Oprez, ebola!

U Srbiji je pod zdravstvenim nadzorom 757 ljudi, a među njima je 96 osoba iz zemalja ugroženih ebolom

U Srbiju je u sredu, 15. oktobra ujutro iz afričke države Sijera Leone doputovao medicinski radnik koji stavljen je pod zdravstveni nadzor. Kako je objasnio direktor Instita za javno zdravlje Srbije, dr Dragan Ilić, ovaj potez je deo standardne procedure kroz koju prolaze i kroz koju će prolaziti svi građani Srbije koji dolaze iz područja ugroženih ebolom.

Kako je dr Ilić izjavio u intervjuu objavljenom pod naslovom Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Neman pred vratima (objavljenom u nedeljniku Vreme broj 1241. koji na kioske izlazi u četvrtak 16. oktobra) u ovom trenutku, u Srbiji je pod zdravstvenim nadzorom 757 ljudi, a među njima je 96 osoba iz zemalja ugroženih ebolom (uglavnom iz Nigerije, gde se situacija smiruje). Zdravstveni nadzor, objasnio je direktor Batuta, traje 21 dan, koliko traje maksimalna inkubacija. To ne znači da je osoba u karantinu već da mora da se javi lekarima na svaku vidljivu promenu zdravstvenog stanja.

„U slučaju da se kod osobe koja je boravila u području ugroženom ebolom nakon povratka u Srbiju pojave simptomi koji odgovaraju simptomima ebole, koordinirano se organizuju transport i smeštaj pacijenta na infektivnu kliniku u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, u zavisnosti od mesta boravka. Izolacija traje sve dok postoji opasnost od širenja zarazne bolesti, odnosno do postavljanja dijagnoze koja ne zahteva izolaciju“, izjavio je dr Ilić za „Vreme“ i dodao da se u cilju potvrđivanja infekcije, uzorak osobe za koju se sumnja da je obolela od ebole šalje u Referentnu laboratoriju u Hamburg. „Ako se infekcija virusom ebole potvrdi laboratorijski, sprovodi se aktivno traženje svih osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim i njima se naređuje mera karantina. U karantin se, dakle, stavljaju zdrave osobe, kojima se iz preventivnih razloga 21 dan ograničava sloboda kretanja i kojima se utvrđuju obavezni zdravstveni pregledi“, naglasio je dr Ilić.

Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Neman pred vratima Vreme broj 1241. od 16. oktobra.

Dopunjeno 15. oktobra

J. Lazić

Policija i zdravstveni radnici u skafanderima blokirali su hotel „Super Osam“ u trgovinskom centru Makovki kod Stare Čaršije u Skoplju, u kome je odseo britanski državljanin (identifikovan kasnije kao Kolin Džefri, 58) koji je, kako se sumnja, bio zaražen ebolom i u sredu preminuo na Infektivnoj klinici u Skoplju. Njega je hitna pomoć u sredu oko 15 časova prebacila na Infektivnu kliniku na kojoj je poživeo još samo jedan sat. On je u hotelu boravio šest dana i imao je poslovne kontakte Skoplju.
Zdravstvene vlasti u Skoplju su u sredu uveče bile u povišenom stanju pripravnosti.

Skopski list Večer piše da je skopski hotel «Super osam» sada karantin pod kontrolom policije u kome će se sumnjivi slučajevi zadržati 21 dan.

Medicinski radnici proveravaju sve koji su imali kontakt s preminulim Britancem, javlja skopski TV Kanal 5, koji citira Jovanku Kostovsku, predsednicu komisije za zarazne bolesti koja je izjavila da je izvršena obdukcija i da je materijal poslat na analizu u jednu referentnu laboratoriju u Nemačkoj koja rezultate daje u roku od osam časova. Kostovsku je rekla da je preminuli pacijent imao blago povišenu temperaturu od 37,4, a za obolele od ebole karakteristična je visoka temperatura od 38,5, ali da su posle njegove smrti preduzete hitne preventivne mere, obzirom na njegovu brzu smrt i krvarenje karakteristično za ebolu.

Britanski Independent. pod naslovom Ebola: ‘British man dies of deadly virus in Macedonia and one other is taken ill’ citira Brajana Mekloskog iz Zavoda za javno zdravlje Engleske koji smatra da je malo verovatno da je ebola uzrok smrti britanskog državljanina, ali da će britanske zdravstvene vlasti nastaviti da rade sa makedonskim partnerima u istrazi.

Skopski list « Večer», je 9. oktobra uveče, kada nisu bili poznati rezultati analize uzoraka u nemačkoj laboratoriji iz Hamburga pod naslovom Англискиот пациент не починал од ебола, туку од друг вирус piše da su makedonske zdravstvenite vlasti utvrdile da je preminulo lice alkoholičar kod koga je mogla da se pojavi hemoralgičnata groznica karakteristična za virus ebola. Neki mediji u Beogradu su oslanjajući se na tu tvrdnju objavili da je Džefri umoro od trovanja alkoholom. List „Večer“ citira Jovanku Kostovsku, predsednicu komisije za zarazne bolesti koja je izjavila da makedonske vlasti smatraju da u makedoniji nema slučajeva ebole, ali da bi u datoj situaciji najveća greška bila ne preduzimati ništa, pa je zato zatražena nemačka laboratorijska analiza.
Nova Makedonija pod naslovom Голема е веројатноста дека нема присуство на вирусот ебола citira taj deo izjave Kostovske, uz naglasak da nema mesta panici. TV Sitel je izveštavala 10. 10. kako je (epidemiološki gledano) dobra strana to što pacijent, kome nije bilo bilo dobro i nije primao hranu, tri dana zaredom nije izlazio iz svoje sobe.

TV SITEL je 11. oktobra prenela izjavu dr Jovanke Kostovske, rukovodioca Sektora za preventivnu zdravstvenu zaštita makedonskog Ministerstvota zdravstva da smrt 58-godišnnjeg engleskog pacijenta nije povezana sa ebolom i da se ukida karantin u hotelu u kome je boravio kao i na Infektivnoj klinici u Skoplju, uspostavljan iz preventivnih razloga mada su makedonski zdravstveni radnici pretpostavljali da ebola nije uzrok njegove smrti.

Dopunjeno 11. 10.

Simptomi ove bolesti se obično javljaju u periodu od 2 dana do 3 nedelje posle zaraze, a to su groznica, bolovi u grlu i mišićima, i glavobolja. Kasnije ih prate mučnina, povraćanje i dijareja, uz oslabljenu funkciju jetre i bubrega. U ovoj fazi kod nekih pacijenata se javlja krvarenje.

Znaci i simptomi ebole obično počinju naglo, sa pojavom gripe, koju karakteriše umor, povišena telesna temperatura, glavobolja, zajedno sa bolom u mišićima i stomaku. Povraćanje, dijareja i gubitak apetita, takođe su uobičajeni. Manje zastupljeni simptomi su bolovi u grlu, grudima, štucanje, gubitak daha, i otežano gutanje. Prosečno vreme između zaraženja virusom i pojave prvih simptoma (vreme inkubacije) je 8 do 10 dana, ali može da varira između 2 i 21 dana. Na koži, ebola se može manifestovati u vidu osipa (u oko 50 odsto slučajeva).

Rani simptomi mogu biti slični malariji, denga groznici, ili drugim tropskim groznicama, pre nego što bolest napreduje u krvavu fazu.

Kako se ljudi mogu zaraziti virusom?

Virus se može dobiti dodirom krvi ili telesne tečnosti inficirane životinje (obično majmuna ili velikih ljiljaka). Prenošenje vazdušnim putem nije dokumentovano u prirodnom okruženju.

Kada se osoba zarazi, bolest se može širiti i među ljudima. Muškarci koji su preživeli bolest, mogu je prenositi putem sperme i do dva meseca.

U Zapadnoj Africi, većina slučajeva oboljenja ljudi prešla je sa čoveka na čoveka.

Do infekcije dolazi u direktnom kontaktu preko ozleđene kože, ili sluzokože, preko krvi ili drugih telesnih tečnosti, ili sekreta (stolica, urin, pljuvačka, sperma) zaraženih ljudi.

Do infekcije može doći kad ozleđena koža ili sluzokoža zdrave osobe dolazi u kontakt sa okruženje koje je kontaminirano tečnostima ebolom zararenih pacijenata, kao što su vlažna odeća, posteljina, ili korišćene igle.

Više od 100 zdravstvenih radnika u svetu je izloženo virusu tokom nege pacijenata zaraženih ebolom. To se dešava zato što možda nisu koristili ličnu zaštitnu opremu ili nisu pravilno primennjivali mere prevencije i kontrole infekcije tokom nege pacijenata.

Da bi se postavila dijagnoza, najpre se isključuju druge bolesti sa sličnim simptomima kao što su malarija, kolera i druge virusne hemoragične groznice. Da bi se potvrdila dijagnoza, uzorci krvi se ispituju na virusna antitela, virusnu RNK, ili na sam virus.

Ne postoji posebno lečenje bolesti; zaraženoj osobi se pomaže davanjem oralne terapije rehidratacije (da pije vodu koja je malo slatka i slana) ili intravenskim tečnostima. Bolest ima visoku stopu smrtnosti: često od nje umire od 50 odsto do 90 odsto obolelih od virusa. Bolest se tipično javlja epidemijski u tropskim regionima Podsaharske Afrike. Ebola je najpre identifikovana u Sudanu i Demokratskoj Republici Kongo. Od 1976. godine (kada je bolest prvo identifikovana) do 2013, godišnje se zarazi manje od 1.000 ljudi. Najveća epidemija do danas je tekuća epidemija ebole 2014. u Zapadnoj Africi, koja je pogodila Gvineju, Sijeru Leone, Liberiju i verovatno Nigeriju. BBC citira izvešaj organizacije Lekari bez granica (Medecins Sans Frontieres MSF) o brzom povećanju slučajeva obolevanja od ebole u Konakriju, glavnom gradu Gvineje, i o raspršavanju nade da je ebola tamo zaustavljena.

Do avgusta 2014. godine identifikovano je preko 1600 slučajeva oboljevanja od ebole, a do oktobra identifikovano je 8.376 obolelih i 4,024 umrlih u najpogođenijim zemljama u zapadnoj Africi Gvineji, Liberiiji i Sijera Leoneu..

Vakcina protiv ebole još uvek ne postoji.

„Jedina slična stvar koju sam video tokom svoje karijere bila je sida i mi sada moramo da radimo na tome da ebola ne bude nova sida. Mi možemo to da uradimo, ali najvažnije je brzo reagovati. Ebola može da se kontroliše. I mogla je da bude sprečena“, izjavio je Tomas Friden Centar za kontrolu bolesti SAD.

Više i preciznije o eboli na Sajtu svetske zdravsvene organizacije (WHO Media centre, Ebola virus disease, Fact sheet N°103, September 2014) ;

Guinea: Donka Ebola treatment centre in Conakry stretched to the limit, Médecins Sans Frontières (MSF), 9. 10.

Pod naslovom Ebola pred vratima Politika pozivajući se na pouzdane izvore piše kako je svojevremeno (ne kaže se kada) naša državljanka, medicinska sestra koja je radila u Liberiji, dobila je po povratku iz ove afričke zemlje temperaturu i istog dana je bila izolovana na Infektivnoj klinici u Beogradu, a nekoliko dana u izolaciji se nalazilo i osoblje koje je brinulo o njoj, dok iz referentne laboratorije u Hamburgu nije stigla potvrda da nije reč o eboli.

Prema „Politici“, rvi zaista sumnjivi slučaj odvijao se – daleko od očiju javnosti.

Politika (11.10.2014) citira pukovnika Darka Nožić, načelnika Klinike za infektivne bolesti VMA koji za Tanjug kaže da u Srbiji nema pacijenata zaraženih ebolom, ali da je Vojnomedicinska akademija u Beogradu spremna da se suoči sa tom teškom zarazom ukoliko se ta bolest pojavi.

Izvršena je priprema zaštitne opreme, postelja za eventualne pacijente, utvrđene su rute puteva kojim će prolaziti oni koji stignu u zemlju, a koji su eventualno zaraženi, način na koji će doći u VMA… – Priprema podrazumeva i obezbeđivanje adekvatnih lekova. Znamo da nema specifičnih lekova. To je kompleksan proces koji VMA radi kako bi se pripremila za ebolu – rekao je dr Nožić.

Posebnu pažnju na VMA su posvetili psihološkom radu i pripremi zdravstvenog osoblja koje će brinuti o eventualno obolelima.
«To podrazumeva i psihološku pripremu zdravstvenog osoblja, imajući u vidu da je veliki broj zdravstvenih radnika u zapadnoj Africi podlegao eboli. Išli smo po principu dobrovoljnosti i imali smo maltene stoprocentni odziv» – istakao je Nožić.

Dopunjeno 11. oktobra)

Izvor: WHO Media centre, Chronology of previous Ebola virus disease outbreaks;

Ebola virus disease, WHO

Médecins Sans Frontières (MSF)