SAD normalizuju odnose s Kubom

Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Kube mogli bi da se poprave nakon javnih izjava koje su u sredu 17. oktobra dali predsednik Kube Raul Kastro i američki predsednik Barak Obama.

Američki zvaničnici najavili su da će SAD i Kuba početi pregovore o normalizaciji diplomatskih odnosa kao deo najznačajnije promene američke politike prema toj zemlji posle pola veka. SAD i Kuba od 1961. nemaju zvanične diplomatske odnose, ali imaju kancelarije za vezu koje obavljaju najnužnije poslove. Diplomatski odnosi između SAD i Kube su 1961. prekinuti nakon odluke revolucionarnih kubanskih vlasti koje predvodio Fidel Kastro da budu nacionalizovane plantaže šećera i da bude oduzeta imovina stranaca , uključujući i američke rafinerije nafte. Dve zemlje su tada uspostavile međusobni embargo na isporuku proizvoda. Američki pokušaji da Kastra liše vlasti ili života su ostali neuspešni jer Fidel je nadživeo devet američkih predsednika.

Američki predsednik Obama, najavljujući istorijsku promenu odnosa s Kubom izjavio da američka politika „ukorenjena u najboljim namerama“ ali da je Kastrov režim još na vlasti, da izolacija nije funkcionisala u proteklih 50 godina, pa da ne veruje da SAD mogu da nastavljaju istu stvar preko pedeset godina, da želi da okonča zastareli pristup, a da očekuju različit rezultat, da ne očekuje promene u kubanskom društvu preko noći, da je spreman da olabavi deo embarga za izvesno vreme.

Američki državni sekretar Džon Keri je ovlašćen da preispita status Kube na američkoj listi zemalja koje pomažu terorizam (State Sponsors of Terrorism list), što potencijalno trasira put za skidanje ekonomskih u političkih sankcija, koje može da ukloni samo Kongres SAD, u kome, kako izgleda, nema razspoloženja za takav korak.

U svom govoru preko nacionalnih mreža koji je trajao oko 15 minuta

Raul Kastro je potvrdio da će njegova vlada da nastavi dijalog sa SAD radi obnove punih diplomatskih odnosa,koji su prekinuti 1961, i ukidanja ekonomske blokade. Zahvalio je za podršku Vatikana, posebno papi Franje “ i vladi Kanade za posredovanje u pregovorima. Pohvalio je američkog kolegu Baraka Obamu i naglasio: „Ekonomska, trgovinska i finansijska blokada koja izaziva ogromnu ljudsku i ekonomsku štetu našoj zemlji treba da se zaustavi,“ Uz taj zahtev Raul je naglasio da Obama ima „izvršnu vlast“ da to učini.

„Pozivam vladu SAD da uklone prepreke koje sprečavaju ili ograničavaju veze između naših naroda, porodica i građana obe zemlje,“ nastavio je kubanski predsednik, uz poruku Moramo naučiti da civilizovano živimo s razlikama». Pomenuo je i da očekuje promene kad su u pitanju putovanja između dve zemlje i direktne mail i telekomunikacije.

SAD planiraju da narednih meseci ponovo otvore ambasadu u Havani, a govori se i o tome da sporazum uključuje i normalizaciju bankarskih i trgovinskih veza SAD s Kubom, olakšavanje izdavanja viza za putovanja biznismena na Kubu (mada ne i turističkih viza, što bi olakšalo putovanja većeg broja Amerikanaca na Kubu).

Popuštanje će omogućiti i da telekom kompanije poboljšaju usluge interneta na Kubi, koja ima jednu od najnižih stopa internet penetracije u svetu.

BCC procenjuje da će obični Kubanci biti više zainteresovani za ekonomske mere koje je vlada SAD obećala, a to je pre svega podizanje nivoa doznaka sa 500 na 2.000 dolara što može unaprediti standard onih Kubanaca čija rodbina i prijatelji žive u SAD. Amerikaci će moći da uvezu s Kube robe za 400 dolara plus alkohola i cigaeta za 100 dolara.

Prema proračunima kubanskog ministarstva finansija i ministarstva spoljnih poslova koje citira BBC, američki embargo prema Kubi uveden predsedničkom odlukom 1960. i kubanski embargo prema SAD uveden takođe 1960, tokom protekle 54 godine koštao je kubansku ekonomiju 1,1 bilion (hiljada milijardi) dolara, a američku 1,2 biliona.

Pregovori između SAD i Kube vođeni su od juna 2013. uz pomoć Kanađana i Vatikana, nakon što je prvi južno-američki papa Franja u pismu i tokom susreta ove godine. ohrabrio Obamu da obnovi pregovore s Kubom i da s njom unapredi odnose. Obama i Raul Kastro lično su se sreli na sahrani Nelsona Mendele u Južnoj Africi. Prema njujork tajmsu ( Obama Announces U.S. and Cuba Will Resume Relations), tajni pregovori su vođeni 18 meseci, a poslednji domaćin pregovarača bio je Vatikan.

Izjave o poboljšanju američko-kubanskih odnosa došle su povodom oslobađanja iz zatvora jednog američkog građanina iz kubanskog zatvora i trojice Kubanaca koji su bili zatočeni u SAD.

Iz zatvora je pušten Amerikanac Alan Gros, koji je uhapšen 2009. godine i osuđen na 15 godina zatvora zbog zavere protiv kubanske revolucije, zapravo zbog pokušaja da, po nalogu američke vlade (preko firme Development Alternatives radio je pod ugovorom s američkom Agencijom za međunarodni razvoj – United States Agency for International Development), instalira necenzurisan pristup internetu na Kubi za jevrejsku zajednicu.

Pošto je iz humanitarnih razloga na zahtev Obamine administracije iz kubanskog zatvora oslobođen nakon što je odležao pet godina, on je u sredu 17. decembra odleteo u SAD, u bazu Endrjus kod Vašingtona (Andrews Air Force Base).

Grosa su u avionu američke vlade pratila tri senatora, a do te baze je doleteo i državni sekretar Džon Keri da bi se sreo Grosom, s njegovom suprugom i s drugim članovima njegove familije i sa advokatom. Njujork tajms piše i da se jedan neimenovani obaveštajac u sredu takođe vratio na maeričko tlo, opisan od strane američke obaveštajne službe kao kubanska osoba („a Cuban individual“) koji je na Kubi bio zatvoren dve decenije.

Kuba će osloboditi i 53 osuđenika koje vlada SAD identifiekuje kao političke zatočenike.

Ljudi iz Obamine administracije ocenili su da je oslobađanjem Grosa uklonjena prepreka za poboljšanje odnosa sa Kubom i da je otvoren put za šire diskusije i jačanje veza, a možda čak i za okončanje višedecenijske ekonomske blokade Kube.

Dogovor je uključio oslobađanje trojice Kubanaca iz američkog zarobljeništva, koji su brodom otputovali na Kubu.

Oni pripadaju grupi nazvanoj“Kubanska petorka“ (Cuban Five), deo «mreže osica» (Wasp Network), obaveštajnih oficira uhapšenih u Majamiju i osuđenih 2001. u SAD zbog špijunaže u Južnoj Floridi. Vođa te grupe je Gerardo Hernandez, osuđen na doživotnu robiju, povezan s obaranjem dva američka aviona 1996. u kojima je poginulo četvoro ljudi. Luis Medina, poznat kao Ramon Labanino; i Antonio Guerero trebalo je da robijaju još nekoliko godina. Ostala dvojica iz Kubanske petorke Rene Gonzalez i Fernando Gonzalez oslobođeni su ranije, nakon što su odrobijali veći deo kazne od 15 godina i pri povratku na Kubu slavljeni su kao heroji.

U obraćanju naciji kubanski predsednik Raul Kastro je povodom njihovog oslobađanja koje je značilo i najavu otopljavanja odnosa s Vašintonom naglasio je: „Kao što je Fidel obećao u junu 2001. godine, kada je rekao da će se oni vratiti, stigli su danas u našu zemlju Gerardo, Ramon i Antonio“.

Kubanci u egzilu kritikuju Obaminu administraciju zbog toga što je „progutala udicu» i omogućila da Raul Kastro razmenom zatvorenika postigne politički pobedu.

Anketa agencije Rojters ( From joy to outrage, Florida’s Cuban-Americans greet new U.S. policy) pokazuje da u Majamiju, «Maloj Havani», na Floridi, na kojoj živi 80 od 1,5 miliona Kubanaca u egzilu pokazuje različito raspoloženje kubanskih emigranata koje varira od radosti mlađih kubanskih Amerikanaca do šoka i indignacije starijih. Mara-Anđeles Martine (50) koja se priključila grupi koja je protestovala u popularnom kubanskom restoranu «Versa» (Versailles) izjavljuje „Ne verujem ni u kakav razgovor o bilo čemu ni sa jednim od braće Kastro. Sloboda, ili ništa… “ Neki Kubanci su iz kola dovikivali na španskom «Obama traidor “ (Obama izdajnik), a drugi su s trotoara vikali „Obama communista“.

Republikanski senator Marko Rubio, u međuvremenu je ocenio kao „apsurdnu“ odluku Bele kuće da normalizuje odnose sa Kubom, javlja Business Insider.Prema američkom političaru, takvi postupci Obamine administracije će samo ohrabriti druge zemlje da kidnapuju američke građane.“Izjava o obnovi diplomatskih odnosa sa Kubomje još jedan neuspešan pokušaj predsednika Obame da sprovede politiku mirenja s lošim režimima po svaku cenu…“

Pod naslovom Obama Announces U.S. and Cuba Will Resume Relations Njujork tajms piše da je taj senator Marko Rubio, republikanac s Floride, koja je često odlučujuće bojno polje u predsedničkim bitkama (kao što je bilo u slučaju republikanca Džordža Buša Mlađeg protiv demokrate Al Gora), i sin kubanskih imigranata koji će se možda kandidovati za predsednika SAD 2016, rekao da je nova Obamina politika „još jedna koncesija tiraniji“ i znak da je Obamima administracija hotimično neupućena u način kako svet funkcioniše („willfully ignorant of the way the world truly works“), da je nova politika bazirana na iluzijama i lažima, lažima i iluzijama, da će više trgovine i pristup novcu u robi dovesti do političke slobode kubanskog naroda, te da će sve to omogućiti Kastrovom režimu da manipuliše tim promenama da bi ostao na vlasti.

U isto vreme i Demokratski senator Robert Menendez, koji predsedava Senatom za spoljne poslove, oštro kritikovao akcije američkog predsednika Baraka Obame na Kubi, napominjući da mogu prisiliti „diktatorske režime da iskoriste naše građane na radu u inostranstvu „u svoju korist“, prenosi RT na ruskom.

«Sveti otac želi da izrazi svoje tople čestitke za istorijsku odluku koju su doneli SAD i Kuba da u interesu građana obe zemlje, uspostave diplomatske odnose u cilju prevazilaženja problema koji su obeležili njihovu noviju istoriju“, navodi se u saopštenju Vatikana.

„Mi ne verujemo da uvođenje američkih sankcija prema bilo kojoj zemlji ima legitimne osnove i legalne temelje“, istakao je Sergej Rjabkov, zamenik šefa Ruske diplomatije koji je pozitivno ocenio Obamine korake ka ukidanje blokade Kube.

Agencija Prensa latina pod naslovom Maduro: día histórico liberación de antiterroristas cubanos) prenosi da je predsednik Venecuele Nikolas Maduro, govoreći na 47. samitu šefova država Južnog zajedničkog tržišta (Mercosur) u gradu Parana u Argentini oslobađanje trojice kubanskih «kubanskih antiterorista» uhapšenih pre više od 16 godina u Sjedinjenim Državama» ocenio kao istorijsko i kao pobedu Fidela Kastra i kubanskog naroda.