Lična priča
Izbori 14. oktobra će biti treći održani u Crnoj Gori od proglašenja nezavisnosti 2006. godine, a ishod ostaje prilično neizvestan usled razjedinjenosti opozicije
Parlamentarni izbori u Crnoj Gori zakazani su za 14. oktobar, a rok za predaju izbornih lista istekao je u ponoć 19. septembra. Crnogorska Državna izborna komisija ima 48 sati da potvrdi liste i da ih eventualno vrati podnosiocima na dalju doradu.
Za sada je potvrđeno da je Državnoj izbornoj komisiji predato 13 izbornih lista, među kojima ima sedam koalicija, pet partija i jedna grupa građana.
Svoje izborne liste su 19. septembra predale dve vodeće koalicije, vladajuća Evropska Crna Gora- Milo Đukanović i opozicioni Demokratski front koji predvodi bivši diplomata SRJ Miodrag Lekić. Na izborima učestvuje i Socijalistička narodna partija, koju predvodi Srđan Milić, a čiji se jedan deo pridružio Demokratskom frontu. Novoformirana partija Pozitivna Crna Gora je takođe predala svoju listu.
Izmenjeni izborni zakon u Crnoj Gori predviđa da će izabrani poslanici u parlament ulaziti isključivo prema rasporedu sa izborne liste. Novina je i obaveza da svaka izborna lista ima najmanje 30% ženskih kandidata za poslanike.
Trinaest izbornih lista za parlamentarne izbore u Crnoj Gori su:
– Evropska Crna Gora- Milo Đukanović,
– Demokratski front- Miodrag Lekić,
– Socijalistička narodna partija,
– Pozitivna Crna Gora,
– Srpska sloga,
– Srpski nacionalni savez,
– Koalicija Zajedno (Stranka penzionera i invalida i Jugoslovenska
komunistička partija Crne Gore)
– Bošnjačka stranka,
– Hrvatska građanska inicijativa,
– Demokratska unija Albanaca,
– Grupa građana Albanska omladinska alijansa,
– Koalicija Za jedinstvo,
– Albanska koalicija Demokratski savez u Crnoj Gori, Demokratska partija i
Albanska alternativa.
Zbog promena u izbornom zakonu, stranke nacionalnih manjina su odlučile da nastupe samostalno, umesto u ujedinjenoj opoziciji. Tako će samostalno nastupati Bošnjačka stranka, Hrvatska građanska inicijativa, dok će albanska nacionalna zajednica biti predstavljena sa čak četiri liste: Demokratskom unijom Albanaca, grupom građana Albanska omladinska alijansa, koalicijom Za jedinstvo i Albanskom koalicijom Demokratski savez u Crnoj Gori, Demokratska partija i Albanska Alternativa.
Inicijativa za ujedinjenje vodećih crnogorskih opozicionih stranaka u jedinstveni Demokratski front, koju su početkom septembra pokrenule Nova srpska demokratija (NOVA) i Pokret za promjene (PZP), nije u potpunosti uspela zbog protivljenja predlogu koalicionog sporazuma koji je dao Glavni odbor Socijalističke narodne partije. Naime, SNP je u koalicionom sporazumu, kao uslov za pridruženje Demokratskom frontu, tražio da skoro polovina mandata na izbornoj listi pripadne članovima te partije, dok bi mesto nosioca liste i preostala polovina mandata pripali članovima Nove srpske demokratije i Pokreta za promjene. Ovu vrstu „separatnog koalicionog sporazuma“ sa SNP-om, članice Demokratskog fronta nisu htele da prihvate, tako da je odlučeno da SNP nastupi samostalno na izborima. Ipak, deo rukovodstva SNP-a, na čelu sa Milanom Kneževićem, nije se složio sa predlogom svoje stranke za raspodelu mandata i nastup na izborima van ujedinjene opozicije, te su se samostalno pridružili Demokratskom frontu. Odbor Socijalističke narodne partije je ovim povodom iz članstva u stranci isključio Kneževića, kao i Predraga Bulatovića (jednog od osnivača SNP-a), Zorana Lakušića, Aleksandra Sekulića i Sanju Mihaljević.
Na parlamentarnim izborima pravo glasa imaće oko 512.000 građana, saopšteno je iz Državne izborne komisije.
Prilikom predavanja izborne liste, lider koalicije Evropska Crna Gora i bivši predsednik i premijer Crne Gore Milo Đukanović, preneo je novinarima da očekuje sigurnu pobedu na izborima. Listu Evropska Crna Gora je potpisima podržalo 81 hiljada građana, a Đukanović tvrdi da je to samo polovina od ukupnog broja glasova koje očekuje na izborima.
Izbori 14. oktobra će biti treći izbori u Crnoj Gori od proglašenja nezavisnosti 2006. godine, a ishod će zavisiti od postizbornih koalicija, kao i podrške SNP-a i manjinskih stranaka. Manjinske stranke se još uvek nisu eksplicitno izjasnile ni za podršku vlasti ni opoziciji. Tako je lider albanske partije Forca, Genci Nimanbegu, početkom septembra za „Dnevne novine“ rekao kako izbor Miodraga Lekića na čelo Demokratskog fronta sugeriše da taj front nije napravljen za manjinske narode. Nimanbegu smatra kako je Lekićevo predstavljanje SR Jugoslavije u Rimu čin kojim je on „abolirao politiku Slobodana Miloševića“ devedesetih godina. Sa druge strane, Nimanbegu je dodao da ni vlast ni opozicija nisu pokazale dovoljno razumevanja za prava Albanaca u Crnoj Gori. Za Bošnjačku partiju, koja na izborima nastupa samostalno, se pretpostavlja da će se posle 14. oktobra pridružiti svojim dosadašnjim koalicionim partnerima na državnom nivou, DPS-u i SDP-u. Slične su i prognoze za Hrvatsku građansku inicijativu, kao i za bar jednu od četiri liste albanskih partija. Koalicije srpskih stranaka (Srpska sloga i Srpski nacionalni savez) bi načelno mogle da se pridruže opozicionom Demokratskom frontu, ali su njihove šanse za prolazak izbornog cenzusa umanjene činjenicom da nastupaju u dve liste.
Lider Demokratskog fronta Miodrag Lekić je u intervjuu za crnogorski magazin Monitor najavio moguću saradnju sa novom partijom na crnogorskoj političkoj sceni, Pozitivna Crna Gora, budući da pripadaju istom opozicionom bloku.
Kao i ranije, pred izbore u Crnoj Gori vode se i rasprave o regularnosti biračkih spiskova. Tako je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) u crnogorskim dnevnim novinama „Vijesti“ i „Dan“ objavila da je, analizom podataka koje je dala Državna izborna komisija, utvrđeno da su na birački spisak upisivani građani koji nemaju matični broj, kao i da je jedan broj građana upisan na biračke spiskove u više izbornih jedinica.
Tvrdnje MANS-a je potkrepio i lider Pozitivne Crne Gore Darko Pajović nakon predavanja izborne liste i najavio da će zatražiti istragu od nadležnih organa. Lider Demokratske partije socijalista i liste Evropska Crna Gora, Milo Đukanović, u izjavama crnogorskim medijima demantuje ove tvrdnje i navodi kako je crnogorski birački spisak „među najuređenijima u svijetu, što su potvrdile i relevantne međunarodne institucije.“
Postojale su i najave bojkota izbora od strane predstavnika Demokratskog fronta, za koji lider DF u intervjuu Monitoru tvrdi da može biti mač sa dve oštrice.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
