Umro Karlos Fuentes

Slavni meksički pisac Karlos Fuentes umro je 15. maja u 84. godini života od srca u bolnici u Sjudad Meksiku. Stekao je svetsku slavu već sa 30 godina, prvim romanom „Najprozračnija oblast“ (1958), a zajedno sa Gabrielom Garsijom Markesom, Mariom Vargasom Ljosom i Huliom Kortazarom, obeležio je eksploziju latinoameričke literature 1960-ih i ’70-ih, poznatu kao El Bum.

Autor je romana „Smrt Artemija Krusa“ (1962) i, tokom više od pola veka, dvadesetak drugih knjiga – kritičkih eseja o meksičkom društvu. Pisao je u svim žanrovima uključujući i operu (2008, inspirisanu životom generala Antonija Lopeza de Santa Ane, predsednika Meksika tokom revolucije u Teksasu 1835–36, koja je dovela do stvaranja kratkotrajne Republike Teksas.

U SAD ga je proslavio roman „Stari Gringo,“ bajka o američkom piscu Embrouzu Birsu koji je nestao tokom Meksičke revolucije Panča Vilje i Emilijana Zapate 1910-1917.. Po tom romanu je 1989. snimljen film sa Gregori Pekom i Džejn Fonda, s motom: «Jenki u Meksičku tokom revolucije, to je čista eutanazija…» Fuentes je pokazivao kako je Meksička revolucija 1910-1917. kreirala novu bogatu elitu, a nije ništa učinila za osiromašene i nezadovoljne mase.

Po tradiciji latinomaeričkih pisaca Fuentes je bio politički angažovan, pisao je za novine i magazine, kritikovao meksičku vladu tokom perioda represivne vladavine Institucionalne revolucionarne partije pre 2000. Bio je meksički ambasador u Francuskoj od 1975. do 1977, ali je podneo ostavku kada je za meksičkog ambasadora u Madridu postavljen Gustavo Dijaz Ordaz, za vreme čijeg je predsednikovanja Meksikom, vojska pucala na studente pobunjene 1968. Francuski predsednik Fransoa Miteran mu je dodelio Legiju časti 1992.

Podržao je Fidela Kastra tokom Kubanske revolucije, ali ga je kasnije kritikovao zbog autoritarne vladavine. Pokazivao je simpatije za indijanske pobunjenike u pokrajini Čijapas na jugu Meksika. Osuđivao administraciju američkog predsednika Džordža Buša zbog njegove antiterorističke taktike koju je nazvao nepravedno oštrom. Kritikovao je takođe politiku SAD u građanskim ratovima u Centralnoj Americi 1980-ih, i američku imigracionu politiku koja pogađa meksičke radnike u romanu „La Frontera de Cristal“ (Kristalna granica).Venecuelanskog levičarskog lidera Huga Čaveza je nazivao „tropskim Musolinijem“. Na dan Fuentesove smrti iz štampe je izašao njegov esej u magazinu Reforma u kome je s nadom pisao o pobedi socijaliste Olanda u Francuskoj.

Rođen je u Panami 11. novembra 1928. godine, roditelji su mu bili diplomate Berta Masias i Rafael Fuentes. Proveo je detinjstvo između američkog kontinenta i Evrope. Živeo je u Kitu, Montevideu, Rijo de Žaneiru, Vašingtonu, Santijagu de Čileu, Buenos Ajresu, Sjudad Meksiku, Londonu, Parizu, i drugim prestonicama. Predavao je književnost na Prinstonu, Harvardu, pensilvanijskom univerzitetu, Kolumbiji, Kembridžu i univerzitetu Braun. Diplomirao je prava 1950. godine u Meksiku i potom u Ženevi studirao međunarodne odnose. Bio diplomata od karijere pre no što se okrenuo književnosti i novinarstvu.

Godine 1936, kada je njegova porodica službovala u Vašingtonu, naučio je engleski, pa je jednom izjavio da je imao dilemu da li da piše na maternjem jeziku ili na jeziku učitelja. Imao je 16 godina kada se njegova familija vratila u Meksiko. Zemlju vlasitog porekla je upoznao preko priča svoje babe, s kojom je provodio leta. Jednom je izjavio kako veruje da je počeo da piše zato što je slušao njene priče o banditima, revoluciji i uzaludmim ljubavima.