EU: Predloženo uvođenje zaštitne klauzule

U Luksemburgu je 25. oktobra održan sastanak ministara unutrašnjih poslova zemalja članica Evropske unije, na kome je raspravljano o merama za sprečavanje zloupotrebe bezviznog režima od strane lažnih azilanata iz zemalja Zapadnog Balkana, prvenstveno iz Srbije i Makedonije.

Inicijativu za uvođenje novih mera prevencije su pokrenule Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Luksemburg i Švedska, zemlje u kojima je porast lažnih zahteva za azilom najizraženiji.

Ministri su se složili da bi uvođenje „zaštitne klauzule“ koja bi omogućila suspenziju bezviznog režima na period do šest meseci bilo adekvatna mera. Da bi ovaj zaštitni mehanizam stupio na snagu, neophodno je da ga usvoji Evropski parlament.

Tanjug je preneo izjavu švedskog ministra za migracije Tobijasa Bilstrema, koji je naglasio da glavna tema sastanka nije bila ponovno uvođenje viza za zemlje Zapadnog Balkana, već širok skup mera da bi se problem lažnih azilanata rešio, a da neke od tih mera treba da donesu i zemlje Zapadnog Balkana. „Većina tražilaca azila su pripadnici ranjivih manjina, tako da je na zemljama iz kojih oni dolaze da poboljšaju njihovu integraciju, ne samo da bi se sprečilo vraćanje na vizni režim, već i zato što one streme članstvu u EU“, rekao je on. Bilstrem je takođe podvukao da je neophodno da se zaštitna klauzula što pre usvoji.

Zamenik nemačkog ministra unutrašnjih poslova Ole Šreder je rekao da se „velika većina ministara složila da je masovna zloupotreba prava na azil ozbiljan problem“.

Šreder je rekao da očekuje da će mehanizam suspenzije viza biti na snazi početkom sledeće godine. On je takođe najavio da će Nemačka skratiti procedure za obradu zahteva za azil i smanjiti socijalnu pomoć podnosiocima zahteva. Takođe je najavljeno da će Nemačka staviti Srbiju i Makedoniju na listu sigurnih zemalja, ne bi li se skratila procedura i onemogućio višemesečni boravak lažnih azilanata u Nemačkoj o trošku države.

Austrijska ministarka policije, Johana Miki-Lajtner je pre početka sastanka u Luksemburgu objasnila kako zaštitna klauzula predstavlja krajnju meru zaštite, koja bi se primenjivala ukoliko sve ostale zakažu.