Fras na Kipru

U noći između nedelje i ponedeljka, 24/25. marta, u Briselu, ministri finansija zemalja evrozone, posle dugog i dramatičnog većanja u prisustvu predsednika Kipra Nikosa Anastasijadisa, dogovorili su se da kiparski bankarski sektor dobije 10 milijardi evra pomoći, pod uslovom da kiparski bankarski konzorcijum Laiki (narodna), nacionalizovan prošle godine, bude podeljen dobre i loše banke, zapravo prinudno likvidiran.

Po novom dogovoru, računi u kiparskim bankama manji od 100.000 evra treba da budu osigurani. Depoziti do 100.000 evra, a takođe i „dobre aktive“ iz banke Laiki), prebacuju se u Kiparsku banku (Bank of Cyprus). I oni su faktički privremeno zamrznuti, pošto je kipaska centralna banka, da bi izbegla raspad sisteama, ograničila podizanje novca iz automata na samo 100 evra dnevno.

Depoziti iznad 100.000 evra, koje ne garantuje EU, biće zamrznuti i korišćeni za rešavanje dugova i za rekapitalizaciju Laiki banke, što znači da će vlasnici većih računa biti na gubitku većem od 9,9 odsto, koliki je bio predloženi porez za tu kategoriju, po prvom planu. Ekonomski urednik BBC nagoveštava da bi oni s većim računom mogli da izgube i do 40 odsto uloga zbog akumuliranih nenaplativih kredita i grčkih državnih obligaciija koje su izgubile 70 odsto nominalne vrednosti.

Šef Evrogrupe Dijselblum je ta zamrznuta sredstva nazvao «kontribucijom». Izveštači javljaju da je aerodrom u Nikoziji u nedelju bio pun privatnih aviona biznismena, naročito ruskih.

Po izjavi šefa Evrogrupe restrukturiranjem grupe Laiki kiparska vlada može uštedeti 4,2 milijarde evra, a po zahtevu «trojke»(MMF, ECB, EU) Kipar treba da obezbedi 5,8 mlrd evra.

Nemački nedeljnik Špigel piše citirajući evropskog komesara za nonetarne poslove Olija Rena da je doneto rešenje koje je očekivala nemačka vlada, a da se Kipar suočava s teškom budućnošću, poštou narednim nedeljama mora da blokira potencijalno bekstvo kapitala, odnosno da nametne striktnu kontrolu transfera novca, a da zemlja može da zapadne u duboku recesiju. Iz Brisela je rečeno da se očekuje da Kipar nastavi pregovore i s Rusijom.

U Moskvi prvog dana nakon briselske odluke nije bilo reakcija, sem što je Centralna banka Rusije saopštila je da prati stanje ruske Juniastrum-banke, koja radi na teritoriji Rusije, a 80 odsto je u vlasništvu Kiparske banke, uz najavu da će ruski nadzorni organi uvesti ograničennja u slučaju da bude primećen transfer kapitala iz Juniastrum-banke u materinsku Kiparsku banku.

U Kiparskoj banci, koja je po briselskoj novoj šemi spasena od bankrotstva, glavni akcionar je ruski oligar Dmitrij Ribolovljev. Ruskog novca ima takođe i u banci Laiki, i on će stradati, ali tamo su ili sredstva srednjeg biznisa, ili priavtni novac bogatijih Rusa, pa gubici Rusa na Kipru ne mogu biti veliki, piše Komsomoljskaja pravda.

Sledeći sati će odrediti sudbnu Kipra – izjavio je Hristos Stilianides spoksmen kiparske vlade u petak 22. marta oko 20 časova.

U tim trenucima očekivan je početak nove sednice parlamenta, pred čijim se sedištem okupila grupa demonstranata Na stolu je ponovo predlog o oporezivanju bankarskih depozita većih od 100.000 evra, sada znatno većem od ranije odbačenih 9,9 odsto…

Poslanici Kiparskog parlamenta izglasali su u petak kasno uveče nekoliko mera za olakšanje krize – odobrili su formiranje nacionalnog fonda solidarnosti, kontrolu kapitala da bi se sprečilo njegovo bekstvo iz zemlje, mere za restrukturisanje banaka, ali nisu glasali o oporezivanju bankarskih depozita, mada se očekuje da i to ponovo dođe na dnevni red, pre isteka ultimatuma ECB u ponedeljak.

Nacionalni fond solidarnosti uključuje buduće prihode od ekspoatacije prirodnog gasa i deo penzionog fonda, čemu se opirala nemačka kancelarka Angela Merkel.

Restrukturisanje banaka znači da će one biti razvrstane na „dobre“ i „loše banke“…

Specijalna grupa britanskih javnih službenika visokokvalifikovanih za spasavanje banaka hitno je odletela na Kipar u petak, nakon što se vlada u Nikoziji složila da prihvati britansku tehničku pomoć radi spasavanja banaka sa ivice ponora, piše britanski list Gardijan. Na čelu grupe je Tom Skolar (Tom Scholar), nekadašnji savetnik britanskog premijera Gordona Brauna.

U utorak 19. marta, posle nekoliko sati rasprave intonirane protiv Nemačke i protiv strane dominacije 36 poslanika kiparskog parlamenta je glasalo protiv predloženog briselskog paketa, 19 se uzdržalo, niko ne glasao „za“…

Za vreme glasanje trajale su demonstracije pred parlamentom. Jedna od parola je glasila: „Oni nam piju krv!“. Nakon glasanja demonstracije su dobile oblik stavlja, dok su političari većali šta da rade u narednom periodu u kojem Kipru preti bankrot. Najavljeno je da će predsednik Kipra razgovarati s ruskim predsednikom Putinom.

U MEĐUVREMENU: Kiparska kriza se 25. marta nastavljala u napetoj atmosferi koja podseća na čekanje sudnjeg dana.

EU je dala Kipru ultimatum do ponedeljka 25. obezbedi 5,8 milijardi evra, ili plan B, o kome bi moglo da se pregovara «u sledeći četvrtak». Evropski političari govore agencijama da je EU spremna da otpiše Kipar kao članicu evrozone.

Evropska centralna banka je najavila da će prestati da preko Centralne banke Kipra daje likvidna sredstva kiparskim bankama, koje ostaju zatvorene do utorka 26. marta. Zatvaranje novčane slavine od strane ECB bi moglo najviše pogoditi dve velike kiparske banke: Bank of Cyprus i Laiki. Jedino se na bankarskim automatima može podići keš. Redovi pred novčanim automatima su sve duži, pošto trgovci više ne primaju kreditne karte i traže da se roba plati kešom. Izveštači javljaju o mračnom raspoloženju građana, o sporadičnim protestima. Šire se glasine da će ova ili ona banka uskoro propasti, odnosno da se banka Laiki više neće otvoriti. Biznis naglo opada. Bankarskih poslovnih transakcija praktično nema, a kiparski računi mnogih firmi, uključujući i ruske, su blokirani.

KIPARSKI ŠOK 16. MART: Šok je nastao nakon što je postignut sporazum evro-partnera i MMF-a o paketu pomoći za konsolidaciju finansijskog sistema na Kipru. Ministri finansija EU i Međunarodni monetarni fond dogovorili su se u subotu 16. marta da odobre Kipru paket pomoći od 10 milijardi evra.

Jedan čovek zapretio je da će buldožerom provaliti u kiparsku Kooperativnu banku (Kyperounta Co-operative bank ), dok drugi reaguju s besom, ili čekaju u redovima pred automatima za novac, javlja BBC. «Pokušavamo da izvučemo koliko možemo,» izjavio je izveštaču agencije Rojters, jedan Kipranin koji je čekao u redu s novčanikom u kome je bilo pet debitnih kartica.

«Ja sam ekstremno besan. Radio sam godinama i sada to gubim zato što su to rekli Nemci i Holanđani», izjavljuje agenciji Rojters britanski Kipranin Endi Georgiju, 54, koji se sa svojom ušteđevinom vratio na Kipar 2012.

Demonstranti na ulicama u Nikoziji ispisivali su reč «Ne!» na dlanovima. «Evropa je za svoj narod, a ne za Nemačku!», pisalo je na jednom plakatu.

Obični Kiprani optužuju Evropske lidere, posebno nemačku kancelarku Angelu Merkel. «Jako smo razočarani u naše takozvane Evropske partnere, oni su ugrozili kredibilitet banaka i dignitet naše zemlje», izjavljuje Rojtersu Andreas Evangelou (52), koji je u banku uložio novac namenjen za školovanje sina na univerzitetu. „Vlada je izgubila poverenje naroda. Bolje je da napustimo evro i da se vratimo na funtu. Ne želimo da završimo kao Grčka. Tretiraju nas kao zamorčiće“, izjavljuje Takis Georgiju, (49). Britanski ministar finansija (kancelar) Džordž Osborn izjavio je u nedelju da će Dauning strit 10 kompenzovati gubitke koje na Kipru budu imali britanski vladini službenici i vojni personal na Kipru.

List Gardijan piše da britanski depoziti na Kipru dostižu oko 2 milijarde evra. U to spadaju su računi oko 3.500 pripadnika vojnog personala u dve britanske baze na ostrvu, namenjene za kontrolu istočnog Mediterana i za intervencije na Bliskom istoku, a među kojima su i oni koji su bili angažovani u Avganistanu. Račune ima i veći broj britanskih vlasnika letnjikovaca na Kipru. Da je kiparsko oporezivanje bankarskih depozita u Britaniji nepopularno pokazuje on-lajn glasanje na sajtu lista Gardijan, gde 86 odsto zaokružuje odgovor da je oporezivanje ušteđevina loše, a samo 14 odsto smatra da je to fer, jer svi treba da snose teret krize.

I ruska agencija RIA Novosti javlja da su ruski ulagači u poslednje vreme izvlačili novac iz kiparskih banaka, da su se oko bankomata u subotu stvarali redovi onih koji su pokušavali da podignu novac pre nego što nove mere stupe na snagu nakon praznika, kad se otvore banke. Vlasnici računa su brzo zaključili da jedni automati ne rade, a da na drugima može da se podigne najviše 600 evra, da bi kroz nekoliko časova suma, koju su mogli da podignu u bankomatu, bila snižena na 200 evra. U mnogim bankomatima nestalo je novca. Generalni direktor Centralne kooperativne banke Erotokritos Hlorakiotis saopštio je da u su subotu ujutru bili zamrznuti onlajn-sistemi opsluživanja klijenata.

„Moja prva reakcija je šok“, izjavljuje Nikolas Papadopulos, predsednik parlamentarnog odbora za finansije. Kipar, koji je tražio 17 milijardi evra pomoći, za uzvrat mora da smanji deficit, poveća poreze i reformiše bankarski sistem. Na osnovu tog paketa, svi koji kiparskim bankama drže manje od 100.000 evra platiće jednokratni porez od 6,75 odsto, a oni koji imaju veće depozite platiće 9,9 odsto poreza.

Predsednik Kipra Nikos Anastasiadis je u ponedeljak uveče telefonirao zameniku predsednika Evro-komisije Oli Renu i evropskom predstavniku Elmaru Broku, koga smatraju bliskim saradnikom nemačke kancelarke Angele Merkel, i saopštio im da kiparski parlament neće podržati zakonski projekat o jednokratnom porezu na depozite. Posle nastale krize Brisel popušta:

Na hitno sazvanoj telefonskoj sednici u noći 18/19. marta ministri finansija evrozone dogovorili su se da uloge do 100.000 evra ipak ne treba dirati, ali da se zato ulozi veći od te sume umesto sa do sada predviđenih 9,9 oporezuju po stopi od 15,6 odsto.

Neimenovani sagovornik Rojtersa na Kipru u ponedeljak kaže da se u parlamentu pregovara da oni koji imaju na bankarskim računima manje od 20.000 evra budu oslobođeni poreza, ali da o tome sporazum nije postignut.

U utorak 19. marta pre podne kiparska vlada podnosi parlamentu novi zakon: depoziti od 1 evra do 20.000 evra — oporezuju se sa 0,00 odsto, sume 20.000 do 100.000 evra — sa 6,75 odsto, na više od 100.000 evra —9,90 odsto. Direktor kiparske centralne banke procenjuje da po novom modelu neće moći da se sakupi suma koju zahtevaju partneri iz evro zone. Nije jasno kako kiparska vlada namerava da popuni prazninu

Ni taj predlog, sudeći po agenciji Rojters, kiparski zakonodavci nisu spremni da prihvate. Predsednik Kipra nastavlja da se suprotstavlja zahtevu Brisela da veće uloge oporezuje iznad 10 odsto plašeći se da će ugroziti reputaciju Kipra kao novčane sigurne luke. Agencija Rojters iznosi pretpostavku da će on možda razgovarati s ruskim predsednikom Putinom (vidi tekst u okviru).

Kreditori su tražili da Kipar zatvori dve krupne banke, da uloge do 100.000 prebaci u dobre banke, da depozite zamrzne na 5-10 godina. MMF je međutim procenio da bi u tom slučaju zamrznuti depoziti izgubili 40 odsto vrednosti.

Oporezivanje depozita biće kompenzovano ekvivalentnom sumom u akcijama u bankama u kojima su ljudi položili novac. „Mi se penzionišemo i položimo naše ušteđevine u kiparske banke, a oni hoće da uzmu novac bez dozvole, a onda kažu da imamo akcije u bankrotiralim bankama“, izjavljuje jedan Kipranin iz reda pred bankomatom.

Pored oporezovanja depozita, povećani su i kompanijski porezi za 2,5 procentna poena – na 12,5 odsto. Posle Grčke, Irske, Portugala i Španije, Kipar je peta zemlja, koja je od evrozone zatražila novac tokom dužničke krize. Kipar je u finansijskim teškoćama nakon kolapsa grčke ekonomije u kojoj kiparske banke imaju velike investicije. Po nekim podacima, kiparske banke potražuju 22 milijade evra grčkih privatnih dugova.

Grčke ispostave kiparskih banaka su isključene iz odredbi o oprezivanju precizirao je grčki ministar finansija Janis Stornaras.

Ministar finansija Mihalis Saris branio je nametnutu odluku o uvođenju jednokratnih poreza kao najmanje štetna opciju i kao način da se spreči potpuni bankrot zemlje.

Predsednik Kipra Nikos Anastasijades, koji je ranije uveravao građane da neće prihvatiti sporazum koji zahteva od deponenata da podele gubitke, branio mere je kao „bolni“ korak. Naglasio je da se tim merama izbegavaju veća smanjenja plata i opšta povećanja poreza. Rekao je da je ta odluka doneta da bi se sprečio haotični bankrot. Da bi predupredio bekstvo ulagača predsednik Kipra je inače najavio i pogodnosti za one koji na dve godine oroče svoje uloge, obećavši da će oni dobiti obligacije, vrednosne papire, kojima mogu trgovati na finansijskom tržištu.

Vladi predsednika Kipra Nikosa Anastasijadisa u nedelju 17. marta nedostajao je jedan glas u parlamentu, da bi bio donet zakon o uvođenju poreza na bankarske depozite. Njegova partija desnog centra i Demokratska parija imaju 28 mesta, a za donošenje rešenja potrebno je 29 glasova.

Kasno uveče u subotu 16. marta kiparski predsednik se sreo s liderima partija, a zatim i s bankarima, a kompromis očito nije postignut.

Sednica kiparskog parlamenta u nedelju je odložena za ponedeljak, 18. marta, a onda je rasprava o kontroverznom zakonu ponovo odložena za utorak 19. marta. Da bi se kupilo vreme i smanjilo dejstvo panike, banke na Kipru ostaće zatvorene i u utorak i u sredu, javlja Rojters. Britanski list Financial Times, pretpostavlja da bi posle otvaranja banaka moglo početi masovno podizanje novca s računa, što bi moglo da dovede do kolapsa celog bankarskog sistema Kipra.

Lideri opozicije izjavili su da će glasati protiv. Stavros Malas koji je nedavno izgubio izbore nazvao je rešenje Evrogrupe „smrtnim udarom“ na ekonomiju Kipra i pokušajem uspostavljanja dugoročne dominacije nad ostrvom. Malas je pozvao parlament da „pet puta razmisli“, pre nego što odobri vladin predlog. Posmatrači međutim ne isključuju, da bi neko od opozicionih poslanika mogao podržati zakonski projekat, možda, ekolozi, koji imaju jedno mesto u parlamentu.

Policija Kipra je u subotu ujutru stavljena u stanje povišene gotovosti za slučaj nereda.

U Briselu kažu da je ta mera neophodna. Slom bi izazvalo ne samo bankrot Kipra, već moguće i izlazak te zemlje iz evrozone.

U Berlinu, nemački ministar finansija Volfgang Šojble nazvao je najnovije odluke „fer“ distribucijom tereta konsolidacije.

Zakon odbačen, predsednik Anastijades sačuvao 70,652 evra

Britanski Indipendent piše da je Kiparski predsednik Nikos Anastasijades mogao da oseti olakšanje kada je kiparski parlament odbacio njegov predlog o oporezivanju depozita, pošto bi da je parlament glasao suprotno Anastasijades bio među onima koje bi to pogodilo.

List se poziva na spisak Anastasijadesove imovine iz 2011, prijavljene u januaru, koja vredi 2,3 miliona evra. On ima nekretnine vredne 835,000 evra, deonice u privatnim kompanijama vredne 10.497, kolekciju automobila od 115.000, i, što je najaktuealnije, depozit u banci u iznosu od 706,527 evra. To bi značilo da bi mu bilo uzeto 70.652 evra, da je njegov u parlamentu usvojen zakon koji je njegova vlada predložila, a on branio.

Predsednik Evrogrupe, holandski ministar finansija Jerun Dijselblum procenjuje da će na taj način biti prikupljeno 5,8 milijardi evra, a da na drugi način nije moguće spasti kiparski finansijski sektor, koji je u poređenju s obimom ukupne kiparske ekonomije dva puta veći od evropskog proseka.

„Kiparski ekvilibrijum“ se očito pokvario. Za šefa savetodavnog tela za ekonomiju kiparski predsednik je svojevremeno postavio Kristofera Pisaridesa, Kipranina koji je 2010. dobio nobelovu nagradu za ekonomiju, profesora Londonske škole za ekonomiju, poznatog po radovima o međusobnom uticaju makroekonomije i zapošljavanja (delo Equilibrium Unemployment Theory je često citirano).

Na privatnim računima kiparskih banaka je oko 70 milijardi evra, a trećina vlasnika računa su stranci, uglavnom iz Rusije i Velike Britanije, procenjuje BBC.

Prema agenciji Rojters, veruje se da polovina bankarskih depozita pripada Rusima nerezidentima, mada podaci lista Indipendent govore da je to ipak manje (vidi okvir: Kiparska igra brojki) Evropski regulatori i političari su uvereni da veliku količinu keša u kiparskim bankama pripada ruskim peračima novca, piše urednik BBC.

Ima i prepostavki da će Rusi, koji trenutno drže kiparsku ekonomiju na površini, odneti svoj novac iz ove zemlje.

Agencija RIA Novosti citira eksperte koji kažu da će kompanije iz Ruske Federacije početi da napuštaju Kipar.

Ima spekulacija da Rusija može da pomogne Kipar novim zajmom nakon zajma 2,5 milijarde evra koji je već dala. „Koliko razumem, Ruska vlada je spremna da odobri dodatni zajam i da smanji kamatne stope», izjavio je evropski zvaničnik Oli Ren.

On se nada da će Moskva refinansirati kredit od 2,5 milijardi evra, koji je dala Nikoziji. Kipar je molio Moskvu da se ruski kredit zamrzne na 5 godina i da se kamate od 4,5 odsto snize za 1,5-2 procentna poena. Od Moskve Kipar traži još 15 milijardi evra kredita. Rusija godinama zamera Kipru to što je olako dao državljanstvo mnogim ruskim milionerima, dozvoljavajući im da peru novac u ostrvskim bankama.

Predsednik ruske Asocijacije regionalnih banaka, zamenik predsednika Komiteta za finansijsko tržište ruske Dume Anatolij Aksakov izjavio je da Rusija može da pomogne Kipru, ali da vlasti Kipra treba da otkriju informacije o of-šor računima ruskih građana. Aksakov nije ulazio u pitanje zakonitosti zahteva da se Kipar odrekne bankarske tajne, koja po kiparskim zakonima sme da se naruši samo na osnovu zahteva sudskih, istražnih ili finansijskih instanci. Po njegovim rečima ECB i MMF takođe traže da Kipar postane „prozračan“, ali da Kiprani na to ne idu zato što se boje da im otkrivanje informacije može štetiti.

Rusija je zapretila da će uskratiti pomoć Kipru od 2,5 milijarde evra i da će preispitati buduće odnose sa EU. Po rečima Antona Siluanova, ruskog ministra finansija, odlikom o Kipru bez konsultacije sa Moskvom, EU je prekršila dogovor o zajedničkoj akciji koji je imala sa Rusijom.

Kiparski ministar finansija Mihalis Saris je bio u Moskvi radi pregovora (vidi tekst u okviru).

Kipar pregovara s Rusijom o kreditu

NASTAVAK SLEDI: Mihalis Saris u Moskvi

U petak 22. marta agencije javljaju da ruski investitori nisu zainteresovani da kiparske energetske potencijale i da pregovori o ruskom kreditu nisu dali rezultat. Ruski premijer Medvedev izjavio je posle toga da su vrata za nastavak pregovora otvoreni kada Kipar postigne dogovor sa EU.

Ministri finansija Rusije i Kipra su u sredu 20. marta vodili razgovore o prolongiranju ruskog kredita od 2,5 milijardi evra i o zahtevu Kipra za kredit od nekoliko milijardi evra u zamenu za učešće u vlasništvu nad bankama i energetskim aktivama Kipara. Posle pola sata razgovora nisu došli do konačnog rešenja, a pregovori se nastavljaju na drugom mestu, saopštio je ministar finansija Kipra Mihalis Saris, šef kiparske delegacije tokom posete Rusiji. Saris je hitno otputovao u Rusiju dan ranije, kada je kiparski parlament odbacio plan iz Brisela.
Direktor Banke Rusije Sergej Ignatijev i njegov zamenik Sergej Švecov, takođe su učestvovali u razgovoru.

„Susret je bio veoma dobar i konstruktivan, a pregovori veoma časni. Razumemo kako je teška situacija. Produžićemo pregovore, da bismo našli rešenje koje će dozvoliti da dobijemo podršku Rusije. Bićemo ovde dok ne postignemo kakvo-takvo rešenje, izjavio je Saris, javlja agencija RIA Novosti.
Posle razgovora u ruskom ministarstvu finansija, Mihalis Saris je otišao na pregovore s pevim vice-premijerom RF Igorom Šuvalovim, saopštili su ruskim medijima izvori upoznati sa situacijom.

O čemu se u Moskvi tačno pregovara ne saopštava se, a kiparski mediji pišu da bi Cyprus Popular Bank, druga po veličini bankarska grupa na Kipru, mogla biti prodana ruskim investorima za simboličnu sumu od 1 evra. Za rekapitalizaciju te banke neophodno je 2,5 milijardi evra. Kiparska vlada demantuje da je takva ponuda na stolu.

Wall Street Journal piše da je pregovaračkom stolu i predlog o zameni kiparskih aktiva u zamenu za rusku finansijsku pomoć. Ruske gasne kompanije Gasprom i NOVATEK, koje ranije nisu mogle da imaju pristup kiparskim izvorištima gasa, još nisu uključene u pregovore, javlja agencija RIA Novosti….

Kipar je inače drugi po veličini strani investitor u Rusiji – posle Luksemburga…