Fiskalni savet opominje

Videti takođe
MMF o Srbiji: obiman deficit od 7,5 odsto BDP

Ozbiljnost situacije u kojoj se nalaze javne finansije u Srbiji nalaže odlučnije mere od onih koje predviđaju Zakon o budžetu i Fiskalna strategija. Premda srednjoročni plan postavlja u načelu dobre ciljeve smanjenja deficita, mere kojima bi se to postiglo su neizbalansirane i stoga nedovoljno kredibilne. Sasvim je opravdano pitanje – koliko je svrsishodno smanjivanje zarada, penzija i povećanje poreza, ukoliko su te uštede unapred potrošene na Srbijagas, Železaru Smederevo, propale banke, Galeniku i drugo? konstatuje Fiskalni savet 26. novembra 2013. u izveštaju Ocena fiskalne strategije 2014-2016. i predloga budžeta za 2014. godinu. Donosimo rezime tog izveštaja.

Planirani deficit u 2014. godini od 7,1 odsto BDP-a (2,4 milijarde evra) previsok je, još uvek nema vidljivih pomaka i jasnog plana za rešavanje problema najvećih domaćih gubitaša (Srbijagas), a srednjoročni plan prilagođavanja nije podržan merama koje bi dovele do željenih ušteda. Prostor za uspešnu fiskalnu konsolidaciju u 2014. i narednim godinama toliko je sužen da polovična, ad hoc rešenja ne mogu više da donesu ni privremena poboljšanja, a kamoli trajnu održivost javnih finansija Srbije. Fiskalni savet zbog toga smatra:

1) da je planirani budžet za 2014. godinu neodgovarajući i da su neophodne dodatne uštede od 0,8-1 odsto BDP-a;

3) da se strukturne reforme poput penzijske reforme moraju doneti u što kraćem roku i da se napravi potpuno kredibilan plan srednjoročnih ušteda, jer je 2014. samo prva godina u trogodišnjem programu snažnog fiskalnog prilagođavanja. Da bi takav plan (ukoliko se uradi) bio međunarodno verifikovan, smatramo neophodnim da se postigne novi aranžman sa MMF-om.

Potrebne su dodatne uštede u budžetu za 2014. od 0,8-1 odsto BDP-a. Planirani deficit konsolidovane države od 7,1 odsto BDP-a je najveći u čitavoj Istočnoj i Centralnoj Evropi i povećava se u odnosu na 2013. godinu za oko 0,5 odsto BDP-a. Premda je Vlada u oktobru najavila donošenje paketa mera fiskalne konsolidacije od najmanje 2 odsto BDP-a, stvarni domet predloženih mera je gotovo dvostruko manji – tek 1-1,2 odsto BDP-a – što nije dovoljno da zaustavi rastući deficit u 2014. godini. Fiskalni savet stoga smatra da su neophodne (i ostvarive) dodatne uštede u budžetu za 2014. godinu od 0,8-1 odsto BDP-a (oko 300 miliona evra). Ovako bi se ostvario ne samo najavljeni cilj Vlade iz oktobra, već bi se, što je bitnije, fiskalni deficit u 2014. godini smanjio u odnosu na 2013. godinu. Postoje najave da će jedan deo tih ušteda Vlada predložiti u formi amandmana na Predlog zakona o budžetu tokom skupštinske procedure. Dodatno i osetno smanjenje deficita u 2014. godini je prvi neophodan uslov za fiskalnu konsolidaciju.

Bez odlaganja se moraju rešavati problemi javnih preduzeća i državnih banaka na koje se nekontrolisano odlivaju budžetska sredstva. Neuspešno poslovanje javnih i državnih preduzeća i banaka iz prethodnih godina će u 2014. koštati državu oko 1,7 odsto BDP-a (600 miliona evra). Plaćanje ovih obaveza je upravo i glavni razlog zbog kog će deficit u 2014. godini, i pored uvođenja solidarnog poreza na zarade preko 60.000 dinara i povećanja niže stope PDV-a sa 8 na 10 odsto, da poraste umesto da se smanji. Što je još nepovoljnije, očekuje se da javna preduzeća i bankarski sektor tokom 2014. naprave nove gubitke/obaveze za državu od najmanje 630 miliona evra koje će se plaćati tek od 2015. godine. Stoga je sasvim opravdano pitanje – koliko je svrsishodno smanjivanje zarada, penzija i povećanje poreza, ukoliko su te uštede unapred potrošene na Srbijagas, Železaru Smederevo, propale banke, Galeniku i drugo? Neodložno rešavanje problema javnih preduzeća i državnih banaka je, dakle, drugi neophodan uslov za fiskalnu konsolidaciju, jer bez toga bilo kakvo fiskalno prilagođavanje nema svrhe. Poslednji nagoveštaji, međutim, ukazuju na to da se ovi problemi možda i neće tako brzo rešiti. Indikativan je primer ubedljivo najvećeg gubitaša u državi – Srbijagasa – čije se najavljeno restrukturiranje pretvara u političko pitanje. Ne potcenjujući razmatrana vlasnička i organizaciono-pravna pitanja, Fiskalni savet smatra da prvi zadatak restrukturiranje Srbijagasa mora da bude promena poslovanja tog preduzeća na takav način da ono ni trajno ni jednokratno više ne dobija budžetska sredstva.

Premda srednjoročni plan postavlja u načelu dobre ciljeve smanjenja deficita, mere kojima bi se to postiglo su neizbalansirane i stoga nedovoljno kredibilne. Fiskalnom strategijom planirano je da se deficit države (uključujući i finansijske transakcije van budžeta) u 2015. i 2016. godini ukupno smanji za skoro 4 procentna poena (p.p) BDP-a, odnosno sa 7,1 odsto BDP-a iz 2014. na 3,2 odsto BDP-a u 2016. godini. Ukoliko bi polazna tačka bila niža (deficit u 2014. godini manji od 6,5 odsto BDP-a), ovoliko smanjenje deficita u 2015. i 2016. bilo bi odgovarajuće. Mere koje stoje iza ovog smanjenja, međutim, nisu ubedljive. Najveće uštede (oko dve trećine ukupnih ušteda) planirane su na izdvajanjima za zaposlene u javnom sektoru i na refinansiranju skupog javnog duga jeftinijim. Uštede na zaradama su, međutim, previše optimistično procenjene, jer podrazumevaju teško izvodljivo smanjenje zarada i zaposlenosti. Zamena skupog javnog duga jeftinijim podrazumevala bi da se sva (ili gotovo sva) pristigla sredstva od još uvek neizvesnih privatizacionih prihoda i povoljnijeg bilateralnog zaduživanja iskoriste za prevremenu otplatu skupog kredita i za jeftinije finansiranje deficita. Fiskalni savet smatra da bi umesto ovako rizične i neizbalansirane strukture srednjoročnih ušteda bilo mnogo racionalnije i kredibilnije predvideti srazmerne uštede na većini budžetskih stavki (penzije, subvencije, netargetirana socijalna davanja i drugo), a ne samo na dve. U tom kontekstu smatramo izuzetno bitnim, barem iz ugla kredibilnosti Vlade, otpočinjanje penzijske reforme koje se odlaže već godinu dana.

Krizu je moguće izbeći samo ukoliko se ispune sva tri neophodna uslova. Već smo istakli da je prostor za izbegavanje krize sada već veoma sužen. Stoga bi javnost, ali i nosioci političkih funkcija, trebalo da budu pripremljeni na dodatne i bolne mere štednje tokom čitavog perioda 2014-2016. godine (uz neodložno uvođenje reda u javna preduzeća i državne banke). Samo na taj način bi mogla da se preokrene putanja rastućeg javnog duga u 2017. godini – čak i tada samo relativno (u odnosu na BDP), a nominalno će javni dug nastaviti da raste i nakon 2017. godine. Napominjemo i da će sve vreme trajanja konsolidacije biti potrebno godišnje zaduživanje od oko 5 milijardi evra za finansiranje deficita i otplatu glavnice postojećeg javnog duga. Stoga Fiskalni savet smatra neophodnim sklapanje aranžmana sa MMF-om, koji bi bio garancija kreditorima da nastave da pozajmljuju novac Srbiji dok se ona ne izbori sa svojim fiskalnim problemima. Moguće nešto lakše zaduživanje u 2014. godini (3 milijardi evra kredita iz Ujedinjenih Arapskih Emirata), uz eventualno veće privatizacione prihode, jeste olakšavajuća okolnost za 2014. godinu, ali je to u isto vreme i opasno, jer može da dovede do odlaganja sprovođenja neophodnih mera. Fiskalni savet stoga poziva na odgovornost, čak i u davanju javnih izjava, jer brza i laka rešenja, poput prikupljanja milijardu i po evra od sive ekonomije, velikog jeftinog zaduživanja države za finansiranje najrazličitijih razvojnih projekata i slično – ne postoje. Ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi Srbija je slična onoj u Grčkoj ili Portugalu, zemljama koje su u dugogodišnjem programu smanjivanja deficita. Naposletku, naglašavamo da će do prilagođavanja u Srbiji u narednom periodu morati da dođe, a da je jedini izbor između toga da li će ono biti manje i kontrolisano (u trogodišnjem periodu bolnih i politički nepopularnih mera) ili nekontrolisano (kroz pad proizvodnje za više od 5 odsto, visok rast nezaposlenosti, snažnu depresijaciju dinara i visoku inflaciju).

Deficit konsolidovane države od 285 milijardi dinara (7,1 odsto BDP-a), koji se planira u 2014. godini, previsok je. Ovaj deficit se sastoji iz dva dela. Prvi deo čini planirani deficit svih nivoa vlasti (Republika, lokal, fondovi obaveznog osiguranja, Putevi Srbije) u vrednosti od 5,5 odsto BDP-a (219 milijardi dinara). Drugi deo, koji iznosi 1,7 odsto BDP-a (67 milijardi dinara), predstavljaju obaveze države koje u 2014. dospevaju na naplatu, nastale usled neuspešnog poslovanja javnih i državnih preduzeća i banaka s državnim kapitalom. U odnosu na 2013. godinu deficit države je povećan za oko 0,5 odsto BDP-a, budući da se u 2013. godini očekuje deficit od 6,6 odsto BDP- a (s obavezama „ispod crte“). Za razliku od prethodnih godina, Fiskalni savet nema mnogo zamerki na realističnost planiranja javnih prihoda i javnih rashoda. Premda smo uočili neke rizike i na strani prihoda i na strani rashoda da se planirani deficit probije, postoji objektivna mogućnost da neki drugi prihodi prebace plan i/ili da se svi planirani rashodi ne izvrše u potpunosti. Iako ovaj put nema spora sa Vladom u pogledu realističnosti procene fiskalnog deficita u 2014. godini, to ne menja činjenicu da je planirani deficit previsok.

Planirane mere Vlade u 2014. ne donose prilagođavanje od preko 2 odsto BDP-a kako je bilo najavljeno u oktobru, već od svega 1-1,2 odsto BDP-a. Vlada je i sama odustala od proklamovanog prilagođavanja od 2 odsto BDP-a u 2014, pa je u Fiskalnoj strategiji taj cilj svela na 1,65 odsto BDP-a. Stvarne uštede će, međutim, biti još manje od toga. Jedine „čvrste“ mere iz Vladinog paketa koje će sigurno smanjiti deficit odnose se na povećanje donje stope PDV-a i solidarni porez, što će doneti zajedno oko 0,85 odsto BDP-a. Uštede od subvencija su, međutim, u Fiskalnoj strategiji prikazane jednostrano. Naime, zaista se planira smanjenje subvencija u privredi za oko 12 milijardi dinara (0,3 odsto BDP-a), što Fiskalni savet i podržava, ali se izostavlja i činjenica da će se od 2014. godine RTS i RTV finansirati subvencijama iz budžeta umesto pretplate i to će zahtevati izdvajanja iz budžeta od 7,5 milijardi dinara (0,2 odsto BDP-a). Fiskalni savet zbog toga ocenjuje da su stvarne uštede na subvencijama razlika između sredstava koja se štede (privreda) i novih rashoda (RTS, RTV), odnosno 0,1 odsto BDP-a, a ne 0,3 odsto BDP-a kako je navedeno u strategiji. Slično važi i rashode za nabavku robe i usluga koji se u ukupnom iznosu u 2014. čak i povećavaju, i pored nespornih ušteda kod nekih budžetskih korisnika.

Veliki porast poreske nediscipline u 2013. godini ugrožava napore za fiskalnu konsolidaciju. Povećanje poreske nediscipline je zapravo u znatnoj meri doprinelo podbačaju prihoda u 2013. godini, što se jasno može uočiti analizom prihoda od PDV-a. Da je stepen poreske naplate u 2013. godini odsto na nivou iz perioda 2009-2012, realizacija PDV prihoda bi bila veća za 30 milijardi dinara, ili 0,8 odsto BDP. Bitan deo planiranog fiskalnog prilagođavanja u 2014, ali i srednjoročnom periodu, oslanja se na povećanje naplate poreza – što se možda neće ostvariti. U paketu mera za 2014. godinu poboljšanje naplate poreskih prihoda trebalo bi da donese 0,4 odsto BDP-a (oko 16 milijardi dinara) i dodatnih 0,5 odsto BDP-a u 2015. i 2016. godini. Ocenu da li će se to zaista i desiti gotovo je nemoguće dati. Prostora za poboljšanje naplate i te kako ima – ukoliko bi se Poreska uprava samo vratila na nivo naplate pre 2013. godine, ne samo da bi postigla cilj za 2014. godinu, već bi ga i znatno premašila. Međutim, ne postoje jasne indikacije da će se to i desiti. U javnosti su se mogla čuti ne preterano utemeljena obrazloženja da će se (umesto sistemske borbe) stepen sive ekonomije umanjiti po osnovu „on-line“ očitavanja fiskalnih kasa ili oslobađanjem kapaciteta poreske uprave nakon uvođenja elektronskog poslovanja u poreski sistem Srbije. Slične, medijski atraktivne, ali ne preterano efikasne akcije već su se sprovodile bez rezultata u 2013. godini – poput poreske amnestije, a naročito „nulte tolerancije“ za neplaćanje poreza (posle uvođenja „nulte tolerancije“ prihodi su dodatno podbacili). Stoga, Fiskalni savet je još uvek rezervisan po pitanju prikupljanja dodatnih javnih prihoda umanjenjem sive ekonomije.

Potrebne su dodatne uštede u 2014. od 0,8-1 odsto BDP-a (oko 300 miliona evra).

Prvobitni cilj Vlade iz oktobra 2013. – da donese mere fiskalne konsolidacije od 2 odsto BDP-a – Fiskalni savet je uslovno podržao (ukoliko se u 2014. zaustave ogromni troškovi koje država ima za Srbijagas i za loše državne banke). Međutim, predloženi Zakon o budžetu za 2014. godinu i Fiskalna strategija umesto 2 odsto BDP-a donose uštede od svega 1-1,2 odsto BDP-a. Budući da u isto vreme u 2014. rastu plaćanja za kamate na javni dug, izdvajanja za bankarski sektor, Srbijagas, dug JAT-a i druge obaveze, deficit države će u 2014, umesto da se smanjuje, da poraste za 0,5 odsto BDP-a u odnosu na 2013. Fiskalni savet smatra da su neophodne dodatne uštede od 0,8-1 odsto BDP-a (oko 300 miliona evra), jer bi se tako ostvarili prvobitni ciljevi iz oktobra 2013. i fiskalni deficit u 2014. godini smanjio u odnosu na 2013. godinu.

Loše upravljanje javnim preduzećima i bankama koštaće državu oko 560 miliona evra (67 milijardi dinara) u 2014. i stvoriće najmanje 630 miliona evra dodatnih obaveza koje će se plaćati od 2015. godine. Država će u 2014. godini 560 miliona evra potrošiti na vraćanje postojećih obaveza Srbijagasa, bivšeg JAT-a, Galenike, Železnica Srbije, Železare Smederevo, a verovatno i za neke intervencije u bankarskom sektoru. Dodatna sredstva od najmanje 630 miliona evra zapravo su nove državne garancije koje će se u 2014. izdati na zaduživanje Srbijagasa, Železare Smederevo, Železnica Srbije i Agencije za osiguranje depozita (jer je ona svoja sredstva potrošila na intervencije u bankama). Pošto ova preduzeća/ustanove ne mogu iz svog poslovanja da vraćaju te kredite – kada prva rata dođe na naplatu (2015. godine) država će preuzeti njihovo vraćanje, što će onda povećavati deficit od 2015. godine.

Srbijagas ima dugove prema bankama od preko 800 miliona evra, dug prema NIS-u od 224 miliona evra i u 2014. će se dodatno zadužiti za 200 miliona evra – što sve plaća država. Višegodišnje neuspešno poslovanje Srbijagasa će se u narednim godinama prevaliti na poreske obveznike. Servisiranje dugova Srbijagasa u 2014. i narednim godinama će koštati državu preko 150 miliona evra godišnje – a to čak i ne obuhvata nove dugove koje će ova kompanija izvesno napraviti u 2014. godini, potraživanja NIS-a, niti ostala eventualna poslovna potraživanja koja još nisu obelodanjena – pa će godišnji trošak države za Srbijagas biti sigurno još veći. Napominjemo da ukupne godišnje uštede od uvođenja solidarnog poreza iznose oko 100 miliona evra što znači da umanjenje zarada u čitavom javnom sektoru u 2014. godini neće biti dovoljno da pokrije troškove koje će država u 2014. imati samo za jedno javno preduzeće. Kao dodatnu ilustraciju godišnjih troškova Srbijagasa koje će u 2014, ali i u narednim godinama plaćati država, možemo ih uporediti i sa ukupnim planiranim državnim izdvajanjima za nauku koja su u narednoj godini manja od 140 miliona evra.

Fiskalni savet već gotovo dve godine ukazuje na probleme u poslovanju Srbijagasa – a oni su u međuvremenu, umesto da se rešavaju, eskalirali. Na problem rasta garancija za zaduživanje javnih preduzeća (pa i Srbijagasa) prvi put smo ukazali u februaru 2012. godine. U maju 2012. u studiji Predlog mera fiskalne konsolidacije detaljnije smo analizirali probleme u poslovanju javnih preduzeća, među kojima i Srbijagasa. Ističemo da je tada dug ovog preduzeća iznosio oko 400 miliona evra. U međuvremenu, umesto da se problemi reše, oni su dodatno porasli, a dugovanja Srbijagasa su se gotovo utrostručila. Rast garancija za Srbijagas je bio i razlog raskidanja aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om početkom 2012. godine. Vlada je, bar načelno, tokom 2013. godine počela više da obraća pažnju na ovaj problem. Tako je u junu 2013. u svom Programu mera za reformu javnog sektora uključila i Srbijagas: „Srbijagas će morati sam da izvršava sve svoje obaveze, bez pomoći države sa novim kreditnim aranžmanima“. Međutim, nedugo zatim, već Predlogom zakona o budžetu za 2014. godinu, predviđeno je garantovanje novih 200 milione evra zaduženja za likvidnost ove kompanije, a država je u potpunosti preuzela na sebe servisiranje obaveza Srbijagasa koje dospevaju u 2014. godini.

Uključujući i 2014. godinu ukupni troškovi državnih intervencija u bankarskom sektoru od 2012. iznose oko 800 miliona evra. To je iznos koji se troši na dokapitalizaciju posrnulih banaka, različite finansijske transakcije prilikom pripajanja neuspešnih banaka uspešnijim, uključujući i isplatu osiguranih i neosiguranih depozita (za šta su korišćena sredstva Agencije za osiguranje depozita). Fiskalni savet ističe da problemi u bankarskom sektoru nisu rešeni, da se iznosi koji se troše za ovu namenu bilansno izuzetno veliki i da, po svemu sudeći, sredstva nastavljaju da se odlivaju i tokom 2014. godine.

Bez rešavanja problema neuspešnih banaka sa državnim vlasništvom, Srbijagasa, ali i brojnih drugih neuspešnih državnih preduzeća – fiskalna konsolidacija je nemoguća. Poteškoće koje Ministarstvo ekonomije ima u procesu rešavanja sudbine preduzeća u restrukturiranju dovoljna su ilustracija težine problema s kojom će Vlada morati da se suoči. Pravo hvatanje u koštac sa bilansno najvećim, a politički (negde i socijalno) verovatno i najtežim problemima – Železare Smederevo, Srbijagasa, neuspešnih državnih banaka, Železnica Srbije, Resavice, Dunav osiguranja, Galenike i ostalih – tek bi trebalo da se desi u 2014. godini. Planovi koje je Vlada usvojila i potpisala (Fiskalna strategija) podrazumevaju da se većina pomenutih problema reši još tokom 2014. godine. Fiskalni savet naglašava da neće biti moguće sprovesti fiskalnu konsolidaciju i izbeći krizu ukoliko se pitanja državnih, javnih preduzeća i državnih banaka ne reše.

Vladin cilj da u 2015. i 2016. godini smanji fiskalni deficit za gotovo četiri procentna poena BDP-a – dobar je. Smanjivanje fiskalnog deficita i rešavanje problema u državnim preduzećima i bankama u 2014. godini tek je prvi stepenik u neophodnom srednjoročnom fiskalnom prilagođavanju. Ukoliko bi se fiskalni deficit u 2014. godini spustio na nivo od 6-6,3 odsto BDP-a umesto sada planiranih 7,1 odsto, dodatno – dalje smanjenje deficita za 3,9 odsto BDP-a do 2016. godine dovelo bi do deficit u 2016. godini ispod 2,5 odsto BDP-a. Ovakva putanja deficita bi zaustavila rast učešća javnog duga u BDP-u u 2016. godini i preokrenula njegovu putanju u 2017. godini. S druge strane, ona podrazumeva vrlo oštre mere za smanjenje deficita ne samo u 2014, već i u 2015. i 2016. godini.

Mere koja je Vlada predložila za dostizanje srednjoročnog cilja nisu još uvek dovoljno dobro osmišljene. Mere za povećanje javnih prihoda su u prethodne dve godine iscrpljene (povećanje gornje, pa donje stope PDV-a, poreza na dobit), tako da je srednjoročno fiskalno prilagođavanje moguće samo na rashodnoj strani budžeta. U tom cilju, Vlada je donela odluku da umanji redovnu indeksaciju penzija i plata u javnom sektoru tokom 2015. i 2016. godine na svega 1 odsto godišnje – što bi uz očekivanu inflaciju od oko 5 odsto dovelo do realnog smanjenja izdvajanja za penzije i zarade. To, međutim, ni izbliza neće biti dovoljno da donese planirane budžetske uštede. Zbog toga su u Fiskalnoj strategiji predviđene velike uštede, naročito na rashodima za zaposlene i kamatama (jer se planira zamena dela skupog javnog duga jeftinijim). Međutim, ocenjujemo da prva mera nije dobro pripremljena, a druga je neizvesna.

Fiskalni savet smatra da se mora proširiti osnova za srednjoročne fiskalne uštede. Malo je verovatno da će ključna mera Vlada za srednjoročno prilagođavanje – umanjenje izdvajanja za zarade – doneti planirane uštede. Simulacije Fiskalnog saveta pokazuju da bi za to bilo neophodno da se krajem 2014. godine zarade nominalno umanje (uz solidarni porez), ali i da se broj zaposlenih u javnoj upravi redukuje. Uzimajući u obzir iskustvo iz prethodnih nekoliko godina, kada je i zamrzavanje zarada izazivalo velike otpore, a neplansko ad hoc otpuštanje zaposlenih u javnoj upravi donosilo više štete nego koristi – ovakve mere smatramo teško izvodljivom. Fiskalni savet zato smatra da bi mnogo više izgleda na uspeh, ali i da bi ekonomski bilo daleko bolje, imalo to da se teret srednjoročnih ušteda ravnomernije rasporedi na različite rashodne stavke budžeta (penzije, poljoprivredne subvencije uz poboljšanje njihove strukture, subvencije za javna preduzeća – Železnica, Resavica, netargetirana socijalna davanja i drugo). Smatramo posebno bitnim da konačno započne više puta najavljivano sprovođenje penzijske reforme (uvođenje sistema aktuarske pravičnosti i povećanje starosne granice za žene na 63 godine).

Javni dug će u narednim godinama najverovatnije premašiti 70 odsto BDP-a.

Javni dug će na kraju 2013. iznositi oko 64 odsto BDP-a i nastaviće da raste i u narednim godinama, jer ne postoji način da se u kratkom roku fiskalni deficit spusti na nivo koji obezbeđuje zaokret u putanji javnog duga (oko 2 odsto BDP-a) i da se obustavi izdavanje garancija na zaduživanje javnih preduzeća. Procenjujemo da do smanjenja učešća javnog duga u BDP-u može doći najranije 2017. godine, ali samo ukoliko se ispune sva tri kritična uslova fiskalne konsolidacije:

1) da se ostvare dodatne uštede u 2014. godini od 0,8-1 odsto BDP-a,

3) da se bolje isplaniraju i sprovedu srednjoročne mere ušteda uz otpočinjanje strukturnih reformi (penzijska reforma i drugo).

Fiskalna konsolidacija je neophodan uslov za bilo kakav rast privrede u narednim godinama, ali ona sama po sebi nije i dovoljan uslov za to. Za povećanje potencijala za ekonomski rast u narednom periodu važne su reforme usmerene kao poboljšanju poslovnog ambijenta. To se pre svega odnosi na: završetak restrukturiranja bivših društvenih preduzeća tokom 2014. godine, povećanje efikasnosti u izdavanju građevinskih dozvola, ali i promenu radnog zakonodavstva koju je Vlada najavila do kraja 2013. godine. Ne bi trebalo zaboraviti da su u razvijenijim privredama javna preduzeća vrlo bitan pokretač rasta BDP-a, naročito zahvaljujući svojim investicijama. Zbog toga je i iz ovog ugla posmatrano bitno da se promeni način upravljanja javnim preduzećima kako bi ona umesto gubitaka počela da generišu privredni rast.

DOKUMENT: Fiskalna strategija

Fiskalna strategija za 2014. godinu sa projekcijama za 2015. I 2016. godinu, koju je osvojila Vlada Srbije

Osnovni ciljevi ekonomske politike u naredne tri godine su:

– stabilizacija duga, nakon oštrog rasta, i uspostavljanje trenda njegovog smanjenja;

– podsticanje privrednog rasta zasnovanog na investicijama i izvozu;

-rast zaposlenosti i povećanje životnog standarda nakon snažnijeg pokretanja
privredne aktivnosti…
…

Osnovni ciljevi i prioriteti fiskalne politike u narednom periodu su:

– snižavanje udela javnih rashoda, fiskalnog deficita i javnog duga u BDP;

– jasna prioritizacija kapitalnih/investicionih projekata u kojima će država imati ulogu investitora i prevođenje drugih takvih projekata na model koncesionog finansiranja i javno-privatnih partnerstava;

– jačanje poreske discipline koja podrazumeva poboljšanje sistema naplate poreza i smanjenje sive ekonomije; o razmatranje, u srednjem roku, postepenog prebacivanja težišta poreske politike sa nameta na rad na druge izvore poreskih prihoda, i to isključivo na način koji bi sa sigurnošću bio najmanje bilansno neutralan;

– jačanje dugoročne fiskalne održivosti kroz sprovođenje strukturnih reformi, posebno reformi javnog sektora.

Ostvarivanje ciljeva i prioriteta fiskalne politike zavisiće od sprovođenja mera fiskalne konsolidacije i ključnih strukturnih reformi u narednom periodu, koje su opisane u drugom i četvrtom poglavlju Fiskalne strategije. Fiskalna politika u naredne tri godine zasnivaće se na fiskalnoj konsolidaciji s obzirom na rastući fiskalni deficit i javni dug i povećanje troškova finansiranja.

U tom cilju sprovodiće se mere fiskalne konsolidacije, borba protiv sive ekonomije i druge planirane reforme u domenu javnog sektora. Pri tome, dinamiku fiskalne konsolidacije potrebno je uskladiti, kako se ne bi poništili pozitivni efekti započetog investicionog ciklusa i promene trenda privredne aktivnosti.

Prilikom smanjenja budžetskih rashoda vodiće se računa da se očuvaju izvori potencijalnog rasta i da se poboljša efikasnost javne potrošnje. Stoga će mere fiskalne politike biti usmerene na fiskalnu konsolidaciju koja pozitivno utiče na privredni rast i deluje u okviru fiskalnih pravila i prilagođavanja na prihodnoj i rashodnoj strani budžeta i koja dovode do smanjenja fiskalnog deficita.

Osnovno opredeljenje srednjoročne fiskalne politike jeste da se fiskalno prilagođavanje, potrebno da se stabilizuje rast javnog duga, ostvari prvenstveno povećanjem prihoda prevashodno suzbijanjem sive ekonomije, smanjenjem učešća javne potrošnje u BDP, kao i povećanjem privredne aktivnosti usled strukturnih reformi i promene modela finansiranja kapitalnih investicija. Ključnu ulogu sa stanovišta fiskalne održivosti u srednjem roku imaju strukturne reforme velikog i neefikasnog javnog sektora, uključujući i preduzeća sa državnim udelom…