Basesku preživeo impičment

Više od 80 odsto onih koji su u nedelju 29. jula izašli na referendum glasali su za to da bude smenjen Trajan Basesku, ali on ipak ostaje predsednik Rumunije, pošto referendum, koji je raspisala nova vlada u nameri da ga skine s vlasti, nije uspeo zbog nedovoljnog odziva birača. Izborna komisija procenila je, na osnovu obrađenog uzorka, da je na birališta izašlo 45,9 odsto birača, a da bi predsednik bio smenjen, potrebno je da na birališta izađe više od 50 odsto i da većina glasa za opoziv.

Nova levičarska parlamentarna većina, okupljena oko Socijal-liberalne unije (USL) premijera Viktora Ponte, glasala je 6. jula za opoziv Baseskua, optuživši ga da je više puta prekršio Ustav preuzimanjem dužnosti premijera i stalnim mešanjem u poslove Vlade, nepoštovanjem Parlamenta i drugih državnih institucija.

Baseskuova Demokratska liberalna partija (PDL), koja je 27. aprila izgubila izbore, oštro je kritikovala postupak vladajuće većine i pozvala svoje članove i simpatizere da ne izađu na referendum.

Sukob Baseskua i rumunskog premijera Viktora Ponte izazvao je uznemirenje u Briselu zbog toga što je time paralisano donošenje odluka u vreme kada je Rumunija trebalo da okonča pregovore sa MMF-om o paketu pomoći teškom pet milijardi evra. Basesku štednje koje od Rumuniji nameću međunarodni poverioci.

Basesku, šesdesetogodišnji pomorski kapetan i bivši ministar za transport od 1999. do 2000, prvi put je izabran za predsednika Rumunije 2004. i od tada je stalno osporavan njegov autoritet. Bio je optuživan da je sarađivao sa Sekuritateom, tajnom policijom bivšeg rumunskog predsednika Čaušeskua, koji je streljan po kratkom postupku tokom rumunske revolucije 1989.

Godine 2007. Basesku je bio suspendovan i protiv njega je kao i sada bio pokrenut impičment, ali je vraćen na dužnost nakon referenduma.

Referendum je deo bitke za vlast između Baseskua i premijera Ponte, za koga se veruje da je pokretač kampanje protiv Predsednika. Basesku, čiji mandat ističe 2014, posle čega ne može više biti biran za predsednika, povećao je uticaj i vlast nakon što je Ustavni sud poništio neke vladine zakone. Kao i u Srbiji predsednik Rumunije može da vrati zakon koji je parlament izabrao, ali parlament može da vrati zakon na snagu ako ponovo glasa za njega.

Premijer Ponta je izložen skandalu zbog plagijata, a zamerali su mu da je pretio da zameni sudije Ustavnog suda za koje smatra da su na strani predsednika, da je pokušao smanji njihovu vlast i da ignoriše njihove odluke. Premijerove akcije su u Briselu naišle na oštru kritiku, pošto je rumunski pravni sistem nadgledan od strane Brisela. Premijer je obećao da će poštovati vladavinu zakona i nezavisnost sudstva, a iz Brisela su na to odgovorili da žele da vide dokaze za to, na primer da li će Ponta zameniti ombudsmana koji je lojalan njegovoj partiji nekom neutralnom ličnošću.

Viktor Ponta je Lider Socijal demokratske partije koja je formirana 1992, posle raspada postkomunističkog Fronta nacionalnog spasa Jona Ilijeskua u kome je 1992. izbio konflikt između Jona Ilijeskua i Petre Romana. Ilijesku je uzeo vlast tokom Rumunske revolucije 1989; njegova grupacija je bila na vlasti od 1992. do 1996, i od 2000. do 2004, a Iliesku bio je predsednik Rumunije od kraja komunizma do 1996. i od 2000. do 2004. Ilijeskuovo krilo je nastupalo pod imenom Demokratski nacionalni front spasa, a kasnije Socijal demokratska partija.

Baseskua podržava Demokratska liberalna partija, liberalno konzervativna hrišćansko-demokratska stranka formirana decembra 2007. I ta politička formacija je nastala raspadom Fronta nacionalnog spasa nakon čega je jedna frakcija dobila ime Demokratska partija, distancirala se od socijaldemokratskih korena i postepeno postala partija desnog centra. Demokratska partija se fuzionisala s Liberalno demokratskom partijom s kojom je na izborima 2007. nastupala pod imenom Alijansa za istinu i pravdu s jednim programskim ciljem, da otera s vlasti „socijaliste“ Jona Ilijeskua.

.