovor.

Idemo dalje. Što je još tragikomičnije, ispostaviće se da postoje dve verzije ugovora. O kupoprodaji i to je jedna verzija modela ugovora na koju je svoju saglasnost dao savezni javni pravobranilac, a potpuno druga verzija ugovora koja je potpisana sa kompanijom Petra Matića, potpisan i zaveden u Saveznoj Vladi.

E, to su ugovori koji su bili tajna, to su ugovori koje je sklapala Savezna Vlada u kojoj je sedeo moj kolega poljoprivrednik. Mi se baš poljoprivrednici ne ponosimo što je tada za suzbijanje kriminala na nivou federacije, a ovo je bio federalni prekršaj, što se starao o bezbednosti i o borbi protiv korupcije i o borbi protiv pljačke, što se starao naš kolega poljoprivrednik koji, ne da nije suzbio pljačku nego je ovaj ugovor očigledan dokaz da je ta pljačka izvršena i da je samo na građevinskom zemljištu Grad Beograd i Republika Srbija izgubila 30 miliona evra, a umesto 30 hiljada kvadrata koliko je regulacionim planom bilo dozvoljeno, gradska vlast predvođena slavnim drvosekom je dozvolila da se na tom prostoru izgradi 130 hiljada kvadratnih metara. Dakle, 100 hiljada više nego što je prvobitno bilo određeno, što je neka vrednost od otprilike 150 do 200 miliona evra. Ukoliko uzmemo da tržište nije propalo već da je funkcionisalo i da je kvadrat sigurno koštao od 1.500 do 2.000 evra. To su ti ugovori koji su bili tajna. To su ti ugovori u kojima je učestovavao i moj kolega. To su ti javni interesi o kojima je govorio i on, a i njegove kolege.

Javni interes je za mene kao sadnja drveta. Ako želiš da prihoduješ, da jedeš sladak plod, prvo moraš da zasadiš drvo. Doduše ima među nama poljoprivrednicima i onih koji ne zasade, a dobro se osladi i dobro prihoduju. Pa, ću ja navesti primere, da ne bi bilo da govorim paušalno, ja ću izvaditi uredbu o korišćenju podsticajnih sredstava za podizanje višegodišnjih proizvoda zasada sa naslonom vinove loze i hmelja za 2007. godinu.

Ministarka sigurno zna, jer su njoj dostavili dokumentaciju, da je verodostojna, gde piše ovako da korisnici sredstava podsticaja sredstava ostvaruju za podignute zasade u proleće 2007. godine, da su upisane u registar poljoprivrednih gazdinstava i tako dalje. Proleće 2007. godine, a onda izvadimo potvrdu u kojoj piše da vinarija nije bila registrovana kao poljoprivredno gazdinstvo u proleće 2007. godine već da se taj javni interes negde pogubio već da je registrovana 2. jula 2007. godine. Znači u proleće, nema osnova, poljoprivredno gazdinstvo nije registrovano.

Ali, idemo dalje da vidimo koliki je opravdan strah mog kolege od prevara zato što je to kod njega neka vrsta profesionalne deformacije. Držim zahtev od 15. avgusta, ministarka poljoprivrede takođe to zna, ovo je takođe javni interes, gde su oni od javnih poslova pravili privatne biznisi, a evo dokaza i za to.

Ovo je zahtev od 15.8, poslednjeg dana kada je podnet zahtev za ukupno 164.135 zasađenih kalemova vinove loze, 15.8, iako je registrovano poljoprivredno gazdinstvo tek 2.7, znači nije u proleće, a prilikom registracije utvrđeno da poljoprivredno gazdinstvo vinarija raspolaže samo sa 1,1 hektar zemljišta u kao Krajkovac, opština Merošina, a poljoprivredno gazdinstvo je registrovano u Inđiji.

Ali, nije mu smetalo da 15. avgusta, bez ikakvog pravnog osnova, a ovo su papiri koje sam dobio iz Ministarstva poljoprivrede, podnese zahtev za parcele, za subvencije na parcelama 2817, 2818, 2819, na parcelama kao Krčedin, za ukupno 164.135 kalemova vinove loze, što je papirološki navodno zasađeno i to je zahtev koji su pratili računi.

I gle čuda, 15. avgusta priloženi su računi, ovo je takođe javan interes, jer se radi o bivšem premijeru i saveznom ministru koji treba da suzbija kriminal, a ne da suzbija državu, ovaj račun „Enprese“, to je takođe njegova firma, taj račun je priložen 15.8, a na datum izdanja piše 1. novembar 2007. godine. Kako je neko 15.8. imao račun, gle čuda od svoje firme, od 1. novembra 2007. godine. Dakle, šta još treba da dokažem da su njima javni interesi bili privatni biznisi.

Idemo dalje. Imam i ugovor, kopiju ugovora, a ministarka može da potvrdi da je autentičan o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, gde su parcele 2817, 2818, 2819, zakupljene ugovorom o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini bez prava promene namena investicionog ulaganja, znači sve da ih je regularno zakupio nije smeo da sadi vinograd, od 7.11.2007. godine. Ako je 7.11.2007. godine bilo proleće, onda ja ne znam šta je zloupotreba i šta je pljačka.

Odmah zatim sledi rešenje koje je potpisao pomoćnik, takođe dobijeno iz Ministarstva koji se zove Dobrivoje Sudžun, koji živi u Inđiji, gde je 15.11. dodeljeno poljoprivrednom gazdinstvu koje u to vreme nije bilo ni registrovano, nije imalo parcele, nije imalo ništa. Znači, sasvim suprotno javnom interesu, dodeljeno 41 milion 71.579 dinara, što kada podelite sa kursom od 78 dinara, dobijete 525.000 evra.

Onda, nisam bio lenj pa sam u Trezoru tražio podatke da vidimo gde je novac otišao. Pa gle čuda, 14.071.000 otišla u firmu koja se zove „Enpresa“, koja je navodno proizvodila kolce i žice u Nišu, Nišlije kažu da od toga nema ništa, a ta firma je „Enpresa“ je vlasništvo mog kolege poljoprivrednika. Četrnaest miliona, to je bilo 22.11, a onda se to deli. MK „Komerc“, rekao sam da obratite pažnju je sa tog računa dobio ne znam po kom osnovu 13.589.000 i „Agrounija“, čiji je vlasnik takođe MK „Komerc“, 12.931.000.

Dakle, ja znam zašto tužilac neće ništa, znam da ima ove dokaze, ali Bože moj, ne možemo da utičemo na taj samostalni organ, na nezavisno pravosuđe, ali će i nekome isteći mandat i još nešto – kako se realizuju naši javni interesi, odakle ti strahovi, evo i potvrde. Ta firma našeg bivšeg premijera, kolege poljoprivrednika, eto mi poljoprivrednici imali premijera je imala suvlasnika koji se zvao „Vinemont venture vikam kej 146. Tortola, red taun“ Devičanska ostrva.

Ovo su bili javni interesi, tajni javni ugovori i trebalo je puno vremena da se domognem ovih stvari.

Oni nama nisu ostavili „Beograd na vodi“, ali su nam ostavili narod na vodi. Sada je post. Većina našeg čestitog naroda će postiti i kad prođe post, cele godine i zato treba da se sete da su im to stranka bivšeg režima i njeni partneri omogućili. Nemojte ih zvati opozicija. Oni još uvek vladaju i više od jedne četvrtine teritorije Srbije.

Danas kada govorimo o javnom interesu, treba reći našem poštenom i vrednom narodu koji je bez svoje krivice osiromašen, da ne treba da se stidi svog siromaštva, već da ovi bogati treba da se stide svog bogatstva i na način na koji su ga stekli.

Nije sramota biti siromah, sramota je biti bezdušan, bahat, bezobziran i bezobrazno bogat među siromašnim narodom. Danas sam neke takve razotkrio.

Mnogo toga mogu da podnesem, ali kada vidim glad u očima ljudi koji žive u bogatoj, najplodnijoj zemlji, to je neizdrživo za gledanje. Da li je to bio njihov krajnji interes, da li je to bio javni interes?

Naravno da treba podržati „Beograd na vodi“. Ako ga je podržao knez Miloš, seljak, zašto ga ne bih podržao ja, bez obzira što živim u unutrašnjosti. Mi nemamo ništa protiv „Beograda na vodi“. I drugi gradovi kao i Beograd treba da izgledaju lepo. Verujem da će se projekat realizovati, da će podići građevinsku industriju i industriju građevinskog materijala.

Da parafraziram jednog bivšeg političara, kada se ja kao poljoprivrednik, kao stanovnik jednog sela u Novim Karlovcima ne bojim „Beograda na vodi“, što se vi Beograđani bojite „Beograda na vodi“?

Mislim da treba menjati zakon o eksproprijaciji i javni interes i eksproprijaciju dozvoliti da Vlada utvrđuje i za izgradnju industrijskih zona unutrašnjosti i da korisnici budu opštine, pa čak i pojedina naselja i mesne zajednice.

Javni interes je i pitanje poljoprivrede. Pitanje poljoprivrede sela nije više samo pitanje poljoprivrede, nije pitanje sela, ruralnog razvoja, već opstanka srpske države, pitanje bezbednosti i demografije teritorija. Situacija je još uvek takva da je još uvek bolje patiti za selom, nego patiti na selu. Sa sela vode dva puta, jedan vodi u svet, a drugi na onaj svet.

Zato se zalažem da se u manjim sredinama i na selu, gde god to može proglasi javni interes i naprave industrijske zone od 5, 10, 20 hektara i ustupi za prerađivačku industriju, da oživimo selo, podignemo preradu, srušimo monopol velikih prerađivača, podignemo BDP, povećamo izvoz, zaposlimo nezaposlene, iz realnih izvora povećamo plate i penzije, da rasteretimo gradove i obezbedimo posao i hleba svima.

Ja se zalažem za oživljavanje Srbije, njiva, šljiva, momaka i devojaka, radnika i seljaka, da se od ovog preostalog stanovništva, ravnomerno stanovništvo raspodeli i u korist sela i u korist grada.

Država koju smo zatekli, bila je umorna, razgrađena, privredno i vojno nemoćna, socijalno neizdrživa, moralno razorena, zapuštena, nedovršena država, država bez članstva i za sadašnje i buduće generacije. Svi oko nas su od države, od ništa napravili državu, jedino su ove stranke bivšeg režima od države napravili ništa.

Citiram, premijer je u ekspozeu rekao: „Ako svako od nas, svaki dan donese kamenčić, imaćemo veliko brdo“.

Ne očekujete valjda od njih da neko donese kamenčić? Od njih treba očekivati da odnesu, da trpe gomilu. Nisu oni donosili po kamenčić, već odnosili gomile, prikolice, nije za očekivati, poznavajući ih da nešto donesu, već da odnesu. Za očekivati je da kamen iz ruke puste, samo ako vas i nas njime budu gađali. Od nas zavisi šta ćemo napraviti od te kiše kamenja kojom nas budu gađali, puteve, mostove, „Beograd na vodi“ ili prepreke kao što su oni pravili.

Javni interes nije ono što su oni radili. Prodavali su i preprodavali siromašnom narodu maglu svakog dana prosejano na krupno rešeto. Prodavali su sve magle, maštu, iluzije, obećanja.

I dok su narodu pričali bajke, sebi su dizali dvorce. Ne zameram ja njima toliko što su prodavali maglu, već što im je narod bio mušterija. Sadašnjost je zbog njih sumorna, cigarete na komad, pile na kredit, kukoljska Srbijo, državo sa najplodnijom zemljom, na kome žive siromašni i gladni ljudi. To je rezultat stranke bivšeg režima, koja još uvek vlada četvrtinom teritorije u Vojvodini.

Javni interes je budućnost. Ako želimo u budućnost, treba da znamo da poklonjena budućnost ne postoji, da se za nju moramo izboriti.

Poslovice koje su oni govorili, ja ću govoriti druge „Ko ima volje, ima i načina“ – Šo, „Onaj ko hoće taj može“ – Mišić, „Jedan koji hoće, jači je od dva koji moraju“- opet Mišić, „Ne gubi onaj koji pada, već onaj koji ostaje da leži“ – Aristotel, „Onaj ko se bori može da izgubi, ali onaj ko se ne bori već je izgubio“ i moja „Preko pluga do uspeha“ i ona stara narodna „Nema hleba bez motike“.

Ne možemo se popeti do uspeha merdevinama sa rukama u džepovima, oni su merdevine uspeha doživljavali kao lift.

Jedan narod ne čini samo sadašnje generacije, već prošle i buduće. Mi smo ovu zemlju nasledili od svojih predaka, ali smo i od potomaka pozajmili, imamo obavezu da im je vratimo makar u istom stanju u kome smo je dobili. Zašto je ne bi unapredili?

Sad „Beograd na vodi“ ne odgovara onima koji su imali Beograd na magli čiji je ekskluzivni prodavac bio Dragan Đilas. „Beograd na vodi“ ne odgovara onima koji su i Srbiju i Beograd pustili niz vodu.

Vreme je da pomognemo Srbiji i našem narodu da i mi njih definitivno iz hladovine, iz senke pustimo niz vodu da konačno odu. Ako ćemo na kraju reći – pomozi Bože; treba da se setimo reči Patrijarha Pavla – Bog će pomoći ako ima kome. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.

Da bi mogao da odgovorim na povredu Poslovnika, morate mi samo reći pošto sam razumeo ovaj drugi deo, zašto sada nemamo para za velike investicije, pa moramo da tražimo investitora? To mi je jasno, ali nisam razumeo zašto za zakon neće da glasaju ljudi koji su sada, iz vašeg izlaganja sam shvatio da oni imaju iskustva sa kulama na vodi?

To je razlog zbog čega sam pustio do kraja da kažete, čak u nekim trenucima kada niste govorili o temi da bi mogao da odgovorim po prijavama po Poslovniku.

(Marko Đurišić, s mesta: Poslovnik.)

Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Poštovani predsedavajući, povredili ste član 100. koji kaže – predsednik Narodne skupštine kada predsedava sednicom Narodne skupštine ako želi da učestvuje u pretresu prepušta predsedavanje jednom od potpredsednika Narodne skupštine.

Vi ste ovde anticipirali da će neko da se javi o povredi Poslovnika i da…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću…

MARKO ĐURIŠIĆ: Mogu li ja da objasnim vašu povredu, nemojte me prekidati molim vas?

PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, morate reći da bi mogli do kraja, molim vas…

MARKO ĐURIŠIĆ: Pustite me još dva minuta da ja obrazložim povredu Poslovnika.

PREDSEDAVAJUĆI: Imaćete dva minuta, Samo da kažem, bili su se prijavili za povredu Poslovnika…

MARKO ĐURIŠIĆ: Nemojte da objašnjavate, niste na početku, objasnite mi na kraju.

PREDSEDAVAJUĆI: Dobro. Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Vi sačekajte lepo da se neko javi po povredi Poslovnika pa dajte odgovor.

Ako hoćete da učestvujete u diskusiji dođite ovde među poslanike, prijavite se za reč i recite nešto.

Da vam kažem vezano za povredu Poslovnika. Osmesi predstavnika Vlade na izlaganju prethodnog govornika su meni najbolji odgovor na moju i razlog da se ne javim na povredu Poslovnika, jer na takvo izlaganje ta moja intervencija je izlišna. To što je takvo jedno izlaganje dobilo simpatije članova Vlade je najveći poraz ovog parlamenta i tu nikakvog spasa nema.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljuje, gospodine Đurišiću.

Niste dopustili da kažem da upravo za vreme izlaganja gospodina Rističevića, imao sam prijave po povredi Poslovnika i morao sam da do kraja razumem govor gospodina Rističevića da bih mogao da odgovorim na te prijave po povredi Poslovnika.

Sada je izlišno da mu uopšte odgovorim.

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje.

(Marko Đurišić, s mesta: Da.)

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Samo bih želeo da gospodinu Rističeviću u ovom poslednjem delu oko napora koje moramo da napravimo nešto odgovorim, a to je da mislim da je veoma važno da uključimo sve delove društva, da pokušamo da nikoga ne ostavimo van toga i vi ste govorili o seljacima, govorili ste o radnicima. Mislim da je veoma važno da svi slojevi društva na isti način shvate svoju obavezu i ponašaju se odgovorno.

Što se tiče osmeha, ako je to najveći greh bilo kojeg člana Vlade danas na današnjoj sednici, veoma sam vam zahvalan na tome. Nisam znao da je i to zabranjeno.

Vikali ste ovde bezbroj puta danas, vikali bez ikakvog argumenta, ustajali pedeset puta da govorite o povredi poslovnika, pošto o povredi prava, o povredi činjenica niste mogli da govorite u mnogo više vremena koje ste imali na raspolaganju.

Malo pre sam zaboravio da odgovorim kada ste tražili naše veće prisustvo. Zbog vas nisam dolazio češće, brinuo sam o vama. U buduće ću da dolazim češće, samo nisam siguran da ćete vi to da želite. To što smo bili 11 puta, što je dvostruko ili gotovo dva i po puta više od onoga koliko je bivši premijer proveo u S

Skupštini za dvostruko više vremena, nije opravdanje za nas. Mi ćemo morati da dolazimo češće u Skupštinu i molio bih vas da Vlada dobija opomenu od Narodne skupštine da češće dolazimo i poslednjeg četvrtka, da češće u punom sastavu dolazimo na sednice Narodne skupštine.

Interesantno mi je da niste primetili osmehe, povišene decibele u trenutku kada su najteže uvrede izgovarane ili vam to nije smetalo i vraćamo se na ono o čemu je Nebojša govorio. Kada vi nešto kažete to je u redu, a kada vam se isto ili čak i nešto blaže odgovori, onda to nikako ne može da prođe i to je zastrašujuće.

Aplauzi koje ste vi dobili na reči koje ste izgovorili mnogo više govore o vama nego o Vladi ili o većini u Narodnoj skupštini.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika. Direktno se obratio mom izlaganju.)

Replika? Predsedavajući kaže da nemate pravo, niste pomenuti, ja mu verujem.

Reč ima Nada Lazić. Izvolite.

NADA LAZIĆ: Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Vlade na čelu sa premijerom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, već smo daleko odmakli sa današnjom sednicom i ja kao što je malo pre rekla predsednica dolazim isto tako iz Novog Sada i verujte mi da čak ne znam ni gde se nalazi ovaj prostor za izgradnju „Beograda na vodi“. Intimno mene i ne zanima puno, nemam primedbu na to da Beograd bude lep uređen, naprotiv, dolaziću kao turista da ga razgledam, ali mi smeta što, ne da smeta, nego eto prosto želim da istaknem nešto drugo, tj. hoću da kažem ne smeta mi što će Beograd da ima, ali mi smeta što mi nemamo.

Evo o čemu želim da govorim, a vezano je upravo za ovu temu. Naime, prosto kao ilustraciju na Iriškom Vencu, ne znam da li taj potez znate, to je na putu između Novog Sada i Rume, postoji deonica puta negde od Iriškog Venca prema Irigu na kome je prošle godine zbog onih kiša došlo do odrona i na kome je na dužini od 150 metara, koji se slučajno zove „Ruska krivina“ došlo je do rekonstrukcije i dan danas sa jedne i sa druge strane te deonice stoji tabla na kojoj piše da je to program rekonstrukcije puteva Republike Srbije. U jednom uglu stoji naziv Ministarstva za građevinu i saobraćaj ili kako se već sada zove, a na drugoj strani „Putevi Srbije“ i graditelj je bio neka iriška firma. Radi se o celih 150 metara puta.

Ostatak puta na iriškom vencu je zakrpa na zakrpi, sada se pojavljuju novi odroni a saobraćaj, teški saobraćaj, to najbolje znaju građani Iriga se i dalje odvija posred naselja zbog čega dolazi i do rastresanja kuća. Nekoliko puta su kamioni uletali ljudima u kuće i ja sada pitam, da li ćemo i za ovakvu vrstu projekta koji je od životnog značaja ne samo za meštane ovog dela i ne samo za Nacionalni park Frušku Goru, nego i za deonicu prema Republici Srpskoj i prema auto-putu, imati jednog dana leks specijalis?

Podsetiću vas da je još 2010. godine, kada je ministar za infrastrukturu bio gospodin Milutin Mrkonjić, bilo rečeno da se planira i da samo što nije, da će se graditi tzv. banatska magistrala, odnosno deonica puta od rumunske granice preko Zrenjanina, Novog Sada do Rume, odnosno do spajanja sa auto putem, gde bi zapravo jedna od najznačajnijih deonica bila izgradnja tunela kroz Frušku goru.

Istraživanja o mogućnostima probijanja tunela obavljena su još sredinom 90-ih godina, a u prostornom planu Fruške gore, koji je donet još negde 2005. godine planirano je da ulaz u tunel bude negde kod Sremske Kamenice, a izlaz kod Iriga, odnosno gde bi se Irig obišao. Studiju izvodljivosti tada je finansirala pokrajinska administracija.

Kaže se, takođe, u ovom jednom članku, koji pominje taj period, nažalost, posle toga se to više nije spominjalo i ovaj tunel se više ne spominje, najvažniji značaj tunela biće što će se zauvek rešiti ogroman problem prolaska teretnjaka kroz Frušku goru i kroz Irig, gde ova saobraćajnica predstavlja jednu od najprometnijih sa 10 do 12 hiljada vozila dnevno i da će se na najbolji način zaštiti Fruška gora i stanovnici ovoga dela.

Sada prosto postavljam pitanje praveći poređenje sa ovim što se planira sa izgradnjom „Beograda na vodi“, gde se očigledno pojavljuje iskrena želja da se nešto napravi i uradi, što znači kada se nešto neće, onda se to ni ne radi. Znate, ako se nešto ne proceni kao prioritet, onda se zapravo tome ne pridaje onaj pravi značaj.

Mi smo u 2015. godini. Gledamo kako se grade mostovi u Beogradu, putevi i tuneli širom Srbije. Sada smo ceo dan potrošili i još ćemo vremena potrošiti na raspravu oko ovog zakona o „Beogradu na vodi“, a samo se eto u Vojvodini rekonstrukcija puta od 150 metara proglašava nekako značajnom, obeležava se tablom.

Most u Novom Sadu, kao što znate, još nije završen, a koji je porušen tokom bombardovanja. Televizija u Novom Sadu, odnosno zgradu Televizije više niko ni ne spominje. Najnovija priča, odnosno najnovija potreba koju želim da naglasim je izgradnja mosta kod Bačke Palanke koji treba da omogući lakšu komunikaciju između sela koja administrativno pripadaju Bačkoj Palanci, a nalaze se u Sremu i koji su sada, kako je Hrvatska ušla u EU, izgubili mogućnost da koriste svoje pogranične legitimacije, nego moraju da koriste pasoše i to otežava jednostavno komunikaciju i rad tog stanovništva. I tu se sada ne zna kada će se taj most graditi.

Zašto sve ovo navodim? Prosto želim da uporedim koliko ima, kada je Vojvodina u pitanju, jer ja dolazim iz LSV i problemi građana Vojvodine su mi, moram priznati, bliži nego ostalog dela Srbije… Prosto želim da naglasim da li će se i tada donositi nekakvi lex specialis kako bi se ti vitalni problemi rešili i ja bih želela da tada vidim na galeriji, kao što danas vidimo prisustvo kolega iz Skupštine Grada Beograda i uprave, možda predstavnike Skupštine AP Vojvodine i Vlade Vojvodine, ako do takve jedne mogućnosti dođe. Prosto bih želela da i tako nešto vidim, a naglašavam ponovo protiv gradnje „Beograda na vodi“ nemam, niti želim da se upuštam u analize svega toga. Ja samo želim da i mi tako nešto imamo. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se gospođo Lazić. Nećete se naljutiti. Meni je ovo bilo veoma značajno i veoma korisno ovo što ste izlagali, samo nisam primetio da su vaše kolege skočile da govore o tome kako niste govorili o temi, a kako znaju da skoče, kao da su ih federi izbacili, kada neko od predstavnika skupštinske većine o tome govori.

Ja naravno znam i gde se nalazi Iriški venac i Irig i mislim da znam gde se nalazi odron. Jedino što ne znam je pravni status pomenute sekcije i pomenute deonice. Dakle ne znam da li je urađena planska dokumentacija, ne znam da li ste tražili od Ministarstva finansija da utvrdi javni interes i primenjuje Zakon o eksproprijaciji ili ne, ili je to već postojeći put na kojem bi trebalo da se izvrši sanacija ili rekonstrukcija. U svakom slučaju proverićemo to, koliko sutra, i u toku sutrašnjeg dana dobićete odgovor na naše pitanje.

Želim da vam kažem nekoliko stvari za koje mislim da su veoma važne. Nije to priča i nije to za lex specialis. Za lex specialis je priča koja ima veze sa stotinama miliona evra, a ne sa onim što mi možemo da platimo iz redovnog poslovanja i što je dužnost naših službi i naših javnih preduzeća da rešavaju relativno brzo.

Moram da vas podsetim da je do skora za puteve drugog i trećeg prioriteta, lokalne puteve bila zadužena pokrajinska vlast. Pokrajinska vlast ništa nije radila tri godine, koliko Antiću, pa smo morali to da preuzmemo na sebe. Jeste, jeste, znam ja, pošto smo mi imali veliku svađu na Vladi oko toga da li će Republika to da primi na sebe ili neće, pa smo i to preuzeli na sebi da bismo mogli da popravljamo, rekonstruišemo i saniramo puteve po Vojvodini, pa onda nikako ne mogu da shvatim, to se već mnogo vremena pitam – šta je to što radi Pokrajinska Vlada. U svakom slučaju, mi ćemo taj problem da rešimo. Sutra ćete da dobijete informaciju i po tom pitanju.

Da vas podsetim, gospođo Lazić, već dva puta je Pokrajinska Vlada, za koju kažete da nema nadležnost, otvarala i najavljivala otvaranje tunela kroz Frušku goru. Kako koja izborna kampanja je dolazila, tako su to radili.

Mi još nismo, nadam se da ćemo doći kada budemo napravili tunel kroz Frušku goru i kada budemo napravili taj put prema Šapcu, a za koji smatramo da je jedan od najvažnijih, ali mislim da ćemo u radove ući tek 2016. godine.

Što se tiče Žeželjevog mosta, tu ima krivice svih nas, našeg nerada, naših međusobnih svađa, našeg trvenja ko će da se slika sa Devenportom, što ne razumem, da vam iskreno kažem, zašto je to nekome važno, ali uopšte ne želim da kažem da je za to kriva samo pokrajinska administracija, već ću da kažem da su jednako krivi pokrajinska i republička administracija. To je sramota kakav smo cirkus napravili. Sramota me je od stranaca, od kreditora, od svih. Svi znate da sam u pravu, da smo napravili neku blesavu ludnicu oko Žeželjevog mosta koju više niko ne može da raspetlja i niko više ne može racionalnim argumentima da objasni.

Što se tiče građana Vojvodine, čiji su problemi vama važniji, meni su problemi građana Vojvodine jednako važni kao i problemi građana Beograda, centralne Srbije, KiM i nikakvu razliku ne pravim.

Samo želim da vam kažem da je danas na dnevnom redu zakon o „Beogradu na vodi“, ali svaki drugi zakon, a biće zakona koji će se odnositi na pojedine projekte u Vojvodini, nemam nikakve sumnje na to, mi ćemo ih sa jednakom strasšću, sa jednakom ljubavlju, sa jednakom posvećenošću ovde iznositi i na jednako posvećen i marljiv način braniti.

Molim vas da vi budete sutra dostupni i da nam pružite dodatne informacije oko deonice. Pokušaću u toku večeri od „Puteva Srbije“ da dobijem potpunu informaciju i da vam je pružim, kao i da znate kada, ako do sada nismo reagovali, da reagujemo i da u toku večeri znate tačno kada ćemo tu deonicu puta da završimo.

Hvala na tome što ste to primetili. Mislim da je zbog meštana Iriga, ali i Novog Sada i svih ostalih koji preko Iriškog venca idu i koriste taj put, veoma važno da taj problem rešimo. Hvala još jedanput na korisnim sugestijama.

PREDSEDNIK: Po kom osnovu se javljate? Nema osnova za repliku.

(Nada Lazić, s mesta: Nismo se razumeli.)

Izvolite.

NADA LAZIĆ: Izvinjavam se. Nismo se razumeli. Ta deonica od 150 metara je jedino i urađeno, a sve drugo ostalo je samo krpljeno. Pojavio se jedan novi odron, ali ne znam kakva će njegova sudbina dalje biti. On je prema Novom Sadu, na deonici od Iriškog venca prema Novom Sadu. Ovaj o kome sam govorila, o tih 150 metara, to je urađeno korektno i na pravi način, ali hoću da kažem jedino taj deo, a sve ostalo je krpljenje tog puta.

PREDSEDNIK: Hvala.

Očekivala sam da neki poslanici sada skoče i kažu da ovo nije o zakonu o kome danas raspravljamo.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku. Šta ste vi? Jeste li Irig, Vlada ili Nada Lazić? Ne razumem.

(Marko Đurišić, s mesta: Znam da nemam pravo, samo kažem da u replici može da se skrene sa teme.)

Vaš entuzijazam da skrenete temu na nešto drugo me fascinira danas.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

VLADIMIR MARINKOVIĆ: Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Poštovani predsedniče Vlade, potpredsedniče Vlade, gradonačelniče Beograda, ministri, dame i gospodo narodni poslanici i odbornici Skupštine Grada Beograda, puno vremena sam potrošio analizirajući i ovaj projekat „Beograda na vodi“ ali i slične projekte koji se trenutno realizuju širom sveta.

Mogu jedino da izrazim podršku i da se zahvalim predsedniku Vlade na liderstvu, na strateškom planiranju, na posvećenosti, na energiji kada je u pitanju želja, volja ali i realne osnove da Srbija ne ostane ista, da Srbija ne bude čak ni bolja, nego da Srbija bude najbolja u ovom našem regionu. Zasigurno, mi iz Socijaldemokratske partije Srbije možemo samo da podržimo tu ideju da Srbija bude kao Singapur, ili bar nešto slično kao Južna Koreja, i da svojom posvećenošću, radom a i požrtvovanjem, kako oni tamo kažu, svi zajedno dođemo do većeg zapošljavanja, do većeg privrednog rasta i razvoja naše zemlje.

Imajući u vidu ono što sam čuo tokom današnje diskusije, mislio sam da ćemo čuti neki drugi koncept, neke druge ideje, neke druge planove, ali to nismo čuli, ništa konkretno, ništa što bi moglo da se, ne i meri nego i poredi u bilo kom slučaju sa ovakvom idejom i sa ovakvim kapitalnim projektom. Od kolega iz Evropskog parlamenta dobio sam podatke i informacije da se trenutno u Evropi ne sprovodi i ne realizuje nijedan sličan projekat. Najveći projekat se sprovodi u Poznanju u Poljskoj i on je vrednosti negde oko 450 miliona evra. Svi ostali projekti građevinski ovakvog tipa su do nekih 300 miliona evra.

Ono što je jako bitno za ovaj projekat je da mi imamo priliku da iskoristimo azijski kapital, a svi smo svesni činjenice, prateći berze, prateći dešavanja u svetu, da azijski kapital upravo predstavlja kapital koji u najvećem procentu investira na globalnom nivou, dakle, širom sveta. Nije slučajno što je baš u decembru mesecu sa kineskim premijerom održan samit sa premijerima zemalja jugoistočne Evrope. Nije slučajno što 23. decembra naš gradonačelnik organizuje samit sa gradonačelnicima zemalja jugoistočne Evrope.

Srbija će biti i Beograd će biti i tu prepoznajemo želju premijera, ono što se zove „pivotal ekonomi hab“ u ovom regionu; znači, glavna tačka, strateška tačka za investicije. Ko god želi strateški da pogleda, ko god želi šire da pogleda, može da vidi da mi širimo svoju infrastrukturu i investiramo u nju. Imaćemo tri aerodroma. Povećali smo broj putnika u 2014. godini a tome je, naravno, najviše pomogao posao i strateško partnerstvo sa Etihadom, sa tri miliona na četiri i po miliona. Ako realizujemo ovaj projekat, tu će zasigurno biti više. Mislim da ćemo i duplirati broj putnika, što će, naravno, multiplikativno uticati kako na turizam, ugostiteljske objekte, tercijalni, ali i kvartalni sektor u Beogradu, a naravno i u celoj zemlji.

Imamo šansu da postanemo i finansijski centar u ovom delu Evrope, da budemo centar jedne regionalne berze, da budemo centar gro ili najvećeg dela investicija koje će se sliti u ovaj region. Vidimo i prepoznajemo želju i nameru i kineskih investitora, ali i investitora iz Arapskih zemalja, da upravo investiraju u ovaj deo Evrope i jugoistočnu Evropu i da to bude njihov izlaz i mogućnost da investiraju i u Rusku Federaciju ali, naravno, i u Aziju i druge delove sveta.

Zasigurno je jako važno što je premijer, i njegov ceo tim, prepoznao to da bez ekonomskog razvoja nema razvoja ni drugih društvenih delatnosti; ni kulture, ni sporta, ni obrazovanja, ni zdravstva. Malopre je ministar Selaković pominjao univerzitete, pominjao institute koji se nalaze u Abu Dabiju, Dubaiju. Naravno da to želimo, ali bez ekonomskog rasta i razvoja investicija nema ni dolaska takvih instituta.

Ono što je jako važno, postavio sam poslaničko pitanje premijeru, u julu mesecu, da Mazdar institut i te kako radi sa Dženeral Elektrikom na projektu koji je vredan u Srbiji, koji će imati vrednost u narednih nekoliko godina od milijardu evra. Smatram da je to jako važno za našu zemlju. Još jednom apelujem da možda Mazdar, ili možda Mubadala budu deo tog projekta „Beograda na vodi“ i ostavi se neki prostor možda za neki tehnološki park. Smatram da bi to bilo od strašno važnog značaja za našu zemlju; da postanemo i centar razvoja informacionih tehnologija.

Poneo sam i da vam pokažem da kompanija Emar Grup trenutno gradi u Saudijskoj Arabiji šest ovakvih takozvanih „ekonomi sitis“. Šest takvih gradova, vrednost tog projekta je 80 milijradi evra. To se može videti. To postoji. Ti gradovi su u završnim fazama. Sa planom da tih šest gradova ostvare bruto proizvod od 150 milijardi dolara, 1.300.000 radnih mesta sa populacijom od 4,5 miliona ljudi i BDP po glavi stanovnika od 33.500 dolara. To postoji i to je realnost. Neko od kolega iz opozicije je govorio da Emar investira u Turkmenistanu, u Libiji, valjda je pomešao sa Libanom. Ne investira ni u Iraku, ni u Libiji, ni u Turkmenistanu. Znate gde investira? Investira u Libanu, investira u Pakistanu, investira u Indiji, investira u SAD, i investiraće u Srbiji. To je jako važno da nam jedna takva kompanija bude ovde. To je jedan model koji Emar grup primenjuje na globalnom nivou u celom svetu, želeći da napravi u Srbiji, želeći da napravi od naše zemlje, od Beograda, ono što se zove biznis frendli grad.

Takođe, želim da napomenem isto tako, pošto se dovodilo u pitanje ono što svako ko i malo poznaje ekonomiju, ko malo poznaje korporativno upravljanje i svetske berze može vrlo lako da proveri, a to je da je ista ta Emar korporacija podelila samo dividendi oko 2.200.000.000 dolara svojim akcionarima, na sastanku Skupštine akcionara 23. decembra o tome je odlučeno, da je povećala prihod u prošloj godini u odnosu na 2013. godinu za 914 miliona dolara.

E, to je ta kompanija koja će graditi ovde. To je ta kompanija koja je sagradila Dubai mol, čiji promet čini 5 odsto BDP celog Emirata Dubaia, i mi to mislimo da sprovedemo ovde. Mi mislimo i malopre je moja koleginica Branka Bošnjak meni rekla – i mi imamo to more, i mi imamo sve resurse, i mi imamo te mogućnosti, to su Sava i Dunav, to je ta lokacija na kojoj će se graditi. Ne želimo da ostane status kvo i ne želimo da to ostane ruglo našeg grada. Želimo da budemo najbolji. Ako je to mogao Singapur, ako je to mogla Južna Koreja, koja je 1967. godine po glavi stanovnika imala BDP 87 dolara i bila jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, može to da uradi i Srbija.

Iskazujem potpuno jednu punu podršku ka tome da se dovedu ovde hotelski lanci u vlasništvu „Emar grupe“, napomenuću, to su „Adres hoteli“, to su „Vida hoteli“, to su „Rou hoteli“, to su najbolji hoteli, ne samo na području Bliskog istoka, nego na globalnom nivou.

Tako da činjenice, brojke, govore o ozbiljnosti, o značaju ovog projekta, a ja ne mogu ništa drugo nego samo da kažem da u ovom aspektu razvoja tog projekta podržimo Vladu, podržimo premijera, ne da bude skroman i da kaže – mi ćemo to očistiti, mi ćemo infrastrukturno opremiti, nego da u narednom periodu u nekoliko godina i napravimo to i da to bude jedan ozbiljan motivator, jedan ozbiljan impuls, da se razvija cela Srbija. Razvićemo na taj način turizam, razvićemo proizvodnju, razvićemo mnoge sektore.

U tom smislu ja sam hteo i da kažem da ćemo maksimalno podržati, maksimalno ćemo se uključiti u aspekt razvoja ovog projekta i, naravno, u danu za glasanje, a govorićemo i po amandmanima kada su u pitanju možda i neki predlozi šta bi još moglo da se uradi u tom domenu. Imaćemo neke predloge da se u ceo projekat „Beograda na vodi“, da zamolimo da razgovaramo sa „Mazdarom“, da razgovaramo sa „Mubadalom“, da naprave možda i neki tehnološki park ili da se ostavi u tom području koji podrazumeva šezdesetak hiljada kvadratnih metara da se tako nešto tu napravi, da to bude centar informacionih tehnologija.

U svakom slučaju, Srbija se na ovaj način veoma brzo, veoma dinamično, veoma dobro razvija i mislim da smo na dobrom putu. Mislim da se prepoznaje jedan jasan aspekt strateškog planiranja liderstva, na kojem vam želim da istrajete i zahvaljujem se, naravno, što ste me saslušali.

PREDSEDNIK: Hvala.

Poklonili su više zgrada, od zgrade Geozavoda, do zgrade BIA, do ova tri objekta vrtića, doma zdravlja i škole u Novom Pazaru

Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim da se zahvalim gospodinu Marinkoviću na strpljenju da vredno radi, uči i saznaje o onima sa kojima radimo. Ja te ljude dugo poznajem, imao sam čast da ih slučajno upoznam i kada neki govore o tome kako nismo uspeli da dobijemo ništa, podsetiću vas da smo mi dobili što danas srećom imamo tih još negde oko 900 miliona dolara koje smo uzeli od Arapa, pa time možemo da hedžujemo de fakto naš dug u dolarima i samo nam se vodi kao veći javni dug, a u stvari nije, zato što imamo te pare kojima dolare za kamate možemo da vraćamo. Ne zaboravite da smo tu uzeli po 2 odsto. To smo uzeli od njih, što ne postoji nigde na finansijskom tržištu da možete da dobijete. O „Er Srbiji“ da ne govorim. Poklonili su više zgrada, od zgrade Geozavoda, do zgrade BIA, do ova tri objekta vrtića, doma zdravlja i škole u Novom Pazaru, do toga da će da prave fabriku drvne industrije i u Raškoj i u Pazaru.

Uvek me je pogađalo kada su se prema našim prijateljima, prema onima koji su nam, ne zaboravite, dali najveći novčani iznos posle poplava i pojedinačno najviše kuća izgradili, da izuzmemo EU, dakle, pojedinačno, bilateralno najviše kuća izgradili i najviše nam novca dali. Zato sam zahvalan onim ljudima koji to umeju da poštuju, jer mi, građani Srbije smo uvek znali da cenimo one koji su nam prijatelji kada nam je teško i koji nam pomažu bez ikakvih interesa, za razliku od nekih koji i kad nam pomažu niste sigurni koliko pomažu. Oni ništa više, zaista želim to da kažem da čuju građani, ništa više od zahvalnosti ne traže. Zato se iz pojedinih zemalja sklone kada ih napadaju, gde govore da nešto hoće da opljačkaju. Oni kažu samo – izvinite, mi odlazimo odavde, doviđenja, mi imamo toliko para da nema potrebe da pljačkamo bilo šta. Ali, šta da radite.

Tolika je borba za takve investitore da sam se ja u jednom trenutku uplašio da će Todorić i neki drugi iz Hrvatske uspeti da ih odvuku više tamo umesto ovde, pa besplatna lovišta, pa sva moguća čuda itd. Ali, mislim da će u svakom slučaju, uz svo poštovanje i želju da sarađuju i sa Hrvatskom i da pomognu Hrvatskoj, njima prva destinacija na Balkanu, ako smem da primetim, između ostalog i zbog dobrih političkih i ličnih odnosa, biti i ostati Srbija.

Govorili ste o Alabaru. To je čovek koji uvek insistira na svakom detalju. Nikada nikoga nisam video sa toliko pozitivne energije i da je tako oštar prema svojim saradnicima, da ne trpi apsolutno nikakvu grešku nigde. Njemu ne može da dogodi da u Goce Delčeva, ulici na Novom Beogradu, nemamo cveće svuda između dve trake. Ne može da mu se dogodi da mu sadnica nije posađena na putu iz Kneza Miloša kada idete gore pode Andre Nikolića. Nisam siguran da je to Andre Nikolića, ali nije važno. Dakle, kada idete prema Topčiderskoj Zvezdi.

Dakle, ne može da mu se desi da mu nedostaje jedna sadnica kao što nama ta jedna nedostaje. To je kod Alabare nemoguće. Da vidite njegovu nervozu kada menja mostove između tog šoping mola, koji je uzgred, da bi ljudi znali, posetilo 80 miliona posetilaca. To je objekat koji je posećeniji, 32,3 miliona poseti region Pariza, a 80 miliona posetilaca je bilo u šoping molu u Dubajiu. Zašto? Zato što je neko brinuo o tome kakvi će bazeni da budu, kakvi će mostovi da budu preko. On o svakom detalju brine i sada će da uloži nova 2,5 miliona dolara samo da bi promenio mostove zato što ljudi vole da se slikaju na tim mostićima, a oni su sada mali pa ne mogu sve goste da prime. On je izračunao da je bolje da uloži nova 2,5 miliona, a kroz broj turista će mu se vratiti pet. To je neverovatna briga, neverovatno znanje.

Zašto ovo pričam? Zato što vi vidite koliko njih najveći svetski mediji poštuju, a samo kod nas je uvek nekako izražena sumnja, sprdnja, jer mi Srbi smo valjda najpametniji na svetu, a svi ostali drugi su glupi i ništa ne umeju, pa mi to znamo mnogo bolje od njih, pa ćemo mi mnogo bolje to da uradimo. Nikako da se osvrnemo oko sebe i pogledamo šta je to što su oni već uradili, a šta je to što mi skoro nećemo da stignemo.

Želim da vam kažem, dragi prijatelji, da bih voleo da mi budemo blizu Singapura i Južne Koreje. Mnogo godina, mnogo decenija nam je potrebno da ih dostignemo. Voleo bih da budemo pola od toga što se tiče ekonomskog uspeha, što se tiče marljivosti, što se tiče posvećenosti. Ako budemo pola od toga, onda ćemo ne samo u ovom regionu biti najbolji i najuspešniji, već rekao bih i mnogo šire.

Još jedna stvar oko tehnoloških parkova. Mislim da tu imamo ozbiljnu budućnost i o tome treba da razgovaramo i sa njima i sa „Mazdarom“ i sa Kinezima i sa Indijcima, da vidimo kako i na koji način da dodatno razvijamo IT sektor u našoj zemlji. Jer, ne zaboravite, oni su od nas samo tražili da napravimo, ono što bi se reklo pred školu, za čipove, tražili su naših 80 miliona, a mi nismo imali, slegli smo ramenima i rekli – mi te pare nemamo. Mi te novce zaista nismo imali. Da smo imali, za godinu ili dve to bi počelo da nam se isplaćuje i te kako i imali bismo jednu od najboljih i najmoćnijih industrija sveta. Ali, zato sve ono što možemo da prihvatimo, sve ono što možemo da ugradimo, sve ono što možemo da uradimo mislim da ne smemo da ispustimo iz ruku i mislim da treba da uzmemo i da to napravimo.

Da završim, mi ceo dan ovde razgovaramo da li je nešto u skladu sa ovim zakonom ili nije, da li je nešto manje dobro ili je više dobro, ali, ako ste primetili, danas ni jednog sekunda nismo razgovarali o tome hoće li toga biti ili ne, da li je to Vučićeva bajka, da li je to Šeherezada i hiljadu i jedna noć, kako su neki govorili, ili je to stvarno. Kao što ste primetili, i oni koji su govorili da mi ne veruju i oni koji su govorili da su to nekakve bajke, da su to nekakve izmišljene priče, zaboravili su na bajke, sad znaju da je stvarnost, a ja jedino što mogu da obećam, nikada ne mogu da garantujem da će sve do kraja da bude završeno, jer ne zavisi samo od mene i samo od nas, ali vam obećavam da ćemo mnogo da radimo i siguran sam da ćemo da uredimo taj deo beogradskog priobalja, prisavlja mnogo bolje, mnogo lepše i mnogo ozbiljnije i odgovornije nego što je to bio slučaj do danas, da ćemo udvostručiti broj turista. Rekao sam da bi pravi rezultat za nas bio da udesetostručimo broj turista, ali za to će nam biti potrebni hoteli.

Kako čujem, za ovaj prvi hotel javio se lanac „Dabl ju“, što će biti nova značajna investicija za Beograd i novo značajno ime koje dolazi u Beograd. Nadam se da će ljudi iz „Soravije“ proširiti svoj biznis iz „Blu Radisson“ i verujem da ćemo imati još uspeha, a vama hvala što ste jedan od retkih ljudi koji je pratio to šta ti ljudi rade. Ne zaboravite, 1973. godine, kada je stari Zajed, pokojni Zajed otišao u Libiju kod Gadafija, tada mu je rekao – nadam se da će moja zemlja za 40 godina da izgleda kao Libija danas. Pogledajte danas kako izgleda Libija, pogledajte kako izgledaju Emirati danas. Sve je na kraju u onima koji imaju viziju i kako i na koji način će uspeti svoju zemlju da vode. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Reč ima Aleksandar Senić. Izvolite.

Za bilo koju ozbiljnu procenu troškova realizacije nekog projekta neophodno je postojanje projektne dokumentacije, za koju ste vi rekli da ne postoji. Rekli ste da postoji projekat samo dve kule, hotela i još jednog objekta. Dakle, vi nemate projekte za uređenje javnih površina, a dajte procenu vrednosti realizacije tih objekata

ALEKSANDAR SENIĆ: Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, drage koleginice i kolege narodni poslanici, dobro ne morate toliko da mi tapšete. Hvala vam na tome. Hvala.

(Predsedik: Prijavite se ponovo, da bih vam vratila vreme.)

Nema potrebe, zapamtite ovih 40 sekundi, ipak čovek retko ima priliku da ovako doživi aplauz.

Na početku želim da kažem da nisam protiv „Beograda na vodi“ i slažem se sa tim da su sada tamo samo 52 olupine, tri kanalizaciona ispusta i neke udžerice i da taj deo grada predstavlja verovatno najveći potencijal za razvoj Beograda koji treba da bude još moderniji i još lepši.

Takođe, nisam ni gadljiv na investitore, bez obzira na to odakle oni dolaze. Slažem se i sa tim da ovaj projekat može da podigne građevinsku industriju u Srbiji, bar malo. Premijer kaže, da neki ovde pružaju otpor modernizaciji, napretku, a ja kažem da pružam otpor neznanju i neupućenosti u posao. Dakle, nisam protiv „Beograda na vodi“, ali jesam protiv načina na koji mislite da ovaj projekat realizujete. Tu, pre svega mislim na cenu realizacije projekta.

Pošto je moje vreme izlaganja veoma ograničeno, pokušaću da vam samo ilustrujem površnost u pristupu ovako kompleksnom poslu, držeći se isključivo dnevnog reda.

Prvo, da pitam premijera, a i sve članove Vlade koji su ovde danas se pozivali na to da treba da pričamo o zakonu itd, da li su čitali, dakle ne pročitali ili naučili nešto iz ove knjige, dakle da li su čitali ovu knjigu, zove se „ Upravljanje projektima u građevinarstvu“? Ovu knjigu na našem fakultetu, dakle na Građevinskom fakultetu u Beogradu, koriste studenti druge, treće i četvrte godine. Ja znam odgovor i bez da ga vi date, dakle, apsolutno niko nije čitao ovu knjigu, od ovde prisutnih, jer da je iko uzeo ovu knjigu u ruke mogao je da vidi da naslov ovakvog zakona, dakle bez da uđe u članove zakona, naslov ovakvog zakona nema nikakvog smisla.

Dakle, u samom nazivu Predloga zakona se kaže da se ovaj zakon donosi radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Evo, možemo da otvorimo ovu knjigu i da vidimo prvu stranu, gde piše uvod o investicionom projektu i kao prvo možemo da pročitamo definiciju šta je to investicioni projekta, skraćeno projekat, i tu odmah posle definicije možemo da vidimo i pobrojane faze u realizaciji projekta gde se kaže da je faza izgradnje samo jedna od sedam faza u realizaciji projekta. Dakle, sintagma realizacije projekta izgradnje jednostavno u srpskom jeziku nema nikakvo značenje.

Drugi dokaz, u samom Zakonu o planiranju i izgradnji, reč projekat je pomenut na 99 mesta, ima različitih projekata. Evo u Zakonu o planiranju i izgradnji urbanistički projekta, projekat pri parcelaciji, parcelacija projekta, geodetsko obeležavanja, projekat komosacije, idejni projekat, generalni projekta, projekat za građevinsku dozvolu, projekat izvedenog objekta itd, itd, ali projekat izgradnje jednostavno u Zakonu o planiranju i izgradnji nigde nije pomenut, definisan niti uopšte postoji.

Da se razumemo, nije ovde suština u tome da li je jedna reč višak ili je pogrešno upotrebljena, već je suština u tome da kroz ovakav naziv zakona pokazujete da cela Vlada na čelu sa premijerom, kao i ljudi koji su učestvovali u njegovom pisanju nemaju pojma o tome kako se realizuje neki projekat. A, da neko od vas ima pojma kako se realizuje neki projekat ne biste nam slali Predlog zakona u kome piše, na strani 10, ja vas gospodine Vučiću molim da uzmete Predlog zakona koji ste vi potpisali, evo vaš potpis i koji ste poslali Narodnoj skupštini i kaže finansijska sredstva za sprovođenje ovog Zakona potrebna su dodatna finansijska sredstva iz budžeta, tačka.

Za mene je to sprdnja. Kolika su sredstva neophodna za realizaciju ovog projekta? Kako ste mogli da potpišete i pošaljete ovaj zakon Narodnoj skupštini, to jednostavno u obrazloženju niste objasnili.

Takođe, opet u obrazloženju zakona piše da će ukupni troškovi za uređenje javnih površina i objekata za javnu namenu biti oko 33 milijardi dinara. Na osnovu čega? Na osnovu koje projektne dokumentacije je izvršena ta procena? I, sad opet možemo da se vratimo na ovu knjigu, stana 276 i kaže se ovako, da postoje čeitiri vrste procene. Konceptualna ili gruba procena. Preliminarna ili detaljna procena. Definitivna ili izvođačka procena ili totalna ili konačna procena. Takođe u ovoj knjizi je na 80 stana opisana tehnologija procene troškova. Za bilo koju ozbiljnu procenu troškova realizacije nekog projekta neophodno je postojanje projektne dokumentacije, za koju ste vi rekli da ne postoji. Rekli ste da postoji projekat samo dve kule, hotela i još jednog objekta. Ja sam sve danas lepo pratio, zapisao. Dakle, vi nemate projekte za uređenje javnih površina, a dajte procenu vrednosti realizacije tih objekata.

Dakle, želim da ponovim. Apsolutno nemam ništa protiv izgradnje „Beograda na vodi“, ali uz ovakav pristup realizaciji ovog projekta plašim se da će građani Srbije veoma skupo platiti izgradnju velikih snova ili snevanje bajke našeg premijera. Zahvaljujem. PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima predsednik Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Prvo zahvalan sam vam što niste protiv ovog projekta, to je manje važno od sitnih uvreda koje ste iznosili. Nisam pročitao knjigu „Upravljanje projektima u građevinarstvu“ iako ne mislim da sam pročitao od vas manje knjiga u životu. Pročitaću je do nedelje. Znate, postoje ljudi koji vole da čitaju, koji uvek imaju vremena, tako da vam obećavam da ću do nedelje da je pročitam. Voleo bih ako možete i da mi poklonite, mnogo bi mi značilo, knjige su mi omiljeni poklon.

(Narodni poslanik Aleksandar Senić poklanja knjigu premijeru.)

Zahvaljujem.

Dakle, za mene je veoma važna vaša namera da pomognete rad na realizaciji ovog projekta. Neke stvari niste dobro razumeli iz našeg izlaganja, makar ja nisam dovoljno stručan i ne koristim dovoljno stručne izraze. Naime, mi imamo projekte za infrastrukturne radove. Mi imamo projekte i za odrađene zgrade. Projekte za neke druge zgrade su u završnoj fazi. Nije bilo reči da imamo samo za četiri objekta iako je to prva A faza koja bi trebalo da bude završena negde do sredine 2017. godine ili do kraja 2017. godine koja bi opredelila izgled tog prostora Savskom amfiteatra ili „Beograda na vodi“. Sa druge strane, možda nemamo pojma, možda ste u pravu, možda je trebalo da piše samo „projekata“ da ne piše izgradnja pošto je to jedna sedmina sveukupnog procesa. Nemam nikakav problem da o tome razgovaramo, pa da to vidimo i da ispravimo.

Mi smo uspeli, ako hoćete u pozitivnom smislu i kao buldožer, da sklonimo svo ono smeće, svo ono ruglo, sve što mnogi drugi nisu, i svet to što nisu želeli, imali su mnogo pojma, ali kosu i brus da uzmu u ruke nikako nisu znali.

Mi smo to znali, a mi smo spremni da učimo, a vi proverite da li sam pročitao i ovu knjigu i nikada mi nije teško, dakle, da to prihvatim i priznam i nastavićemo da na takav način radimo. Iako je moguće i neke od vaših amandmana da prihvatimo. Još jednom želim da iskoristim priliku da vas pozovem da u tome zajedno učestvujemo, zato što znam da ćete se radovati i vi, radovaće se i vaša deca jer će imati mnogo lepši prostor nego što imaju danas. U tom prostoru od nas iz Beograda, tamo niko nikada nije bio. Niko nikada nije bio i nemojmo da se lažemo, da pričamo bajke, nekakve. Tamo niko od nas nije išao u životu, a sada kukamo kao Damjanov zelenko, otprilike, kako nam je mnogo teško, zbog ne znam čega, zato što to jeste uvek bilo nekakvo ruglo Beograda itd.

Ja mislim da je za nas najvažnije i dobro je da ste i vi pokazali da uz sve to, da li su moje bajke, ili ne, ili…

Ja mislim da nema čoveka običnog koji nema svoje snove. Moji snovi su vezani za uspeh Srbije i potpuno sam tome posvećen. Da li ćemo nešto od toga da ispunimo ili ne, to ćemo da vidimo. Moji snovi su bili i takvi da nikada ne moram da uradim, da povredim bilo koga u Srbiji, ali sam morao da učestvujem u donošenju najtežih odluka u Srbiji, ne svojom krivicom, već krivicom nekih koji su pre mene vladali, koji su kriminalno i veoma loše upravljali ovom zemljom, koji su razorili naša preduzeća pa smo morali da donosimo odluke o smanjenju plata u javnom sektoru i penzija.

Opet sam verovao da možemo sve to zajednički da izvučemo, da zajednički možemo da pobedimo, i danas apsolutno verujem u to i sada da vam otkrijem, pošto vidim da prave sprdnju od toga, nikada se u našim kabinetima nije pilo, apsolutno nikada ništa u Vladi. Video sam u nekim novinama pa je važno da to zbog ljudi u Srbiji kažem. Prvi put kada sam ja naručio jednu čašicu za tri čoveka, je bilo kada smo, Vujoviću, završili prvi kvartal, prvi put, sa ovakvim minimalnim deficitom, da bismo pokazali koliko smo radosni, koliko smo zadovoljni zbog uspeha Srbije.

Ti snovi su polako počeli da nam se ostvaruju, i Srbija će uspeti, i Srbija će uspeti zbog svoje discipline. Ovo sam vam rekao zato što kod nas postoji disciplina. Kod nas nema ni jedne Vlade koja je održana telefonskim putem, 130 sednica Vlade, ni jedna nije održana telefonskim putem. Sto trideset sednica Vlade nijedna nije bila telefonska. Kod nas gotovo da nema kašnjenja na Vladu.

Kod nas nema priče u glas, kod nas se red zna. Tako što se zna red, tako što se poštuje disciplina, tako što nema igre ni sa ministrima ni sa predsednikom Vlade, ako hoćete, zato što kod nas nema napijanja, kod nas nema ni cigareta, osim ako to neko krišom radi, a da ja to ne mogu da vidim, što ne isključujem kao mogućnost. Ali, mislim da i to daje i donosi rezultat kojim te snove možemo da ostvarujemo.

Ta promena i radnih navika, ta promena svesti je nešto što će nam omogućiti da te svoje snove dosanjamo. Ja se svojih snova, a vi ih nazivajte bajkama, i drago mi je da ih tako i dalje nazivate, videćemo jesu li bajke, iako ova zgrada Geozavoda ili Beogradske zadruge izgleda kao bajka, pogotovo kada uđete u nju, a i spolja, gotovo da tako deluje, a i mnoge druge zgrade će da izgledaju kao iz bajke, ali verujte mi, biće realnosti i to na ponos svih građana Srbije i Beograda. Hvala vam.

PREDSEDNIK: Reč ima dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Poštovana predsednice, vraćamo se na jedno od pitanja koje je u današnjoj raspravi postavljeno, a to je važno pitanje, to je pitanje alternative.

Pošto, rekao je narodni poslanik koji je govorio, pre predsednika Vlade, da je projekat sprdnja. Ja se ne bih previše osvrtao na to, samo hoću da kažem da kao neko ko je rođen u Beogradu, ko voli ovaj grad, mislim da je zaista sprdnja to što 70 ili 100 godina nismo bili u stanju da očistimo nekoliko hektara možda najboljeg građevinskog zemljišta, najlepšeg dela Beograda koji je na reci, nismo bili u stanju da sredimo bezbrojne kanalizacione cevi koje se izlivaju u naše reke, nismo bili u stanju da se rešimo šlepova i udžerica.

Prosto, bilo me je i sramota kada pogledate kroz istoriju da nismo imali energije, u Beogradu se nije okupilo negde ni 10, ni 20 ljudi za mnoge godine bivših vlasti i da kažu – izvinite, ja se ne slažem sa ovim.

Hajde da nešto menjamo, ovo je užasno što se dešava. Hajde da očistimo, hajde da se mi skupimo, ne mora to da plaća nikakva država, hajde da odemo da počistimo makar ono smeće, hajde da izvršimo pritisak na nekog iz grada da odvuče ove šlepove, da pokupi ono što nije legalno, da legalizuje ljudima imovinu, da bilo šta uradi.

Nikakve energije nije bilo. Onda, kada se pojavi energija, kada se pojavi alternativa, kada se pojavi rešenje, onda je ogromna energija samo protiv toga i vi kažete u prvom delu, deklarativno da niste protiv projekta, ali onda kroz čitavo vaše izlaganje, u stvari ja shvatam da je najbolje da mi od toga odustanemo.

Najbolje je da ostavimo sve ovo kako jeste ili ne znam ni ja šta, i da pustimo da bude onako kako je bilo do pre dve godine, tri, pet, jer prosto postoji alternativa.

Sada, rekao bih da imamo na kraju u ovom trenutku ljude koji u Srbiji razmišljaju o tome kako će izgledati budućnost i ovog grada i ove zemlje i ja sam uveren da će se pokazati da postoje ljudi koji umeju nešto da urade, koji su pokrenuli projekte koji će biti urađeni i kada budete videli prvi temelj, prvi bager, prvu lopatu i prve radnike, videćete da je ovo potpuno javno. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem, gospodine ministre.

Za reč se javio ministarka Jadranka Joksimović. Izvolite.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Ja inače, zaista nisam planirala da govorim o ovoj temi, jer ima puno onih koji su pozvaniji od mene, ali zaista sam inspirisana ovim pomeranjem fokusa koje je gospodin Senić, inače predsednik Odbora za evropske integracije, a ja sada vidim zapravo da ste vi građevinac po struci, i zato slabo vodite odbor. Sada mi je potpuno jasno, trebalo bi da se fokusirate na ono što vam bolje ide.

Pomeranje teme je u drugom smislu. Vi ste ovde govorili o sintagmi, koja je korišćena u nazivu Predloga zakona, a koja se tiče izgradnje projekta.

Dakle, ovo je inače Predlog zakona koji treba da reguliše jednu važnu pripremnu radnju, a to je eksproprijacija, odnosno okončanje eksproprijacije i definisanje javnog interesa, jer je to obaveza po svim međunarodnim, između ostalog, evropskim standardima da proces eksproprijacije mora, odnosno ne može da se vrši proizvoljno, iz neopravdanih razloga, već se upravo zakonima, na sveobuhvatan način definiše javni interes i to je prosto baš osnova evropskog prava u tom domenu koji mora da se osigura i vlasnicima obaveštenja o eksproprijaciji i mogućnosti eventualnog osporavanja eksproprijacije pred nekim neutralnim telom, zabrana diskriminacije, u svakom pogledu.

To se sve prosto definiše u praksi i većina država eksproprijaciju definiše kroz Ustav, a onda tim sveobuhvatnim setom zakona ili zakonskog okvira koji definiše procedure za eksproprijaciju određuje šta je javni interes, što je ponavljam, suština ovog i precizira način odštete itd.

Mislim da bi trebalo da se vratimo na temu javnog interesa i to je suština o kojoj mi treba danas da razgovaramo ovde. Javni interes se interpretira na različite načine u različitim pravnim sistemima, ali suštinski on znači da je namena imovine da se koristi za dobrobit zajednice ili države „perse“, a ne određenog samog pojedinca ili grupe.

Ti razlozi mogu da budu, razlozi nacionalne bezbednosti, mogu da budu razlozi ekonomskog razvoja, što je i nacionalna bezbednost u ovom slučaju, pošto se bavite međunarodnim odnosima, pretpostavljam da i tu komponentu uključujete u interpretaciju važnosti ovog zakona.

Dakle, ekonomski rast, što je ovde jako bitno, a onda i društvena opravdanost ili društvena pravda kako se često to definiše. To se uglavnom ocenjuje kao javni interes.

Javni interes naravno ima i političku dimenziju, ima i etičku dimenziju, ima i emocionalnu ili emotivnu dimenziju, takođe to je javni interes. Ima socio-ekonomsku dimenziju, a pre svega ima ekonomsku implikaciju.

Čula sam više puta u toku današnje rasprave da je prva, potpuno inače ne utemeljena naravno stvar da je ovde preovladao neki privatni interes. Mene samo interesuje čak i da je tako, a nije tako, po čemu je to neophodno da privatni interes bude u suprotnosti sa javnim interesom? Gde ste to videli?

Ako ste čitali Adama Smita koji je ipak tvorac nečega što je jeste tržišna ekonomija, on čak kaže da je najbolje ostvariti javni interes moguće je uz dozvolu ljudima da ostvaruju svoje privatne interese.

Ovde niko ne ostvaruje svoje privatne interese, jer nije niko došao i tražio od nas zemljište, nego smo mi rekli šta da radimo sa ovako velikim potencijalom koji bukvalno, ajde da kažem, čitav vek nije iskorišćen. Ne znam šta je tu loše. Ja to zaista ne mogu da razumem, takvu vrstu interpretacije. Bolje se fokusirajte na taj deo oko javnog interesa.

Sledeća stvar koja je vrlo važna da je pomenem, takođe ste mi vi prosto podstakli, ne znam koliko je sad zanimljiva možda za diskusiju, ali je veoma važna da kažemo. Znate, „Beograd na vodi“ nije neka izmeštena fantazmagorija u nečijoj glavi, nego je to deo između ostalog, ako hoćete, i našeg odnosa prema investicijama u infrastrukturi.

Za vašu informaciju, mi smo formirali Nacionalni investicioni odbor za projekte u infrastrukturi kojim predsedavamo ministar Vujović, ministar finansija i ja kao nacionalni IPA koordinator.

Zašto to govorim? To govorim iz razloga što inače Forum 1. u kojem se kroz listu definisanih prioriteta projekat u oblasti infrastrukture, inače mi smo jedna od retkih država koja ima definisanu metodologiju za, i to bi trebalo da znate, prosto, metodologiju za prioritizaciju i pripremu projekata u oblasti infrastrukture i zbog toga smo posebno pohvaljeni od Evropske komisije, zaista smo posebno pohvaljeni. Jedina smo država u regionu koja je formirala taj Nacionalni odbor za investicije.

Dakle, u okviru tog Nacionalnog odbora za investicije gde mi između ostalog definišemo iz kojih sredstava ili izvora finansiranja pojedinih infrastrukturni projekti mogu da se grade, naravno nešto iz evropskih fondova, nešto iz kredita, nešto iz investicija, zato se i zove Nacionalni odbor za investicije, veoma je važno, inače imamo da vam napomenem, krajem aprila ćemo imati drugi Nacionalni odbor za investicije u oblasti infrastrukture, mislim da će i gospodin Pake biti prisutan, pošto je bio prisutan i prvi put, jer je i EU naravno vrlo zainteresovana da vidi iz kojih sve izvora finansiranja i na koji način mi postajemo važan deo jačanja i unapređenja regionalne infrastrukture.

Kroz taj Nacionalni odbor za investicije, mislim da je to trebalo da pratite, prosto ste predsednik Odbora za evropske integracije, mi ćemo imati projekte kojima se između ostalog iz IPE 2015. godine finansira intermodalni terminal u Batajnici, što znači da će ono što je radio železnički integrisani transport koji se sada nalazi na prostoru predviđenom za „Beograd na vodi“ biti zapravo izmešten.

Dakle, kroz intermodelni terminal u Batajnici to se finansira iz IPE 2015. godine. To uključuje izmeštanje železničke infrastrukture, to znači i završetak obilaznice, to znači završetak „Prokopa“.

To su sve projekti koje mi kroz ovaj Nacionalni odbor za investicije koordiniramo iz različitih izvora finansiranja.

Dakle, oni nisu samo deo nekog projekta „Beograda na vodi“ zamišljenog. To su naši nacionalni infrastrukturni projekti koje mi finansiramo što iz kredita Svetske banke, IBRD itd, što iz IPE. Konkretno, intermodalni terminal iz IPE 2015. godine.

Sledeća stvar koja je, takođe mi je žao što niste kao predsednik Odbora za evropske integracije negde pomenuli, to je da je ovo konkretan doprinos nama kao zemlji, odnosno zemlji ali i Beogradu kao podunavskom gradu razvoju makro regije Dunava ili Dunavske strategije, dakle, koju je formulisao kao jednu od svoje dve makroregije EU. Nema veze što je u pitanju Sava, Beograd je grad, podunavski grad, tako se tretira, jer su prioriteti Dunavske strategije i jačanja makroregija upravo privredni razvoj, novozapošljavanje, podizanje tog biznis invarmenta, turizma itd.

Ako to nije doprinos i ako mislite da se na to ne gleda blagonaklono, posebno u situaciji u kojoj svi u Evropi vape za investicijama i to čistim investicijama, i ako znate koji su fondovi namenjeni za razvoj Dunavske strategije koje su bitno manje od ove investicije koja treba da donese Srbiji između tri i 3,5 milijarde evra, onda mislim da zaista se niste udubili u suštinu projekta i ne samo projekta onako kako ste ga vi kao građevinac, ja razumem, gledali u smislu preciziranja i terminologije i svega, ja to razumem potpuno i možda ste i u pravu, ali u kontekstu dakle i regionalnom, ako hoćete i nas kao zemlju koja je na putu evropskih integracija i regionalne infrastrukture i svega onoga što ovaj projekat će značiti, da ne govorim sad o nekim drugim socio-ekonomskim impaktima itd, onda mislim da ste ipak površno sagledali projekat. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospođo Joksimović.

Za reč se javio narodni poslanik Marko Đurišić, povreda Poslovnika. Izvolite.

MARKO ĐURIŠIĆ: Hvala poštovani predsedavajući.

Mislim da ste povredili Poslovnik kada niste prethodnu govornicu opomenuli u članu 106. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Prethodna govornica je na početku svog izlaganja dala sebi za pravo da ocenjuje kako predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije radi svoj posao. Onda, ako ćemo tako, onda i ja sebi mogu da dam za pravo da kažem kako ministarka za evropske integracije ne radi dobro svoj posao jer za godinu i tri meseca ni jedno poglavlje nije otvoreno i verovatno neće biti otvoreno do kraja ove godine i ako ćemo da govorimo o nečijem radu i neradu, onda možemo lepo uvek da počnemo od sebe i da govorimo o tome na koji način mi ispunjavamo onu funkciju za koju su nas građani birali nas ovde u parlamentu…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću, molim vas ne pretvarajte povredu Poslovnika u repliku.

MARKO ĐURIŠIĆ: … a mi u parlamentu članove Vlade.

Ako ministarka ima neku potrebu da nam govori o svom radu, kao i drugi članovi vlade, uključujući premijera…

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću, svesni ste da zloupotrebljavate Poslovnik.

MARKO ĐURIŠIĆ: Ja ih podsećam, 30. aprila u 16 časova poslednjeg četvrtka u mesecu, dođite i odgovarajte na pitanja poslanika.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću, ja zbog drugih narodnih poslanika ne smem dozvoliti da zloupotrebljavate Poslovnik.

Pre nego što dam reč, ostaje samo da vi napišete govore za članove Vlade pa po tim govorima da govore, da ne smeju na svoj način da odgovaraju na vaša pitanja.

Reč ima predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Želeo sam da reagujem pre svega zbog ovog napada na Jadranku i neistine koje su iznete.

Nema potrebe da se takvim tonom obraćate. Niti je Jadranka vikala niti bilo ko od nas. Ne znam šta vam je danas i zašto mislite da povredama Poslovnika i time da zabranjujete drugima da govore ono što misle, a da pri tome sebi dozvoljavate da izgovorite šta hoćete.

Nama je vaš poslanik govorio o tome kako nemamo pojma, kako ništa ne znamo, pričao nam o nečemu. Pri tome, nisam znao da mi je doneo knjigu mog prijatelja Branislava Ivkovića, hvala vam na tome, dobro je da ga poštujete njega i njegov rad, tako da i to je u redu, pročitaću knjigu kao što sam rekao, ali vas molim, nemojte da nam držite pridike o pristojnom ponašanju jer se zaista trudimo da na najučtiviji mogući način odgovorimo na sve, čak i kada je potpuno očigledno koliko imamo više ozbiljnih argumenata. Ni na koji način vam ništa ne prebacujemo, osim što dozvolite sebi dajemo za pravo da odgovorimo.

Ja sam sada dužan zbog neistina koje su iznete da kažem, da mi smo uspeli da dobijemo otpočinjanje pregovora sa EU. Mi smo završili kompletan skrining proces koji je najveći tehnički deo posla koji postoji u procesu integracija sa EU i da ne bi ste obmanjivali građane i govorili kako je za to kriva Jadranka na bilo koji način, ja ne mislim da je bilo ko kriv, ali treba ljudi da znaju da otvaranje poglavlja zavisi samo od jedne stvari, a to je od toga hoće li pojedine države članice biti zadovoljne našim dijalogom sa Prištinom ili ne.

Dakle, sve ostale zadatke ispunili smo u potpunosti, sa najboljim ocenama. Ono za šta je bila zadužena gospođica Joksimović završili samo sa najvećim uspehom mi najboljim ocenama, boljim nego što su mnoge druge zemlje uradile.

Jedini uslov koji stoji pred nama, sad pošto me pitate mogu i da vam kažem, kada je bila ovde gospođa Mogerini, bio je prisutan i ministar Dačić, mislim i Jadranka, i mnogi drugi, ja sam rekao – samo nemojte da mi govorite, kao što neke neznalice iz bivšeg režima govore, kako nismo sproveli Briselski sporazum. Doneo sam Briselski sporazum i na srpskom i na engleskom, pokazao da smo mi ispunili sve sem prvih šest tačaka, od ukupno 15 koje se tiču prava Srba, koja se tiču stvaranja srpske zajednice opštine ili srpske asocijacije opštine kako Albanci kažu. To je jedina stvar koja nije ispunjena iz Briselskog sporazuma. Sve ostalo su neke druge stvari koje nemaju veze ni sa Briselskim sporazumom ni sa implementacionim planom. Tu se trudimo da gledamo da zaštitimo srpske interese, da odbranimo sve što možemo, a da ne zaustavimo naš evropski put.

Odmah da vam kažem, opet ste pogrešili, otvorićemo ove godine poglavlje. Nisam bio spreman, i uveren sam da imam i vašu podršku po tom pitanju, odbio sam da razgovaram o temi Gazivoda, jer sam im rekao – prvo donesite kartu pa pogledajte Gazivode, nudili smo vam pet plus pet, Srbi i Albanci, nudili smo vam zajedničku firmu, 23 odsto se nalazi na teritoriji centralne Srbije, po pola se nalazi na teritoriji Opštine Zubin Potok, pola na teritoriji Opštine Srbice ili, kako oni kažu, Skenderaj. Vi hoćete da mi kompletan hidro potencijal, svu vodu koja treba da ide u Metohiju, hoćete da vam damo sav potencijal za stvaranje električne energije, a da mi od toga i Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju ništa. Ja sam kriv ako ćemo o tome. Ja sam rekao da neću ni da razgovaram o tome dok prvo lepo ne pogledate kartu, pa pošaljite svoje eksperte u Beograd, imam 10 ovde ljudi koji su tu bili i, dakle, nemam nikakav problem da vam to saopštim.

Nemojte da optužujete u ovom slučaju našu administraciju koja je mnogo bolje radila nego administracija bilo koje druge zemlje, i posebno ne Jadranku Joksimović koja je tome posvećena i kojoj ja, zato što gledam da sačuvam ono što mislim da je naše, u nekom smislu smetam da ranije to otvorimo. Iako je moja želja da otvorimo poglavlja najpre, iako je naša želja da budemo što brži u procesu evropskih integracija, vi morate da razumete da jedino čime je to ograničeno, jedino čime je to oivičeno to jesu razgovori sa Prištinom i napredak u dijalogu sa Prištinom.

Nemojte da se pravite da mislite da je u pitanju nešto vezano za vladavinu prava, da je u pitanju nešto vezano za naše ekonomske reforme. Ceo svet podržava naše ekonomske reforme. To je ono što nam je otvorilo vrata u celom svetu. Nikada nijedan srpski premijer nije primljen od strane svih skandinavskih premijera, nikada nije dobio poziv od svih skandinavskih premijera. Nikada u istoriji Srbije. Sada smo to dobili zato što je Srbija bila spremna da napravi teške mere i da teškim reformama krene napred.

Ovde postoji jedan drugi problem, tiče se Kosova i Metohije i tu smo veoma oprezni i tu gledamo da zaštitimo uvek naše nacionalne, naše državne interese i to je jedina zamka na tom putu. Dakle, otvaraćemo poglavlja, ići ćemo ka Evropi, ali ćemo istovremeno gledati da sačuvamo sve što je moguće od naših nacionalnih i državnih interesa. Hvala vam najlepše.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Vučiću.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: Snovi i bajke nisu isto. Mi imamo san, to je tačno.

PREDSEDAVAJUĆI: Izvinjavam se, gospodine Vulin, samo pošto dobacuje gospodin Đurišić.

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Gospodine Đurišiću, pre vas ima prijavljeno nekoliko diskutanata.

Pre nego što uopšte dođemo do zaključka, da li imate pravo na repliku ili ne, moraju i oni da dobiju reč.

Izvolite, gospodine Vulin, nastavite.

ALEKSANDAR VULIN: Snovi i bajke nisu isto. Mi imamo snove. Mi sanjamo jednu bolju Srbiju. Sanjamo jednu pravedniju Srbiju i sigurno uspešniju Srbiju nego Srbiju koju smo zatekli 2012. godine, to sigurno. Kao što ste svojevremeno pričali da je bajka da ćemo ikad sklopiti dobar i uspešan aranžman sa MMF-om, pa se ostvarilo. Tako ste govorili i da će Železara Smederevo biti najobičnija bajka, pa kao što vidite, stavili smo je na noge, i to se ostvarilo. Tako sad govorite da će „Beograd na vodi“ biti bajka, kao što vidite, sigurni smo da će i te kako biti ostvaren.

Ovde su se pominjale reči, kao što je „sprdnja“. Jedina „sprdnja“ ovde jeste da mi godinu dana već slušamo priče kako je štednja loša, kako ne treba, kako samo investicije mogu da nas probude i učine uspešnim, a onda kada obezbedite investiciju iz inostranstva koja samo u ovoj fazi najmanje 100 miliona evra, onda tu istu investiciju napadate.

Možda mi nemamo pojma, ali gospodin očigledno nema pojma da ovo nije zakon koji se bavi izgradnjom. Ovo nije zakon koji se bavi projektom jedne zgrade. Ovo je zakon kojim se utvrđuje javni interes. Ovo nije građevinska materija. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Đurišiću?

(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

Da li stvarno mislite da imate pravo na repliku?

(Marko Đurišić, s mesta: Naravno da imam.)

Mislim da nemate, gospodine Đurišiću.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

(Aleksandar Senić, s mesta: Pomenut sam. Replika.)

Pozitivno, gospodine Seniću. Vi ste izazvali repliku.

Izvolite, gospođice Batić.

OLGICA BATIĆ: Hvala puno.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi premijeru Vučiću, poštovani ministre, kolege i koleginice, cilj eksproprijacije svuda u svetu jeste isti, a to je upravo izgradnja objekata koji su u javnom interesu. Taj javni interes ima određene sinonime koji su se u određenim vremenima određeno primenjivali u našoj, ali i u drugim zemljama, pa tako imamo opšti interes, javnu korist ili zakonom utvrđenu javnu potrebu.

Taj javni interes, budući da se on danas u priličnoj meri pominjao, predstavlja kamen temeljac svake eksproprijacije i on je u našem pozitivnom zakonodavstvu definisan još u vreme socijalističkog samoupravljanja, i to na jedan prilično uzan način, gde se od stanogradnje favorizovala samo izgradnja stanova solidarnosti. Otuda dolazimo do sada važećeg Zakona o eksproprijaciji, pa tako u tom Zakonu o eksproprijaciji nema mogućnosti da se proglasi javni interes zbog izgradnje običnih stanova, ugostiteljskih i turističkih objekata, i to je upravo posledica tog uskogrudog komunističkog tumačenja javnog interesa iz onog perioda kada je društvena svojina bila dominantna, koja je u suštini ništa drugo do jedna obična Ali-begova slama.

Nema ni jednog jedinog razloga za bilo kakve tvrdnje da gradnja „Beograda na vodi“ ne predstavlja javni interes, jer upravo suprotno, on predstavlja javni interes jer to će biti obeležje celog regiona. Gradiće se na mestu koje danas predstavlja ruglo prestonice i tamo je na mestu gde danas caruju psi lutalice i mesto je koje predstavlja jedno ruglo i otpad.

Sa druge strane, moramo poći, recimo, od naših suseda. Imamo tako primere iz Crne Gore. Pogledajte, na primer, upravo iz navedene zemlje, recimo, Porto Montenegro ili ne morate taj, pogledajte Lušticu ili pogledajte primer iz Crne Gore vezano za Buljarice, gde se tamo priprema eksproprijacija zbog gradnje turističkih objekata, koji su višestruko poučni i mislim da iz tih primera moramo nešto da naučimo, jer su prvenstveno korisni.

Ostala, ne samo društva u okruženju, nego i svetska iskustva jesu ta koja pokazuju da je uvek opravdano posebnim zakonom proširiti i utvrditi javni interes iz Zakona o eksproprijaciji, jer ne može se kleti u demokratiju i tvrditi i verovati da je privatni kapital štetan po narod i po državu, a upravo primeri iz uporednog prava jesu tu, kao i savremeno međunarodno zakonodavstvo, i pokazuju da nije opasan ni za narod, a ni za državu, ukoliko neko ulaže u razvojne projekte.

Naravno, interes jeste da se u skladu sa Ustavom Srbije utvrdi taj interes upravo na osnovu zakona. I Evropska konvencija o osnovnim ljudskim slobodama i pravima, pravne je vikcije EU o eksproprijaciji i intenciji evropske komisije, upravo dozvoljavaju da se javni interes utvrdi posebnim zakonom i u tome ne vidim apsolutno ništa ne ustavno i na tako nešto apsolutno se ne može pozivati, a da pri tom to bude opravdano.

Na ovom mestu moram da izložim i još par detalja. Vidite recimo u SAD za one koji kritikuju upravo projekat „Beograd na vodi“, tamo postoji izraz koji se naziva – vrhovno pravo države na svojinu, i to je u širokoj upotrebi u SAD. Zatim u Velikoj Britaniji postoji jedan izraz koji se isto tako primenjuje u toj zemlji a to je prinudna kupovina. Na primer, kupovina radi izgradnje stanova, radi izgradnje infrastrukturnih objekata, komunalnih objekata, sportskih objekata itd. U Francuskoj recimo postoji institut oduzimanja imovine u javnom interesu. U Nemačkoj su naravno norme o eksproprijaciji sadržane u samom zakonu o eksproprijaciji, ali one mogu biti dopunjene i nekim drugim zakonskim aktima. I najzad imamo i jedan primer, a to je primer, naravno, Italije, gde protiv deklaracije o javnoj koristi, a podsetiću da dekleracija o javnoj koristi Italije prethodi samom postupku eksproprijacije u Italiji, zapravo ne postoji i ni mogućnost vođenja upravnog spora.

Tako da sve one kritike danas, brojne kritike koje su se odnosile posebno pi pitanju javnog interesa pokazuju se kao neopravdane, jer ukoliko pođemo od toga da smo odgovorni pa smo se pripremili za ovu raspravu, pročitali u celosti ovaj zakon, onda ćemo videti da upravo uporedna iskustva bar zemalja koje sam navela pokazuju suprotno. Dakle, leks specijalis jeste potpuno opravdan i jeste potpuno opravdan i jeste jedna potpuno dozvoljena forma na način koji je preko potreban da bi se ovakav jedan projekat u stvarnosti i zaživeo.

Zato kažem da su tvrdnje potpuno kada se iznosi, kada se upućuju kritike prilično nedemokratske i to zapravo osporavanje uređenja ove materije posebnim zakonom nema svoje opravdanje ni ustavno niti bilo koje drugo.

Ovaj leks specijalis kao naravno i uopšte, ne samo ovaj poseban zakon nego i svaki drugi zakon mora da prati realne tokove i u prvom redu da bude podvrgnut interesu naroda. Ne mogu zakonske norme biti zarobljenik nekih prošlih vremena, nekih prošlih ideologija, komunističke svesti i podsvesti, a već sam navela kako je nešto ranije bilo i definisano. Nekada je bilo teško zamisliti da je uopšte moguće graditi bilo kakve impozantne objekte, gradove što će u istinu predstavljati ukoliko „Beograd na vodi“ zaista i bude u potpunosti završen. To nijedan zakonodavac, ma koliko maštovit bio, ovako nešto nije mogao da zamisli pre izvesnog vremena, ali to ne znači da ne treba da se stvara jedan potpuno adekvatan i jedan sveobuhvatan pravni okvir kako bi se takva ideja i realizovala. Ovde može, budući da mi vreme ističe, daću samo jedan primer.

Recimo, zamislite da Srbija kojim slučajem dobije organizaciju Olimpijade. Prema postojećem, još uvek aktuelnom, važećem Zakonu o eksproprijaciji teško da bi se mogla realizovati izgradnja takvog jednog olimpijskog sela, a „Beograd na vodi“ zasigurno ovo je primer, je nešto što prevazilazi sve ovo što sam kao u primeru navela. Misli da apsolutno kritike koje su danas upućene ne stoje.

Ja na ovom mestu moram izneti jednu stručnu kritiku, ona je pravne prirode, više zapravo sugestija kako bi se ovaj zakonski tekst trebao poboljšati, to je nešto što je i moj kolega Čikiriz u svom izlaganju spomenuo, amandman koji sam podnela na član 11. zapravo njegov stav 5. gde procenu tržišne vrednosti građevinskog zemljišta po mom ličnom mišljenju, ne može vršiti Poreska uprava. Moraju je vršiti veštaci, to je njihova struka. Znači stalni sudski veštaci sa liste veštaka, jer tako nešto je u skladu sa Ustavnim sudom, u skladu sa evikcijama EU i ono što je prvenstveno bitno, u skladu je sa našom sudskom praksom. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima premijer Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Hvala vam na izvanrednoj diskusiji, koja je imala direktne veze samo sa zakonom.

Mi nemamo problem da prihvatimo ovaj amandman, ali vi razmislite još malo zato što postavlja će nam se posle pitanje – ko, kako i kojom procedurom biramo veštaka, zašto baš taj. Poreska uprava je ipak državni ogran, tako da je to jedini razlog, inače nemamo problem da suštinski prihvatimo vaš amandman. Do sednice kada se bude odlučivalo o amandmanima molim vas da se sa našim stručnim službama i sa gradonačelnikom još jednom konsultujete da vidite i dobre i loše strane i jednog i drugog predloga. Suštinski, nemamo problem da vaš amandman prihvatimo. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem gospodine Vučiću.

Gospodine Seniću, ja bih ipak da vas zaštitim da ne zloupotrebite Poslovnik. Izvolite.

(Aleksandar Senić, s mesta: Nemojte.)

Evo da čujem šta sam povredio, koji član.

ALEKSANDAR SENIĆ: Dakle, gospodine predsedavajući, član 104. kaže da ako neko navede moje ime i prezime ili funkciju, a gospođa ministarka mi je navela i ime i prezime i funkciju predsednika Odbora za evropske integracije i uvredljivo se izrazila time što je rekla da ja loše radim svoj posao, samo vas molim da mi objasnite kako ste zaključili da nemam pravo na repliku?

PREDSEDAVAJUĆI: Pa kao što ste rekli gospodine Seniću, u tom članu predsedavajući procenjuje da li je replika, ili u ovom slučaju izlaganje govornika bilo uvredljivo za nekog narodnog poslanika. Ja sam smatrao da u govoru gospođice Joksimović ništa nije uvredljivo prema vama i smatrao sam da nemate pravo na repliku.

Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?

ALEKSANDAR SENIĆ: I dalje to smatram.

PREDSEDAVAJUĆI: Da li želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje?

ALEKSANDAR SENIĆ: Ne želim. Mislim, niste vi krivi, to je stvar inteligencije.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem.

»Imaćemo očišćen plato, slažem se, imaćemo i vodu i struju i gas i saobraćajnice, slažem se, ali je zakon prekršen, Ustav je prekršen, plan ne postoji, arhitekta ne postoji, ništa ne postoji i neko mora da odgovara za ovo…»

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, uvaženi kolege narodni poslanici, poštovani gosti na galeriji.

Dakle, mi imamo ovaj zakon koji se donosi, doduše ne po ubrzanoj proceduri, što ja pozdravljam svakako, kako je inicijalno bilo planirano, ali koji se dovodi suštinski da bi naši građani to razumeli, poštovani građani Srbije, oni ovaj zakon donose zato da bi jedan privatni investitor i privatni projekat dobio u svoje ruke nešto što je deo grada Beograda, i onda se taj deo proglašava za javni interes iako su u pitanju hoteli, stanovi i šoping molovi.

Nemamo mi ništa protiv stranih investitora, nemamo ništa protiv investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nemamo mi ništa protiv toga da se ovaj deo Beograda najzad očisti i kako ste više puta rekli – da se pokosi trava, nemamo ništa protiv toga. Tamo ništa nije pipano od početka, od prilike 2001. ili 2002. kada je gospodin Vesić sa galerije tamo s Đinđićem tamo pravio biciklističke staze. Od tada niko ništa pipnuo nije. I slažem se, tačno, niko tamo ušao nije u taj deo.

Ali, poštovani građani evo kako su oni to smislili. Imam mog dragog prijatelja koji mi je rekao – slušaj imam nekoliko desetina projekata širom sveta potpuno na isti fazon, pa bi ja sad tu kod tebe da napravim iz nekoliko razloga. Da dignem vrednost svoje kompanije i drugo možda i nešto i da napravim. Ja lično smatram da će verovatno nešto i biti napravljeno. Ta skepsa kod mene nije ugušila i nikoga ne mrzim, odmah da kažem unapred. Ali ono što stvarno mrzim, to je pokušaj da se prikriju činjenice pred građanima Srbije, a činjenice su sledeće. Ovaj zakon se donosi u situaciji kada važeći Zakon o eksproprijaciji ne može da se primeni, zato što nije moguće ga primeniti na privatno vlasništvo koje će da se gradi u vidu stanova, šoping molova, tržnog centra i ostalih stvari. Pa pošto ne može, verni i dragi prijatelju, mi ćemo doneti poseban zakon, da bi to bilo moguće, a pošto nemamo ni ugovor, a pošto nemamo ni projekat, a pošto nemamo ni stanove, i pošto imamo maketu koju ne ismejavam, ali moram da pitam uzgred, koja je maketa? Video sam ih nekoliko. Gospodin Mali je predstavljao neke dve kule, čudnog oblika ovako, a nismo videli onu najvišu kulu. Onda smo posle videli onu najvišu kulu. Ja nemam ništa protiv. Možda i jedno i drugo i treće i četvrto i peto postoji na maketi, verovatno i postoji.

Građane Srbije zanima šta će na kraju tu da bude i koliko će to da plate, koliko to košta građane Srbije i građane Beograda, koliko će država Srbija konkretno, mi smo čuli nekoliko iznosa, danas se premijer potrudio i rekao taj iznos ovde, nekoliko puta. Mene zanima koliko će ukupno biti uloženo od strane građana Srbije u taj deo Grada Beograda.

Dakle, pošto nije moguće, ovde se kaže da je ovo projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Zbog čega je ovaj projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju? Čuli smo, za podizanje građevinske operative. Nije to loše, to je dobro za Republiku Srbiju, pošto je za vreme vaše vlasti ona pala za 45 odsto. Mi pozdravljamo to. Međutim, i pored svih napora, nikako da nam objasnite, pošto se strogo držim Predloga zakona, ne ulazeći ni u kakve druge priče, samo nam recite zašto je to projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, izgradnja hiljade stanova, poslovnog prostora, šoping mola? Da ne ulazim u to da li će biti zaklonjen pogled, da li će da se ugrozi estetska vrednost Grada Beograda, u to ne ulazim zaista.

Ponavljam, niko ne podržava da tamo ostane ruglo. To je zamena teza. Pitamo vas, zašto je to projekat od posebnog značaja, ne za ovu firmu, ne za ovog investitora, već za građane Srbije? Koliko će koštati stanovi tamo koje ste počeli da preklamirate, pa su ljudi pomislili da prodajete nešto što ne postoji? Kolika će biti cena kvadrata? Zašto niste želeli da idete na javni konkurs i na tender? Uzimajući u obzir, gospodine predsedniče Vlade, tačno je, mnogi su bili konkursi, nisu uspeli, bili su mnogi izbori u Srbiji, nisu uspeli, pa da ukinemo izbore? Šta će nam zakoni? Vi se ionako za sve pitate u ovoj zemlji. Ne može nikako biti javni interes stambeni poslovni prostor. To nije moguće ni logički ni pravno. To nije moguće ni na osnovu Ustava Srbije. Zašto ste izbegli? Zbog čega?

Pozdravljam naknadnu mogućnost da se razgovara sa stručnjacima od strane gradonačelnika, pozdravljam to. Zašto nije bilo javne rasprave? Zašto ste ignorisali reč struke? Niste nam to odgovorili. Zašto ukidate ograničenost spratnosti za Beograd, a ne smeta vam što u Parizu ne postoji spratnost preko pet spratova, kada se već pozivate na Ajfelovu kulu? Pa, kažite do kraja onda informaciju. Godine 1889, gospodine predsedniče Vlade, izgrađen je Ajfelov toranj i još 700 objekata za svetsku izložbu te godine. Svi su srušeni sem Ajfelovog tornja. Zašto? Zato što je gospodin Gustav Ajfel ili Gistav Ajfel, kako ste vi rekli, imao gore lep stan gde se dogovarao sa gradonačelnikom Pariza i ostalim gradskim funkcionerima kako na koruptivan način da sačuva objekat. Zato su se građani bunili, jer je bila korupcija upitanju, a ne zato što je taj obeliks parao nebo nad Parizom. I nama ćete da parate nebo nad Beogradom, ali nećete ga parati time što je neka zgrada ružna ili što se nekom ne sviđaju pare iz Arapskih Emirata, ne, nego zato što morate prvo da pozovete stručnjake, da otvorite javnu raspravu, da promenite urbanistički plan, da raspišete konkurs, da idete na tender, pa da vidimo šta građanima Beograda tu treba. Neki ljudi kažu da trebaju parkovi. Neki ljudi kažu da trebaju kulturni sadržaji. Vi ste čuli, predsedniče Vlade, takve glasove.

Ja ne sporim da vi imate viziju, ja uopšte ne sporim da vi imate san o tome da Srbija bude na boljem mestu, da Beograd bolje izgleda i da podignete našu operativu. Ne sporim. Ja cenim ljude sa vizijom. Problem je, gospodine predsedniče Vlade, što svaki dan vaši snovi postaju noćna mora građana Srbije i uvek nekako meni zapadne to da vam kažem u Skupštini i to je baš nezgodno. Imate u članu 8. neverovatnu stvar koja kaže, stav 4. član 8. – licima koja su pravo svojine na građevinskom zemljištu stekla u postupku pretvaranja prava korišćenja po pravu svojine bez naknade pripada pravo na naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta ako je pravo korišćenja stečeno teretnim pravnim poslom. Pazite to. Ovim članom se derogiraju sva ustavna i zakonska načela. Zašto? Ovaj član propisa ukazuje upravo na to da je namera autora ovog zakona da konfuznim i nejasnim odredbama postigne cilj koji je protivan Ustavu i zakonu. Zašto? Odredbama važećeg Zakona o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije bi bio dužan da ovim licima isplati tržišnu vrednost. Da bi to izbegao, sumnjam, ne tvrdim, sumnjam, predsedniče Vlade, autor propisa je izmislio ovu odredbu koja u svom jezičkom tumačenju krije veoma ozbiljnu zamku koju verovatno neće primetiti većina javnosti, pa čak ni one stručne, jer je ona vešto zakamuflirana.

Naime, rado se o tome da je ovim licima formalno priznato pravo na naknadu i za objekat i za zemljište, ali uz mali uslov da je pravo korišćenja stečeno, ne i da su ga ta lica stekla, već da je uopšte stečeno bilo kad pre njih teretnim pravnim poslom. Ova lica su svoje pravo korišćenja stekla teretnim pravom, poslom kupovnog objekta kome je pripalo pravo korišćenja zemljišta, što je teretni pravni posao itd. To je upravo ta zamka koja se ne vidi iz običnog čitanja propisa. Ovo je prvi primer.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Šta je tu sporno?)

Nemam dovoljno vremena.

Članom 9. po prijemu izjašnjenje iz stava 6. ovog člana, odnosno proteklog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od osam dana, uz ispunjenje i drugih uslova, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti. Ovo su pravila maltene, neko zloban bi rekao prekog suda, a ne regularnog postupka eksproprijacije. Time pokazujete vašu efikasnost, a ne mogu u katastar da zavedu stvari po tri-četiri godine.

Najzanimljiviji je član 15, gospodine predsedniče Vlade, jako važna. U članu 15, u poslednjem stavu kaže se jedna stvar koja mi je zaista nejasna. Vi ste vrsan pravnik i siguran sam da ćete znati ovo da mi objasnite. Konačni obračun između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje svih objekata u obuhvatu…

(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, da li ćete ostaviti vreme i za vaše kolege, pošto vam je ostalo ispod deset minuta, a ima više prijavljenih vaših kolega? Čisto da vas upozorim.)

Dobro. Hoćete mi dozvoliti da nastavim?

Dakle, konačni obračun, gospodine Bečiću, između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje, poštovani građani, svih objekata u obuhvatu planskog dokumenta. Da li to znači, dobronamerno pitam, da ovaj stav kaže da je moguće da će investitor napustiti projekat bez da završi svaki od planiranih objekata na toj parceli? Šta onda radi Republika Srbija i Grad Beograd i kolike su naše obaveze i da li vi vidite da se tu krije opasnost da mi nešto platimo, a da oni to nisu završili?

Za kraj, plašimo se ovog investitora zato što je u Libiji pravio istu stvar. Evo, vidite kako izgleda libijski „Beograd na vodi“ (poslanik pokazuje fotografije). Onda idemo dalje, Kairo. Ovo vam je Kairo na vodi, poštovani građani. Dakle, nije izgrađeno ništa od onoga što je najavljeno, a u pitanju je ista firma. Onda u Keniji, poštovani građani. Evo, vidite, ništa nije izgrađeno. Onda u Erbilu, u Kurdistanu, Irački Kurdistan. Evo, pogledajte. Doduše, napravili su samo jednu garažu od salona automobila. Onda u Pakistanu, Siriji, Nigeriji, Indiji, poštovani građani, ništa nisu napravili. Evo, vidite kako izgleda, liči na „Beograd na vodi“ itd.

Ja ne tvrdim da su oni neozbiljni, samo izražavam bojazan koju građani Srbije iznose ovde i pitaju zašto je ovo bilo neophodno? Zašto nije urađeno na neki drugi način, kako smo predložili? Zašto se krši možda zakon i Ustav? Zašto nije struka konsultovana i da li ste svesni da posledice ovakvog posla ako krenu loše, predsedniče Vlade, imaćemo očišćen plato, slažem se, imaćemo i vodu i struju i gas i saobraćajnice, slažem se, ali je zakon prekršen, Ustav je prekršen, plan ne postoji, arhitekta ne postoji, ništa ne postoji i neko mora da odgovara za ovo. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Pažljivo sam vas slušao, gospodine Stefanoviću, veoma pažljivo i shvatio sam da vi ništa ne razumete. I to što ste čitali, vi uopšte niste razumeli čak ni šta ste čitali. Znate li šta je teretni posao? Znate li šta je svojina? Naravno da neko mora da ima svojinu da bi mogao da dobije nadoknadu. Ništa sporno u tome nema, potpuno čisto, niko ništa u tome nije video, nego neko ko je vama to pisao da vi pročitate, a pojma nemate ni šta ste pročitali, misleći valjda da niko ovde nije pravnik i da ne zna da vam odgovori ništa na sve to o čemu ste vi govorili ovde. Ništa niste pročitali, osim što ste se bavili licemernim floskulama kao i obično – ja nisam protiv toga, ali odgovorite građanima. Odgovoriću vama, a ne građanima. Građani vas ne podržavaju. Odgovoriću vama. Vi ste, gospodine Stefanoviću, učestvovali u pravljenju onih ugovora koji ovu zemlju skupo koštaju, koji su štitili privatne interese, privatne i neke tajkunske interese.

Vi ste direktno učestvovali u tim pregovorima. Vi ste u Narodnoj skupštini Republike Srbije,gospodine Stefanoviću donosili „leks specialis“, kojim ste štitili privatne interese da ne znamo gde ste nešto uradili. Ne znamo ni gde su vam ti kablovi, gde su vam cevi, ni gde su te pare. Mi ne znamo. Nikada to nismo videli. Vi ste to izglasali 2009. godine. Vi ste i u tim pregovorima učestvovali na najdirektniji način. Narod Srbije te pare koje ste mu vi malo levo, malo desno, pa ne zna leva šta radi desna, a desna još manje šta radi leva, ali para narodnih nema gospodine Stefanoviću. To ste vi radili i nemojte autoprojekcijom to da prebacujete na nekoga drugog.

Što se tiče košenja i čišćenja, molim vas uzmite kosu jedno deset dana, trenirajte, pa mi pokažite da ste naučili da kosite, biće veoma korisno za vas. Ja ću brus da vam poklonim, da naučite da naoštrite kosu.

Što se tiče vrednosti i Zakona o eksproprijaciji ne znam šta bih vam rekao. Ništa niste razumeli u onome što ste pročitali, opasnosti ste u tome videli samo vi i niko više i niko vas nije ni razumeo ni od vaših kolega. Niko ne razume šta ste hteli da kažete. Ako imate nešto da nam bolje i podrobnije objasnite, ja vas stvarno molim da bismo uspeli, da bismo umeli da vas shvatimo da razumemo šta vam je namera bila.

Oko toga da postoji opasnost da investitor napusti, pošto je napustio u Kairu, pa to u Kairu su najavili pre 12 dana. Pre 12 dana su podpisali ugovor na 145 milijardi, pre 12 dana. Pa, neće ući u posao za dve godine. Gde ne znam, nešto nisu završili, a znam gde jesu. Završili najviše zgrade na svetu, najbolje zgrade na svetu, šesti po bogatstvu u svetu od svih Arapa. Da li će da završe ovde ili ne, videćemo, ali ćemo mi da radimo i borićemo se da završimo. Ne znam šta vama smeta to što ćemo da rešimo i pitanje vode i toplovoda i gasovoda, pitanje interceptora koji nije trošak, već investicija, sve ćemo to da rešimo. Ne znam zašto vam to smeta i ne vidim u čemu je tu problem.

Kažete – imamo makete na jednoj maketi je jedno, na drugoj drugo, to ako malo bolje pogledate videćete ponekad i sličnost između tih maketa. Ja sam se nagledao vaših maketa po svim konkursima koje mi ovde pominjete. Nijedan konkurs niste bili u stanju da realizujete. Puna su vam usta konkursa, kada vam treba „leks specialis“ za privatne interese, onda ga donesete u jednom danu, bez ikakve rasprave i po hitnom postupku. Onda dođete još i nama da držite ovde predavanje. Nije vam dovoljno to što smo vam pokazali u pet članova kojem ste izmenili pravila i nekome napunili džepove. Ko zna kome sve. Ja nemam dokaza za to, samo znam da su nekome džepovi puni, a građanima Srbije tog vašeg „leks specialisa“ nisu.

Ovo će građani Srbije da vide. Ja sam vas pozvao zato da dođete da zajedno sa nama u tome učestvujete, a ne da se dokazujete i pokazujete da ništa ne znate i da ne umete da pročitate jednu pravnu normu. U toj pravnoj normi nema ništa sporno. Apsolutno ništa sporno. To je mogao da vam kaže svaki učenik pravno-birotehničke škole, a ne student pravnog fakulteta, gospodine Stefanoviću da vas ja naučim nešto. Ja ovo radim dobrovoljno i besplatno, da ne brinete, i savete uvek mogu na takav način da vam dajem da se ne sekirate ni najmanje.

Što se tiče estetske vrednosti, ja nisam takav esteta kao vi. Ne razumem se u to. Ja se razumem u ta radna mesta i za to što izmišljate kako je nešto palo 45 odsto, vi ste razorili i uništili građevinsku industriju koja nije ni postojala. Sada je polako podižemo i podići ćemo je.

Kao što izmišljate o tome kako je neko osam milijardi se zadužio. Nije. Vi ste donosili budžet za 2012. godinu, vi ste sa 26 odsto podigli javni dug na 61 odsto, vi ste nas doveli do nivoa zaposlenosti od 26 odsto. Da li je danas 20, 21, ili 17, ili ne znam koliko, to je druga stvar. Nije smešno to su podaci precizni. To su precizni podaci.

Što se tiče ovih, to da je Gustav Ajfeld bio kriminalac, pa moguće je. Važno je da ste vi pošteni i poznati ste po tome. Za ovo oko konkursa već sam vam rekao, nijedan vam nije uspeo. Nagledali smo se vaših crteža, slika, fotografija, samo nikad ništa niste uradili. Dalje vas molim da ne brinete obezbediću vam ne samo brus na poklon i kosu, samo da vežbate sedam dana da naučite da kosite.

Što se tiče izbora, kažete – pa idu izbori, pa nisu uspeli. To vi kada izgubite izbore, izbori nisu uspeli. Svaki izbori koje izgubite nisu uspeli. Onda izbori ovde nikada neće da uspeju, ali kako da vam kažem, izbori uspevaju kada se poštuje demokratska procedura. Mislim da su kod nas svaki izbori od 1990. godine na ovamo uspevali. Mislim da su svaki uspevali uz manje ili veće primedbe i to je jedna demokratska tekovina koju smo uspeli da dostignemo. Ali, vaši konkursi nikada nisu uspeli, nijedan vam nije uspeo, ni u čemu, ni za jedan veliki projekat zato što nikada niste imali investitora, zato što nikada niste ni mislili da ozbiljno nešto po tom pitanju radite. Zato što ste mislili samo kako ćete da kupite tri dana u novinama nečiju pažnju i kako ćete nekome da zamazujete oči.

Kažete – vi se pitate za sve. Ja dođem ovde, pa odgovaram pred vama i odgovaram na svako pitanje, nikakav mi problem nije. Da li se pitam za sve? Mislim da se ne pitam za mnogo, mnogo stvari. Da li se mnogi pozivaju na mene? Nažalost, pozivaju se i to zloupotrebljavaju. Meni gospodine Stefanoviću za razliku od vas koji ste izlazili 20 puta danas u toku dana, a vi ste poslanik i ovo je vaš dom, ja sam predsednik Vlade i ja nijednom nisam napustio ovu salu ni na jedan jedini sekund. Ni na jedan jedini sekund od jutros od 11,00 sati od kada sam ušao u salu, ni na jedan jedini sekund nisam izašao iz sale. Moguće je da sam jedini koji ni na sekund nije izašao iz sale zato što poštujem ovaj visoki dom, poštujem Narodnu skupštinu Republike Srbije i nije mi teško da radim. Ako se pitam za sve, hvala i na tome.

Kažete – čuo sam da bi ljudi neke kulturne sadržaje. Pa, mi bismo kulturne sadržaje ali nam vi niste dali. Pa, nismo deset godina mogli da vidimo Narodni muzej. Pa, nismo mogli da vidimo Muzej savremen umetnosti. Ali, ne brinite videće građani Srbije Muzej savremen umetnosti otvoren i renoviran do kraja ove godine. Narodni muzej za godinu i po dana, potpuno renoviran, otvoren. Neki drugi će, gospodine Stefanoviću, to da uradi za vas i za sve druge građane Srbije i uopšte nemojte da se sekirate. To što se tiče tih sadržaja.

Što se tiče parkova u ovom projektu je predviđeno, a danas sam to više puta rekao, 14 odsto ukupno su zelene površine. Predvideli smo četiri parka, posebno pažnju smo tome posvetili. Napravićemo da to bude neka vrsta bukvalno zelene oaze i ljudi će da budu, siguran sam, izuzetno zadovoljni.

Ako su moji snovi noćna mora građana Srbije, ja moram da kažem da java koju ste nam vi priredili je bila više od najgoreg košmara. I, teško je da neko sanja i razmišlja da je moguće da mu se takav košmar ponovi i da je moguće da mu tako budućnost bude uništena, onako kako ste vi našu budućnost razarali.

Ja vam se izvinjavam, što moram da reagujem na to da li će neko da napusti ili neće u šta vi sumnjate, jer sve što radite nešto sumnjate. Pa, i ja sumnjam. Sumnjam u šta god mi padne napamet, ali guram napred i gledam da nešto izguram, da nešto završimo. Od te kuknjave, od tog kukumavčenja, plakanja svakodnevnog, možda će ovo da bude, a možda i neće, mi opet nećemo ni kosu u ruke da uzmemo, a ni brus nećemo da znamo šta je. Te vas ja molim, još jedanput da tu kosu uzmete, naoštriću vam ja, pokazaću vam kako se oštri i da naučite kako to ide. I, sa druge strane i ako napuste, mi smo veliku stvar uradili, bar više neće da bude stecište pacova, stecište đubreta, rekao bih, mesto za otpad, kao što je bio do danas „Beograd na vodi“.

Što se tiče ukupne cifre o čemu smo govorili ona nije devet milijardi kako ste pričali, u najgorem slučaju za Beograd sa sve izmeštanjem autobuske stanice, što takođe mislim da nije trošak već investicija, biće kao što sam vam rekao 272 miliona. Mislim da je to nešto što je veoma važno da znaju.

Precizno sam vam odgovara na sve, ali nažalost vi nikada niste ni želeli to da slušate. Niste hteli da čujete bilo šta. Niste hteli da prihvatite ideju da u nečemu učestvujete. Jedino što ste pokazivali to je kako će neko skupo da plati. Nemojte da pretite, kao Boga vas molim više. Pretili ste nam Ukrajinskim scenarijom, gospodine Stefanoviću. Pretili ste nam Ukrajinskim scenarijom u kampanji, videli smo šta se zbivalo u Ukrajini, nemojte nam više donositi ni Ukrajinski ni bilo kakav drugi scenario.

Građani Srbije hoće da vladaju, oni koji imaju snove i koji hoće da rade, a ne oni koji znaju samo da kritikuju i koji ništa drugo, niti hoće, niti su spremni da promene. Ponajmanje oni koji nisu spremni, prvo sebe u ogledalo da pogledaju, pa tek onda i onog drugog. Ja grešim svakoga dana i nije mi problem da to priznam, ali ću svojim radom to da nadoknadim i to što pogrešim da popravim.

Vi pogledajte, vi nikada ništa niste pogrešili. Vi ste bezgrešni. Samo ste nam zemlju uništili da ćemo godinama da se mučimo da izvučemo iz blata i tog užasnog stanja u kojem ste nam zemlju doveli, ali verujte gospodine Stefanoviću i nemojte da brinete, vratićemo zemlju na siguran put i pred Srbijom je dobra budućnost.

PREDSEDNIK: Povreda Poslovnika, Zoran Babić.

ZORAN BABIĆ: Povređen je Poslovnik, gospođo predsednice, član 106. stav 1. i tu mislim na izlaganje gospodina Stefanovića. Ja sam, dragi moji prijatelji šokiran, jer sam mislio da je gospodin Stefanović poslednji koji će kritikovati, a možda i prvi koji će pohvaliti projekat „Beograd na vodi“, jer u okviru i sklopa „Beograda na vodi“ izgradiće se jedan najveći šoping mol na Balkanu i u njemu, evo ja svečano obećavam gospodinu Stefanoviću, biće prodavnica „Prade“ i neće morati da ide na bilo kakve svetske destinacije, da bi kupovao njemu omiljene cipele koje koštaju nekoliko prosečnih plata u Srbiji, koje koštaju, i onoliko sredstava koliko je potrebno građanima Srbije da prežive i nekoliko meseci.

Evo, on će te „Pradine“ cipele moći da kupuje u sred Beograda i ne mora da kritikuje, jer će imati mnogo lagodniji život. Kada smo kod čuvenog estete, gospodina Stefanovića i mi imamo slike.

Poštovani građani Srbije, evo šta čuveni esteta gospodin Stefanović želi od Beograda i ovakvu sliku iz Beograda. Ovo se ne vidi u Novom Sadu, ne vidi se ni u Vrnjačkoj Banji, ali ovo vide ljudi koji dolaze u Beograd. Evo ovo su slike, groblja brodova, groblja vagona, ovo su slike koje ne želimo više ikada u Beogradu, u Srbiji, ali to su neke estete, DS koje su nas u takvu bedu i u takvu propast dovele, a sada hoće tako nešto i da sačuvaju. Ovaj zakon će takve stvari promeniti i zbog toga, nemojte da pričamo o cenama stanova, nemojte da pričamo o nečemu što nije tema ovog zakona. Ja hoću da delegiram najveći javni interes koji će obezbediti projekat „Beograd na vodi“, da zaposli one ljude koje ste ostavili bez posla, gospodine Stefanoviću, vi i vaša politika ostavili ste 400.000 ljudi bez posla, a sada 13.000 onih koji će se zaposliti u okviru „Beograda na vodi“ i 20.000 u okviru građevinske operative, želite dodatno da im uništite budućnost.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem poslaniče. Član 106. govori samo da se govori o tački dnevnog reda, a vi ste više replicirali, tako da neću ni staviti na glasanje ovo.

Moram da dam repliku Borislavu Stefanoviću, naljutiće se na mene.

Da li može, Vladimir Pavićević? Izvolite.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti iz Vlade Srbije, predsedniče Vlade i ministri i ministarke, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, upravo ste vi prekršili Poslovnik Narodne skupštine, član 108. u kojem u prvom stavu piše – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik, a u ovom slučaju predsednica Narodne skupštine, poštovana gospodo.

Evo da pojasnim kako ste vi prekršili Poslovnik i ponašali se, ja mislim, pristrasno ovde predsedavajući sednicom Narodne skupštine.

Gospodin Babić se sada malo pre javio po Poslovniku i intervenisao po članu 106. u kojem piše – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Time je nama poručio da gospodin Stefanović ili gospodin Vučić nisu govorili o tački dnevnog reda. Ja sam pažljivo ovde slušao prethodne govornike i zaključio da su obojica govorili o onome što je tačka dnevnog reda, a vi ste poštovana predsednice Narodne skupštine imali obavezu da upozorite gospodina Babića, da kada se javi po Poslovniku mora da objasni kako je povređen Poslovnik, a ne da zloupotrebljava odredbe Poslovnika i da koristi to vreme, da govori o nečemu što nije naša tačka dnevnog reda i time vas spreči da održite red na sednici Narodne skupštine, poštovana predsednice Gojković.

Ja mislim da je i sada primereno da saopštite jedno upozorenje gospodinu Babiću kako se ne bi desilo da do kraja naše rasprave danas on ponovo pokuša da zloupotrebi Poslovnik. Molim vas da to uradite. To bi bilo, ja mislim nepristrasno predsedavanje sednicom Narodne skupštine. Hvala.

PREDSEDNIK: Bili bi u pravu što se tiče člana 108. da sam primenjivala mere i prema drugim poslanicima koji su se danas javljali po Poslovniku, a koristili za repliku. Pošto ti poslanici imaju vrlo malo vremena, jer imaju malo poslanika, ja sam to preskočila, tako da, ja mogu da oduzmem dve minute, recimo, kao najblažu kaznu poslaničkoj grupi SNS, ne može povreda Poslovnika na povredu Poslovnika i na odgovor, tako da, pošto nisam takve mere primenjivala danas baš zbog važnosti zakona, nisam ni u ovom slučaju, iako je poslanik replicirao. Svi smo svesni toga, ali to rade danas svi, tako da budemo malo fleksibilni da bi nešto čuli i o zakonu između povreda Poslovnika.

Da li možemo tako da se dogovorimo da ipak to bude u nekom demokratskom tonu danas?

Vi imate pravo na repliku? Borislav Stefanović je izašao? A, ne, tu ste. Izvolite.

BORISLAV STEFANOVIĆ: Gospodine predsedniče Vlade, neću reagovati na poslanika sa mesoterapijom, ali ću vas da pitam, sa mesoterapijom.

Dakle ovako …

PREDSEDNIK: Nisam vas razumela, mene da pitate nešto?

BORISLAV STEFANOVIĆ: Ne ništa. Dakle, 18.3.2015. godine „Beograd na vodi“ biće gotovo za četiri godine, kada će biti izgrađen poslednji objekat, Aleksandar Vučić na RTS.

Danas kažete faze A i B, poštovani građani, 10 do 15 godina i svi objekti će biti izgrađeni.

Međutim, ja moram da primetim i pored svih uvreda i onoga što stalno očekujemo, a o čemu drugom će premijer, nego, nemate pojma, vaša vlast je upropastila, poštovani građani, jel vidite kako nema ni jednog odgovora, samo uvrede, nema ni jednog rezultata.

Tri godine ste na vlasti. Pitam vas lepo, gospodine Vučiću, uvaženi predsedniče Vlade, pre nego što podnesete ostavku, što mislim da morate da uradite, pa da se nakosite livada po Srbiji, a ja sam ih se nakosio mnogo više nego vi, da vas pitam ja nešto, da li, kako i na koji način vi komentarišete član zakona koji danas predlažete, a koji kaže da dok se ne završi poslednji objekat, neće moći da se napravi obračun između gradskih vlasti i investitora. Da li to vama, pošto ste 17 puta danas rekli možda i ne bude završeno?

Da li vi građanima Srbije poručujete, poštovani građani donosimo „aleks specijalis“, ali možda nećemo završiti. Dakle, 17 puta ste to danas rekli. Bolje to da brojite, vašu nesigurnost u sopstveni projekat, nego kada je ko išao u toalet ovde, da izađe napolje. O tome se radi, to vi recite pre nego što podnesete ostavku, da sanjate svoje snove, da sanjate …

PREDSEDNIK: Hvala.

Iskoristili ste vaše vreme da replicirate i zahvaljujem.

BORISLAV STEFANOVIĆ: E to nam recite, dakle, kada je u pitanju član 15. gospodine predsedniče Vlade.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Drago mi je da ste razumeli da po pitanju člana 8. ništa niste razumeli, objasniću vam i po pitanju člana 15. Reč je o njihovom ulaganju, o njihovom novcu. Mi možemo presek da napravimo i amandman, pošto vidim da to niste razumeli i uopšte vas ne vređam, samo vidim da to ne znate, gospodine Stefanoviću, a znaju vaše kolege da sam ja u pravu. Svi oni dobro znaju da sam ja u pravu.

Kolege iz vaše stranke znaju da sam ja u pravu, nemate, zaista ništa ne znate o tome. Napravićemo amandman. Napravite amandman da možemo da pravimo presek na šest meseci, nije problem, da možemo to da kontrolišemo, po svakom objektu, po svakoj situaciji, nikakav problem nemamo, ali ovo meni pokazuje da vi uopšte niste razumeli ni duh zakona ni duh projekta, niti znate ko za šta daje novac, niti ste išta od toga razumeli.

Teško nama ako nas vi kritikujete, gospodine Stefanoviću.

Pošto ste govorili o nekim uvredama, ja ni jednu uvredu nisam rekao. Rekao sam, faza 1a biće završena za četiri godine. Ono što će ljudi moći da vide i ono što je za njih najvažnije, to je taj toranj, to su dve kule, to je taj veliki šoping mol, to su te glavne stvari sa parkovima i avenijama. To će biti završeno u roku od četiri godine. Možda će i za 3,5 godina, možda i za četiri i po. Ne mislim da je to najvažnije i ne mislim da ste sada nešto sad naročito rekli, pošto ste sve vreme govorili da su to bajke i da su to izmišljotine. Na svaku reč koju ste izgovorili, pokušao sam da odgovorim.

Kada kažete, koliko koštaju stanovi? Ne znam koliko koštaju stanovi. Ne znam ni koliko će da koštaju. Kao predsednik Vlade voleo bih da koštaju mnogo, voleo bih da koštaju mnogo, jer će time i porez na imovinu da bude veći, time ćemo da naplaćujemo sve ostale dažbine mnogo više nego što bismo inače naplaćivali, a to je ono što jednu državu treba da interesuje, to je ono što predsednika Vlade jedne zemlje treba da interesuje. Ja sam zadovoljan da mene takve stvari zanimaju i zadovoljan sam da ćemo po tom pitanju moći da ostvarimo određene rezultate.

Uvreda koju ste izneli na račun gospodina Babića, neka ide na vaš obraz, jer vi to stalno radite, nikada niste u stanju da prihvatite politički ring i političku utakmicu, zato što mislite da je dovoljno dobro samo tamo gde možete protivniku da vežete ruke i da uđete u tu utakmicu.

Kao što vidite, ja sam ovde i dolazim najčešće od svih predsednika Vlade jer se ringa i utakmice ne plašim, ne plašim se da primam udarce, to je posao u političkom smislu, u političkom smislu i zadajete. To je pošteno, to je džentlmenska borba.

To oko mezoterapije itd, znate, kako bih vam rekao, više to govori o vama, nego o Babiću, mnogo više gospodine Stefanoviću, ako je mezoterapija vaša analiza „Beograda na vodi“ ja vam čestitam na tome, to je danas bilo najtačnije i najuspešnije gospodine Stefanoviću što ste izneli o „Beogradu na vodi“, sve ostalo je bilo potpuno besmisleno. Hvala vam i na dobacivanju.

(Borislav Stefanović, s mesta: Replika.)

PREDSEDNIK: Poslaniče Stefanoviću, stvarno mislite da treba da replicirate?

(Borislav Stefanović, s mesta: Da.)

Zaista nisam želela, kao predsedavajući da vas opominjem na to, jer imam neki osećaj neprijatnosti kada neko priča u opšte o nekim privatnim stvarima našim i nisam htela u opšte da vas opomenem da neke privatne stvari nemaju veze sa zakonom o kome pričamo, jer bi mi svi mogli da pričamo o privatnim stvarima.

(Borislav Stefanović, s mesta: Da li se meni obraćate ili Babiću, pošto u mene gledate?)

Da li je u kafani tako dobacivanje iz klupe, ili? Ja bih vas molila da se javite pristojno za reč, ima ljudi koji ne znaju, prosto kako to izgleda u kafanama. Kako da vam kažem, ali kažem da pravo na repliku nemate, ne znam po čemu bi sad imali pravo na repliku ili neku privilegiju.

Javio se, još pre premijera, dr Nebojša Stefanović i Nikola Selaković od ministara. Izvolite.

NIKOLA SELAKOVIĆ: Zahvaljujem uvažena gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko.

Dakle nije ovde reč ni o kakvim praznim pričama niti bajkama, pre nešto više od godinu dana u Republici Srbiji su održani izbori, ko se toga ne seća, i na tim izborima SNS na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem dobila je ubedljivu podršku i većinu, a pre nešto manje od godinu dana u ovom istom, uvaženom domu izabrana je Vlada Republike Srbije.

Onaj ko vodi tu Vladu i ta Vlada koja danas izlazi pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini sa ovim Predlogom zakona ima apsolutni legitimitet da izađe sa predlogom jednog projekta koji je kvalifikovala još u predizbornoj kampanji i za koju su građani Srbije i građani Beograda glasali.

Ovaj predlog zakona je odgovor na svaki onaj tajni ugovor koji je zaključivan u nekom prethodnom periodu i koji još uvek ne možemo da vidimo. Zato danas ovde, dame i gospodo narodni poslanici, imate javni predlog zakona o kojem možemo da razgovaramo, o njemu u načelu, o svakom njegovom delu.

Kada neko ne razume i uporno ponavlja više puta određene njegove članove, tu smo i da objasnimo. Kada hoćete da razumete zakon, onda uzmete pročitate ceo zakon. Kada hoćete da razumete stav u jednom članu, onda uzmete pa pročitate ceo član.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je istrgnut iz konteksta jedan stav i to poslednji stav jednog člana i kada uzmete poslednji stav i čitate ga bez bilo čega prethodnog, onda možete celu priču da izvrnete u potpuno suprotnom smeru.

Šta kaže stav pre toga i šta kaže pet stavova pre toga? Svako će od uvaženih narodnih poslanika uzeti i pročitati, a reč je o članu koji u suštini kaže da će investitor graditi i objekte javne namene i kaže se jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može propisati da se radovi na uređivanju građevinskog zemljišta, uključujući izgradnju površina javne namene, kao i izgradnju objekata javne namene u javnoj svojini koju realizuje investitor na osnovu ugovora, priznaju kao izmirenje ukupne obaveze na ime doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.

Hoćete li konkretan primer? To znači da investitor može da uzme da podigne u Savskom amfiteatru i školu i dom zdravlja i vrtić za našu decu. Može da podigne i muzej.

Znate, verovatno je mogao kazino kao objekat javne namene u vaše vreme. Tada je sigurno mogao, pošto izgleda vaš javni interes se svodio otprilike na takve stvar, na tajne ugovore koje još uvek ne možemo da vidimo, za koje pojma nemamo da li su zasnovani na zakonu ili ne i na vaše pravo da nama danas ovde osporavate pravo da donesemo zakon na osnovu koga će se ponašati čitavo jedno društvo.

Kažete – nismo protiv investitora, nismo protiv arapskih investitora. Ne tri i po milijarde, trećinu milijarde ko hoće da donese ovde i da uloži zaslužuje da na poseban zakonski način regulišemo prava i obaveze u slučaju sprovođenja takve investicije.

Još su Latini rekli – Život zakone piše. Ovo je posebna situacija. Dajte mi jednu zemlju u regionu koja ima ovakvog investitora i mogućnost realizacije ovakve investicije. Što niste rekli, šta mi to gubimo? Gde ste rekli šta mi to gubimo, osim što je neko pre dve i po godine onako jednim dobrim delom, a pre godinu dana u dobroj meri izgubio vlast u državi, izgubio vlast u prestonici, sada mu se klima pod dobro da izgubi vlast i u severnoj pokrajini i na svaki mogući način gleda kako da osporava nešto dobro što se za državu radi.

Da lis te dobili, oni koji su ovde napadali ovaj zakon i ovaj projekat, da li su dobili poziv od predsednika Vlade? Uključite se ljudi u ovo. Nisu. Upravo tako, dragi gospodine Veselinoviću, to nisu stranačke stvari, zato vas i pozivamo.

Uđite u nešto što je od nacionalnog interesa, nešto što će Srbiju iz korena da menja. Pokažite tu demokratičnost i političku veličinu o kojoj toliko govorite.

Kada primetite prvi put da se nešto radi protiv zakona, a vi izađite pa to recite. Ne, vi nećete ni to. Znate, svako od nas ko je na vlasti i ko je na određenoj funkciji dobija kritike i to je normalno, to je u redu, to je dokaz da radimo. Onaj koji ne radi ništa, njega niko ni ne kritikuje.

Ponosan sam što sam deo ove Vlade Srbije koja izlazi sa nečim sa čime nije izašla ni jedna naša Vlada u prethodnih 40 i više godina. To pokazuje da se Srbija u dobrom i u pozitivnom smeru menja. Ako to neko nije shvatio, to je njegovo pravo, i moje je, kao neko ko se nešto razume u politiku, da kažem – ako neko ne želi da razume ovaj projekat, jedan u nizu velikih napora Vlade Srbije i ispunjenja predizbornih obećanja, jer mi smo sa ovim, i vi ste gospodine predsedniče sa ovim izašli u našoj predizbornoj kampanji… Ako to neko ne razume, ja mogu samo da kažem – pa to je odlično, sledeći put ga neće biti ni iznad cenzusa. Mi ćemo ovaj projekat da ostvarimo i to ćete da vidite.

Posebne situacije traže posebne zakone. Srbija ima sreću da jedina na Balkanu ima ovakvu priliku, nešto dobro da uradi za sebe, za svoju prestonicu, za građane. Znam da vi to ne verujete i što više ne verujete to ćemo mi bolje da radimo.

Niste verovali ni da može da se oporavi JAT i da se napravi Er Srbija, pa je to urađeno. Niste verovali da može da se stavi na noge Železara i da će neko doći i početi u njoj da radi i da uloži svoj kapital. Niste ni to verovali, i to se dešava. Verovatno ne verujete da će iz Priboja izlaziti novi kamioni, najbolji koji se na Balkanu prave. Ja verujem u to i videću to. E, pa videćemo i grade u Savskom amfiteatru.

Znate, Milošu je trebalo mnogo da raseli trgovce i naseli ih upravo u ovom delu sadašnjeg Bulevara da bi izmestio proizvodnju baruta iz Savamale na Tašmajdan, van varoši. Uspeo je.

Uspećemo i mi da izbacimo iz Savskog amfiteatra i groblje vagona, čistimo i groblje brodova. Ne samo groblje, prvi srpski parobrod tu je decenijama stajao i propadao, od toga može da se napravi najbolja atrakcija. U danas spomenutom Petrogradu, brod Aurora je brod u koji svako ode da ga poseti, što ne bi otišao u našu Kolubaru, kada je sutra sredimo.

Znate, treba pameti, treba hrabrosti i treba volje i malo priče, a mnogo rada. Onaj kome nije jasno može da kritikuje, može da priča. Podržavam, volim da čujem i drugačije mišljenje, ali ako je pametan taj će da gleda i da uči kako se vodi država, kako se brine o građanima i kako se Srbija vraća na mesto avangarde u ovom delu Evrope koje joj je uvek pripadalo i na kojem je uvek i bila. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Reč ima ministar Stefanović. Izvolite.

NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Ja ću se truditi da budem što koncizniji.

Voleo bih da kažem kamo sreće da je prethodna Vlada ili prethodna gradska vlast dovela bar jednog ovakvog investitora, pa makar on povećao vrednost svoje kompanije. Ovako su povećane vrednosti nekih drugih privatnih kompanija u vlasništvu ljudi iz DS, ali nije se povećavala vrednost u gradu Beogradu niti su Beograđani imali nešto od toga.

Ne slažem se sa premijerom u jednoj stvari. Premijer je u jednom od prethodnih obraćanja rekao – nije znala leva šta radi desna. Mislim da su i leva i desna dobro znale šta rade, a radile su. Prekovremeno, kaže jedan kolega.

Žao mi je što nisu slušali ono što je narodni poslanik Vladimir Marinković pričao, čovek koji je veoma detaljno obrazložio gde su sve investirali ovi ljudi, i da samo šoping-mol u Dubajiu ima godišnje 80 miliona posetilaca. Samo šoping-mol.

To me je zaparalo u raspravama, jer se nekoliko puta pominju u negativnoj konotaciji ti šoping-molovi. Sada razmišljam, u Srbiji, pre 2012. godine, samo jedan čovek je mogao da gradi šoping-molove. Zvao se, zove se još uvek Miroslav Mišković.

Sada taj čovek više ne gradi šoping-molove, ali ako neko drugi hoće da gradi šoping-molove odmah dobijete neku kritiku. Sada, da li je to povezano ili nije, zaključiće ljudi.

Međutim, jedno važnije pitanje od toga je – koliko nas košta izgubljena dobit zbog toga što u poslednjih 15 godina ništa nije urađeno, recimo, samo na ovom prostoru? Koliko manje poreza, koliko manje taksi, akciza, koliko manje turista, koliko manje generisanog prihoda u privredi zato što 15 godina niko nije hteo da jedan ašov tu zabije? To je pitanje koje bi neko trebao dobro da izračuna i da nam kaže koliko na je neodgovornost ljudi koji su vodili grad i državu u tom periodu, koštala, jer je to egzaktna stvar koja može da se izračuna i da pokažemo zbog čega smo danas tu gde jesmo.

Zašto nam je groblje, koje je pokazao i gospodin Babić i svi ostali koji su danas učestvovali u raspravi, brodova bio simbol kada je gospodin Đulijani dolazio u Beograd, kada nije mogao da veruje svojim očima da tako izgleda najbolji deo Beograda. Nije mogao da veruje. On kaže – ljudi, ja sam imao užas na Menhetnu, grafite, prljavštinu, morao sam policijom to da čistim, a ovo što sam ovde video je skandalozno. Čovek koji je napravio od Njujorka ono što on jeste danas.

Bio je jedan film „Strava u ulici Brestova“, tako su ga naši preveli, noćna mora u ulici Brestova. Ta noćna mora je bila divna stvar prema onome što su ljudi od 2008. do 2012. godine imali. Dve stotine sedamdeset sedam radnih mesta se gubilo dnevno. Dve stotine sedamdeset sedam porodica je dnevno ostajalo bez posla u ovoj zemlji. To je bila noćna mora koju su, nažalost, živeli.

Mislim da smo dovoljno o korupciji danas govorili, ali ako narodni poslanici insistiraju, mogu ja još. Međutim, mislim da su ljudi to dobro videli i ne povratile se nikada te godine.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Milutin Mrkonjić.

MILUTIN MRKONjIĆ: Samo što nisam zaspao. Izvinjavam se.

Dugo traje diskusija. Lično nisam očekivao.

Gospođo potpredsednice, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, dragi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, premijer Vučić je na jedan, za mene nov, način pokazao šta znači politička volja kada se ulazi u takve projekte. Ovih dana imam često prilike da mlađim i starijim kolegama objašnjavam šta to znači. Dakle, opredeljenje da se uđe u takve investicione projekte traži punu posvećenost, spremnost da se za takve projekte žrtvuje. Nekoliko puta sam objašnjavao i danas i juče i prekjuče šta je to bilo sa koridorima. Zašto nismo više uradili? I opet sam istu stvar rekao. Nije bilo posle petog oktobra političke volje, a gradilo se koliko se moglo. Zahvaljujem predsedniku. On je to danas ovde objasnio.

Moram da se vratim. Neću ići na kneza Miloša i kneza Mihajla, ali ću se vratiti opet na Branka Pešića i zahvaljujem se premijeru što je i njega spomenuo. Kada su trasirani koridori kroz Srbiju, kao evropski koridori, i tada su napravljene strategije saobraćaja u Beogradu. Dakle, Gazela, o njoj je već bilo reči, projekat Beogradskog čvora, koji nije samo stanica Prokop, nego i 50 kilometara pruge, 20 kilometara tunela, pet-šest stanica, itd, i prva faza realizacije projekta metroa. Nažalost, razne političke prilike su uslovljavale, da sada to ne pominjem, kako ćemo i šta graditi.

Nikada ne kritikujem, savetujem to i vama, kao mlađim kolegama, one koji su radili u ovom vremenu, pod uslovom da nije bilo kriminala. Poštujte to. Uvek uzmite u obzir da su bile teškoće, ali ova Vlada ima šansu da većinu tih projekata dovrši i to tako i treba da shvatite. Dovršavate najznačajnije strateške projekte Srbije i imate šansu da se na tim poslovima stvarno dokažete.

Jedna jedina stvar koja meni u ovoj diskusiji nije smetala, to je pre svega i premijer rekao, a posle toga i većina ministara, angažujte i uključite sve potencijale stručne, to je moje iskustvo. Kada se neki čovek bavi razvojem u Srbiji, on mora da shvati da će naići na dve vrste otpora. Jedno je neznanje, koje je manji problem, ubeđujete ljude, a drugo je opstrukcija iz interesa. To ste već i vi sami ovde rekli, i nekoliko diskutanata i morate biti spremni na takvu vrstu angažmana. Zbog toga kažem, angažujte više ljudi koji imaju iskustva, koji to rade. Ja prvi put danas govorim u Skupštini, znači uzbuđen sam isto kao i premijer, jer jedan od projekata koji sam radio, sa ponosom ističem, 40 godina, u raznim političkim trenucima i fazama, uvek terajući, pa i sa Vučićem sam dva puta razgovarao i pre 5. oktobra i posle 5. oktobra, treba razmišljati o tome. Imate tu sjajne ljude, sjajne inženjere, i ministar Vujović je to lepo rekao od Mihajla Mitrovića, koji jeste čovek u godinama, preko Branislava Jovina, Joce Katanića inženjera, ovih mlađe generacije, arhitekata Brane Mitrovića itd. Sve su to ljudi koji mogu da pomognu, i to je jedan od razloga ove tako da kažem, želje da se uključe u te projekte.

Pošto je predsednik Vučić danas dao ruku s njima, ja predlažem gospodinu Maliju, dobro je da postoji preduzeće koje se time bavi. U to preduzeće stavite sposobne ljude, sposobne menadžere, i naravno inženjere i mlade i stručne ljude koji to treba da rade i to će biti uspeh sigurno Beograda na vodi. Ja sam ubeđen da je to projekat budućnosti i iza njega stojim. Neću govoriti o zakonu, govoriće moje mlađe kolege u krajnjoj liniji, mi u partiji smo svi zaraženi već tom idejom, i ne samo idejom Europolis ili Beograd na vodi. Moram Vučiću to da kažem, Europolis je bilo ime tog vremena, ’96. godina, ali oni će govoriti o zakonu. Zakon je jedna etapa u realizaciji tako velikih projekata. Mnogo važnija je organizacija. Postavite pravu organizaciju sa stručnim ljudima u delu koji se odnosi na struku, sa političarima u delu koji se odnosi na politiku, jer sa narodom treba razgovarati, Vučić to dobro zna, i vi ćete imati uspeha.

Još jedan put zahvaljujem i pozivam na opštu mobilnost. Hvala.

PREDSEDNIK: Vladimir Pavićević.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministar i poštovani ministri.

Ja ću glasati protiv ovoga predloga zakona zato što smatram da je ovaj projekat izgradnje Beograd na vodi, gospodine Vučiću, anti modernizacijski projekat i dozvolite mi, poštovana gospodo, da pokušam barem ovde da argumentujem svoj stav.

Gospodin Vučić je danas tokom rasprave rekao da ovde od nekih nije očekivao otpore modernizaciji, kakvi su npr. postojali prilikom uvođenja struje ili izgradnje železnice. Time je sam predsednik Vlade, gospodin Vučić, nama saopštio, da je ono što je bila kritika izgradnje železnice, krajem 19. veka u Srbiji, slično ili uporedivo sa onim što je kritika projekta izgradnje Beograd na vodi.

Ja, poštovani gospodine Vučiću, ovde imam stenografske beleške sa sednica Skupštine Srbije iz 1881. godine, na kojima je tema bila ugovor o zajmu, građenju i eksploataciji naše železnice, poštovana gospodo. Pa ja sam čitao to, gospodine Vučiću, u celosti.

Znate li vi, poštovana gospodo, šta tu sve može da se pronađe? Pa znate li vi da su našim narodnim poslanicima tada crtali, poštovana gospodo, kako izgleda vagon, kako izgleda pruga, veliki broj ljudi nije znao kako to izgleda i naravno, gospodine Vučiću, da je to modernizacija, ali ja sam razumeo da po ovoj analogiji koju vi predlažete, a da projekat „Beograd na vodi“ podrazumeva izgradnju stambenih zgrada, odnosno objekata, šoping molova, da maltene po toj analogiji vi hoćete da nam kažete da narodni poslanici danas ovde ne moraju da budu upućeni u to šta je stambena zgrada, pa da mora da nam se crta ovde, ili šta je šoping mol.

Gospodine Vučiću, da bi se znalo šta je modernizacija, ja mislim, nije dovoljno da se zadržimo na sažetku neke knjige ili na naslov, gospodine Vučiću, u celosti moramo da čitamo i stenografske beleške i Lajbnica, gospodine Vučiću. To je jedna stvar.

Druga stvar, dame i gospodo, ugledne arhitekte su protiv projekta izgradnje „Beograd na vodi“. Meni je važna reč struke. Evo, npr. gospodin Marin Krešić, on je kod nas u Novoj stranci predsednik Saveta za urbanizam. On tvrdi, i mene je ubedio u to, da je projekat izgradnje „Beograd na vodi“ u arhitektonskom, gospodine Vučiću, urbanističkom i morfološkom smislu strano telo u tkivu Beograda. Gospodin Jovin, koji je ovde pominjan, gospodin Mrkonjić ga je pomenuo, gospodine Vučiću, vi ste ga pomenuli, pa gospodin Jovin tvrdi da ovaj deo područja Savskog amfiteatra treba da bude pristupačan građanima, bez stanovanja.

Ja smatram da treba da budemo pažljiviji i kao zakonodavna vlast i kao izvršna vlast u odnosu na ono što je reč struke, poštovana gospodo. Čudim se npr. ministarki za evropske integracije, koja je ovde intervenisala jednim povodom na delanje gospodina Senića, kako to da na sednicama Vlade ne interveniše kada se glasno čuju ugledni ljudi iz struke protiv, nego tu malo zažmuri i to se prečuje itd. Strašno me to čudi. Upravo zato što pokriva gospođa Joksimović taj portfelj koji se tiče i uvažavanja nekih principa i načela i stručnosti itd. Ili, dame i gospodo ugledni profesor ekonomije i ugledni privrednici su takođe, gospodine Vučiću, protiv ovog projekta. Evo profesor Miodrag Zec, znate šta kaže? Kaže – projektom „Beograd na vodi“ možete da potopite sistem javnih finansija Srbije, gospodine Vučiću.

Gospodine Vučiću, jedan ugledni privrednik koji je vas podržao na izborima prošle godine, Milan Knežević zamolio me je da vam postavim jedno pitanje. Pitanje glasi – ko će povlačiti kredite? Ko će biti garant otplate kredita i da li će zemljište ići pod hipoteku, kao kolateral za povučene kredite investitora?

Poštovana gospodo, gospodine Vučiću, to su sve stavovi, molim vas da se to čuje, uglednih ljudi, stručnjaka iz naše države. Kako to da nemam odgovor poštovani gospodine Vučiću, na njihove argumente u Vladi, a ni u Skupštini tokom današnje rasprave? Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima gospodin Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Uvaženi gospodine Pavićeviću, pokušaću da odgovorim. Ja nikada nisam čitao skripte i sažetke knjiga. Po tome sam bio poznat na Pravnom fakultetu, verovatno kao jedan od glupljih za razliku od nekih stručnjaka koje danas poznajem, a koji uvek pročitaju šest ili sedam stranica. Ja sam morao svih 600 ili 700 dobro da naučim, pa me nikada nisu smatrali dovoljno pametnim. Tako da sažetke knjiga nikada nisam konzumirao.

Mislio da se našalim pa da govorim nešto o tom antimodernizacijskom pristupu, ali odgovoriću vam na konkretne stvari. Možda se nasmejete da vidite kako to izgleda oko pojedinih primedbi.

Kako da urušimo sistem javnih finansija? Možete li da mi objasnite i vi i profesor Zec, kako da urušimo sistem javnih finansija? Samo da mi to neko objasni na bilo koji način. Još ne mogu, trudio sam se, dve godine učim, iz političke ekonomije sam imao 10 kod profesora Labusa na Pravnom fakultetu, dve godine radim, učim i čitam knjige svakog dana, nikako ne mogu da shvatim, kako to profesore Vujoviću možemo da srušimo sistem javnim finansija ovim projektom? Molio bih da dobijem bilo kakvo objašnjenje.

Što se tiče gospodina Milana Kneževića, odgovoriću vrlo ozbiljno, jer je reč o uglednom privredniku. Ja sam se plašio da je jedan drugi privrednik koji ima zemljište tu u blizini, dobio je od vaše stranke sa kojom ste išli na izbore. Milan Knežević jeste ugledni privrednik i taj ugledni privrednik je rekao da li će zemljište da bude kolateral za kredite? Neće, jer kredita nema.

Želim još jednu stvar da vam kažem. Milan Knežević sve to odlično razume, jer Milana Kneževića sam pre nekoliko dana ili nedelja upravo sreo na večeri u zgradi „Beograda na vodi“, Geozavoda, on priznaje „Beograd na vodi“ i on odlično vidi šta je to što smo uradili u „Beogradu na vodi“. Lepo se pozdravio sa gospodinom Kneževićem i, rekao bih, kao pristojan čovek uputio piće za sto. Imao je veoma ugledne zvanice za svojim stolom. Ja sam siguran da gospodin Milan Knežević odlično razume ovaj naš projekat.

Još nešto, za te koji kažu da je nešto strano telo, za tog vašeg stručnjaka iz vaše stranke nemam komentar, ali i to ćemo da razmotrimo, gospodine Pavićeviću. Ono što mislim da je mnogo važnije, to je da sve ugledne arhitekte koje imate, sve ljude koji to znaju i uz zahvalnost gospodinu Mrkonjiću na onome što je govorio, mislim da će nama da bude veoma bitno da napravimo organizaciju posla. Zato želim još jedanput da ponovim svoj poziv, gospodine Pavićeviću, za sve te ljude, za neke sam čuo, za neke nisam čuo, to govori, naravno, o tome da ja nisam stručan za tu oblast, što je sasvim uredu, ali bih vas molio da te ljude uključite. Nije uvek neophodna kritika, potrebno je da ako možemo nešto sami promenimo, da nešto napravimo boljim i siguran sam da ćemo to uspeti.

Primedbe koje sam slušao i pripremio sam ovde odgovore na svako pitanje koje je Arhitektonska akademija uputila, na svako. Meni je bilo veoma lako da pripremim odgovore na to, bez angažovanja velikih stručnjaka. Nisu se, čini mi se, dovoljno potrudili da nađu ozbiljne primedbe, ali smo mi pronašli određene nedostatke i pokušaćemo da neke stvari u budućnosti ispravimo. Zato vas ja molim i još jedanput pozivam da nam svaku primedbu koja je ozbiljna stavite do znanja, da istovremeno uključite deo ljudi u ovaj projekat, zato što sam uveren da i vi volite Beograd isto onoliko koliko ga volimo i mi i ne želim da tu bilo kome dajem prednost ili da bilo ko bude uskraćen za tu vrstu ljubavi. Ali, mislio sam da je ovo važan i vredan projekat jer će on svakako da promeni izgled Beograda i da ljudi koji se tržišno odnose to vide. Pogledajte u nekadašnjoj Zagrebačkoj, mislim današnjoj Koče Popovića ulici, kvadrat vam je viši za oko 300 do 400 evra u odnosu na to koliki je bio pre dve godine ili pre godinu dana. Rašće cena, kada to krene, i na Kosančićevom vencu i svuda u okolini „Beograda na vodi“, svuda na svakom mestu. Mislim da i to dovoljno pokazuje kako ljudi misle da će da se ponaša tržište u budućnosti.

Dakle, uveren sam da će ceo taj deo, sve od zapadnog Vračara, od tog dela Savskog venca do Kalemegdana, do tog dela Starog grada, imati veliku korist od toga, kao i Novi Beograd, kao i cela Srbija. Ali, pre svega ne zaboravite ono što je najvažnije, mi ćemo time da zaposlimo, a investitor donosi čistih 150 miliona evra. Dakle, 150 miliona evra kao svoj ekviti, njihovih 150 miliona evra u kešu koje mi trošimo. To je investicija koja je za nas ogromna, koja je za nas od nemerljivog značaja. Broj zaposlenih ljudi podizanje građevinske operative i potpuno sam siguran da će to imati velikog uspeha.

Pozivam vas, ako niste bili u zgradi Geozavoda, da odete da vidite. Bili ste. Drago mi je da ste bili, onda ste videli kako je ta zgrada danas uređena i kako je veliki uspeh postignut time što obezbedili donaciju Ujedinjenih Emirata i „Elemar“ ili kako se već zove Alabarova firma, Muhameda Alabara, jer mislim da je to pokazalo kako možemo da promenimo lice Beograda, kako može to da izgleda neuporedivo lepše i kako možemo da budemo deo Evrope, ako hoćete, bar u nečemu najbolji deo sveta. Svako ko je tamo bio to može da potvrdi, a vidim da i moj prijatelj Milan Knežević to isto misli, pa sam siguran da ćemo se ponovo naći na tom istom mestu. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Jadranka Joksimović. Izvolite.

JADRANKA JOKSIMOVIĆ: Hvala.

Poštovani gospodine Pavićeviću, kada god sam u Narodnoj skupštini ja očekujem da me pomenete. To je već zaista ustaljena praksa i vrlo sam počastvovana.

Gospodine Pavićeviću, ja vama kao profesoru zaista ne mogu da pričam neke priče neutemeljene na činjenicama, te ću se ja pozvati na činjenice. Predlažem vam da napišete, uz ovo što ću vam sada reći, jedan prilog za istoriju antimodernizma i antimodernizacijskih projekata na primeru spuštanja Beograda na reku. Evo zašto.

Generalni urbanistički plan Beograda iz 1923. godine beloruskog arhitekte Grigorija Pavloviča Kovaljevskog predviđa porast stanovanja i poslovanja uz obalu, pretpostavljam antimodernizacijski, jer ljudi su i 1923. godine znali za stanove i za poslovni prostor. Mislim, to nije nikakva inovacija u tehnološkom smislu. Čuveni arhitekta Nikola Dobrović za Terazijski plato 1929. godine je predviđao premošćavanje, to mu je bio fokus. Znači, ništa novo, pretpostavljam takođe antimodernizacijski.

Sledeći veliki skok, treći, bio je 1976. godine, generalni urbanistički plan, kulturni, poslovni, turistički centar, takođe ista kvalifikacija. Četvrti, izmene i dopune GUP-a izradio je Konstantin Kostić 1984. godine, Savski amfiteatar je predviđen za delatnosti i stanovanje. Peti veliki međunarodni konkurs za Novi Beograd, Savski amfiteatar raspisan 1986. godine, ekološki, ekonomski i drugi uglovi, a Milan Lojanica je vodio tim. Pretpostavljam isto ništa specijalno novo. Možda je iz ekološkog domena bilo modernizacijski. Pretpostavljam da i ovde ima nešto što tretira sada 2015. godine ekološku dimenziju. Šesti, ideja o „Europolisu“ 1995. godine, uradio Institut CIP, naravno, kombinacija već postojećih ideja i „Varoš na vodi“ 2006. godine, stambeni, poslovni, turistički i ugostiteljski objekti.

Ja sam se stvarno potrudila da vam vrlo precizno i taksativno navedem. Kao što vidimo, nažalost, evo, svi su bili antimodernizacijski, ovo je stvarno prilog za istoriju antimodernizacijskih projekata. Tako da, ja zaista verujem da niste bili ozbiljni kada ste to rekli. Trudila sam se da vam ipak dam neke činjenice koje će vas uveriti da nije trebalo da budete ozbiljni kada ste to rekli. Sa druge strane, što se tiče struke, potpuno ste u pravu, reč struka se uvek vrednuje i uvažava. Malo je čudno kada imate mnogo podeljenih mišljenja unutar jedne struke, što znači da ni struka nije imuna na interese. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: U Srbiji kada god nešto počnete da radite, onda vam uvek stigne spasonosno rešenje – nemojte slučajno nešto da radite. Samo neka ostane kako je bilo, jer nama baš tako odgovara. Nema ništa lepše, nema boljeg pristupa Savskom amfiteatru, nego da se probijate kroz čopore pasa lutalica i da izbegavate zmije i pacove. E, to da ostane, tako je najbolje, to je moderno. To je sada najmodernije, to je ekološka praksa, potpuna priroda. Ni slučajno da se ništa ne promeni. To bi trebalo da bude organski. Tako je, organske zmije, organski pacovi, organski čopori pasa lutalica. Nemoj slučajno da mi neko počne da diže zgradu.

Mi se pravimo da ne razumemo, ali razumemo, naravno, koliko bi ovaj projekat pomogao, ne samo Beogradu i Srbiji, već i našoj građevinskoj industriji, ali ne samo u smislu da će dobiti posao, nego da će naučiti ono što sada ne zna. Naša građevinska industrija je izgubila korak sa svetom, mi ne znamo da radimo kao što svet radi. Ovo je prilika da naučimo od najboljih. Da je samo to, bilo bi dovoljno. Hoćemo pristup? Bilo bi dovoljno.

Pošto čujem da pitaju ko će da vraća kredit, znate li u čemu je tajna? Nema kredita, pa nema šta da se vraća. Strani investitor donosi svoje pare. Neprihvatljivo? Evo, kaže ministar Vujović – to je vrlo neobično. Jeste, ali, kao što vidimo, za neke je to i sasvim neprihvatljivo. Želim da promenimo tu praksu da je u Srbiji najbolje da ne radiš ništa. Mislim da to možemo da uradimo. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima Vladimir Pavićević. Izvolite.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Gojković, nadam se da ću imati pravo na tri replike.

(Predsednik: Nećete imati pravo na tri replike, jedino dve minute.)

Poštovani predsedniče Vlade, ministarke i ministri, ja ću onda u dva minuta, ako mi ne dozvoljavate tri, pokušati da smestim odgovor na tri prethodna govora.

Nezamislivo mi je da neko ozbiljan izgradnju stambene zgrade u 21. veku tretira kao modernizacijski iskorak, kao što vi radite i večeras gospodine Vulin. To mi je nezamislivo.

Druga stvar, gospođo Joksimović, biće mi veliko zadovoljstvo da raspravljamo u okviru amandmanske rasprave o ovom Predlogu zakona. Spremio sam se. Na 17 članova, pripremio sam 17 amandmana, sa 72 slajda, poštovana gospođo Joksimović, da teče rasprava u našoj Narodnoj skupštini.

Gospodine Vučiću, ja smatram da nije primereno predsedniče Vlade, da jedan čovek uglednog arhitektu Marina Krešića, nazivate – taj vaš stručnjak iz vaše stranke. Gospodine Vučiću, treba da biramo reči kada govorimo o uglednim stručnim ljudima, a vi ste o gospodinu Krešiću govorili tako.

Ja sam saglasan, vi ste bili veoma dobar student Pravnog fakulteta. Meni je predsednica Saveta Nove stranke Vesna Rakić Vodinelić potvrdila da ste vi bili marljiv student i kod nje, dobili najvišu ocenu, ali se zato i gospođa Rakić Vodinelić pitamo, kako to da u Skupštinu dolaze predlozi zakona, za koje evo ona kao ugledna profesorka prava ja mislim, vi kažite ako vi ne mislite to, kaže da postoji sumnja oko ustavnosti. Ima osećaj da ovde se ne poštuje pravo, da se ne poštuje Ustav i vladavina prava, gospodine Vučiću. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima Aleksandar Vučić, predsednik Vlade.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Tačno je poštovani gospodine Pavićeviću, polagao sam građansko-procesno pravo kod Vesne Rakić Vodinelić, mislim da je bilo na četvrtoj godini, dobio sam desetku. Ona je izuzetan profesor, ona odlično poznaje pravo. Mi politički nikada nismo bili saglasni, ali moram da kažem da je bila veoma korektna i kao profesor, jer ni tada nismo delili iste ideje i zahvalan sam što je moje znanje ocenila najvišom ocenom, iako mislim da sam se trudio i mnogo učio da bih to uspeo da dostignem i postignem.

Samo bih rekao jednu stvar, imate pravo na ustavnu žalbu i Ustavni sud je taj koji će da kaže da li je nešto u skladu sa Ustavom ili ne. Mi mislimo da je u skladu sa Ustavom. Mislimo da smo imali mnogo gore akte koje smo ovde usvajali „leks specialise“ i mnoge druge koji su prošli kontrolu i koji su prošli ustavne žalbe, ali naravno da se ja ne mešam u poslove Ustavnog suda i to nije pitanje osećaja gospodine Pavićeviću, tako da sam potpuno siguran da će gospođa Rakić Vodinelić naći najbolju pravnu formu kako da se to ispita, ukoliko ste vi za to zainteresovani.

Želim da kažem da su vaši amandmani da ne bi ljudi mislili da su bili sadržajni i da su imali smisao koji bi trebalo da izmeni, upotpuni i popravi zakon. Svi vaši amandmani su „briše se“. Svaki vaš amandman je „briše se“, ne biste li kupili sebi, ja ne znam nećete mi zameriti dva ili pet minuta rasprave, što je takođe legitimno. Ne kažem da je svrsishodno, ali je svakako politički legitimno.

Još jedna stvar, pošto vidim da ovde postoji neka vrsta pravljenja šala na račun zgrada, kula, tornjeva, šopin molova, gospodin Vujević je upotrebio jedan izraz koji ću ja da kažem pred vama. To je potpuno druga orbita u odnosu na ono što smo imali. Nisam stručnjak koji volim prodavnice, uopšte se u to ne razumem, ali kada sam video podatke, pošto nisam verovao gradonačelniku Beograda kada mi je iznosio te podatke, tražio sam proveru podataka za Dubaji mol, pa smo onda počeli da pričamo o lakšoj zoni itd, dakle, ovde kod nas. Možemo li to dok ne budemo članstvo Evropske unije da provedemo na delu teritorije i da privučemo time sve iz regiona da dođu najskuplju robu da kupuju kod nas.

Razgovarali smo o svemu tome i to neće biti obični stambeni objekti. To će biti stambeni objekti koje mi nismo ovde gradili. To će biti molovi, tornjevi, kule, kakve mi nismo ovde gradili. To će biti uređena, videćete i ta promenada, onako kako je mi nismo do sada uredili. Ali, ako me ubedite da je modernizacijski iskorak ovi pacovi i zmije i sve ovo što sada mnogi tako uspešno i zdušno brane, pokušavajući da mi objasne da je to beogradski duh. Ja ću da vam kažem prljavština, olupine, ruglo, nikada nije i neće biti ni srpski ni beogradski duh.

Spreman sam da te stvari menjamo i menjaćemo ih na pošten i odgovoran način, a uvek sam spreman da prihvatim svaku kritiku i po pitanju pravne forme i po pitanju sadržine i uvek smo spremni da o tome razgovaramo.

Nijednog sekunda nisam hteo da uvredim čoveka čije ste ime pomenuli, ja se izvinjavam što još jedanput nisam zapamtio, to pokazuje da nisam dovoljno stručan iz te oblasti, kao što profesor Kiraki sve znam. Dakle, ja sam rekao taj vaš stručnjak iz vaše stranke jer ste rekli, a šta je tu uvredljivo. Zbog toga što sam rekao taj. Ne znam šta bi pokazna zamenica, na konkretnog čoveka sam mislio, izvinjavam se ako je to uvreda, onda stvarno ne znam šta bih rekao za sve ono što su mnogi danas o nama izgovorili. Nije mi bila namera nikoga da uvredim, već pozivam i tog čoveka da dođe i da nam takođe pomogne u ovom poslu i svi ostali su dobro došli, zato što je ovo interes svih ljudi u Beogradu, ali interes svih građana Srbije, jer će svi oni osetiti boljitak kod toga.

Svako pomeranje u makroekonomskim parametrima, svako pomeranje u BDP, svako pomeranje u rastu industrijske proizvodnje značiće boljitak i za čoveka našeg u Blacu i Kuršumliji, koliko i za onoga u Kanjiži, Apatinu, Kuli, Odžacima, Somboru i svakom drugom mestu.

Još jedanput hvala na pažnji i molim vas da još jedanput razmislite, dobrodošli ste uvek i u svakom trenutku, a bez obzira i na najteže političke ocene i osude na koje neretko nailazimo od gospođe Rakić Vodinelić, ja imam veoma visoko poštovanje prema njoj i mislim da je ona vrstan pravnik za razliku od mnogih drugih koji joj nisu do kolena. Bez obzira na sva naša politička neslaganja, a i po tome možete da vidite da kod nas politika nije presudna već da struku i te kako umemo da poštujemo. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Moram da dam reč poslaniku, jer na repliku poslanika dve minute, ne mogu da dajem drugima osim predsedniku koji je odgovorio. Tako da reč ima Vladimir Đukanović.

VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Hvala vam.

Svašta smo se naslušali ovde danas. Radoje Domanović je napisao jednu divnu satiru „Mrtvo more“, to se tako zove, u osnovnoj školi se uči, kad god želite nešto novo onda proradi taj zaista palanački duh. Mi Srbi savršeno uvek znamo šta nećemo, a retko kad znamo šta hoćemo, odnosno kritiku da napišemo tu smo majstori ali kada treba neku ideju da damo, bogami tu smo i te kako u oskudici.

To jeste jedan naš veliki problem. Mene su tako vaspitali da u životu znam šta neću i neću ovo. Ovo neću sigurno. To je vaš Mehetn. Znači, to ste nam ostavili i to neću. E, znam šta hoću i voleo bih da bude „Beograd na vodi“, a priznajem gospodine Vučiću, evo, kao pripadnik poslaničke grupe i stranke koje ste vi predsednik, ja sam skeptik prema tom projektu ne zato što ga ne želim, svim srcem želim i sve bih dao da se to izgradi nego znate u svojih 36 godina nijedan veliki projekat u Beogradu nisam video da je izgrađen i nisam navikao na to.

Sve to što ste vi pričali, Branko Pešić je to, to su ljudi koji su imali mandat pre mog rođenja. Ja to nisam doživeo. Bilo je tu istina šminkanja grada, bilo je tu da se izgrade negde neki blokovi. Znate dobro gde živim, živim na Banjici na 22 spratu. Znači, fantastično vidim ceo Beograd kao na dlanu. Ja ne vidim kranove u ovom gradu, odnosno nisam ih viđao, daj Bože kada krene sada „Beograd na vodi“, videćemo negde se nešto i gradi.

Ali, godinama unazad gledam Beograd i nema kranova nigde se ništa ne radi. Beograd se sveo na trange-frange sistem, na prodavanje usluga, magli, pa i sa tim smo u oskudici stravičnoj, jer znate stranac ovde kada dođe i kad vidi onakvo priobalje, onu džunglu, čovek ode nije lud da tu stane, jer nema tamo šta da kupi. Mi smo zaista veoma uspešno gajili ambroziju. Fantastično smo gajili komarce. To nije smešno, to je žalosno, vi niste mogli normalno da prođete pored reke, posebno kada je leto jer od komaraca nije moglo da se živi godinama. Ništa nismo učinili da to suzbijemo.

Što je najgore, fantastično smo razvijali korupciju, do te mere da smo oterali i „Kempinski“ i svaki projekat koji je ovde došao, zato što je neko tražio da se ugradi. To je tako funkcionisalo u Beogradu. I ništa živo nismo mogli da napravimo zato jer je neko tražio proviziju. To je tako ovde išlo.

Vi ste pričali šta mi sve zatičemo tamo u tom priobalju i treba biti otvoren i iskren šta tamo zatičemo. Pored tih zmija, žaba, komaraca, kučića lutalica, zaista, najgoreg društvenog sloja koji možete negde da vidite, raznih džeparoša, strahota da zađete dole, da se ne lažemo, najstariji zanat na svetu je tamo i te kako prisutan, jadni oni roditelji koji vode decu u školu „Isidora Sekulić“, šta moraju ta deca tamo da gledaju, jer tamo je lanac prostitucije, i ja hoću da se to iseli odatle. Ja neću ta vrsta kriminala da bude u Beogradu. Hoću da ta deca koja idu u tu školu idu bezbedno. Tamo imamo sedište narkomana. Ima ih koliko hoćete, bodu se iglama – zaista je nebezbedno i strašno. Zamislite da je neko protivan tome da se to očisti i iseli?

Evo ja sam skroman čovek, ne morate možda to nikada ni da izgradite, ali makar da to očistite, da bi onda, bar tako mislim, ovoj Vladi trebao spomenik da se podigne, makar da se očisti onaj haos.

Za 20 godina neko će doći, pa će tu nešto izgraditi, i da ne uspe projekat „Beograd na vodi“, makar da se očisti, jer ono je zaista ruglo i sramota.

Bog nam je dao da izađemo na dve reke i možemo da budemo Rio de Ženeiro u pravom smislu te reči u Evropi, a mi smo Rio de Ženeiro zato što nam taj deo dole liči na najgoru onu favelu u Rio de Ženeiru. Najgori kriminal se dole odvija. Sada je neko protivan tome da neko proba to da reši. Kažu, to je skupo, to košta. Košta sve u životu. Znate, koštao je i u vreme Rima Koloseum , koštao je i taj Ajfelov toranj, koštala je i Kapija kralja Leopolda u Briselu ili u Sankt Peterburgu što su oni carevi pravili sve one dvorce, ali neko je imao viziju da to ostaje narodu, državi i kad-tad će se kroz istoriju to i naplaćivati, jer neko će doći to da vidi.

Često kritikuju našu crkvu, kažu – što prave velike vladičanske dvorove? Pa ne pravi taj vladika to za sebe, pravi za taj narod i to će ostati nama ovde i godinama će neko plaćati i doći to da vidi. Izvinite, ali tu je čista zarada.

Ne znam zašto je neko protivan da se izgradi takva kula, baš je lepo da se izgradi takva kula. Kaže – remeti istoriju grada.

Izvinite, ako je neko poremetio istoriju ovog grada, to ste uradili vi, jer ja nisam pristalica socijalizma niti komunističkog poretka, niti bilo čega, ali izvinite, nas je oslobodila Crvena armija. Vi ste sve vojskovođe Crvene armije izbrisali, i imena ulica i to je sramota za ovaj grad. Mi nemamo više ni Maršala Tolbuhina, ni Generala Ždanova i to je sramota, sve smo izbrisali. Makar da ste na taj Novi Beograd izmestili te ulice, jer je taj Novi Beograd ipak u toj epohi sazidan i red je da se to ispoštuje. U svakoj normalnoj zemlji se to poštuje.

Meni je izuzetno drago što je podignut spomenik caru Nikolaju i veoma sam srećan zbog toga i drago mi je što imamo Bulevar kralja Aleksandra Obrenovića i drago mi je što imamo ulicu Kralja Petra, ali izvinite, jedan deo naše istorijske epohe je i ovo i to valja poštovati.

I na kraju krajeva, na istoriji se zarađuje. Samo ludi ljudi brišu svoju istoriju. Ako je Kuća cveća najposećenija u Beogradu, što da ne zaradimo na Kući cveća? Naravno da treba sve da uradimo da ljudi dođu i da plate i da vide Titov grob, pa šta sad, to je deo naše istorije i prosto to je tako. Dajte, ljudi, da razmišljamo komercijalno, da zaradimo, a ne stalno da smo protivno nečemu, a da ne znamo uopšte za šta smo.

Ovde se govori o nekakvim tajnim ugovorima. Živ sam svedok, u preduzeću gde sam obavljao funkciju predsednika Skupštine, ja sam zatekao tajne ugovore koje niko u firmi nije video, bili su u sefu. Da biste realizovali te ugovore, donosili ste na telefonskim sednicama Vlade uredbe o promeni uredbe, da biste legalizovali neki posao koji je, recimo, to preduzeće srozao i potpuno ga uništio.

Nemojte vi da pričate o tajnim ugovorima. Vi ste na telefonskim sednicama Vlade dogovarali kako da se opljačka država. To je jedino što ste umeli. Sada vi ovde pričate, a ja razumem šta je auto-projekcija, često gospodin Vučić to pominje i možda vi polazite od sebe, možda bi vi opljačkali tako građane Srbije da tako želite da zidate „Beograd na vodi“. Ovde nema ni kredita, niti mi dajemo naš novac, nego neko drugi dolazi da zarađuje.

Znate, sve ove objekte što smo naveli u zapadnoj Evropi, generalno, to su bile kolonijalne sile, one su druge kolonije iscrpljivale, uzimali im novac da bi tako nešto sazidali i da bismo se mi danas divili tim objektima. Mi ovde, niti ikoga pljačkamo, niti bilo šta radimo, nego mi dobijamo novac od nekoga ko želi to tu da napravi.

Ne razumem šta je vama tu sporno? Pozivate se kako neko krši Ustav ili zakone. Znate, kada ste donosili Zakon o privatizaciji koji su bili potpuno protivustavni i čime ste opljačkali našu imovinu, čime ste uništili naše živote, upropastili nam preduzeće i sve živo, tada se niste pozivali na Ustav.

Kada ste izručivali ljude u Haški tribunal, mimo bilo kakve ustavne odredbe i protivno bilo kakvom normalnom pravnom aktu, tada se niste pozivali na Ustav. Niste imali Ustavni sud šest ili sedam godina i niko od građana nije mogao da se požali negde ako su mu prekršena ljudska prava, zato što niste imali Ustavni sud. Takva je bila vaša vlast.

Vi sada ovde nekome pričate da neko krši Ustav ili zakone? To nema nikakvog smisla. Priznajte, ostavili ste nam ruglo uz Savu, nažalost, imamo jedan tamo potpuni haos.

Vidim, gadite se na arapski kapital. Izvinite, hajde da krenemo do sporta. Jedan „Mančester siti“ je prvak Engleske, Arapi su mu vlasnici, Pari Sen Žermen u Parizu, Flight Emirates je glavni sponzor Arsenala, a oni se ne gade na arapski kapital, ja se izvinjavam. Njima je arapski kapital veoma dobro došao, Barselona, na kraju krajeva, ne razumem.

Ako to tamo uspeva, ako se u Velikoj Britaniji, Španiji, ne gade na arapski kapital, što se vi ovde gadite? Da li je možda to smetnja nekim ljudima koji su vama dobrano plaćali kampanje i kojima ste vi omogućavali da pljačkaju građane i da im gule kožu, a to su ovi tajkuni koji su do Luke Beograd dolazili onako kako su dolazili ili do „Belvila“ i možda njima smeta što će se tako nešto izgraditi, zato što umanjuje cenu njihovih objekata?

Prema tome, sve ovo što radite mnogo više govori o vama. Inače, gospodine Vučiću, voleo bih, pošto se ovde stalno spominje kako ste vi ovde ne znam šta obećavali, a bila je ona čuvena priča oko fabrike mikročipova. Prvo, građanima nikada niste rekli da će se izgraditi, nego će biti naučni centar koji će ovde proučavati da li bi mi možda mogli jednog dana da izgradimo fabriku mikročipova, jer za tako nešto je potrebna savršena tehnologija, savršeno znanje, ali ovde neko napada, što uopšte imamo tu ideju da neko dovede Mubadalu ovde da ima naučni centar, pa to nije normalno.

Svakom bi bilo čast da dođe ovde i da otvori jedan takav naučni centar i kamo lepe sreće da su uopšte razmatrali da dođu na ovo tržište ovde.

Ovde su Al Dahru oterali, znači, neko je uspeo da otera Al Dahru, i to je sumanuto.

Zašto? Zato što nekim njihovim tajkunskim poljoprivrednicima ne odgovara konkurencija. Evo videćete uskoro, ako ne budu bili protiv Lidla, ako ne budu došli da ruše one temelje, kada se Lidl bude pravio ili ako ne budu ponovo one biltene štampali, zato što ovde smeta konkurencija. Ovde mogu samo određeni tajkuni koji su nažalost u određenom segmentu bili mnogo jači od države, i koji su ovde diktirali kako zakoni da se donesu, i oni jedino mogu ovde da profitiraju i meni je drago da ste vi to počeli ovde da razbijate, i baš ovaj projekat „Beograd na vodi“ , a inače svi ti koji tvrde što nije bio tender, pa ja se izvinjavam.

Ko god hoće od vas, neka da tri i po milijarde evra i izvolte radite projekat. Dakle, tri i po milijarde, fino iz svojih džepova i gradite projekat. Nisam siguran ni ovi što su godinama vas plaćali, nisam siguran da bi tri i po miliona evra izvukli iz džepa, a ne tri i po milijardi evra.

Prema tome, svim srcem ovo podržavam i meni je žao što Beograd nema više starijih zgrada, na žalost, 40 i nešto puta su nas rušili i malo, po malo smo imali neki rat, a konačno je vreme da mi budemo faktor mira i stabilnosti i da krenemo nešto da gradimo, jer ovaj narod očekuje prosperitet, ovaj narod očekuje ekonomski boljitak. I kao što nam je Žika Bujuklić na njegovim savršenim predavanjima rimskog prava pričao, kada god mu dođe neka delegacija, nema gde da je odvede i tražili su najstariju zgradu u Beogradu, on ih odvede u kafanu „Znak pitanja“, zato što su nam sve zgrade srušili.

Konačno ćemo nešto sazidati, gde ćemo zaista srcem i dušom voditi ljude i pokazati koliko ovaj grad ima zaista veliko srce i, na kraju krajeva, velike potencijale. Svim srcem podržavam „Beograd na vodi“ i želim da se izgradi.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Vulin. Izvolite.

ALEKSANDAR VULIN: Mi ponekad jednostavno ne razumemo da se svet oko nas menja i da uči i da napreduje a da mi stojimo u mestu i da mislimo da jedna zgrada nije modernizacija.

„Beograđanka“ je visoka 101 metara. Poslovni centar „Ušće“ je visok 115 metara. Avalski toranj je visok 204 metra. Toranj koji će se graditi u „Beogradu na vodi“ će biti visok 220 metara.

Ne postoji na žalost građevinsko preduzeće u Srbiji koje to može samo da napravi, ne postoji. Nemamo tehnologiju da tako nešto uradimo, ne znamo to da uradimo, nemamo odgovarajuće materijale. Nemamo dovoljno novca da uradimo.

Da, napraviti zgradu od 220 metara će za nas biti modernizacija, naučićemo nešto i to nije mala stvar da naučimo nešto i to je nešto što ćemo posle moći da prodajemo drugima pa ćemo moći da radimo na drugim tržištima zato što smo naučili nešto što nismo znali.

Struka, jedni misle ovako, druge misle onako naravno treba verovati i jednima i drugima. Konkretno, kada je gospodin Kresović u pitanju, neki ga osporavaju, smatraju da je najlošiji gradski arhitekta koga je Obrenovac imao. Optužuju ga da je nekontrolisano gradio stambene zgrade bez dovoljno parking prostora, verovali ili ne.

Siguran sam da to nije tako, jer eto struka ko struka, jedni misle ono, drugi misle ovo, ali svako od nas može biti predmet kritike, tako i ovde i ne vidim zašto bi se ljutili.

PREDSEDNIK: Hvala.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Replika.)

Na šta replika sada?

(Vladimir Pavićević, s mesta. Na izlaganje gospodina Vulina.)

Ne može stvarno.

(Vladimir Pavićević, s mesta: O čemu je govorio gospodin Vulin?)

O vama nije.

(Vladimir Pavićević, s mesta: Jeste.)

Nije. Zahvaljujem.

Dajem reč ministru Zorani Mihajlović.

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Hvala.

Samo da dodam nekoliko vrlo važnih stvari, pa sam sigurna da više neće biti replika od poslanika kojeg smo sada videli, da ga ne imenujem.

Zamislite kada bi u Srbiji ukinuli Ustav, šta bi bilo? To je isto uradio pomenuti ugledni arhitekta kada je 2003. godine, a i u novom predlogu zakona ukinuo prostorne planove, nema prostornih planova.

Godine 2003. je to bilo u Šumarčevom zakonu, pa su shvatili da nema nikakvih rezultata, pa su 2009. godine vratili, a sada je ta stranka, odnosno taj ugledni arhitekta ponovo u svom novom predlogu zakona ukinuo najviši urbanistički akt, a to je prostorni plan. Prema tome, toliko o uglednom arhitekti.

(Balša Božović, s mesta: Replika.)

PREDSEDNIK: Niste vi ugledni arhitekta, moram da dam reč dr Vladimiru Pavićeviću.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani gosti iz Vlade Srbije, gospodine predsedniče Vlade i poštovane ministarke i poštovani ministri, moram ovde dve stvari sada da kažem, jednu ministarki Mihajlović, a jednu ipak predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.

Pazite, ja ne mogu da prihvatim ozbiljnost u pristupu u raspravi na sednici Narodne skupštine kada ministarka ili ministar Vulin npr. ne zna čak ni puno prezime čoveka o kome ovde pričamo, a koji jeste ugledni arhitekta i koji se zove Marin Krešić, a ne Kresojević gospodine Vulin. Vama je svejedno kako se ko zove, kako se ko preziva, kakva je zgrada, koliko spratova ima.

Gospodine Vulin, gospođo Mihajlović, pazite poštovana gospodo, kada je gospođa Mihajlović bila u Skupštini u decembru kada smo raspravljali o Predlogu izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, kada smo usvojili taj predlog izmena, kada smo ga menjali nakon dve nedelje gospođo Mihajlović mi smo tada obećali vama i narodnim poslanicima i građanima Srbije da će Nova stranka da pripremi potpuno novi Predlog zakona o planiranju.

Pripremili smo, poštovana gospodo i juče podneli u skupštinsku proceduru i očekujemo da će oni narodni poslanici ovde, pre svega iz SNS, da glasaju da se i to stavi kao tačka dnevnog reda na jednoj od narednih sednica naše Skupštine, poštovana gospodo.

Gospodine Vučiću, jednu stvar sam zaboravio da vam kažem, vi ste se danas ovde nama obraćali sa jednim poštovanjem. Nazvali ste ovaj dom visokim domom. Smatram da bi posebna vrsta uvažavanja postojala kada biste evo sada ovde obećali npr. da ćete svakog poslednjeg četvrtka u mesecu da dolazite i da od četiri do sedam popodne odgovarate na pitanja narodnih poslanika.

Za mene bi to bilo poštovanje ovog doma i Skupštine kao centralne političke institucije u našem ustavnom sistemu, gospodine Vučiću. Hvala.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Replika Zorana Mihajlović.

ZORANA MIHAJLOVIĆ: Samo nešto da pojasnimo.

Dakle, ponavljam još jednom, uvaženi ugledni arhitekta je sklonio prostorni plan Republike Srbije čak i u novom predlogu zakona.

Znate li šta je zanimljivo? U novom predlogu zakona vaše stranke, uglednog vašeg arhitekte, prepisano je 70 odsto izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji koji smo usvojili u decembru mesecu, da to je istina tako da taj kopi-pejst koji radite to je lepo, drago mi je, to znači da je zakon odličan, ali za vašu informaciju taj zakon je danas u Srbiji jedan od najreformskijih zakona.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Reč ima Aleksandar Vučić.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Prvo ću da se zahvalim gospodinu Pavićeviću.

Što se mene tiče, meni je ovde u parlamentu, i ako nisam napustio parlament i sve vreme se trudim da budem koncentrisan da na svako pitanje odgovorim, ipak nešto lakše je nego u dnevnim obavezama u Vladi Srbije i oko svega što moramo da radimo.

Imajte u vidu da samo kada nisam ovde, nisam ovde ne zato što lenstvujem ili zato što odmaram, već zato što imam neke druge važne obaveze. Ali evo, ja vam dajem reč da ću dati sve od sebe i da ćemo bar dvostruko da uvećamo naše prisustvo ovde poslednjeg četvrtka, odnosno pokušaćemo svaki put kada postoji sednica poslednjeg četvrtka u mesecu da na tu sednicu dođemo i da prisustvujemo.

Meni nije teško, ne tri sata već vidite ni 13 sati da odgovaram na pitanja poslanika i nikada se argumenata, ringa, političke borbe, razmene nisam plašio, tako da to me ponekad i relaksira da budem iskren i duhovitosti vaša i gospođe Gojković pogotovo. Ona je oduvek imala taj smisao koji ja čini mi se tri života da vežbam ne bih mogao da naučim, ali u svakom slučaju imate moju reč i moje obećanje da ću dati zaista sve od sebe da kada god smo u zemlji, kada nije neka važna spoljno-politička aktivnost, da dođemo u Skupštinu i da odgovorimo na svako vaše pitanje. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

(Zoran Babić, s mesta: Replika.)

Replika Zoran Babić, spomenuta SNS.

ZORAN BABIĆ: Gospodin Pavićević je pozvao i pomenuo SNS.

Gospodine Pavićeviću, nećemo glasati da se taj zakon uvrsti u dnevni red zato što smo Zakon o planiranju i izgradnji usvojili u decembru mesecu, zakon po meri građana Republike Srbije, po meri države Srbije, po meri investitora, zakon koji je doveo da se građevinska dozvola dobija za 28 dana i taj zakon jeste jedan od najreformskijih zakona.

Nećemo iz drugog razloga zato što ste taj zakon vi gospodine Pavićeviću nazvali krpež, ali sam vam vrlo jasno pokazao kako ste vi i stranka na čijoj ste listi bili, omogućili građanima Srbije trpež, a vama drpež i to je drugi razlog zbog čega nećemo da glasamo za taj zakon.

I kao što se gospodin Vučić obavezao da će iako je mnogostruko bolji u prisustvu u parlamentu nego što su svi prethodnici vlada do sada bili, pokažite malo dobre volje pa za te tako genijalne amandmane „briše se“ bar dođite da glasate, bar dođite vi, vi pritisnite to dugme, a ne da nas maltretirate ovde višesatnim ostajanjem u Narodnoj skupštini.

Nije nam teško, ostaćemo, pokazaćemo, ali nemojte vi da budete po kafićima i kafanama, već dođite pa pokažite kako se bar glasa za vaš amandman.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.

SLOBODAN HOMEN: Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, poštovane kolege, shvatam da je zaista već kasno i da je ova rasprava odlutala, vrlo često, daleko od same teme.

Pokušaću da budem koncizan, da otvorim neku temu koja mislim da jeste suština ovog Zakona, a da ćemo o samom „Beogradu na vodi“ imati prilike da pričamo i u buduće i kada budemo videli ugovore i kada budemo videli projekte, jer to je tema koja će ostati otvorena.

Ono što je moja glavna primedba na koncept donošenje ovog Zakona, jeste pitanje proširenje eksproprijacije. Mislim da ste vi svi svesni da smo kroz našu istoriju imali rđava iskustva sa sličnim zakonima. Ti su zakoni, ne moram da vas podsećam, ali za svaki slučaj, ako treba, od Zakona o eksproprijaciji, starih, nacionalizaciji, konfiskaciji, odnosno zakoni koji su zadirali u neprikosnovenost privatne svojine. Ono što je tačno da je razlika između ovog zakona i nekih bivših zakona jeste da ovaj predviđa tržišnu naknadu za imovinu koja će biti oduzeta od fizičkih lica.

S druge strane, u ovom tekstu zakona jasno piše zašto se širi sam tekst eksproprijacije, odnosno zašto se donosi ovaj Zakon. Bilo je uredu, i to jeste tekovina zapadne civilizacije, da se može vršiti eksproprijacija kada je to u javnom interesu. Javni interes, zna se šta predstavlja i to je tačno navedeno u Zakonu. Mogu da pročitam, ali mislim da ne treba da trošim vaše vreme. U pitanju su bolnice, javne ustanove, putevi, zgrade državnih organa. Po prvi put imamo u novijoj praksi slučaj da se donosi zakona, kako samo u obrazloženju vi kažete, radi mogućnosti izgradnje hotelskih, ugostiteljskih objekata, zatim stambenih i poslovnih kompleksa.

Ono što je vrlo važno, a mislim da ste svi svesni toga da će sigurno biti tema i na Ustavnom sudu, da će ovo biti, verovatno, tema i u Strazburu i da Republika Srbija lako može, po ovom zakonu, doći u situaciju da bude obveznik naknade štete.

Ono što je moj predlog, da bi izbegli ovu situaciju, ja ne znam da li je predsednik Vlade imao prilike da pogleda naše amandmane, ali suština se kreće u pravcu da se realno odredi šta je to tržišna cena. U tom slučaju možemo govoriti o ustavnost ili moralnosti ovog Zakona, ali ne možemo govoriti da će građani, koji su vlasnici imovine na toj teritoriji, tih hektara o kojima ste pričali, biti oštećeni.

Ono što je problem, kako ste predložili, jeste samo nedefinisana ocena da treba biti tržišna vrednost. Tržišna vrednost danas u Srbiji se obično ostvaruje na osnovu procene poreske uprave. Ja moram da vam kažem da ćete na taj način, ako to bude jedini kriterijum, dovesti u neravnopravni položaj druge investitore na drugim lokacijama i samim tim bićete u prilici da kršite Ustav.

Konkretno, šta želim da kažem, ako vi kao privatni investitor želite da kupite lokaciju za izgradnju, cena te lokacije će biti određena, ne samo na osnovu vrednosti stana koji se nalazi na toj lokaciji, već na osnovu budućih, mogućih kvadrata koji bi mogli ili treba da budu izgrađeni na toj lokaciji, a sve na osnovu prostornih planova.

U ovom slučaju, ja nisam u Zakonu video takvo rešenje, smo predložili amandman koji kaže da vlasnicima nepokretnosti stanova pripada adekvatna vrednost u odnosu na budući izgrađene kvadrate. Smatram da treba da dobro ocenite mogućnost ovog amandman, iz prostog razloga, jer niko nikada ne bi mogao da kaže da vlasnicima stanova nije isplaćena adekvatna vrednost. To će možda napraviti veće troškove za investitore u startu, ali ste se obezbedili da ovo bude doneto na osnovu zakona, na osnovu Ustava i ne može biti nakon toga ceo postupak oduzimanja, odnosno eksproprijacije imovine, predmet neke druge naknade štete.

Možda to pravi određene otežavajuće okolnosti kada je u pitanju primena, ili možda bude trajalo neki duži vremenski period, ali kažem i podsećam vas, a vi to vrlo dobro znate, predsedniče Vlade, kao zaista vrstan pravnik, šta to znači privatna svojina, privatna svojina u Srbiji, privatna svojina u EU i šta znači njena neprikosnovenost. Mislim da treba da dobro razmislite, jer ubuduće ćemo se naći u situaciji da smo kršili ljudska prava, a danas s obzirom na naš pravac i put kojim idemo postoje institucije koje će se baviti tim ocenama.

Što se tiče samog projekta „Beograda na vodi“, poenta celog ovog Zakona, moje mišljenje je, kao i kod mog kolege, jeste da je on neophodan, da je on dobar i da ne uspe izgradnja „Beograda na vodi“ imaćemo interes, ako ništa drugo, to smetlište će biti očišćeno, pa ćemo imati zelenu površinu, gde ćemo moći da se šetamo sa decom.

Naravno, nemojte smetnuti s uma, i to je ono što želim da vam kažem, da je danas, kada se usvoji ovaj zakon, a biće usvojen, jer imate većinu, pre svega, velika politička odgovornost je na vama. Da li će ili neće biti Beograda, to će glasači, građani Srbije ceniti na osnovu vaših obećanja.

Ono što mislim da nije bilo večeras produktivno jesu izlaganja pojedinih ministara koja su išla u prilog da menjaju teme, širenju demagogije, a izlaganja nisu bila koncizna.

Na kraju, samo želim da vam kažem, zaista bih voleo da uspe „Beograd na vodi“. Razmislite da ljudi dobiju pravo obeštećenje. Takođe, razmislite da u skorije vreme uradite neku ozbiljniju rekonstrukciju vašeg kabineta. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Vlade.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Zahvaljujem se gospodinu Homenu na dobroj, odmerenoj analizi i na tome što je bio u temi u potpunosti, pravoj temi i suštini ovog zakona.

Uzeli ste ne najbolje primere nacionalizaciju, komasaciju, govoreći o proširenju eksproprijacije. Imali smo dobre primere eksproprijacije. Danas smo ovde govorili o 1966. godini i leks specijalisu za Gazelu. Imali smo i drugih dobrih primera između 50-ih i 80-ih godina, a posle toga mnogo manje.

Neprikosnovenost privatne svojine je, rekao bih, jedno od najvažnijih pravila u očuvanju instituta privatne svojine i niko u privatnu svojinu, sem u izuzetnim slučajevima, a kao što i vi odlično znate excepciones un estrictisimas interpretaciones. Dakle, mi ovo smatramo da jeste usko tumačenje, a ne široko. Mislimo da ne izlazimo iz okvira u kojima bismo ugrozili pravo privatne svojine, posebno zato što je navedeno, kako ste sami pročitali, da će se nadoknaditi tržišna vrednost. Tržišna vrednost je ona koju trenutno, razgovarali smo danas da to dopunimo, ako neko izrazi sumnju u izveštaj poreske uprave, koja donosi zaključak o tržišnoj vrednosti na osnovu prometa nepokretnosti, odnosno visine cene u prometu nepokretnosti u određenom rejonu. Dakle, ako se izrazi sumnja da možda uvedemo u institut veštaka da bismo to mogli da procenimo na najbolji način.

Ako bismo prihvatili vaš predlog, ako sam dobro razumeo, jer nisam pročitao amandmane, to bi značilo da bismo morali da prihvatimo, složićete se, možda trostruko višu cenu od tržišne koja je danas. Dakle, možda negde neki ustupak možemo da nađemo. To je mali broj objekata. Ne pričamo o velikom broju objekata i nečemu što bi suštinski moglo da ošteti budžet u velikoj meri, ali je pitanje principa. Da li to znači da svaki put kada budemo imali neki veliki investicioni projekat, kada budemo imali izgradnju nekog novog autoputa, neke nove deonice autoputa, da ćemo uvek morati da primenjujemo taj princip.

Više se plašim primene istog principa ili zahteva da se primeni isti princip, isto pravilo u budućnosti, nego samih troškova koje bi ovo moglo da nam proizvede u projektu „Beograd na vodi“. Dakle, to je jedini razlog.

Naravno, da postoji mogućnost sporazuma, i to je nešto što je ostavljeno dvema stranama da uvek mogu da se dogovore.

Mislim da je današnja rasprava, uprkos svemu, mnogo toga otvorila, otkrila, pokazala. Mislim da je bila veoma umerene. Mislim da je bila prava parlamentarna diskusija. Naravno, svako od nas će da pronađe zamerke u drugoj strani. Ja nemam nikakve zamerke. Danas sam ne malo toga naučio od ljudi koji drugačije misle ili koji se ne slažu i mi ćemo deo toga da prihvatimo, deo toga da pokažemo u amandmanima, ali smo i u drugim stvarima spremni da određene stvari prihvatimo.

Bilo je primedbi za koje znam da ljudi nisu razumeli zašto su ih iznosili, kao što vi razumete odlično u formalnom i materijalno-pravnom smislu reči, neki ljudi to nisu uopšte razumeli šta su iznosili kao primedbe. Video sam da su čak i suštinu pobrkali i pomešali, da im ništa nije bilo jasno iz onoga što su čitali, ali nevezano za to, dobro je da onima, koji bi izlazili sa takvim tvrdnjama, možemo da razvejemo te sumnje koje su u javnosti postojale. Jedna je žestoke kampanje i propagande kojoj se nije lako uvek suprotstaviti.

U svakom slučaju hvala na ovome. Više me tu brine budućnost, kao što sada kada smo radili kolektivne ugovore, kada uradite, kao što znate, jedan kolektivni ugovor onda vas ubi 10 narednih kolektivnih ugovora. Oni koji su pregovarali kolektivne ugovore ne znam ko je to od vas u Vladi radio u raznim sektorima.

Dakle, nemoguće je odbraniti, apsolutno je nemoguće odbraniti se od toga, ako samo na jednom mestu u sistemu popustite, posle toga je to takav pritisak, gde svuda morate da legnete na rudu. Tako je i ovde problem i to je jedina muka. Inače, za sve drugo, zahvalan sam na analizi i prilično je tačna, i ne bih imao šta da dodam ni da oduzmem. Zahvaljujem se.

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković. Izvolite.

IVANA STOJILjKOVIĆ: Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri i gosti, dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je što ova današnja rasprava, pre svega, bila je konstruktivna. Bila je dugačka, ali je bila konstruktivna i nije se mnogo moglo čuti argumenata protiv realizacije ovog projekta, uglavnom su to bila postavljena pitanja, i postoji razumevanje zašto su se postavljala pitanja.

Ja ću ovako pri kraju pokušati da dam i neki odgovor. Kao što je gospođa ministarka, Joksimović rekla, prosto negde, lutalo se od suštine ovog zakona. Jer, ovaj zakon pre svega stvara pravni uslov za realizaciju ovog projekta i to je ono što je njegov osnov. Tek nakon njegovog usvajanja krenućemo u realizaciju pravljenja projekata, krenuće se pravljenje konkretnih dogovora, i onda ćemo imati i odgovore na mnogobrojna pitanja koja smo danas čuli u ovoj raspravi.

Ja bih želela, pošto smo i prethodnih dana, a i danas ovde u načelnoj raspravi čuli raznorazne interpretacije na temu same eksproprijacije, želela bih samo zbog javnosti da kažem da eksproprijacija nije otimanje imovine građanima, već je eksproprijacija prevođenje nepokretnosti, dakle zemljišta ili objekata iz privatne u državnu svojinu radi opšteg interesa i naravno uz adekvatnu tržišnu nadoknadu. To je ono što je jako bitno.

Treba takođe napomenuti da se samo, znači na teritoriji gde će biti građen „Beograd na vodi“ nalazi u vlasništvu privatnom oko 5 odsto te teritorije. To je jako bitna informacija. Znači, zato što se eksproprijacija vrši na toj teritoriji. Neko moje lično zapažanje želim da kažem da ovih dana smo videli da postoje veliki otpori, pružaju se veliki otpori, ali nigde videli nismo da su se organizovali građani koji žive na ovom području, što znači da su i oni svesni da su živeli u nehumanim uslovima da nije bila životna sredina kako treba. Čuli smo od premijera da alternative koje su dobili da su ih obradovale.

Dakle, sam postupak eksproprijacije i utvrđivanje javnog interesa nije nešto novo u našoj zemlji, i obično se primnjuje kada imamo velika strana ulaganja, kada imamo velike investicije koje ne smemo da izgubimo, kao što je to sada slučaj.

Činjenica jeste da je uređenje Savskog priobalja od strateškog značaja, kako za sam grad Beograd, tako i za Srbiju. Ja živim u Užicu i zato želim da dam doprinos ovom projektu, dalje kroz izlaganje objasniću i zašto.

Pre svega tome ide u prilog i činjenica da se gotovo jedan vek pokušavalo naći rešenje za ovaj prostor i zato ću napraviti vrlo kratak urbanističko istorijski osvrt na savsko priobalje. Mada, čuli smo ga više puta, ovo će biti nešto najkraće moguće.

Dakle, sve do 1830. godine, zante da je Sava bila granica beogradskog pašaluka na kojoj se razvijao tranzitno trgovački čvor. Nakon dobijanja samostalnosti, znači, tadašnja varoš krenula je da se širi. Međutim, ljudi su želeli da se negde nastane dalje od tog tranzita, dalje od tog trgovačkog čvora, i već su u nekim prvim planom, to nije bio pravi urbanistički plan iz 1867. godine, napravljene neke greške koje se i danas jako teško otklanjaju.

Dakle, intenzivan saobraćaj koji je u to vreme bio jako povoljan, danas je kamen spoticanja i to su svi naredni generalni urbanistički planovi i prepoznali kao problem. Prvi iz 1932. odnosno 1923. godine konkretno su se i bavili centrom. Kasnije su čak i kritikovani od strane drugih urbanista zašto su pažnju posvetili centru i rešavanju ovog problema, odnosno teškog saobraćaja u samom centru grada.

Generalni urbanistički plan iz 1950. godine je izmestio administrativni i stambeni centar na Novi Beograd i tako je Beograd počeo da se širi, a centar je ostao zapušten. Za svo ovo vreme na savskom priobalju niču mahale, niču smeštaji za socijalno ugrožene, jako skromni hoteli, skromne kafane i nažalost to je i danas slika ovog dela Beograda.

Čak se čula primedba od poslanika iz opozicije kako ne smemo, kako moramo da čuvamo kulturno istorijske spomenike, naravno da treba da čuvamo kulturno istorijske spomenike, ali pitala bih se šta to što ćemo mi ostaviti našoj deci da čuvaju kao kulturno istorijske spomenike, ako ne budemo ni u naše vreme ništa gradili, jer evo i mi sada možemo da konstatujemo da se desetina godina na ovom delu ništa izgradilo nije.

Dakle, mnogo urbanista i arhitekata radilo je na planovima uređenja ovog priobalja i svi su se složili u neke četiri tačke, a to je da treba izmestiti težak saobraćaj, pre svega železnicu i autobusku stanicu, zatim da treba formirati novi centar sa javnim i komercijalnim sadržajem, da se obezbedi ekskluzivan deo za stanovanje i da se poveća broj zelenih površina i površina za rekreaciju.

Oko toga su se saglasili i planovi, ako što smo i pominjali Savski siti iz 1993. godine , Europolis koji smo više puta pominjali i današnji „Beograd na vodi“. Tako da se ne može reći da alternativna rešenja nisu postojala i da se to nije uzimalo sve ove godine u obzir.

Ono što su čak oni koji su se analitički bavili urbanizmom Beograda konstatovali, to je da sve od 1923. godine do danas svi su primetili šta su problemi i šta su potencijali ovog područja, ali niko nije uspeo da ih reši. Ne zato što nisu imali dobre planove i ideje, nego zato što nisu imali novac. U tome je ključ, što danas pored toga što imamo dobar plan imamo i finansijsku podršku i to je ono što definitivno ne smemo da propustimo.

S obzirom da su tolike generacije želele da reše problem Savskog priobalja iz tog razloga, a naravno Srbija je u međuvremenu i menjala svoje granice i veličinu, iz tog razloga se pre svega može reći da je ovo nacionalno strateški značajan projekat.

Dakle, danas posle dugogodišnjih inicijativa imamo izrađen prostorni plan područja posebne namene, ko tehnički okvir, ali je urađen na nivou urbanističkog plana generalne regulacije. To je osnov za donošenje ovog zakona.

Kao što sam rekla, nakon što se donese ovaj zakon, onda će se dalje ići u razradu projekata detaljne regulacije, idejnih rešenja i meni je jako drago što je premijer pozvao sve zainteresovane da daju konačno svoje učešće, da ne slušamo više primedbe, svakome su vrata otvorena da da svoje učešće i prilikom projektovanja i prilikom izrade i prilikom kontrole novca. Dakle transparentnost na najvišem nivou. Dakle, javni uvid će biti nakon svake faze to smo čuli i da će sve biti izloženo proveri stručne javnosti.

Ono što je jako bitno napomenuti jeste da iskustvo u uređivanju ovog područja ne postoji, godinama niko nije ništa gradio, tako da sve ono sa čime će se u narednom periodu sretati i investitori i graditelji i Grad Beograd, potrebno je da se rešava u hodu i da ljudi i građani Beograda imaju razumevanja za to.

Kratko bih se osvrnula na činjenicu da postoji visok nivo podzemnih voda i to je definitivno tako, čak su nekada rađena i ta hidrološka i geološka ispitivanja, ali naravno, sada je tehnologija toliko odmakla da sigurno neće predstavljati problem to što nećemo moći duboko da postavimo parking prostore, ova voda će svakako moći da bude iskorišćena za grejanje.

Dakle, zahvatanjem preko eksploatacionih bunara, zatim prolaskom kroz toplotne pumpe se može na ovaj način obezbediti grejanje za kompletno ovo područje. Zatim će se rešiti tih 116 kanalizacionih ispusta u Savu, radi se o zaštiti životne sredine, podići će se obala utvrde koja će biti na 77m nadmorske visine.

Što se saobraćajne infrastrukture tiče, pored ovog izmeštanja teškog saobraćaja, neće se potpuno ovaj deo prostora „Beograda na vodi“ osloboditi saobraćaja i to je strateški tako isplanirano. Znači pešački saobraćaj i lak tranzitni saobraćaj će ići kroz ovaj deo kako bi se upravo obezbedila ta jedinstvenost prostora da ne bi ostao izolovan i da bi se na taj način sačuvali širi interesi.

Posebno kao pejzažni arhitekta želim da se osvrnem na primedbe manjka zelenih površina. To je ono definitivno što smo takođe više puta danas čuli da ne može da bude uzeto u obzir. Ja bih samo htela da kažem da prostornim planom, u koji mi sada imamo uvid… I još jednu stvar samo da kažem, pošto su se svi pitali čemu služi maketa, maketa u projektovanju služi da se potencijalnom kupcu prikaže kako će izgledati taj prostor koji, naravno, ne ume da čita plan. Ničemu drugom ne služi maketa, ona je prosto samo dopunski deo plana i to je ono čemu i dan danas služi. Svako ko ne zna da pročita plan može da ode i da to pogleda u takvoj projekciji.

Dakle, prostornim planom, na osnovu kog je izgrađena maketa, rađeni su samo okvirni maksimalni gabariti i sadržaj. Tu se, naravno, nisu detaljno razrađivale zelene površine. Gde je određena namena zelene površine, tako je i obeleženo. Znači, zelene površine će se naknadno razrađivati detaljnim planovima. Kao što smo čuli od premijera, postavljaće se tu tzv. kontejneri ili te velike saksije sa drvećem, ukoliko bude potrebno. Zatim, postoji vertikalno i postoji horizontalno ozelenjavanje, što je ljudima koji će da budu investitori ovde i te kako poznato.

Još bih samo da kažem da pored svih onih benefita koje će doneti ovaj projekat, a to su upošljavanje domaće građevinske industrije, zatim, otvaranje oko 10.000, a možda i više novih radnih mesta, zatim, razvoj tercijarne privrede i upotreba domaćih materijala, zatim, jačanje ekonomije i turizma, želela bih samo da napomenem nešto što do sada niko nije rekao, što smatram da je izuzetno bitno, a to je ono što se urbanisti i arhitekte, a i ja sam u toj kategoriji, znači, mi se za to već godinama borimo, a mislim da će ovaj projekat to upravo obezbediti, to je jačanje zelene gradnje. Verujem da su mnogi za to čuli. Zatim, korišćenje obnovljivih izvora energije i izgradnja krovnih vrtova.

Koliko je to značajno za našu zemlju, da to konačno oživi, da ne ostane samo u Beogradu i da ne ostane samo u okviru „Beograda na vodi“, to znaju sve moje kolege, to će pre svega obezbediti veliku uštedu energije i zaštitu životne sredine. To bi takođe bilo, ako to iskustvo bude dobro u „Beogradu na vodi“ i ako se to proširi u Beogradu i kasnije na druge gradove, ja bih volela da to bude praksa i u mom gradu, u Užicu. Mi imamo veliki problem sa zagađenjem sredine, pa u tom smislu vidim da ovaj projekat može i nama da donese dobro, jedno iskustvo, praksu i ja se nadam uposlenje naših građevinaca.

Spuštanje grada na reke dugo je bila vizija, vizija i ove Vlade i urbanista i mnogih prethodnih, ali mislim da to više nije vizija, da to sada postaje stvarnost, da to postaje budućnost i u tom smislu velika podrška i sreća u izradi ovog projekta. Zahvaljujem.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

»

Izvor sumnje u projekat „Beograd na vodi“ leži u tome što svako dete, svaka građanka i svaki građanin zna za „Beograd na vodi“ i niko ništa ne zna o „Beograd na vodi“.»

Reč ima poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

DEJAN NIKOLIĆ: Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jeste deset do dvanaest, ali još malo pažnje.

Gospodine Vučiću, dobro je što ste odustali da se o „Beogradu na vodi“ i o leks specijalisu govori po hitnom postupku. Ono što nije dobro je to što ste od toga odustali tek nakon pritiska javnosti, što ukazuje na to da biste vi o ovom projektu najradije po kratkom postupku – što manje pitanja, još manje odgovora, po starom dobrom običaju da presečemo vrpcu, pa da slavimo Beograd.

Voleo bih da se u Srbiji, recimo, po hitnom postupku ili nekim hitnim postupcima raspravlja o odgovornostima, recimo, ministra Verbića za stanje u prosveti, ili, recimo, ministra Gašića za stanje u vojsci, ili, recimo, o odgovornosti gospodina Malog za, kako kažu, paravojne komunalne formacije u Beogradu, ali se to kod nas neće desiti. Onda mi narodni poslanici za pravo dato nam Poslovnikom Narodne skupštine moramo da se borimo na način na koji znamo i umemo. Ni jednu vlast u Srbiji, ne samo vašu, ni jednu ne treba da čudi kada građanima ulica postane institucija onda kada ove prave ne funkcionišu.

Izvor sumnje u projekat „Beograd na vodi“ leži u tome što svako dete, svaka građanka i svaki građanin zna za „Beograd na vodi“ i niko ništa ne zna o „Beograd na vodi“. Vi time tražite da vam građani veruju na reč, ne na osnovu ugovora, ne na osnovu pravnih garancija, već da vam veruju na reč. Ja vam, gospodine Vučiću, ne verujem na reč. Evo i zašto vam ne verujem na reč.

Godine 2013. ste kao ministar odbrane najavili da će jedna privatna kompanija potpisati ugovor vredan milijardu dolara za izgradnju vojnomedicinskih kapaciteta u jednoj afričkoj državi. Neistina. Mesec dana kasnije dali ste legendarnu izjavu o ulaganju na desetine miliona evra, govorili ste o onoj fabrici čipova. Nije tačno da ste govorili o naučnom institutu. Rekli ste – ta fabrika će spasiti Srbiju, njeni prihodi će spasiti deficit Srbije. Neistina. U istoj izjavi rekli ste da ćemo praviti visokotehnološke rakete za Ujedinjene Arapske Emirate. Neistina.

Sedam meseci kasnije najavili ste ulaganja od 400 ili 450 miliona evra u Fabriku za izgradnju avio komponenata. Je li tačno? Rekli ste – zaposlićemo 600 ljudi. Pa ste rekli da će fabrika biti građena u Zemunu. Rekli ste – znamo i parcelu. Pa ste rekli da će biti u Pančevu. Neistina, gospodine Vučiću. Zato vam ne verujem na reč.

Tek izjave o „Beogradu na vodi“. Pa to jeste priča za sebe. Gospodin Mali je 2014. godine u martu, deset dana pre izbora, najavio da će početak gradnje „Beograda na vodi“ početi na jesen. Rekao je – potpisaćemo ugovore za nedelju ili dve. Mislio je na april prošle godine. Ni u aprilu ove godine ih niste potpisali. Dakle, neistina.

Vi ste, gospodine Vučiću, nekoliko meseci kasnije početak gradnje „Beograda na vodi“ sa jeseni pomerili na proleće. U proleće ste pomerili na leto. Da vam verujemo na reč? Kome, vama ili Siniši Malom? Zašto vam ovo kažem? Jeste dali izjavu i nije tačno da ste rekli da ste mislili samo na prvu A fazu. Jeste rekli – za četiri godine svaki objekat sa makete „Beograda na vodi“ će biti završen, za četiri godine. To ste rekli 18. marta 2015. godine. Sedam dana kasnije Siniša Mali je rekao da će „Beograd na vodi“ biti građen deset godina. Pa, ili deset ili četiri? Ili na jesen ili na proleće ili na leto? Ili Siniša Mali ne govori istinu, ili vi ne govorite istinu.

Mnogo smo slušali o odsustvu dijaloga sa strukom. Evo i da kažem par stvari šta su oni rekli. Akademija arhitekture Srbije rekla je da će ovaj projekat napraviti urbanistički haos i pozvali su vas da povučete ovaj projekat. Srpska akademija nauka i umetnosti na 22 strane kritika rekla je da će zbog prenaseljenosti ovaj projekat izazvati ekološke i socijalne posledice. Oni su iza tih kritika stali imenom i prezimenom. Vi ste do dana današnjeg krili autore rešenja „Beograda na vodi“.

Zašto, gospodine Vučiću, od dva miliona kvadrata milion i 750 hiljada šoping molovi, zgrade, komercijalne ustanove? Zašto ovo kažem? Pa zato što to nije javni interes, a za škole, vrtiće, zgrade, kulture, što jeste javni interes, svega tri posto prostora. Zašto, gospodine Vučići, privatno dobro ispred javnog interesa? Razlika između toga da li gradimo „Beograd na vodi“ ili, kako kažu, davimo Beograd u vodi, leži u ugovorima, u pravnim garancijama, u jasnim odgovorima, a ne u ekskluzivnim izjavama. Razlika leži u poštovanju prava, a ne u tajnim bratskim dogovorima. Zato nećemo glasati za „Beograd na vodi“.

PREDSEDNIK: Hvala. Potrošili ste vreme poslaničke grupe.

Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja vam čestitam na energiji da vičete u kasne sate ovde pred ponoć i to je uredu i ja mislim da je to bilo veoma važno i podigla energiju svima, ne morate da dobacujete, pažljivo sam slušao iako sam uglavnom slušao neistine.

Dakle, pokušao sam da razumem šta ste rekli, dobro je što nije po hitnom postupku ali to sam uradio pod pritiskom javnosti. Da li vi stvarno mislite da zato što ste vi to negde govorili i sebe slušali da sam ja zbog toga popustio i rekao da to tako treba da bude? Ne, nego neko važniji od vas. Hajte, nemojte molim vas. To je bila moja želja da vam pokažem da se mi ovim projektom ponosimo, da nemamo šta da krijemo, da ćemo da vam ostavimo sve vreme ovoga sveta kao što smo vam danas dali 12, 13 sati. Trinaest sati odgovaram ovde na vaša pitanja i biću učtiv i pristojan, pa neću da kažem da ništa od tih pitanja nisam čuo.

Rekli ste – ovde ne prodajemo nikakve rakete. Ne znate ništa, izmišljate i ne govorite istinu. Prodajemo i radimo i nove, ali ne znate ništa o tome. I, šta se mešate u to što ne znate i što govorite o nekim stvarima o kojima ne znate, o kojima ne mora da se govori uvek javno. Što o tome govorite javno? A pojma nemate o tome.

Niste čuli nikada ništa o tome. Ništa ne znate o tome. Sada ste izašli ovde da govorite kako nešto nije istina. Ja vam kažem da je sve istina, a da vi ništa o tome ne znate ili vi nemate šta na to da kažete.

Palo vam je napamet, eto tako, pročitali ste negde na nekom forumu ili ne znam gde, pa ajde sad ću ja, kako ću da mu kažem, šta li ću da mu kažem kada odem u Skupštinu. Jeste li videli kako su mu rekli – slatka moja, kako sam mu ja to u Narodnoj skupštini.

Kažete – neko hoće da vam izbegne pitanja, da nema pitanja. Za razliku od vas, ovde trenutno ima dvostruko više ministara nego poslanika bivšeg režima ukupno. Dvostruko više ministara ima u sali nego što ima svih vas ovde u te dve ili tri poslaničke grupe. Vas je ukupno šestorica nas je bogami više. Nas je dva i po puta više nego što je vas. Onda vi pokušavate da govorite o ozbiljnosti i odgovornosti.

Kažete – po hitnom postupku odgovornost Verbića. A ovi vaši ministri prosvete sve stručnjaci bili, a što su uredili sistem, što su uredili obrazovanje, pa to je na takvom svetskom nivou samo se pitam jesmo li Švajcarska ili smo Švedska, nešto između te dve zemlje smo. Pa, onda došao Verbić da vam to pokvari.

Pa, kažete – ko ono treba da odgovara za paravojne formacije Siniša Mali? Pa, te paravojne formacije ste vi uveli u Beogradu nije Siniša Mali. Siniša Mali ih je malo lepše obukao, lepše ih je doterao, platio im lepe plate. Vi ste napravili te paravojne formacije. A ja ne mislim da su to paravnojne formacije, mislim da su to u 99 odsto slučajeva pošteni ljudi koji rade svoj posao, odgovorno rade svoj posao. Ima i nekih koji ne rade, ti više neće da rade. Nego vi morate da idete u neki ekstrem upravo zbog onoga što sam rekao – dobro jutro mila moja, zdravo slatka moja, kako sam mu rekao, jesi li videla šta sam mu izgovorio. Čuj paravojne formacije, komunalni policajci. Pa, gde živite vi? Kakve su to priče? Kakve su vam to priče? Pa, vi ste ih napravili. Nije ih napravio Siniša Mali.

Da vam kažem nešto, a što morate sve vreme da dobacujete? Da li vi stvarno mislite, je li vas to neko savetovao, neko vam je rekao da ćete da me uplašite ili šta? Ne razumem to mahanje rukama, to leva, desna onda ćete nekome da objasnite šta li sam mu tad izgovorio, kako sam ga, a?

Na kraju, rekli ste nam – ulica postaje institucija. Ne razumem, da li vi to opet pretite da ćete da pravite neke institucije, da ćete da idete na ulicu, mnogo ste jaki, pa mi treba da se sakrijemo negde jer kada nam vi istrčite na ulicu i pokažete nam vašu snagu i vaše mišiće mi svi treba da se sakrijemo. Da li je to u pitanju, ako sam vas dobro razumeo? Evo, hoćemo, bežimo odmah. Da li nas puštate da pobegnemo mirno, glavom bez obzira samo da nas ne dirate na izlazu. Da li je to uredu? Nemojte, nećemo da spavamo tri noći od tih vaših žestokih pretnji, od te vaše velike siline, od te vaše ogromne snage.

Prvo, to je veoma neozbiljno. Drugo, meni je očigledno da imate neki problem sa razumevanjem sopstvene snage i nerazumevanjem realnih okolnosti. Treće, ja mislim da je veoma neodgovorno da zamišljate da ćete na ulici da rešavate stvari, jer prošlo je vreme kada ste ljude tukli i linčovali po ulicama. Prošlo je vreme i spaljivanja Narodne skupštine, prošlo je vreme linčovanja ljudi ispred RTS i to vreme u kojem ste vi ljude tukli na ulicama nikada više u Srbiju neće da se vrati i nikada više niko neće da tuče ljude po ulicama u Srbiji.

Evo, ja priznajem, danas ste me uništili, hajde sad vi lepo javite „slatka moja, mila moja, kako sam mu ja sve to rekao“ i ja vam obećavam tri noći od straha neću da spavam i apsolutni ste pobednik današnje rasprave. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Doktor Janko Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovana predsednice, dužni ste da poštujete Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, reklamiram član 107. a mogao bih još neke druge.

PREDSEDNIK: Slobodno, samo recite koji svi članovi.

JANKO VESELINOVIĆ: Povređen je član 107. Dakle, u ovom izlaganju premijera Vučića bilo je u dobroj meri narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije. Premijer Vučić ne može da na sarkastičan način, podrugljiv govori o poslanicima, o slatkoj mojoj i slatkoj njegovoj.

PREDSEDNIK: Zašto ne može to da kaže kada to mi svakodnevnom govoru koristimo.

JANKO VESELINOVIĆ: Ja znam da gospodin Vučić zna da na galeriji gore sede zaposleni u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

PREDSEDNIK: Nema ovde nijednog zaposlenog. Nemojte da vređate ljude.

JANKO VESELINOVIĆ: Da su to poslanici SNS i da je ovde malo poslanika opozicije… Molim vas da mi dozvolite da obrazložim.

PREDSEDNIK: Mogu vam reći da postoji i jedna članica Nove Stranke. Tako da neću dozvoliti da vređate ljude.

JANKO VESELINOVIĆ: Koga sam uvredio?

PREDSEDNIK: Pa, svojim insinuacijama da su zaposleni, pa da su ovi, pa da su oni.

JANKO VESELINOVIĆ: Da, gore sede zaposleni. Da, ja poznajem neke zaposlene.

PREDSEDNIK: To nije istina.

JANKO VESELINOVIĆ: Jeste tačno, sede zaposleni.

PREDSEDNIK: Nemojte da se raspravljate sa mnom, vi niste predsednik parlamenta, ne znate zaposlene.

JANKO VESELINOVIĆ: Ne, ja hoću da obrazložim. Molim vas da mi dozvolite da obrazložim povredu Poslovnika. Dakle, premijer Vučić uz vaše odobrenje, je uvredio Narodnu skupštinu Republike Srbije govoreći o činjenici. Vi možete slobodno lupati po klupama.

PREDSEDNIK: Da imaju pravo da lupaju po klupama. Objasnila sam vam jutros.

JANKO VESELINOVIĆ: To je britanskom parlamentu, kako ste rekli dozvoljeno. Dakle, ovde ministri večeras prisutni deset meseci nisu ušli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, ni premijer Vučić….

PREDSEDNIK: Recite mi u čemu je povreda Poslovnika tu?

JANKO VESELINOVIĆ: Zbog toga što je premijer Vlade vređao dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Što je na podrugljiv način.

PREDSEDNIK: Molim vas, prošlo vam je dve minute, nisam vas ništa razumela. Moram prihvatiti. Na povredu Poslovnika ne mogu nikome da dam reč.

JANKO VESELINOVIĆ: Da li ćete mi dozvoliti?

PREDSEDNIK: Ne možete beskonačno, imate dve minute i kraj.

JANKO VESELINOVIĆ: Dve minute ste vi pričali paralelno sa mnom.

PREDSEDNIK: Do dve minute. Poslovnik ste valjda naučili za dva mandata. Piše do dve, ako shvatim ranije, ja mogu da vas prekinem ranije i da vam odgovorim.

JANKO VESELINOVIĆ: Ako kažem da gore sede zaposleni u Narodnoj skupštini to nije u redu.

PREDSEDNIK: Molim vas, nećemo iznositi neistine iako je prošla ponoć pa smo malo fleksibilniji posle ponoći. Znači, ne možete iznositi neistine. Danas prvi put vređate poslanici građane Srbije koji su iskazali želju da prisustvuju zasedanju. Prvi put, do sada niste imali nikakve primedbe. Da, građane, nemojte molim vas da govorite dobićete kaznu. Mogu da tolerišem ako vređate političare, ali ne možete građane Srbije da vređate.

Član 107. ne govori uopšte o tome i to je neko opšte mesto kada neko želi da se javi za reč, ali vaše pravo je da glasamo i da vidite da li su poslanici, 250 poslanika smatraju da je premijer u svom izlaganju uvredio dostojanstvo.

Ako nemate većinu, nije uvredio dostojanstvo i niste u pravu, pa će se izviniti vi većini. To je tako, to je demokratija. Demokratija je glasanje, neću vas podučavati, dugo se bavite politikom od početka devedesetih koliko se sećam.

Još neka povreda je bila, koliko sam videla. Ne, odustali ste.

Predsednik Vlade, izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja se izvinjavam svima vama, ja sam sebi dopustio previše da se našalim, nisam nikoga uvredio. Ako vam je „draga moja“ ili „slatka moja“ neka uvreda, ja mislim da nije, ali u pravu ste, nije trebalo sebi da dopustim da se našalim pa makar to bilo i u ponoć.

Suština diskusije je bila u smislu „draga moja“, „slatka moja“, kako sam mu rekao, a da ništa nije rekao, ali ako to smatrate nedovoljno ozbiljnim što može da se tumači na takav način, molim vas da prihvatite moje izvinjenje, ali suštinu mog izlaganja to neće promeniti. Još da završim ono oko četiri i deset godina, ne moram uvek da navodim. Ne možete da završite ovakav projekat, teško i za deset godina, ali za četiri godine ono što je najvažnije i što ljudi najviše čekaju i što će ljudi moći da vide to su te glavne zgrade o kojima smo govorili.

Ali, ne morate da nam govorite o tome da li je četiri, deset ili sedamdeset. Potpuno je svejedno. Vi ste nam ostavili 70 samo olupina, stotine baraka, udžerica, mahala, neću da govorim o tome da tamo ne možete na miru ni deratizaciju da provedete, niti bilo šta drugo, tako da da li je četiri, deset ili 40, svakako mnogo brže i mnogo pre nego što ste vi bilo šta uradili, pre nego što ste pokušali da počistite ili bilo kakav red u savskom priobalju napravite. Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Izvolite vi.

(Dejan Nikolić, s mesta: Replika na premijerovo izlaganje.)

Janko Veselinović je iskoristio repliku na to što je predsednik Vlade rekao u jednom trenutku „slatka moja“, on se izvinio, ne znam zašto se Janko Veselinović u tome prepoznao, jer se sa vama polemisalo, ali on je iskoristio. Ne mogu sada svi imati repliku na „slatka moja“, redom u sali. Ne, zaista malo da pri kraju uozbiljimo ovu raspravu.

(Janko Veselinović, s mesta: Ja sam imao povredu Poslovnika.)

(Dejan Nikolić, s mesta: Uvredio me je premijer.)

Povreda Poslovnika, ali po čemu? Ništa uvredljivo.

Član 104. govori, ja se izvinjavam što moram da vreme trošim na hiljadu puta ponavljanja – Ako se narodni poslanik uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, on ima pravo na repliku, ili spomene njegova politička stranka.

U korišćenju prava na stav 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.

Smatram po stavu 3. da imam pravo da vam kažem da ne možete da replicirate, jer niste ispunili uslov iz stava 1. ili 2.

Sada reč ima dr Žarko Obradović.

ŽARKO OBRADOVIĆ: Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, odbornici Skupštine grada, pre nekoliko dana jedan ugledni ekonomista je izjavio da je Srbija zaostala u razvoju, u odnosu na neke susedne zemlje iz razloga što je imala nekoliko promašenih decenija.

Mi poslanici SPS smo ubeđeni da će zahvaljujući realizaciji ovog projekta „Beograd na vodi“, ova decenija u kojoj živimo biti decenija sa sadržajem, zato što će realizacijom ovog projekta objektivno i Beograd promeniti svoj lik i Srbija promeniti svoj imidž. Reč je o veoma kvalitetnom razvojnom projektu i ne možemo a da ne kažemo da će veliku zaslugu za tu ispunjenu deceniju sadržajem imati i Vlada Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srbije i da će to objektivno značiti mnogo Srbiji.

Realizacijom ovog projekta se suštinski završava ono što je započeto pre više od četiri decenije. Ne treba zaboraviti da je sedamdesetih godina prošlog veka sa početkom realizacije završetka beogradskog železničkog čvora se počelo razmišljati i o tome šta uraditi sa prostorom Savskog amfiteatra.

Slušajući današnje rasprave, a počeli smo u 11,00 sati pre podne, čovek ne može a da se ne čudi sadržaju nekih rasprava, jer smo svi mi bili u situaciji od devedesetih godina pa na ovamo, da damo svoj doprinos, ako smo hteli, ako smo mogli, ako smo želeli o onome o čemu se govori, a to je o uređenju prostora Savskog amfiteatra.

Moram reći da smo mi socijalisti zahvaljujući našem kolegi Milutinu Mrkonjiću i Institutu CIP 1996. godine učinili to da je završena na uređenju, na rešavanju beogradskog železničkog čvora, da je uređena stanica, podzemna železnička stanica „Vukov spomenik“ i da je 1996. godine promovisan projekat „Europolis“, kao jedan od sadržaja koji bi se mogao ispuniti u tom Savskom amfiteatru.

Mi smo to uradili, zahvaljujući Mrkonjiću. Dalje nismo uspeli zato što smo 1999. godine imali bombardovanje i posle smo imali onu veličanstvenu obnovu. Moram reći, nažalost, da posle 2000. godine nije postojala politička volja da se nastavi ono što je započeto krajem devedesetih godina.

Predsednik Vlade je danas u prvom svom izlaganju pomenuo Prokop u kontekstu komercijalnih mogućnosti završetka Prokopa, a ja lično mislim da to treba još jednom podcrtati, zato što će se završetkom Prokopa, s obzirom da je ploča već postavljena i u donjem delu ploče će biti urađen železnički saobraćaj, ali gornji deo ploče ima svoj komercijalni sadržaj i to će takođe imati pozitivne ekonomske efekte za Beograd i za Srbiju.

Zašto drugi nisu želeli da rade? To treba pitati njih, ali je činjenica da je ta prva decenija baš bila jedna od promašenih decenija, i to kada nismo učinili ništa, a sami se sećate koliko je godinama posle 5. oktobra došlo međunarodne finansijske pomoći, podrške donacija, da je postojalo imalo volje da se nešto uradi i sigurno bi se uradilo.

Ovo govorim u kontekstu činjenice da smo imali mogućnost da nešto uradimo neki od nas, a nismo i onda ipak treba primeriti svoje izlaganje u odnosu na ono što je učinjeno.

Rekao sam da je ovo veoma važan projekat i on će promeniti lice Srbije.

Savski amfiteatar neće izgledati kao što danas izgleda. Umesto železničkih šina, dotrajalih pragova, praznih vagona ili onih koji su puni sa raznim hemijskim jedinjenjima i koji su opasni po životnu sredinu i po ljude koji dole žive, umesto udžerica, nesređenog komunalnog prostora, mi ćemo dobiti jedan moderno uređen prostor.

U obrazloženju ovog zakona se govori o cifri od milion metara kvadratnih stambenog prostora, oko 750.000 metara kvadratnog poslovnog prostora i komercijalnog prostora, više od 62.000 metara kvadratnih javnih sadržaja, kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite, dobićemo i 24 hektara zelenih površina.

Od realizacije ovog projekta će imati korist Srbija, zato što će naša građevinska industrija učestvovati i to smo više puta danas čuli direktno iz usta premijera i resornog ministra, ali će biti mnogo drugih izvođača koji će učestvovati u realizaciji ovog projekta i korist će imati Srbija.

Koliko će se samo betona, žice, stakla i svih ostalih materijala koji su potrebni za realizaciju ovakvog jednog grandioznog projekta, potrošiti i možemo samo zamisliti. Potrebno je reći da ćemo realizacijom ovog projekta uraditi još jednu dobru stvar.

Srbija će povećati udeo usluga u društvenom bruto proizvodu. Uslužni sektor je jako važan.

To je bila još jedna od ideja sedamdesetih godina prošlog veka koja je promovisana da bi se razvila uslužna delatnost, naravno potrebna je infrastruktura, potrebno je razviti i trgovinu, turizam, ugostiteljstvo, komunalne delatnosti, a sve će to objektivno biti još više moguće realizacijom ovog projekta.

„Beograd na vodi“ kao projekat treba da sublimira sve aspekte i privrednog i turističkog i kulturnog razvoja. Dakle, osim toga što bi bio centar poslovnog sveta, smatramo da bi svakako svoje mesto ovde trebalo da nađu i kvalitetni i kulturni sadržaji institucija kulture.

Premijer je danas upravo napravio paralelu sa četvrti Doklends u Londonu koja je nastala na obali Temze upravo od magacina i od ranijih industrijskih objekata.

Danas je Doklends jedno od najprestižnijih destinacija kulture, poznat po umetničkim galerijama. Važan aspekt ovakvih projekata je činjenica da kulturni značaji znatno podižu cenu investicije u ovakvim projektima i podižu ugledi značaj ovakvih gradskih celina.

Beograd je jedan od najlepših gradova na dve reke i poput brojnih svetskih centara, on treba da ima sadržaj moderne i tradicionalne kulture i da ne dužim, s obzirom da je kasno, ponoviću još jednom, ne smemo propustiti šansu koju smo imali. Sa zadovoljstvom mogu da kažem u ime cele naše poslaničke grupe da smo mi o ovom projektu govorili 1996. godine i kada smo mogli nešto učiniti i kada smo nešto učinili, ali 2004. godine u lokalnim izborima za Grad Beograd i 2008. godine i drago mi je što je moja stranka i naša koalicija deo vladajuće koalicije i što može dati podršku, a može nam pomoći i naš kolega Milutin Mrkonjić, svojim znanjem, ukoliko se bude želelo da se ovaj projekat realizuje.

Mi socijalisti duboko verujemo u značaj ovog projekta i mislimo da će ovim projektom biti na dobitku svi, i Beograd i Srbija i svi građani. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI (Igor Bečić): Zahvaljujem se profesoru Obradoviću.

Reč ima šef poslaničke grupe SNS, gospodin Zoran Babić, kao poslednji prijavljeni diskutant. Izvolite.

ZORAN BABIĆ: Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.

Kada bih govorio o svim neispunjenim obećanjima bivšeg režima, a nažalost građana Vojvodine, i sadašnjeg režima u Vojvodini, trebalo bi mnogo više vremena nego što ima SNS. Ali, SNS će inicirati sednicu Narodne skupštine u kojoj će se raspravljati kako su odobravani krediti i u stilu braće Daltona pljačkane banke po Srbiji i iznošen novac u političke svrhe, o obećanjima od 200 hiljada novih radnih mesta, pričaćemo na toj sednici i o 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla, o neispunjenim obećanjima od 2000. pa do 2012. godine o članstvu Srbije u EU, o svim propalim privatizacijama. Ako treba, pričaćemo na toj sednici i o komunalnoj policiji, koja radi po istom zakonu koji je usvojen, čini mi se, 2009. ili 2010. godine, jer tada nije gospodin Siniša Mali pisao taj zakon, niti član 21, koji kaže da komunalni policajac može biti osuđivano lice do šest meseci zatvora. To su pisali oni koji sada od te komunalne policije prave neke interne jedinice ili ne znam ti ni ja šta.

Uputiću jedno izvinjenje, izvinjenje u ime drugih, u ime onih i onog narodnog poslanika koji je tako podrugljivo govorio malo pre o zaposlenima u Skupštini. Ja se izvinjavam svim tim vrednim i odgovornim ljudima koji će i nakon završetka ove sednice ući u ovu salu, pospremiti je da nas sačeka sutra čista, zahvaliću se i onim ljudima koji su sada ili ispred zgrade ili ovde koji se brinu o bezbednosti ove zgrade, svim onim marljivim ljudima koji rade na pripremi svake sednice, svakog papira koji dolazi u naše ruke i ne želim da dozvolim da se iko iz ove Skupštine, iko iz vašeg društva na takav podrugljiv način kao što je to malo pre uradio jedan kolega odnosi prema svim zaposlenima u Narodnoj skupštini. To su čestiti i divni ljudi koji rade svoj posao.

Zahvaliću se i ljudima koji su danas celog dana, i gradskim odbornicima i gradskim sekretarima i ljudima i direktorima javnih preduzeća i svim onim ljudima koji vode gradske opštine, zato što su svojim prisustvom današnjim na balkonu pokazali ljubav prema svom gradu, pokazali su odgovornost, pokazali su interesovanje, pokazali su želju da se od Beograda napravi svetska i evropska metropola.

Zahvaliću se i vama gospodine Vučiću jer danas priznajem, izlazio sam nekoliko puta iz ove sale, svi su izlazili, a vi niste, gospodine Vučiću. Vi ste bili ovde. Ja vam se divim, fizički i mentalno i bilo kako. I time ste pokazali koliko verujete u ono što govorite, koliko verujete u jedan bolji Beograd, u evropski i svetski Beograd i jednu bolju Srbiju i koliko ste spremni za tu evropsku i svetsku Srbiju i da radite.

Sada je odnos ne jedan prema dva, sada je odnos već četiri prema jedan predstavnika Vlade u odnosu na sve narodne poslanike bivšeg režima. Evo ga, sad se neko vratio sa ulaznih vrata, sada je odnos tri prema jedan.

Zahvaljujem vam se i što ste pokazali šta je javni interes u „Beogradu na vodu“, i da je javni interes taj što će se izgraditi 62 hiljade javnih sadržaja, vrtića, škola, ustanova kulture i socijalne i zdravstvene zaštite – opet je izgleda četiri prema jedan za Vladu Republike Srbije – što će se izgraditi 242 hiljade metara novih zelenih površina ili 14 odsto cele površine će ići u parkove, u ona mesta gde ćemo sutra moći svoju decu da izvodimo, da budu mirna i bezbedna. Što ste pokazali da je javni interes to što će se taj prostor Beograda očistiti od groblja brodova, vagona, od loših ljudi i loših navika.

Pokazali ste da je javni interes to što će se zaposliti naša građevinska operativa. Pokazali ste da je javni interes to što će se na mestu „Beograda na vodi“ zaposliti 13.000 ljudi u hotelima, restoranima, šoping molovima, zašto da ne? To je odnos i prema Beogradu, to je odnos i prema Srbiji.

Ovaj zakon zaslužuje punu pažnju, zaslužuje podršku zato što je ovaj projekat i ovaj zakon ujedinio celu Srbiju, zato što su o ovom zakonu želeli da govore narodni poslanici SNS iz Beograda i gospođa Aleksandra Tomić i Aca Marković i Ljiljana Malušić i Marko Atlagić i Milan Stevanović, ali i još sam im više zahvalan zato što su videli šansu za celu Srbiju, želeli da o tome govore i koleginice Irena Aleksić iz Kraljeva i Vučeta Tošković iz Novog Sada i Biljana Ilić Stošić iz Kragujevca i Nevenka iz Ivanjice i Jasmina iz Novog Sada i Zoran Bojanić iz Kraljeva i mnoge druge koleginice i kolege iz SNS. Zahvaljujem vam se na trudu.

Zahvaljujem vam se na svoj argumentaciji koju ste spremili i tu argumentaciju, ja vas molim da iskoristite, trebaće nam. Suočićemo se sa serijom amandmana „briše se“ u četvrtak. Sve to što ste želeli danas da kažete, reći ćete u četvrtak i ja sam siguran da će ovaj zakon ovakav kakav je predložen neokrnjen takvim besmislenim amandmanima „briše se“ biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije u naredna dva dana. Hvala.

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem se gospodine Babić.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.

Reč ima profesor dr Janko Veselinović. Izvolite.

JANKO VESELINOVIĆ: Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, narodni poslanici, gospodine Vučiću, tema „Beograda na vodi“ za nas nije ekološka tema i zbog toga sve ono što ste govorili o uređenju, sklanjanju olupina, košenje trave, to se nama podrazumeva. Dakle, to područje treba očistiti, skloniti olupine, pokositi travu. Istina, to se danas radi mašinskim mašinama za košenje trave i to područje treba srediti. Ne bih organizovao tamo nikakvu kosidbu.

Predsedniče Vlade, to jeste ozbiljno pravno, ekonomsko, ako hoćete, i političko pitanje. Zaista želimo ozbiljno o tome da razgovaramo, bez bilo kakvog politikanstva, bez bilo kakvog unižavanja opozicije u smislu da ona gaji mržnju prema nekome iz vlasti.

Ponavljam još jednom i pred vama, nikoga ne mrzim. Verujem, i siguran sam, da niko iz naše poslaničke grupe ne mrzi nikoga iz Vlade, niti iz SNS zato što vi pripadate drugoj političkoj opciji. Interes građana Srbije i Srbije nam je na prvom mestu i zato ću vam postaviti neka pitanja na koja ja danas nisam čuo odgovor, gospodine Vučiću.

Prvo pitanje – zbog čega, ako je to područje bilo namenjeno za podizanje određenih objekata, o nameni možemo da razgovaramo … Dakle, prvo je trebala da se utvrdi namena. Mi nismo saglasni sa tim da je to namena stambeno-poslovni prostor. Smatramo da je to trebala biti nešto drugačija namena, ali hajde da kažem da smo se saglasili o tome šta je namena tog prostora. Zbog čega nismo raspisali javni poziv za izbor investitora u kome bi jasno precizirali, mi smo to naveli, i kada budemo pričali o amandmanima o tome ćemo govoriti da budu obezbeđena sredstva za eksproprijaciju, da budu obezbeđena sredstva za izgradnju tog prostora i da budu obezbeđena sredstva za infrastrukturu? Zašto, predsedniče Vlade? Zbog toga što ja smatram da država Srbija nema sredstava dovoljno za taj infrastrukturni objekat, a sada u ovom trenutku, kako je zakon napisan, država Srbija će uložiti sredstva za eksproprijaciju i za infrastrukturno uređenje. Nismo danas dobili odgovor koliko će trebati sredstava za eksproprijaciju. Nismo dobili. Rečeno je za prvu fazu 40 miliona evra, usmeno. Nigde nije napisano.

Posebno pitanje, predsedniče Vlade, jeste da ovaj zakon stvara pravnu nesigurnost. Ne radi se o tome da li je pet ili deset posto objekata privatna svojina. Da je u pitanju samo jedna kuća ili stan, radi se o privatnoj svojini koja je svuda u svetu svetinja i zbog toga smo predložili da ovaj projekat bude realizovan na prostoru koji je javna svojina, odnosno koji je vlasništvo grada, a da za ostale objekte bude …

(Predsedavajući: Vreme.)

Šest minuta je ostalo. Ne možete mi uzeti dve minute.

(Predsedavajući: Nije šest minuta, nego četiri, ali ako kažete šest, izvolite.)

Molim vas, ako je moguće, da završim.

(Predsedavajući: Molim vas, dozvolite da poslanik završi.)

Dakle, privatna svojina je svetinja i ono o čemu su govorile moje kolege jeste da mi stvaramo pravnu nesigurnost za potencijalne strane investitore činjenicom da jednu privatnu svojinu zamenjujemo drugom privatnom svojinom. Može se sutra desiti da kuća Marka Markovića je pogodna za izgradnju nekog šoping mola. Tu kuću treba srušiti i na tom području sagraditi šoping mol. To je problem. To je ono što u ni jednoj pravnoj državi ne postoji. To je ono zbog čega Ustav i zakon štite privatnu svojinu. To je ono zbog čega ovo do sada, prema postojećem Zakonu o eksproprijaciji, nije bilo moguće. Zbog toga smo za veliku pažnju po tom pitanju. Zbog toga smo da ovo ne bude predmet spora na Ustavnom sudu, niti pred bilo kojim drugim sudom i da ovo ne ostavi bilo kakvu mrlju na činjenici da Srbija treba da bude pravna država. To nije pitanje dobre volje, to je pitanje poštovanja evropskih vrednosti ako želimo biti članovi evropske porodice slobodnih naroda.

Na koji način je ovo urađeno? Po hitnom postupku, pa promenjeno u postupak na 15 dana, bez javne rasprave. Nije dobro. Vi nas, predsedniče Vlade, pozivate da učestvujemo u realizaciji ovog projekta. Razumemo to kao znak vaše dobre volje …

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam.

Ovo nije stranačko pitanje, ovo je pitanje državnih institucija koje treba da sprovode …

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Veselinoviću.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

BALŠA BOŽOVIĆ: Da li možete da mi kažete vreme koje je ostalo?

(Predsedavajući: Imate minut i 32 sekunde.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, predsedniče Vlade, još jednom ću vam postaviti pitanje – kako je moguće da Vlada Republike Srbije neustavno smanjuje penzije, smanjuje plate prosvetnim i zdravstvenim radnicima, a na osnovu ugovora …

» Na osnovu ugovora iz 1974. godine između gospodina Branka Pešića, kao gradonačelnika, i „Železnice Srbije“ zemljište Savskog amfiteatra pripada Beograđanima, a vi ga poklanjate investitoru i pokušavate od jednog investitora, koji je nečiji prijatelj, da napravite povlašćenog investitora u državi»

PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Božoviću, pošto je prošlo 24 časa, ako ste zaboravili dnevni red, da vam ponovim, pošto govorite o nečemu što nema veze sa dnevnim redom.

BALŠA BOŽOVIĆ: Ako mi dozvolite i vratite vreme, a na osnovu ugovora iz 1974. godine između gospodina Branka Pešića, kao gradonačelnika, i „Železnice Srbije“ zemljište Savskog amfiteatra pripada Beograđanima, a vi ga poklanjate investitoru i pokušavate od jednog investitora, koji je nečiji prijatelj, da napravite povlašćenog investitora u državi.

Na kraju za „Beograd na vodi“ SNS se kandidovala i izgubila te izbore 2012. godine, tako da možemo da kažemo da su građani …

PREDSEDNIK: Hvala. Prošlo vam je vreme koje ima poslanička i vi. Zahvaljujem.

Aleksandar Jovičić se javlja. Da, završna reč po proceduri onda premijer odgovara svima po članu 96.

ALEKSANDAR JOVČIĆ: Hvala uvažen predsedavajuća. Ne bih trošio više vremena jer zaista čuli smo danas sve i svašta. Čuli smo da će građani vraćati kredit od tri i po milijarde evra, a investicija je tri i po milijarde evra. Znači, nema nikakve veze sa kreditom. Imamo ugovore iz 75, 76 godine, gospodin Božović je to malo prenosio i po nekim emisijama, ali građani nisu shvatili šta je on hteo time da kaže. Mislim da i u narednom periodu to neće shvatiti.

Međutim, kada govorimo o današnjoj raspravi ja sam zaključio da bivši režim ima jednu dobru ideju za Srbiju i na građanima je ostalo da procene koliko je to dobro za kvalitet njihovog života i budućnost, a to je da ne radimo ništa. Ništa da ne radimo i da živimo od tradicije jer što god želite da radite i da uradite narušićete tradiciju, spomenike, kulturu, čitavu državu. Izvinite, a šta da čuvamo iz vašeg perioda. Navedite jednu stvar. Samo recite šta da čuvamo iz vašeg perioda. Nemamo šta da sačuvamo iz vašeg perioda osim bede.

Završavam. Kada već govorimo o leks specijalisu, ja sam danas zaboravio da podsetim da je i 2010. godine usvojen jedan takav zakon, leks specijalis Mirka Cvetkovića 2010. godine sa ograničenim važenjem Zakon o podsticaju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize. Pod njegovim okriljem odobreno je više od trista projekata uključujući i izgradnju 4.616 stanova koji danas čine naselje Stepa Stepanović na Voždovcu. To su socijalni stanovi koji su posle bili u vrednosti od 1.300 evra po kvadratu. Samo ne znam šta je tu socijalno. To je možda za vas socijalno jer ste napunili džepove, pa vam je to bilo lako prilagodljivo da kupite, za narod to nije bilo socijalno.

Još jednu stvar koju želim da naglasim, ovaj projekat koji ste vi usvojili kao specijalni Zakon, finansiran je iz budžeta, a znali ste da se zadužujete, a ovaj zakon koji mi danas usvajamo finansira se iz investicije i građani ne mogu imati ništa loše od toga, samo dobro. Nemojte se nervirati, jer današnjim nastupom, kritikujući nešto što je dobro za Srbiju, zasigurno se borite da budete ispod cenzusa. Hvala

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Aleksandar Vučić, izvolite.

ALEKSANDAR VUČIĆ: Ja ne umem ovu spravu da koristim, definitivno.

Želim na kraju, uvažena gospođo predsedniče, ili predsednice, kako se sada to moderno kaže, vama, svim narodnim poslanicima, svim gostima iz Skupštine Grada Beograda i ostalim gostima da se zahvalim na svemu što su u današnjem danu učinili. Pokušaću poslednji napor da uložim, da odgovorim na nešto što ste vi gospodine Božoviću naučili kao pesmicu, očigledno glupog sadržaja, pesmicu pa svaki dan po ceo dan ponavljate. Vi koji ste smanjili plate i penzije, pa to valjda kad povećate na 78 obrtaja u minuti sa 33 obrtaja onda vam se to čini da će neko da vam poveruje. Plate i penzije ste smanjili vi, ja sam nažalost morao da priznam realnost. Ne samo plate i penzije, Srbija bi završila u bankrotstvu da ste nastavili da vladate, pa danas nema nikakve opasnosti od bankrotstva.

Ja vam sada saopštavam, pre kraja mandata ove Vlade, te penzije i te plate biće veće nego na početku mandata i da ćemo imati manju nezaposlenost i to da ćemo da imamo održivu ekonomiju, jer mi da povećavamo nečija primanja i da trošimo budžet samo zato što treba da pobedimo na izborima ili da nekoga privolimo u koaliciju, nećemo da radimo.

Zato vaš ekonomske poduhvate nikada niko u svetu nije podržao, nikada niko. Smejali su vam se ljudi u svetu, jer nisu znali kako umete tako uspešno da vodite zemlju u ambis. Danas Vladu Srbije svi kojima nešto znače u svetskoj ekonomiji, u svetskoj politici podržavaju njene, pre svega ekonomske reforme, političke neki da neki ne, evropski put neki da neki ne, ali ekonomske reforme apsolutno svi.

Mi ćemo našu zemlju da izlečimo, ali ćemo izlečiti i od te vrste neodgovornosti u kojoj možete da izgovorite šta god hoćete, da pričate o tome kako će neko nešto da uzme Beograđanima, a valjda ste vi Beograđanima dodelili to sa svim ovim silnim pacovima, olupinama, ovim grobljem vagona i brodova, sa svom ovom prljavštinom, to ste Beograđanima dodelili. Za razliku od vas, ja mislim da i Beograđani i građani Srbije zaslužuju čistije mesto, zaslužuju uređeno mesto, kosili kosačicom, kosom ili bilo čim vi nikako niste kosili, a niste nikako ni čistili i ništa po tom pitanju niste uradili.

Neko se setio da to počne da radi. Pitali ste ponovo za konkurse, 20 konkursa ste sproveli, ni jedan vam nije urodio plodom, zato što nikada investitora niste imali. To vam je služilo samo da objavite u „Blicu“, „24 časa“ i da kažete, e ovako će da izgleda, što vam je lepša slika bila i vaša i tih objekata time ste bili zadovoljniji. Vi ste pričali bajke, a onda ste autoprojekcijom želeli da prebacite nama da sanjamo snove koji su neostvarivi. Sanjamo snove, ali radimo na njima da ih ostvarimo i u tome se takođe razlikujemo.

Rekli ste opet, kakva je namena, da li je ovakva, da li je onakva, rekli ste da ide, ekspropriše se u privatnika da bi išlo privatniku. Ne, ekspropriše se da bi išlo državi i u članu 4. stavu 1. se piše određuje se Republika Srbija, koju zastupa državno pravobranilaštvo za korisnika eksproprijacije. Sve ste vi to znali, i sve ste vi to pročitali i na sve ste vi čuli danas odgovore bezbroj puta. Rekli ste da niste čuli ni koliko će to da košta, eksproprijacija, niti bilo šta drugo i to ste čuli.

Mi ne možemo tačno da vam kažemo, naša procena je oko 40 miliona evra, za sada je iz budžeta izdvojeno 850 miliona dinara. Dakle, te smo vam precizne podatke dali danas, mislim da mi je ovo 50 put da ponavljam. Ali, neko želi da čuje, neko nikada ne želi da čuju.

Ono što me danas, samo me je jedna stvar zabrinula, svejedno ja sam vam zahvalan, mislim da je rasprava bila plodnija, umerenija i racionalnija nego što sam očekivao. Samo me je jedna stvar pomalo zabrinula, ne uplašila pošto nisam naročito plašljiv i odlično razumem realnost i nečiju snagu, ali me uplašila nečija namera da danas trojica govornika na različite načine prete nekakvim nemirima i ulicama. Ništa nisam razumeo, jel vam se to negde žuri na vlast, ne možete da čekate izbore ili razumete da vas narod neće, da imate toliko malo glasova da ne možete ni u jednoj mesnoj zajednici u Srbiji da osvojite vlast, a kamoli na Republičkom nivou. Zato pretite Ukrajinom, zato pretite ulicom kao institucijom.

Ja vas upozoravam, nemojte Srbiji da pretite ulicama, Srbija je sita ulica, Srbija je željna i gladna rada, Srbija je željna i gladna reda, Srbija je željna i gladan napretka. I na kraju nemojte da potcenite te kojima pretite ulicom, nisu svi plašljivi, kao što su neki bili, pa su bežali od vas s motkama, nekada bez motki, ima neki koji neće da vam beže, ima neki koji narod izabrao, pa neće da vam se.

Pretimo time što kažemo da nećemo da bežimo. Izvinjavam se, kad kažemo da nećemo da bežimo to je jedna veoma ozbiljna pretnja. Ja želim samo da vam kažem ne morate da branite ljude iz druge poslaničke grupe, a svu trojicu ću da vam citiram od jednog koji kaže da ulica postaje institucija, do drugog koji kaže nemojte da se čudite kada se na ulici budu stvari rešavale i td.

Ako to nisu pretnje, ja ne znam šta su. Samo želim da vam kažem da nisam fasciniran tim pretnjama. Nisam ni malo fasciniran tim pretnjama, nimalo nisam uplašen, ali sam zabrinut zbog neodgovornosti ljudi koji takve stvari izgovaraju. Nikada takve reči ne bih izgovorio, nikada sa tako nečim ne bih došao u Narodnu skupštinu, a pogotovo ne, da time prete vlastodršci, da time prete oni koji su 16 godina na vlasti i danas su na vlasti. Da time prete najbliži saradnici šefa vojvođanskog režima. Vi stvarno mislite da sada treba da se sagnemo i polako, tiho izađemo kriomice iz Narodne skupštine Republike Srbije računajući koliko ste hrabri i jaki, sa svih šest, ili koliko sedam, šest ili sedam posto, ako se Tadić bude pojavio tri dana pašće na pet i po.

Sa time ćete na ulici da rešavate stvari, sa time ćete nekome da pretite. Molim vas, to nemojte da radite, nemojte da radite ni zbog sebe, to nemojte da radite ni zbog Srbije. Srbija zaslužuje mnogo više od vaših pretnji Ukrajinom, ukrajinskim scenarijom, od vaših pretnji ulicama. Gledali smo kako je to izgledalo, a danas od sramote brišete te snimke kako ste linčovali neke ljude i u ovoj zgradi i u zgradi koja se nalazi nedaleko od nas. To je jedina stvar koja me je danas zabrinula. Na svemu ostalom, uvaženi narodni poslanici, sam vam zahvalan.

Još jednom, vama koji drugačije mislite, koji imate drugačije ideje, mislim da smo danas na mnogo vaših pitanja odgovorili. Uvek smo spremni da prihvatimo svaku vašu kontrolu, svaku vrstu kontrole, svako vaše učešće u zajedničkom radu u zajedničkim projektima, ako želite.

Ako ne želite, mi ćemo da nastavimo na ovakav način da ispunjavamo svoje ciljeve, da se borimo za interese naroda sa velikom energijom, velikom snagom i vama sam gospodine Babiću zahvalan i svim poslanicima koji su uspeli da izdrže do ovog trenutka. Kao što vidite ni naši poslanici nisu bili dovoljno vredni da ostanu svi u sali do ovog trenutka, ali to vam govori o nečemu, nemojte da se naljutite, o radnim navikama. Meni je ovo danas bio lakši radni dan, a mislim da sam bio jedni u sali koji nije izašao.

Tako da obratite pažnju, i moj posao je da bar vama iz SNS kažem da budete marljiviji, vredniji, a mi ćemo ovaj posao da guramo i da ga izguramo na polzu, ne samo naroda u Beogradu, već celokupnog naroda u Srbiji, svih građana naše zemlje i uvek ćemo tako da radimo. Veliko hvala svima vama što ste bili prisutni i izdržali do kasno u noć.

PREDSEDNIK: Zahvaljujem.

Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.

Zahvaljujem se predsedniku Vlade, ministrima Vlade Republike Srbije i gradonačelniku Beograda i njihovim saradnicima.

Sutra je nastavak u 10.00 časova.

(Sednica je prekinuta u 00.45 časova.)

( Treća sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini, prvi dan, stenografske beleške, sajt Skupštine četvrtak, 8. april 2015.)