Lična priča
Za smenu gradonačelnika Beograda glasalo 66 odbornika SNS, PUPS, DSS i SPO. Đilas ostaje na dužnosti do izbora novog gradonačelnika
Većinom glasova odbornika Skupštine grada utorak, 24. septembra 2013. smenjen gradonačelnik Beograda Dragan Đilas. Za smenu je glasalo 60 od 106 prisutnih odbornika, a niko nije bio protiv s obzirom na to da odbornici Demokratske stranke nisu učestvovali u glasanju.
Član 60. Statuta Beograda
Razrešenjem ili ostavkom gradonačelnika prestaje mandat zamenika
gradonačelnika i Gradskog veća.
Gradonačelnik, zamenik gradonačelnika ili član Gradskog veća koji su
razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća.
Zamenik gradonačelnika, odnosno član Gradskog veća, mogu biti razrešeni
pre isteka vremena na koje su birani, na predlog gradonačelnika ili najmanje jedne trećine odbornika, na isti način na koji su izabrani.
Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika gradonačelnika ili člana
Gradskog veća, gradonačelnik je dužan da Skupštini grada podnese predlog za izbor novog zamenika gradonačelnika ili člana Gradskog veća, koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i izboru.
Rasprava o smeni Dragana Đilasa stavljena je na dnevni red Skupštine Beograda na predlog 57 odbornika ukupno od 110 mandata.
Predlog za smenu Dragana Đilasa su podnele odborničke grupe Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije. Inicijativu je podržao i PUPS, pošto je ta stranka dobila garancije od lidera naprednjaka Aleksandra Vučića da će se socijalna politika, za koju se PUPS zalaže u Beogradu, nastaviti.
Zahtev da se smeni gradonačelnik, odbornicima je obrazložio šef odbornika opozicione SNS Aleksandar Jovičić, a podržali su ga odbornici Demokratske stranke Srbije, Socijalističke partije Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije. Glas da se smena Đilasa stavi na dnevni red dala je i odbornica SPO-a Sandra Dosković.
Dragan Đilas je izašao iz sale pre početka tajnog glasanja.
U predlogu za razrešenje gradonačelnika navodi se da Dragan Đilas snosi najveću odgovornost za finansijsku situaciju u Beogradu i za „činjenicu da je ugrožen razvoj grada i njegovo svakodnevno funkcionisanje“. Predsednik beogradskog odbora SNS-a Nebojša Stefanović poručio je da se vlast gradonačelnika Đilasa u Beogradu prethodnih godina bavila jedino rušenjem grada, da je 2008. godine u budžetu Beograda postojao suficit i do milijardu evra, a da je sada u deficitu od oko 500 miliona evra, da su najveća zaduženja bila tokom 2009, 2010. i 2011. godine i da su ona veća od 644 miliona evra, te da se boji da je sa dugovima javnih preduzeća zaduženost veća od 800-900 miliona evra.
Skupštinsku raspravu o smeni Đilasa otvorio je odbornik DSS-a Nebojša Bakarec, koji je istakao da je glavni razlog za smenu Đilasa pogrešan princip uvođenja u glavni saobraćaj lakog šinskog sistema, „lažnog metroa“. U ostale razloge za smenu Đilasa, ubrojao je izgradnju Mosta na Adi, rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, razvlašćivanje prigradskih opština, gušenje prava na reč opoziciji u poslednjih pet godina.
Đilas je zamerio što se o zaduženosti Beograda iznose netačni podaci – i naveo da se Beograd prethodnih pet godina zadužio 315 miliona evra, investirao u kapitalne objekte 1,36 milijardi evra, da Beograd duguje 398 miliona evra, i to je zvaničan podatak Vlade Srbije, a ne 800 miliona, kako tvrde naprednjaci. Novinarima u holu Skupštine Begrada on je rekao da je njegova smena politički odgovor koji pokazuje da zemlja „polako klizi u diktaturu i jednopartijski sistem“, i da nema veze sa rezultatima koje je aktuelna gradska vlast postigla. Beograđanima je zahvalio na podršci i najavio da će se, kad god izbori budu raspisani, ponovo kandidovati za prvog čoveka grada. On izbore očekuje na proleće 2014, a veruje da će Beograd tada pokazati da je put kojim je gradska vlast vodila glavni grad zdrav i ispravan, i da smatra da su neposredni izbori najbolji način da Beograđani glasaju i pokažu da li su za Đilasa, Nebojšu Stefanovića ili bilo koga drugog.
Smena gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa izazvala je brojna reagovanja predstavnika političkih partija.
Mediji javljaju da Demokratska stranka odustaje od najavljenih protesta, ali će prikupljati potpise građana za izmenu zakona da bi se ubuduće gradonačelnici birali direktno.
Odbornik SPS-a Nikola Nikodijević izjavio je da socijalisti predlažu da izbori u Beogradu budu naredne godine. Najavio je da će socijalisti sa partnerima već od sutra početi razgovore o načinu na koji će do tada Beograd funkcionisati.
Prestankom mandata gradonačelniku, prestaje i mandat zameniku gradonačelnika i članovima Gradskog veća, ali oni ostaju na dužnosti i obavljaju tekuće poslove do izbora novog gradonačelnika.
Đilas će obavljati funkciju do izbora novog gradonačelnika Beograda koji bi trebalo da bude izabran u roku od dva meseca. Ako se to ne desi, Vlada Srbija može da postavi privremenu upravu. Predsednik Skupštine Srbije dužan je da raspiše nove izbore mesec dana od dana postavljanja privremene uprave, posle čega oni moraju da se održe najkasnije za 60 dana. (Videti prilog u okviru).
GRADONAČELNIK U METI – Za Beograd s firmom Krstić , VREME | BR 1184 | 13. SEPTEMBAR 2013.
.
.
.
.
.
Ilija Čarapić, 7. 5. 1839 – 27. 5. 1840.
Miloš Bogićević, 28. 5. 1840 – 24. 9. 1840.
Mladen Žujović, 25. 9. 1840 – do kraja 1841.
Stojan Delimirković, 1855.
Marko Stojković, 1861–1862.
Jovan Smiljanić, 1865–1866.
Gligorije Jovanović, 1866.
Mihailo Terzibašić, 6. 9. 1866 – 14. 9. 1867.
Jovan Nikolić-Čokojić, 14. 9. 1867 – 1868.
Vasilije Ivanović, 1868.
Gligorije Jovanović, 1868.
Aćim Čumić, nekoliko meseci tokom 1869.
Arsa Lukić, 27. 12. 1869 – april 1871.
Aleksa Đurić, 10. 6. 1871 – 31. 12. 1872.
Dimitrije Popović, 30. 3. 1872 – avgust 1878.
Aleksa Stevanović, avgust 1878 – oktobar 1879.
Živko Karabiberović, oktobar 1879 – 1. 8. 1884.
Vladan Đorđević, 1. 8. 1884 – 10. 8. 1885.
Mihailo Bogićević, 4. 4. 1886 – 4. 2. 1887.
Svetomir Nikolajević, 7. 3. 1887 – 1. 9. 1887.
Živko Karabiberović, 1. 9. 1887 – 30. 12. 1889.
Nikola Pašić, 30. 12. 1889 – 14. 1. 1891.
Milovan Marinković, 26. 5. 1891 – 22. 11. 1892.
Petar Tatić, 23. 11. 1892 – 2. 4. 1893.
Milovan Marinković, 6. 4. 1893 – 12. 5. 1894.
Mihailo Bogićević, 14. 5. 1894 – 8. 11. 1896.
Nikola Stevanović, 5. 12. 1896 – 31. 12. 1896.
Nikola Pašić, 10. 1. 1897 – 13. 11. 1897.
Nikola Stevanović, 13. 11. 1897 – 14. 11. 1899.
Antonije Pantović, 20. 11. 1899 – 13. 4. 1901.
Milovan Marinković, 28. 5. 1901 – 6. 11. 1902.
Nikola Stamenković, 28. 3. 1903 – 11. 8. 1903.
Kosta Glavinić, 20. 8. 1903 – 20. 11. 1907.
Velisav Vulović, 1. 1. 1908 – 10. 10. 1909.
Kosta Glavinić, 11. 4. 1910 – 21. 9. 1910.
Ljubomir Davidović, 24. 10. 1910 – 19. 1. 1914.
Đorđe Nestorović, 1. 2. 1914.
Mihailo Marjanović, početak 1919 – novembar 1919.
Kosta Jovanović, 9. 11. 1919 – 25. 8. 1920.
Filip Filipović, 25. 8. 1920.
Đoka Kara-Jovanović, 2. 9. 1920 – 3. 3. 1921.
Dobra Mitrović, 9. 3. 1921 – 12. 3. 1923.
Mihailo Marjanović, 22. 8. 1923 – 6. 1. 1925.
Kosta Kumanudi, 22. 8. 1926 – 18. 2. 1929.
Miloš Savčić, 14. 2. 1929 – 23. 5. 1930.
Milan Nešić, 23. 5. 1930 – 12. 5. 1932.
Milutin Petrović, 12. 5. 1932 – 5. 1. 1935.
Vlada Ilić, 10. 1. 1935 – 13. 9. 1939.
Vojin Đuričić, 13. 9. 1939 – 20. 6. 1940.
Jevrem Tomić, 20. 6. 1940 – 12. 4. 1941.
Ivan Milićević, 12. 4. 1941 – 19. 6. 1941.
Milosav Stojadinović, 19. 6. 1941 – 11. 9. 1941.
Dragi Jovanović, 11. 9. 1941 – 3. 10. 1944.
Mihajlo Ratković, 1944–1947.
Ninko Petrović, 1947–1951.
Đurica Jojkić, 1951–1954.
Miloš Minić, 1955–1957.
Đurica Jojkić, 1957–1961.
Milijan Neoričić, 1961–1964.
Branko Pešić, 1964–1974.
Živorad Kovačević, 1974–1982.
Bogdan Bogdanović, 1982–1986.
Aleksandar Bakočević, 1986 – decembar 1989.
Milorad Unković, decembar 1989 – jul 1992.
Dr Slobodanka Gruden, jul 1992 – 1994.
Mr Nebojša Čović, 1994–1997.
Dr Zoran Đinđić, 21. 2. 1997 – 30. 9. 1997.
Vojislav Mihailović, 22. 1. 1999 – 5. 10. 2001.
Dr Milan St. Protić, 5. 10. 2000 – 20. 3. 2001.
Radmila Hrustanović, 1. 6. 2001 – 3. 10. 2004.
Mr Nenad Bogdanović, 3. 10. 2004 – 27. 9. 2007.
Zoran Alimpić, v.d. oktobar 2007 – jul 2008.
Dragan Đilas, od 19. avgusta 2008. – septembar 2013.
Videti još: GRADONAČELNIK U METI – Za Beograd s firmom Krstić , VREME | BR 1184 | 13. SEPTEMBAR 2013.
Zakon o lokalnoj samoupravi
Član 85
Skupština jedinice lokalne samouprave može se raspustiti ako:
1) skupština ne zaseda duže od tri meseca;
2) ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice lokalne samouprave ili od dana njihovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke;
3) ne donese statut ili budžet u roku utvrđenom zakonom.
Član 86
Odluku o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave, odnosno nadležnog organa teritorijalne autonomije.
Predsednik Narodne skupštine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupštine jedinice lokalne samouprave.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje četiri godine.
Do konstituisanja skupštine i izbora izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave, obavlja privremeni organ jedinice lokalne samouprave koji čine predsednik i četiri člana.
Privremeni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje Vlada.
Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine jedinice lokalne samouprave.
Član 87
Ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave.
Predsednik Narodne skupštine je dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice lokalne samouprave donese u roku od mesec dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skupštinu jedinice lokalne samouprave.
Mandat odbornika izabranih na izborima iz stava 2. ovog člana, traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica lokalne samouprave izabranih na redovnim izborima.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
