U Iranu pobedio Hasan Rohani

Hasan Rohani pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Iranu održanim u petak 14. juna osvojivši više od 50 odsto od ukupno 36 miliona glasova. Rohani je bio pregovarač za iranska nuklearna pitanja između 1997. i 2005. godine.

Umereni reformista Hasan Rohani, pobedio je na predsedničkim izborima u Iranu, saopštio je u subotu ministar unutrašnjih poslova Irana, Mostafa Mohamad Nadžar. Na izborima je glasalo 72 odsto od 50 miliona Iranaca sa pravom glasa, a Rohani je dobio nešto više od 50 odsto, što je dovoljno da izbegne drugi krug – potvrdio je ministar unutrašnjih poslova, preneo je Reuters. Nakon objavljivanja pobede, kolone građana koji podržavaju Rohanija su izašle na ulice Teherana i krenule ka glavnom trgu Vali-Asr da pozdrave proglašenje novog predsednika.

Novi iranski predsednik pozvao je svetske sile da se prema njegovoj zemlji ophode s uvažavanjem i poštovanjem njenih demokratskih prava, kako bi im tako bilo i uzvraćeno. „Otvorena je nova mogućnost, a države koje posreduju u uspostavljanju demokratije i otvorenog dijaloga, trebalo bi da se obraćaju iranskom narodu s uvažavanjem i prihvatanjem prava Islamske Republike“ – rekao je Rohani i dodao „da će, u tom slučaju, dobiti i prikladan odgovor.“

Pobeda umerenog kandidata Hasana Rohanija verovatno neće radikalno promeniti odnose Irana i sveta, niti dovesti do promene politike Teherana kad je reč o iranskom nuklearnom programu i bezbednosnim pitanjima o kojima odlučuje vrhovni vođa ajatolah Ali Hamneij, ocenjuju analitičari. Ipak, predsednik Irana ima važnu ulogu u donošenju odluka i mogao bi omogućiti promene u odnosu na dosadašnjeg predsednika Mahmuda Ahmadinedžada, koji po ustavu nema pravo na treći uzastopni mandat.

Rohani je obećao da „nema predaje“ pred zahtevima Zapada u pregovorima o iranskom nuklearnom programu, ali i da će pristup njima biti „konstruktivniji i manje avanturistički“.

Rohanijevo imenovanje za predsednika izazvalo je umereni optimizam i u zapadnim zemljama i povećalo šanse za rešenje do sada problematičnih odnosa. Na pobedi mu je čestitala Velika Britanija, koja ga je pozvala da „iskoristi šansu da izvede Iran na novi put budućnosti, kada je reč o međunarodnoj brizi zbog iranskog nuklearnog programa“. Sjedinjene Američke Države saopštile su da se pripremaju da direktno uključe Iran u rešenje pitanja nuklearnog programa te zemlje i da bi takvo angažovanje imalo za cilj postizanje „diplomatskog rešenja koje će u potpunosti otkloniti zabrinutost međunarodne zajednice“ zbog tog pitanja.

Na izbor iranskog predsednika reagovao je i Izrael, saopštivši da o nuklearnom programu te zemlje odlučuje vrhovni vođa ajatolah Al Hamneij, a ne predsednik. „Iran mora da ispuni zahteve međunarodne zajednice, zaustavi nuklearni program, kao i širenje terorizma u svetu“, navodi se u saopštenju izraelskog Ministarstva spoljnih poslova.

Uprkos tome što najveći uticaj na bezbednosnu i nuklearnu politiku Irana ima ajatolah, novi predsednik ima svoje drugačije stavove, na koje međunarodna zajednica, a naročito SAD, pozitivno reaguju. Naime, on je u periodu od 2003. do 2005. godine, za vreme predsednika Hatamija, bio glavni pregovarač Irana za nuklearna pitanja, i tom prilikom je Islamska republika pristala da obustavi sporno obogaćivanje uranijuma. Tek kada je Ahmadinedžad postao predsednik, Iran je agresivno ubrzao obogaćivanje uranijuma.

Prema pisanju britanskog Gardijana, ključno pitanje je koliko prostora za manevrisanje će imati Rohanijev kabinet, odnosno koliko će mu biti dozvoljeno, od strane ajatolaha, revolucionarne garde i obaveštajnog sistema. Njegov kabinet će, kažu posmatrači, imati i važan zadatak da smiri konzervativne snage i uveri ih da ne planira puč protiv njih. Kako za Gardijan govore analitičari, „promene koje je Rohani najavio ne smeju biti kozmetičke da bi se omekšao Zapad i podigle sankcije, da ne bi bili razočarani svi oni Iranci koji su želeli stvarne promene.“

U svojoj predizbornoj kampanji, Rohani je obećao poteze koji će dovesti do ublažavanja sankcija koje su dovele do inflacije od 30 odsto i velikog povećanja nezaposlenosti, kao i obnovu diplomatskih odnosa sa SAD, koji su prekinuti 1979. godine.

Rohani, takođe, ima čvrste veze sa vrhovnim vođom ajatolahom Ali Hamneijem, koji u svim ključnim pitanjima ima glavnu reč. Novi predsednik je Hamneijev predstavnik u Vrhovnom nacionalnom bezbednosnom savetu i bio je sekretar tog tela 16 godina. Pre kandidovanja na izborima, Rohani je bio šef Centra za strateška istraživanja, vrhovnog savetodavnog tela ajatolaha Hamneija. Rohani je doktorirao prava na Univerzitetu u Glazgovu i govori engleski, nemački, francuski i ruski jezik. Oženjen je i ima četvoro dece.