Intervju: Goran Ješić
Uprkos protivljenju Zapada Rusija šalje u istočnu Ukrajinu konvoj od 280 KamAza sa 2000 tona humanitarne pomoći DOKUMENT: Izveštaj posmatrača OEBS sa rusko-ukrajinske granice Demonstracije protiv ratne propagande, protiv rata s Rusima i protiv Angele Merkel 29. avgusta u Drezdenu Pevačica Ruslana Ližičko, mirotvorac
Primirje u Ukrajini
Ma sajtu Vkontakte streljkov info, bliskom pobunjenicima je o7. septembra objavljen Faksimil «Protokola o konsultacijama Trostrane kontakt trupe o zajedničkim koracima radi іmplementacije Mirovnog plana Predsednika Ukrajine P. Porošenka i inicijative Predsednika Rusije V. Putina» , s potpisima članova Trostrane kontakt grupe: ambasadorke Hajdi Taljavini, drugog predsednika Ukrajine L. L. Kučme, ambasadora RF u Ukrajinu M. Zurabova, i lidera DNR i LNR A.V. Zaharčenka, I.V.Plotnickog čiji su potpisi bez navođenja ikakvih funkcija i bez pominjanja samoproglašenih republika.
Kao rezultat razmatranja o ocene predloga, koje su izneli učesnici konsultacija u Minski 1. septembra 2014. Trostrana kontakt grupa u sastavu predstavnika Ukrajine, Ruske Federacije i OEBS došlo se do shvatanja o ostvarivanju neophodnih koraka:
1. Obezbediti neodložni dvostrani prekid primene oružja.
2. Obezbediti monitoring i verifikaciju od strane OEBS režima neprimenjivanja oružja.
3. Provesti decentralizaciju vlasti putem donošenja Zakona Ukrajine «O privremenom poretku mesnog samoupravljanja u određenim regionima Donjecke i Luganske oblasti» (Zakon o posebnom statusu).
4. Obezbediti stalni monitoring na ukrajinsko- ruskoj državnoj granici i verifikaciju od strane OEBS s obezbeđenjem zone bezbednosti u prigraničnim rejonima Ukrajine i RF.
5. Neodložno osloboditi sve zarobljenike i nezakonito zadržana lica.
6. Doneti zakon o zabrani isleđivanja i kažnjavanja lica u vezi s zbivanjima u određenim rejonima Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine.
7. Produžiti inkluzivni opštenacionalni dijalog.
8. Doneti mere radi poboljšanja humanitarne situacije u Donbasu.
9. Obezbediti provođenje vanrednih mesnih izbora u saglasnosti sa Zakonom Ukrajine «O privremenom poretku mesne samouprave u određenim rejonima Donjecke i Luganske oblasti» (Zakon o posebnom statusu).
10. Izvesti nezakonite naoružane formacije, vojnu tehniku, a takođe i borce i najamnike s teritorije Ukrajine.
11. Doneti program ekonomskog oporavka Donbasa i uspostavljanja životne održivosti regiona.
12. Obezbediti garantije lične bezbednosti za učesnike konsultacija.
Predstavnici Kijeva, LNR i DNR podpisali su 5. septembra u Minsku protokol o prekidu vatre na istoku Ukrajine od 18.00 časova 5 septembra po lokalnom vremenu. Videti: DOKUMENT: 12 tačaka mirovnog plana Kontakt grupe za Ukrajinu
Presednik Ukrajine Petar Porošenko je naredio načelniku Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine da prekid vatre počne u 18.00. On je naložio ukrajinskom ministarstvu spoljnih poslova da zajedno sa OEBS-om obezbedi međunarodni monitoring prekida vatre.
Na zvaničnom sajtu ukrajinskog predsednika se konstatuje da je protokol u Minsku potpisan i delimično zahvaljujući pozivu predsednika Rusije Vladimira Putina upućenog DNR i LNR.
Sastanku Kontakt-grupe na kome je potpisan protokol o prekidu vatre i razmeni zarobljenika u 12 tačaka prisustvovali su ambasador Rusije u Ukrajini Mihail Zurabov, bivši predsednik Ukrajine, Leonid Kučma, lideri DNR i LNR, Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki, kao i predstavnica predsedavajućeg OEBS-a za Ukrajinu Hajdi Taljavini.
Nema mnogo detalja o 12 usaglašenih tačaka, od kojih se uglavnom pominju samo prekid vatre, razmena zarobljenika «svih za sve» i o otvaranju humanitarnih koridora 6. ili 7 septembra. Agencija Itar Tas pominje i to da „Mirni plan Zaharčenko-Plotnicki“ predviđa zabarnu upotrebe aviacije nad DNR i LNR i frormiranje pet zona bezbednosti, s posmatračem u svakoj.
Lider Luganske narodne republike Igor Plotnickij izjavio je da podpisivanje protokola o prekidu vatre na znači odustajanje od kursa otcepljenja Luganske i Donjecke narodne republike od Ukrajine, ali je naglasio da su DNR i LNR spremne da ispune svoje obaveze koje se tiču prekida vatre.
Na sajtu predsednika Ukrajine Petra Porošenka, a i na sajtu predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina objavljeno je 3. septembra da su dva predsednika telefonom razgovarala i da su se u značajnoj meri saglasili o neophodnim koracima koje treba preduzeti radi prekida borbenih dejstava na istoku Ukrajine.
Kako piše Komersant od ulaska ruskog konvoja preko Harkova se izgleda odustalo zbog različitog tumačenja dogovora između Moskve i Kijeva, koji je zahtevao da se na pgraničnom punktu Šebekino Pletenevka između Belogoroda i Harkova sva roba prepakuje i da ruski kamioni uopšte ne uđu u Ukrajinu. Konvoj se iz Voronježa uputio prema gradu Donjeck (grad na teritoriji Rusije koji nosi isto ime kao i Donjeck u Ukrajini) gde se ulogorio na otvorenom polju. U tom poljskom logoru postavljene su dve poljske kuhinje i nekoliko šatora. Konvoj je čekao da predstavnici MKC pregledaju tovar i da se reši pitanje prelaska granice. Sam konvoj nema direktnu oružanu pratnju, a dopisnik britanskog Gardijana tvrdi da je video kolonu od 23 oklopna vozila ruske vojske kako se kreću prema ukrajinskoj granici. Ruska TV RT javlja da pogranična služba ruskog FSB nije potvrdila da su ruska oklopna vozila prešla granicu Ukrajine, kako su javili britanski Gardijan i Telegraf… na oficijelnom sajtu prdsednika Ukrajine objavljeno je da je Petro Porošenku u razgovoru s britanskim premijerom Kamerunom rekao da je informacija o prelasku ruskih oklopnih vozila na teritoriju Ukrajine tačna i potvrđena pošto je veći deo te kolone uništena. Ministarstvo odborane RF je tu izjavu oprovrglo, saopštivši, da nikakva ruska kolona granicu nije prelazila ni danju ni noću.
Komersant piše da bi konvoj mogao preći na punktu Izvarino istočno od Luganska, pošto su put između Izvarina i Luganska kontrolisali pobunjenici. Međutim došle su vesti da su ukrajinske snage presekle put između granice i Luganska koji se našao u ukrajinskom okruženju.
TV RT javlja da su pripadnici oružanih formacija Donjecke i Luganske republike uhvatili grupu diverzanata ukrajinske Nacionalne garde koji su priznali da im je zadatak bio da miniraju put kojim bi trebalo prema Lugansku da prođe humanitarni konvoj i da je poslato još sedam takvih grupa. U vozilu Chevrolet Niva kojim su se kretali nađen je eksploziv upaljači, tenkovske mine i tri minobacača i streljačko oružje.
Dopunjeno 15. avgusta
Predsednik RF Vladimir Putin objavio je nešto kasnije plan od sedam tačaka za stabilizaciju situacije na jugo-istoku Ukrajine.
Prvo, neophodno je da se prekine aktivne nastupajuće operacije u donjeckom i luganskom pravcu ukrajinskih oružanih snaga i oružanih formacija na jugo-istoku.
Izvor Novosti Donecka
Drugo, jedinice oružanih snaga Ukrajine treba da budu povučene na rastojanje, koje isključuje mogućnost gađanja naseljenih mesta artiljerijom i drugim sistemima.
Treće, obezbediti potpunu i objektivnu međunarodnu kontrolu obustave vatre i neophodne zone bezbednosti.
Četvrto, isključenje primenene borbene aviјacije protiv mirnih građana i naseljenih mesta u zoni konflikta.
Peto, razmena svih zarobljenika i zadržanih lica po formuli „svi za sve “ bez ikakvih prethodnih uslova.
Šesto, otvaranje humanitarnog koridora za prevoz izbeglica i za dostavu humanitarne pomoći u gradove i druga naseljena mesta Donbasa, Donjecke i Luganske oblasti.
Sedmo, obezbeđenje mogućnosti slanja u postradala naseljena mesta Donbasa remontnih brigada radi obnove razrušenih objekata socijalne i za život važne infrastrukture, i radi pomoći u njihovoj pripremi za zimu. Agencija RIA Novosti citira ministra bezbednosti DNR Leonida Baranova da ova samoproglašena republika u Moskvi već pregovara o posebnoj dostavi gasa u zimskoj sezoni Lugansku i Donjecku, ali da o ceni još nije bilo reči. Po njegovim rečima do Donbasa vodi posebni gasovod koja ulazi u Lugansku oblast i produžava se do Donjecka, da vlasti LNR i DNR garantuju bezbednost gasovoda, a da te dve oblasti ne zavise od dostave gasa iz Ukrajine.
Putin je izrazio nadu da će sporazum o primirju biti postignut na sastanku kontakt grupe u Minsku 5. septembra.Ukrajinski premijer Jacenjujk je izjavio da se u Putinov plan ne može verovati, redstavnici Donecke narodne republike saopštili su da su spremni da prekinu bojeva dejstva, ali samo ukoliko Ukrajina povuče oržane snage sa teritorije DNR, a američki predsednik Obama da je o prekidu vatre još rano govoriti. Portparolka Stejt dipartmenta Džen Psaki izjavila je da Vašington ocenjuje da Putinov plan nije dovoljan za prekid vatre i da bi ukrajinska strana prihvatila taj plan ako bi predsednik Putin prekinuo finansiranje, naoružavanje i obučavanje separatista, i ako bi izveo rusku vojsku iz Ukrajine, da Predsednik Putin mnogo priča, ali da su te reči retko potkrepljene delima.
Dopunjeno 5. septembra
Rano ujutro 12 avgusta 2014. iz podmoskovskog Naro-Fominska pošla je kolona Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije sa 280 teških kamiona KamAz sa 2 hiljade tona humanitarne pomoći mirnim žiteljima istoka Ukrajine, gde se ukrajinska produžava vojna operacija. Slanje humanitarne pošiljke usaglašeno je sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta (ICRC), javila je ruska TV RT. Kijev pristao da, u saradnji sa Rusijom, EU i drugim međunarodnim partnerima, pošalje humanitarnu pomoć na istok zemlje, saopšteno iz kancelarije Petra Porošenka, javlja Tanjug. UNHCR je inače prisutan u istočnoj Ukrajini.
Pres-služba predsednika Ukrajine Petra Porošenka saopštila je kasnije da je američki predsednik Barak Obama podržaa humanitarnu misiju u Ukrajine pod znakom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta s učešćem EU, Rusije, Nemačke i drugih partnera, javlja agencija Interfaks. Porošenko je odlučio da u Moskvu pošalje predstavnika Crvenog krsta Ukrajine.
U Ukrajinu se vozi 400 tona brašna, 100 tona šećera, 62 tone hrane za decu, 54 tone medicinskog materijala i lekova, a takođee 12.000 vreća za spavanje i 69 elektrotransformatora različitog kapaciteta. Tri kilometra duga kolona treba da stigne na ukrajinsku granicu u Sredu 13. avgusta. Nije objavljeno na kom graničnom prelazu će ona ući u Ukrajinu. Veliki deo graničnih prelaza prema Rusiji je zatvoren zbog borbi.
Kijev je do sada na sve zahteve ruske strane da uputi pomoć odbijana. Zamenik šefa administracije predsednika Ukrajine Valerij Čalij je izjavio da je Kievu savetovano od strane zapadnih zemalja da primi pomoć od Rusije. BBC javlja da je među ukrajinskim zvaničnicima i kad je pokrenut konvoj vladala konfuzija oko uslova pod kojima će biti primljena ukrajinska pomoć. Urrajinska vlast zahteva da ruski „kamazi“ nikako ne pređu ukrajinsku granicu, da ne bude nikakve ruske pratnje ni pripadnika vojske ni pripadnika ruskog ministarstva za vanredne situacije, da konvoj dođe samo do ukrajinske granice na granički prelaz koji drži Kijev u harkovskoj oblasti, da pomoć bude pretovarena u kamione koje će iznajmiti Međunarodni crveni krst, koji će odrediti u koje gradove će biti distribuirana pomoć. Za tu procenu MKS-u je potrebno oko nedelju dana. Lugansk je već deset dana bez vode, struje i telefonskih veza. Situacija u borbama zahvaćenim Lugansku i Donjecku se pogoršava.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštava da je zbunjeno tvrdnjama kijevskih zvaničnika da sporazum o detaljima nije postignut i naglašava da humanitarna pomoć po dogovoru treba da da prođe preko graničnog prelazu „Šebekino-Pletnevka“ između Belgorodske (RF) i Harkovske oblasti (Ukrajina), a da posle prelaska rusko-ukrajinske granice kolona ide utvrđenim maršrutama pod znakom Međunarodnog komiteta Crvenog krsta“.
Portparol ukrajinskog ministarstva inostranih poslova Jevgenij Perebeinos saopštio je 19. avgusta da je Ukrajina obezbedila garancije za bezbedan prolaz ruskom humanitarnom konvoju u oblastima koje kontroliše ukrajinska vojska, primetivši, međutim, da se putni pravac izabran za kretanje ruskog humanitarnog konvoja nalazi izvan područja pod kontrolom ukrajinskih oružanih snaga i da je puna odgovornost za bezbednost konvoja, u tim oblastima, na proruskim snagama i Rusiji. Prethodnica ICRC krenula je 20. avgusta u izviđanje maršrute prema Lugansku planirane za prolaz konvoja. Na putu od granice prema Lugansku kod sela Novosvjetlovska blizu Luganska prethodnih dana su vođene borbe. Pobunjenici tvrde da pokušavaju da onemoguće navodne ukrajinske diverzantske grupe poslate da ugroze konvoj…
Dopunjeno 20. avgusta
Slanje humanitarne pomoći najavljeno je i iz Čečenije.
Dan pre polaska konvoja, 11. avgusta Putin je o slanju humanitarnog konvoja obavestio predsednika Evropske komisije Emanuela Baroza. Vašington je izrazio zabrinutost da će Rusija slanje humanitarne pomoći iskoristiti kao povod za vojnu intervenciju. U razgovoru s italijanskim premijerom Rencijem Obama je zapretio novim sankcijama Rusiji ukoliko pošalje konvoj bez saglasnosti s ukrajinskim vlastima.
Rojters prenosi procene NATO da oko 20.000 ruskih vojnika komncentrisano na granici sa Ukrajinom, a da zvanični Kijev tu procenu penje na 45.000 i citira ukrajinskoh vojnog portparola Andrija Lisenka koji tvrdi da će humanitarni konvoj biti podržan sa 160 tenkova, 1.360 oklopnih vozila, 390 artilljerijskih sistema i 150 raketnih lansera «grad», 192 borbenih aviona 137 helikoptera… (?)…
Više od polovine stanovnika Slavjanska, oko 70.000 pobeglo je iz grada tokom borbi u maju, oko 15.000 se vratilo nakon što su se pobunjenici povukli ka Donjecku, ukrajinske snage zauzele grad. Elena u Arjomovskoj ulici u Slavjansku, s vrećom pomoći UNHCR, leto 2014.
Izvor: UNHCR
Prvi kamioni iz ruskog humanitarnog konvoja stigli su u Lugansk u petak 22. avgusta oko podneva.
U ruskom ministarstvu spoljnih poslova saopšteno je da je situacija s veštačkim odugovlačenjem rešenja pitanja o početku dostavke ruskog humanitarnog tereta postala nepodnošljiva i da ispostavljanje novih veštačkih uslovljavanja i predloga već postalo podrugljivo i da se ne može dalje trpeti sličan haos, otvorena laž i neodgovornost (vlasti Ukrajine), i da su svi predlozi za odugovlačenje dostavki pomoći ljudima oblasti humanitarne katastrofe iscrpljeni, a da je ruska strana donela odluku da deluje i da kolona s humanitarnim teretom počinje da se kreće ka Lugansku, javlja ruska TVRT. Ruska strana takođe naglašava da su s Međunarodnim komitetom Crvenog krsta ugovoreni maršruta uslovi za kretanje konvoja i način kontrole tereta.
Izaslanik Rusije u UN Vitalij Čurkin je na konferenciji za štampu u Njujorku s tim u vezi rekao da je 7. avgusta Rusija saopštila generalnom sekretar Crvenog krsta da ima nameru da pošalje humanitarnu pomoć žiteljima istoka Ukrajine, da su predstavnici organizacije odobrili inicijativu, da je 12. avgusta Kijev potvrdio mogućnost prolaska humanitarne misije, a da je 15. avgusta prvi deo kamiona već bio na rusko-ukrajinskoj granici; da je procedura transporta i kontrole humanitarne pošiljke prošla saglasno normama međunarodnog humanitarnog prava, da su se novinari, međunarodni posmatrači i predstavnici upoznali sa sadržaje transporta, ada su od običnog humanitarnog konvoja, neke zemlje rešile da stvore politički događaj.
Zamenik izaslanika Ukraijne pri OON Aleksandr Pavličenko, tvrdio je takođe na konferenciji zaštampu u NJujorku da su ukrajinski carinici počeli pregled kamiona, dali Rusija nije htela da sačeka da oni završe inspekciju, odnosno da nije dozvolila da pregledaju sve kamione.
MKC nije pratio kolonu zato što nije dobio garancije Kijeva koje se tiču bezbednosti transporta.
Da je Vašington obespokojen takvim delovanjem Moskve izjavio je pres-sekretar Pentagona kontra-admiral Džon Kirbi, koji je naglasio da Rusija treba pošiljku da vrati nazad, javila je ruska TV RT, koja je istovremeno izjavila da je raspakivanje pošiljke u Lugansku počelo odmah po pristizanju konvoja.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko poručio je da je ulazak ruskog humanitarnog konvoja u Ukrajinu predstavlja kršenje međunarodnog zakona, da je više od 100 ruskih kamiona prešlo granicu bez kontorole ukarjinskih carinika ili graničnih službenika i bez pratnje zvaničnika Međunarodnog Crvenog krsta. i pozvao Moskvu da vrati situaciju u međunarodne pravne okvire.
I visoka predstavnica za evropsku bezbednost i saradnju Ketrin Ešton je ocenila da je odluka Rusije da pošalje konvoj s humanitarnom pomoći preko granice u istočnu Ukrajinu, bez odobrenja Kijeva ili pratnje međunarodnih posmatrača, predstavlja jasno narušavanje ukrajinske granice.
„Ovo je jasno narušavanje ukrajinske granice. Takođe je u suprotnosti s ranijim sporazumima između Ukrajine, Rusije i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK)“, poručio je Sebastijan Brabant, portparol Eštonove.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen osudio je ulazak ruskog takozvanog humanitarnog konvoja u Ukrajinu bez ikakvog učešća Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i nazvao je to narušavanjem od strane Rusije njenih međunarodnih obaveza, koje su preuzete u Berlinu i Ženevi.
Predsednik Rusije Putin rekao je u razgovoru s kancelarkom Angelom Merkel da je dalje zadržavanje humanitarnog konvoja postalo nepodnošljivo. Putin je izrazio zabrinutost zbog eskalacije sukoba u Ukrajini.
U Savetu bezbednosti UN zakazane su hitne konsultacije iza zatvorenih vrata.
Konsultacije su protekle u znaku raznoglasja. Zapadne zemlje su osuđivale Rusiju koju su podržale južnoameričke zemlje i Kina. Ruski izaslanik Čurkin je konstatovao da je u SB vladalo „kraljevstvo krivih ogledala“ zamerivši što pojedine zemlje izražavaju zabrinutost zbog dostave humanitarne pomoći ne videvši humanitarnu katastrofu na terenu.
U međuvremenu kamioni sa ruskom humanitarnom pomoći, isporučili su sav tovar i vratili su se u Rusiju 23. avgusta, javlja agencija RIA Novosti, saopštavaju zvaničnici ruske carinske službe.
Rusko ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je humanitarna pomoć dostavljena tamo gde je bilo planirano u jugoistočnoj Ukrajini.
„Mi potvrđujemo našu nameru da nastavimo saradnju sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta kako bismo obezbedili humanitarnu pomoć ljudima u jugoistočnoj Ukrajini“, navedeno je u saopštenju ministarstva za vanredne situacije.
Dopunjeno 23. avgusta
NATO je ocenio da postoji „velika verovatnoća“ da Rusija pokrene invaziju na Ukrajinu, javlja Rojters. Alijansa smatra da će ruska humanitarna misija predstavljati operaciju spasavanja pobunjenika.
Putinov portparol Dmitrij Peskov je izjavio da konvoj humanitarne pomoći koju će Rusija poslati na istok Ukrajine neće imati rusku vojnu pratnju.
U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da je cilj „antiterorističke operacije“ ukrajinske vojske koja opkoljava Donjeck i pokušava da ga odseče od Luganska potiskivanje Rusa sa jugoistoka Ukrajine.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu u razgovoru s američkim kolegom Čakom Hejgelom izjavio je 15. avgusta da je neprihvatljivo to što ukrajinska vojska protiv mirnog stanovništva na istoku Ukrajine koristi tešku artiljeriju i raketno oružje…
Ukrajinski Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu zatražio od žitelja Donjecka i Luganska da napuste te gradove preko koridora koje su formirali ukrajinski vojnici, jer se trenutno priprema napad.
„Stiče se utisak da se cilj tzv. antiterorističke operacije sastoji u tome da se jugoistok sravni sa zemljom, da svi Rusi odatle odu i nasele onima koji će se drugačije odnositi prema istoriji i kulturi, prijateljstvu i viševekovnim vezama naših naroda“, rekao je Lavrov, prenosi Itar-tas.
Prema rečima šefa ruske diplomatije, potrebno je da sve strane u konfliktu ispunjavaju ranije dostignute dogovore i sednu za pregovarački sto, kako bi počeo sveobuhvatan proces reforme ustava uz učešće svih regiona, „da se sami dogovore kako da zajedno žive u jednoj državi“.
Nakon toga Lavrov je izrazio oprezni optimizam kad je u pitanju sporazum sa Ukrajinom o slanju humanitarne pomoći.
U Jelenovki predgrađu Donjecka pobunjenici su 25. avgusta probili front i otvorili put ka Azovskom moru, a nekoliko dana kasnije zauzeli Novoazovsk (gradić od 10.000 stanovnika s malom lukom), osamdeset kilometara na obali Azovskog mora, oko 15 kilometara od ruske granice.
Ukrajinska strana (komandir dobrovoljačkog bataljona Sejmon Semejčenko, koji je ranjen) poručio je 25. avgusta da je uočeno ruskih 30 tenkova, od kojih je nekoliko uništeno, koji su išli sa strane ruske granice prema Novoazovsku. U isto vreme pobunjenici tvrde da su zauzeli strateški vis Saur Mogilu pedeset kilometara jugoistočno od Donjecka, da su uspostavili kontrolu nad strateški važnim mestom Ilovajsk i da drže u okruženju (u više «kotlova») oko 7.000 ukrajinskih vojnika.
Pobunjenici su brzo zauzeli niz mesta (Starčenkovo, Respublika, Zelenij Jar, Boevoje, Malinovka, Demjanovka, Starodubkovka, Červonoje Polje, Osipenko) na putu ka Marijupolju, gradu od pola miliona stanovnika na obali Azovskog mora u kome su Ukrajinska nacionalna garda i druge ukrajinske formacije koncentrisale snage za odbranu.
Pobunjenici su međutim otvorili novu tačku sukoba zapadno od Marijupolja na pola puta ka Berdjansku, gradu od 100.000 stanovnika na obali. Tvrde da su aktivirani i njihovi partizanski odredi u oblasti Zaporožja, nad kojim je faktičku komandu uzeo guverner Dnjepropetrovska Igor Kolomojski, koji je inače finansirao i opremio ukrajinski dobrovoljački odred Donbas. NATO, SAD i Velika Britanija, i naravno Ukrajina, optuživali su u novom kontekstu Rusiju da ne samo naoružava, trenira i snabdeva pobunjenike na istoku nego da i njeni vojnici direktno učestvuju u borbama. NATO je saopštio da je na istoku Ukrajine oko 1000 ruskih vojnika i zakazao je konsultacije. Uprkos izjavi nemačke kancelarke Angele Merkel da se na zapadu niko ne priprema da pozove Ukrajinu u NATO, ukrajinski premijer Jacenjuk je Vrhovnoj radi predložio izmene zakona o vanblokovskom statusu Ukrajine.
Premijer samoproklamovane Donjecke Republike Aleksandar Zaharčenko rekao je novinarima da u redovima pobunjenika ima između tri i četiri hiljade dobrovoljaca, da među njima ima i bivših vojnika, u nekim varijantama te izjava i vojnika koji su na odsustvu. Ukrajinska služba bezbednosti zadržala je desetak ruskih vojnika, s dokumentima i oružjem s manevarskom municijom. Rusko Ministarstvo vojno tvrdi da su oni patrolirali u zoni granice i zalutali na ukrajinsku teritoriju. U Petrogradu zabeležene su akcije organizacija vojničkih majki koje traže informacije o svojim bližnjima posle vesti o tome da se ruski vojnici nalaze na teritoriji Ukrajine.
Akcije sličnih organizacija povodom vesti s fronta ili vesto o mobiluzaciji zabeležene su i u Kijevu. U Kijevu su se odvijale demonstracije pred generalštabom i rezidencijom predsednika Ukrajine grupa koje su tražile da se ukrajinskim vojnicima u okruženju pošalje pojačanje.
Oko 60 ukrajinskih vojnika prešlo je na rusku teritoriju spasavajući se iz pobunjeničkog okruženja, za koje ruska strana tvrdi da će biti vraćeni kućama, kako se to desilo kada je na rusku teritoriju bilo prešlo oko 400 ukjanskih vojnika.
Predlog ruskog izaslanika u UN da SB usvoji saopštenje kojim se traži hitan prekid vatre i početak pregovora nije usvojen.
Nakon susreta Putina i Porošenka 26. avgusta u Minsku, borbe na terenu su se rasplamsale. Putin je 29. jula javnom izjavom tražio od pobunjenika da otvore humanitarni koridor preko koga bi ukrajinski vojnici mogli mirno da se vrate kući. Premijer DNR Zaharčenko saopštio je 29. avgusta da prihvata Putinovu inicijativu pod uslovom da opkoljeni Ukrajinci ostave teško naoružanje. Nekoliko sati nakon toga Putin je na forumu „Čelindžer 2014“ odluku ukrajinske komande da ne dopusti predloženi izlazak ukrajinskih vojnika iz okruženja nazvao kolosalnom greškom koja će koštati mnogo ljudskih žrtava…
Do otvaranja koridora je ipak došlo u subotu 30. avgusta. RIA Novosti prenosi poruku s Fejsbuka komandira ukrajinskog bataljona „Donbass“ Semena Semenčenka da se u skladu s dogovorom predsednika Porošenka s pobunjenicima u subotu 30. avgusta obrazuje specijalni koridor za izlazak ukrajinskih vojnika iz okružennja kod Ilovajska, dvadesetak kilometara istočno od Donjecka. Nije poznato s kim je predsednik Porošenko (ili neko u njegovo ime) vodio pregovore. Agencija Interfaks citirajući ministra unutrašnjih dela Ukrajine Arsen Avakova javlja da su pervi ukrajinski vojnici izašli iz okruženja u subotu 30. avgusta oko 12 časova po lokalnom vremenu – reč je o 28 lica iz bataljona „Mirotvorec“ (14), „Herson“ (3) i „Dnjepro-1“ (11).
Oni će biti transportovani ka Harkovu. Teška tehnika koju su koristili biće uništena. Nema detalja o broju vojnika koji izlaze iz okruženja. Pobunjenici su im pre toga dali ultimatum da se predaju do šest časova ujutru, ali je rok pomeren za nekoliko časova, kada je došla vest o sporazumu. Ukrajinski vojnici su zatražili još dva sata za pravljenje spiskova onih koji izlaze iz okruženja, pošto je izgubljena veza s nekim od opkoljenih jedinica. Prema poruci na Fejsbuk stranici informativne službe bataljona Donjeck ukrajinski vojnici su se nalazili u tri kotla okruženja: Novokaterinovka, Starobeševo i Červonopiljsk. tridesesetak kilometara jugoistočno od Danjecka, a stanje u okruženju je bilo dramatično.
Agencija RIA Novosti javila je međutim kasnije 30. avgusta oko 15 časova da neke od ukrajinskih jedinica pokušavaju da izađu iz okruženja s oružjem, da to liči na pokušajproboja, ali da se ipak održava koridor za povlačenje vojnika koji su ostavili ili uništili naoružanje.
Tri dana pre toga ukrajinske vlasti su u Zaporožju zaustavile 5. bataljon teritorijalne odbrane «Prikarpatje» od oko 300 ljudi koji se izvukao iz okruženja kod mesta Andrejevka i s oružjem krenula kući. Posle pet sati pregovora oni su pristali da predaju teško oružje ukrajinskim vojnim vlastima i nastavila je put kući, navodno na desetodnevno odsustvo.
Agencija RIA Novosti javlja iz mesta Nehotjejevka (Belgorodska oblast) 31. avgusta da su svi ruski vojnici koji su nekoliko dana ranije zadržani u Ukrajini kada su prešli granicu, vratili u Rusiju, da su živi i zdravi, da im je ukazana psiloška pomoć, a da pregovori o njihovom oslobađanju nisu bili jednostavni.
Dopunjeno 30. avgusta
Pobunjenicu su 1. septembra zauzeli aerodrom Lugansk desetak kilometara južno od Luganska koji je u borbama u potpunosti uništen i onesposobljen za saobraćaj.
Kako javlja agencija Itar tas pozivajući se na očevice aerodom «Sergej Prokofjev» u Donjecku, koji ukrainske snage drže od maja, osvojili su 3. septembra pripadnici snaga Donjecke Republike nakon žestokih borbi tokom kojih su se čule i tvrdnje da su podzemna skloništa na arodromu bila zabetonirana i potopljena. Dopisnik ruskog lista Komsomolskaja pravda izveštava da je do potapanja podzemnih instalacija došlo nakon što je ukrajinska artiljerija oštetila podstanicu u rudniku «Oktobarska», posle čega su pumpe 31. avusta prestale da rade i nivo podzemnih voda se popeo i doveo do potapanja instalacija na aerodromu.
Аgencija RIA Novosti je 3. septembra kasno uveče javlia da su ukrajinski vojnici na donjeckom aerodromu u dvostrukom okruženju iz koga ne mogu izaći.
Agencija RIA Novosti je u četvrtak 4. avgusta pre podne javila da su pobunjenici ponovo počeli da bombarduju donjecki arerodrom, a da ukrajinska strana nije odgovarala na vatru.
Dopunjeno 4. septembra
Izveštaj posmatrača OEBS sa rusko-ukrajinske granice
U izveštaju posmatračke misije OEBS-a sa graničnih prelaza Kamensk-Šahtinsk i Gukovo kod Luganska 3. septembra (Videti Weekly update from the OSCE Observer Mission at the Russian Checkpoints Gukovo and Donetsk, 28 August until 08:00, 3 September 2014, Kamensk-Shakhtinsky, Russian Federation 3. september 2014) opisuje se profil koji ljudi prelaze granicu, a koji se mogu svrstati na sledeći način:
Porodice koje idu peške ili kolima sa dosta prtljaga;
Stariji ljudi sa nekoliko kesa;
Odrasli (najčešće mlađi) bez prtljaga ili praznih automobila;
Ljudi koji nose vojničku odeću sa ili bez ranaca.
Broj ulaza/izlaza je stabilan, u proseku od 6.523 dnevno na oba granična prelaza, ali od 26. avgusta većina onih koji prelaze granicu ide nazad u Ukrajinu (prosečni neto priliv minus 429 dnevno za oba granična prelaza u poslednjoj nedelji). Od tog dana 3,857 ljudi se vratilo u Ukrajinu preko oba granična prelaza. posmatrači OEBS uočavaju opšti trend veoma niskog pograničnog prometa tokom noćnih sati. U zoru broj putnika polako se povećava sve do kasnog popodneva i večeri. Većina vozila koja prelaze granicu imaju registarske tablice izdate u Luganskom regionu.
U principu, situacija na oba granična prelaza je mirna. Ljudi pri prelasku granice razgovarajte sa posmatračkim timovima i opisuju situaciju u Luganskom regionu kao lošu. Opisuju se razaranja prouzrokovana artiljerijskom vatrom koja je rezultirala prekidom snabdevanja vode, gasa i električne energije, što je nedostupno više od pet nedelja u nekim oblastima, uključujući sam grad Lugansk.
Tokom cele nedelje posmatrači su primetili neto povećanje mladih (i muškaraca i žena) koji nose vojničke uniforme pri prelasku granice u oba smera, ali nisu primetili nikakvo oružje u ovim grupama. Neki od pristalica su razgovarali otvoreno sa OEBS-om, dok su drugi izrazili potpunu nepoverenje prema OEBS-u. Na oba granična prelazi, neke pristalice samoproglašenih republika objašnjavali su da im nije dozvoljeno da pređe granicu sa oružjem. Međutim, s druge strane, na ukrajinskoj strani granice organizovana su mesta gde su dobili oružje, municiju i opremu. Po povratku, oni predaju oružje, municiju i drugu vojnu opremu pre nego što pređu nazad u Rusku Federaciju. U Gukovu, čak postoji strelište za kalibraciju novodobijenog oružja pre nego što se nastavi ka ratištu. Kao što je opisano u prethodnim izveštajima, posmatrači su čuli pucnjavu na teritoriji Ukrajine na kratkom rastojanju od graničnog prelaza Gukovo.
Više ljudi je nosilo crne majice sa natpisom „Novorossiia“ („Nova Rusija“) ili „Luganska Narodna Republika“ sa odgovarajućim zastavama. U nekim slučajevima, ova zastava je takođe primećena na vetrobranima nekoliko civilnih vozila, i na registarskim tablicama.
Civili se zaustavljaju da razgovaraju i često traže da OEBS zaustavi sukob…
Tokom nedelje, i danju i noću posmatrači su čuli zvuk propelera aviona u blizini graničnog prelaza. Tokom dana, i kad su povoljni vremenski uslovi, primećeni su male sive avioni identifikovane kao UAV, koji doleću do ivice ukrajinske granice u vrlo redovnim intervalima od 18 do 25 minuta. Manji je broj helikoptera uočen u odnosu na prethodne nedelje, ali su ipak primećeni kako na graničnim prelazima lete na maloj visini duž granice. U svakom slučaju, u koliko se moglo videti, da avioni nisu kršili ukrajinski vazdušni prostor u blizini graničnog prelaza.
Protok saobraćaja na graničnom prelazu Gukovo ostao stabilan u odnosu na prošlu nedelju, uz blagi pad u protekla dva dana. Dnevni prosek 2.940 ulaza i izlaza. Prosečan broj ljudi koji ulaze u Rusku Federacije je smanjen tokom izveštajnog perioda, a neto tok je bio negativan od 26. avgusta sa dnevnim prosekom od minus 262. Ova statistika jasno odražava povratak u Ukrajini. U poslednjih nedelju dana, blizu 2.000 ljudi svakog dana vratilo u Ukrajinu preko graničnog prelaza Gukovo.
Tokom cele sedmice, posmatrači su čuli pucnjavu na ukrajinskoj strani u neposrednoj blizini graničnog prelaza, koja potiče iz obližnjeg improvizovanog „strelišta“ pod kontrolom pristalica samozvanih republika.
Pobednica Evrosonga, ukrajinska pevačica Ruslana Ližičko, zajedno s general-pukovnikom u ostavci Vladimirom Rubanom, koji vodi centar za razmenu zarobljenika putovala je U Donbas gde se srela s premijerom DNR Zaharčenkom, a rezultat te mirotvoračke misije je bilo oslobađanje 16 ukrajinskih zarobljenika. Po povratku u Kijev Ruslana, koja je gorljivo podržala proteste na Majdanu, založila se za mir: «Išla sam i videla kako granate padaju na svoje», kazala je («Ja prijehala i uvidela, kak snarjadi letjt v svoih…)
Šta se desilo u Ilovajsku
Vladimir Ruban je ranije objašnjavao šta se 30. i 31. avgusta desilo s humanitarnim koridorom za okružene ukrajinske vojnike kod Ilovajska, koji su pobunjenici bili otvorili nakon što je to od njih zatražio Vladimir Putin. Pokazalo se da je informacija o koridoru do ukrajinskih vojnika došla prevremenno, kada pregovori još nisu okončani, i kada je još razmatrano pitanje da li će Ukrajinci iz kotla izaći s oružjem ili bez njega, s ratnom zastavom ili pod belom zastavom.
Ruski Forbes izveštava da su tako ukrajinski vojnici stihijno pokušali da s oružjem izađu okruženja, mada koridor još nije bio otvoren. Kada su se pregovori zavšili vojnici nisu dobili informaciju o detaljima jer su im bile ispražnjene baterije na radio-uređajima. Pobunjenici su napali motorizovanu kolonu Ukrainaca i spržili je. Bilo je mnogo žrtava, a sudeći prema izjavi Antona Gerašćenka, savetnika ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova, ukrajinski dobrovljački bataljoni su u tom okršaju imali 25 odsto svojih ukupnih žrtava tokom takozvane antiterorističke operacije.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
