Intervju: Goran Ješić
Source: Foto: Tanjug
Prvi deo dokaznog postupka Tužilaštva u Hagu odnosiće se na opšti pregled predmeta, a potom će, najavljeno je, biti izvođeni dokazi o zločinima počinjenim u Sarajevu, uzimanju međunarodnih vojnika za taoce, progonu nesrpskog stanovništva s područja 15 opština i o genocidu u Srebrenici. Za dokazivanje optužbi planirano je 410 svedoka, od kojih bi 158 trebalo da se pojavi u sudnici, a biće priložeo blizu 28.000 materijalnih dokaza, rečeno je na početku suđenja
Sudjenje bivšem komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, optuženom za genocid u BiH, počelo je 16. maja pred Haškim tribunalom uvodnom rečju tužioca Dermota Gruma.
Grum je odmah na početku rekao da je „Mladićeva ruka“ zajednička u svim zločinima koje su njegove snage počinile nad hiljadama građana BiH „samo zato što nisu bili srpske nacionalnosti“. On je takođe naglasio i da je „zajednička tim zločinima i zločinačka namera da se bosanski Muslimani i Hrvati trajno uklone sa velikog dela teritorije BiH, na koju su lideri bosanskih Srba polagali pravo. Zajednički su im i počinioci… zajedničko im je i to što je ruka Mladića vidljiva u svakom od tih zločina.“
General Mladić je u sudnici mirno slušao govor tužioca, povremeno zapisujući.
Predsednik Haškog suda Teodor Meron odbio je dan pre početka suđenja Mladićev zahtev za izuzeće jednog od članova sudskog veća Alfonsa Orija zbog pristrasnosti i odlaganje početka suđenja.
Odbrana je podnela zahtev za odloaganje početka suđenja za šest meseci tvrdeći da tužilaštvo nije na vreme predalo sve dokaze odbrani.
Prvi deo dokaznog postupka Tužilaštva u Hagu odnosiće se na opšti pregled predmeta, a potom će, najavljeno je, biti izvođeni dokazi o zločinima počinjenim u Sarajevu, uzimanju međunarodnih vojnika za taoce, progonu nesrpskog stanovništva s područja 15 opština i o genocidu u Srebrenici.
Za dokazivanje optužbi planirano je 410 svedoka, od kojih bi 158 trebalo da se pojavi u sudnici, a biće priložeo blizu 28.000 materijalnih dokaza, rečeno je na početku suđenja.
Glavni tužilac Grum je takođe rekao da su zločini Mladićevih snaga na nekim lokacijama dosegli nivo genocida.
Kao primere tih zločina, tužilac je naveo progon i ubistva muslimana širom BiH 1992, ubistvo hiljada muslimanskih zarobljenika u Srebrenici u leto 1995, streljanje šestorice srebreničkih muškaraca i dečaka u Trnovu i artiljerijski napad na sarajevsku pijacu Markale u avgustu 1995. godine.
Tužilac Grum rekao je da je komandant Vojske Republike Srpske držao Sarajevo „na svom dlanu“ 1992-1995, nagovarajući stanovništvo „na kampanju terora“ neselektivnim granatiranjem, snajperima i uskraćivanjem hrane, vode i struje.
„Nema ni najmanje dileme da je Mladić, po ovlašćenju Radovana Karadžića, kontrolisao granatiranje Sarajeva“, rekao je Grum, a napade na grad nazvao je „teškim zločinom“.
On je citirao pretnju koju je Mladić izrekao jednom oficiru Unprofora: „Budite sigurni da će se Sarajevo tresti. Pašće više granata nego u celom ratu“.
Kao dokaz da je Mladić potpuno kontrolisao granatiranje, tužilac je naveo i naređenje kojim je komandant VRS u jednom trenutku zabranio napade „na civilne ciljeve“ bez njegovog „izričitog odobrenja“.
Grum je citirao i tadašnjeg zvaničnika UN Dejvida Harlanda, koji je skoro ceo rat proveo u Sarajevu, po kom su Karadžić i Mladić granatiranje Sarajeva koristili kao „slavinu terora koju su otvarali ili zatvarali u zavisnosti pod kolikim su pritiskom međunarodne zajednice ili koliko ustupaka žele da iznude od muslimanske strane“.
„On je bio svestan da ima moć da odlučuje ko ostaje, a ko ide iz grada i to je koristio“, rekao je tužilac. Mladić je, po njegovim rečima, civile u Sarajevu „kažnjavao za ono što se događalo na drugim mestima“.
Pozivajući se na diplomatsku depešu tadašnjeg komandanta Unprofora Satiša Nambijara, Grum je reako da je bombardovanje Sarajeva u maju 1992. predsednik Srbije Slobodan Milošević nazvao „krvavim, zločinačkim“. Milošević je po optužnici Haškog tribunala bio učesnik u zločinačkom poduhvatu protiv nesrpskog stanovništva.
Zastupnik optužbe u sudnici je prikazao i Mladićeve naredbe da se Sarajevo „drži pod čvrstom blokadom“, ali i snimke stradanja civila u gradu tokom 44-mesečne opsade. Grum je citirao i Mladićeve reči da je „Sarajevo blokirao sa sve četiri strane, da nema izlaza“ i da je „kao u mišolovci“.
Pre tačno 20 godina, Mladić je, prema rečima tužioca Gruma, postao komandant VRS i „zločinačkog poduhvata“ etničkog čisćenja nesrba koji je „realizovao vojnom silom“.
Kao dokaz da je Mladić bio svestan da se taj cilj ne može ostvariti bez progona muslimana i Hrvata, zastupnik optužbe je citirao reči samog Mladića na skupštini RS na kojoj je 12. maja 1992. postavljen za komandanta VRS: „Ljudi i narodi nisu novčići, ni ključevi da se premeštaju tek tako iz džepa u džep“.
Kako je Grum ocenio, te Mladićeve reči značile su da je on svestan da ciljevi bosanskih Srba ne mogu biti ostvareni bez „pomeranja celih zajednica“ sa njihovih teritorija.
Po optužbi, Mladić je „dobio mandat vođstva bosanskih Srba da iskleše granice nove srpske države“, koju su osmislili predsednik RS Radovan Karadžić i predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik.
Tužilac je precizirao da je to utvrđeno u šest strateških ciljeva bosanskih Srba, usvojenih u Skupštini u maju 1992. godine, od kojih je prvi i najvažniji razdvajanje Srba od Hrvata i muslimana u BiH.
Ovo je Grum izneo u svom izlaganju, a predviđeno je da uvodna reč tužioca traje šest sati.
Sudsko veće donelo je odluku da se suđenje Ratku Mladiću ipak prekine do daljeg, uvažavajući time zahtev i odbrane i tužilaštva da se izvođenje dokaza i svedoka odloži radi dodatne pripeme.
Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je da odloži početak izvođenja dokaza Tužilaštva u postupku protiv Ratka Mladića, koji je bio predviđen za 29. maj, zbog ozbiljnih propusta u proceduri obelodanjivanja optužbe.
„Veće obaveštava strane da je odlučilo da suspenduje početak izvođenja dokaza“ zbog ozbiljnih propusta u okviru postupka obelodanjivanja optužbe, izjavio je drugog dana suđenja predsedavajući sudija Alfons Ori na suđenju Mladiću.
Ori je izjavio da sudije i dalje analiziraju „obim i pun uticaj“ greške i da će pokušati da datum nastavka procesa odredi „što je pre moguće“.
Tužilaštvo je već priznalo grešku i ne protivi se odlaganju.
Mladićev advokat je zatražio odlaganje od šest meseci.
Mladićeva odbrana je inače u više navrata tražila odlaganje početka suđenja, uz obrazloženje da joj nije pravovremeno omogućen pristup većem broju dokumenata, među kojima ima onih koji su ključni za suđenje. Veće je, međutim, odbilo sve te zahteve.
U Haškom tribunalu prethodno je završeno iznošenje uvodnih reči Tužilaštva.
General Ratko Mladić je, po Tužilaštvu, direktno odgovoran za srebrenički masakr jer „samo je vojska koja se strogo kontroliše sa samog vrha mogla uspešno da sprovede ubistvo 7.000 ljudi za samo četiri dana“
U nastavku uvodne reči na suđenju Ratku Mladiću, a u sudnici Tribunala prikazani su video snimci iz jula 1995 – Mladićevog ulaska u prazan grad i razgovora sa srebreničkim izbeglicama.
Kako javlja Tanjug,Tužilaštvo je prihvatilo tvrdnje odbrane da Mladić, kad je reč o Srebrenici, ima alibi – jer je od 14. do 17. jula 1995. bio u Beogradu, ali ne prihvata da ratni komandant Vojske RS nije znao šta se dešava.
Tužilaštvo je najavilo da će dokazati da je Mladić komandovao snagama i bio „lično na terenu i lično umešan“ u zločine u Srebrenici.
Po Tužilaštvu, operacija Vojske RS u Srebrenici – pod nazivom „Krivaja 95“ – imala je legitiman vojni cilj, da se razdvoje enklave Žepe i Srebrenice i time spreči da jedna drugoj pružaju podršku.
Drugi cilj, kako navodi Tužilaštvo, „bio je daleko od legitimnog“ – napad na muslimanske civile i UN, kako bi stanovništvo od 40.000 ljudi potisnulo na gradsko područje Srebrenice.
Pošto su enklavu okruživale daleko nadmoćnije snage VRS, muslimanske snage su odbile da se razoružaju i napadale su srpska sela i vojne položaje oko enklave, prisiljavajući VRS da tu drži trupe, umesto da ih prebaci na sarajevski front, rekao je tužilac Piter Mekloski opisujući situaciju uoči napada, koji je počeo 6. jula 1995.
Narednih dana, VRS je zauzela ključna posmatračka mesta holandskog bataljona i držala nekoliko holandskih vojnika kao taoce u Bratuncu, a NATO u prvi mah nije reagovao, a kasnije je „bacio nekoliko bombi, ali bez rezultata“, podsetio je Mekloski.
Mladić, generali Radislav Krstić i Milenko Živanović i snage RS ušli su popodne 11. jula u praznu Srebrenicu, kazao je Mekloski.
Tužilaštvo je emitovalo i video snimak Mladićevog ulaska u Srebrenicu, na kojem komandant Vojske RS kaže da poklanja grad srpskom narodu: „Dosao je trenutak da se, posle bune protiv dahija, Turcima osvetimo na ovom prostoru.“
U međuvremenu, prema rečima tužioca, grupa od oko 15.000 muškaraca, od kojih je trećina bila naoružana, i manji broj žena i dece, bežali su kroz šumu u pravcu Tuzle, dok je oko 25.000 žena, dece i starijih i oko 1.000 vojnosposobnih muškaraca došlo u Potočare, gde je bila baza UN.
VRS je ušla u Potočare 12. jula i Mladić se tamo sastao s komandantom holandskog bataljona Tomom Karemansom, na koga je, kako se vidi na drugom video snimku, vikao i pretio mu.
Mladić se sastao i s jednim učiteljem, predstavnikom muslimanskog naroda, kome je rekao: „Budućnost tvog naroda je u tvojim rukama. Dovedi ljude koji mogu obezbediti predaju oružja i spasiti tvoj narod od uništenja.“
Narednog jutra, Mladić je rekao grupi muslimana da svi moraju predati oružje, a Momiru Nikoliću – koji je prvi oficir Vojske RS koji je priznao krivicu za Srebrenicu, a najavljen je kao svedok Tužilaštva na suđenju Mladiću – naredio da muškarci stari između 16 i 60 godina budu odvojeni od porodica i ubijeni na pogodnoj lokaciji.
U međuvremenu, od oko 15.000 ljudi koji su se kretali ka Tuzli, polovina njih – oko 7.000 – probila se i, posle sukoba 15. i 16. jula sa snagama VRS, stigla do Nezuka, koji je bio pod muslimanskom kontrolom.
Ostali su zarobljeni ili su se predali 12. jula, a organizovana masovna streljanja počela su 13. jula ujutro, rekao je Mekloski i naveo pojedinačno datume, lokacije i broj ubijenih.
„Mladićeve snage su u julu 1995. godine proterale civile iz Srebrenice i ubile oko 7.000 muškaraca i dečaka. Žene, deca i stariji jedva su životarili u izblegličnim logorima. To je bio i ostaje genocid“, rekao je tužilac Piter Mekloski.
Prema njegovim rečima, posle 17 godina istrage dokazi o ovom zločinu su toliko brojni da su neosporivi – od 11. do 14. jula pobijeno je oko 7.000 ljudi, dok je 5.977 ekshumirano iz masovnih grobnica povezanih sa Srebrenicom.
Pripadnici VRS su ispunili ubilačka naređenja s neverovatnom disciplinom, organizovano i efikasno, „u potpunoj tajnosti, a to predstavlja u svem tom zverstvu neverovatan podvig“, kazao je Mekloski.
Tužilac je najavio izvođenje „mnogobrojnih svedoka iz redova Vojske RS i MUP-a“ koji će svedočiti o, kako je rekao, zločinima u kojima su i sami učestvovali. „Ali, moram da vas upozorim, mnogi od ovih svedoka neće vam reći celu istinu. Zbog toga ćemo tražiti da im se uputi zvanično upozorenje“, rekao je Mekloski.
Tužilac je naglasio da su naređenja koja su, kako je kazao, „u najvećoj meri zločinačka, u ovom ratu izdavana usmeno, a veći broj relevantnih dokumenata uništen ili sakriven“.
Ipak, Tužilaštvo ima iskaze vojnika koji su vršili pogubljenja, oficira koji su nadgledali pogubljenja, dokumenta, presretnute razgovore, video snimke dva pogubljenja, kazao je Mekloski.
U sudnici je prikazan i snimak od 26. jula, na kojem je Mladić ušao u autobus s muslimanima i poručio preplašenim ljudima da su bezbedni i da im poklanja život. „Ja sam general Mladić i o meni ste svašta slušali. Svi ste bezbedni i sve vas prebacujemo za Kladanj. Među vama ima i vojno sposobnih koji su na mene pucali. Svima vam poklanjam život. Nemojte vi vojno sposobni ponovo na front, nema više oproštaja“, rekao je Mladić.
Mekloski je rekao da ta izjava opisuje stanje duha optuženog i ocenio da se u to vreme već pisalo o događajima u Srebrenici i da Mladić više nije mogao tako lako da ubija.
Tužilac Dermot Grum izjavio je da Mladić nije optužen „zato što je bio loš vojnik ili loš komandant“, već zato što je svoje vojne veštine i autoritet vođe upotrebio za počinjenje zločina.
Grum je kazao da je Mladićeva odbrana, kada je reč o Srebrenici, navela alibi kao argument, tvrdeći da optuženi nije bio u poziciji da počini, pomogne ili podstakne zločine između 14. i 17. jula 1995. godine jer je u to vreme bio u Beogradu.
Tužilaštvo, prema njegovim rečima, prihvata da je istina to da je Mladić 14. jula stigao u Beograd, gde se 15. jula sastao s međunarodnim pregovaračima, a 16. bio na svadbi, ali ne prihvata da nije znao šta se dešava i da nije odgovoran za zločine.
Na sastanku 15. jula, komandant Unprofora Rupert Smit napomenuo je Mladiću da postoje priče o pokoljima, zverstvima i silovanjima u Srebrenici i Žepi, što je optuženi zapisao u svoju beležnicu, kazao je Grum.
„Pre nego što je napustio Srebrenicu, Mladić je pokrenuo pod kontrolom potčinjenih oficira operaciju širokih razmera u kojoj će se tokom nekoliko dana ubiti 7.000 muškaraca i mladića“ i prisilno izmestiti desetine hiljada žena, dece i starih ljudi, kazao je Grum.
Tužilac je podsetio i da je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević rekao generalu NATO Vesliju Klarku da je upozorio Mladića da ne čini to u Srebrenici, ali da ga ovaj nije poslušao.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
