Novinarstvo u krizi

Međunarodni pres-institut (IPI) saopštio je da je zabrinjavajuća činjenica da je od početka ove godine ubijeno 29 novinara. „Čini se da će broj novinara koji stradaju radeći svoj posao do kraja godine biti rekordan. Predhodne godine ubijena su 102 novinara“, navodi se u saopštenju IPI i dodaje da je ove godine najopasnija zemlja za rad novinara Sirija.

Prema podacima Međunarodnog pres instituta, najviše novinara prošle godine ubijeno je u Meksiku – 10, a sledi Irak sa devet, Honduras, Jemen i Pakistan sa po šest ubijenih novinara, pa Čile i Libija po pet. U zemljama Evrope ubijeno je sedam novinara – po tri u Rusiji i Turskoj, a jedan u Azerbejdžanu.

Organizacija Fridom haus u godišnjem izveštaju o slobodi medija ukazala je da se Srbija nalazi na 77. mestu i da spada u grupu „delimično slobodnih“ zemalja. U prethodnom izveštaju te organizacije Srbija je bila na 72. poziciji.

Udruženje novinara Srbije (URS) je u proglasu povodom Svetskog dana slobode medija ocenilo da je sloboda medija u Srbiji danas na najnižem nivou od petooktobarskih promena i pozvalo novinare i medijske radnike da od 11.55 do 12.00 prekinu program u elektronskim medijima, pročitaju proglas ili ga objave na ekranima.

UNS je takođe u proglasu pozvao da u akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“, koja je organizovana povodom dana slobode medija, zaposleni u onlajn i štampanim medijima prekinu rad, pročitaju i objave proglas.

U proglasu je UNS ocenio i da je da je novinarstvo u najvećoj krizi od 2000. godine i da su novinari ekonomski i profesionalno poniženi. „Plate visokoobrazovanih novinara niže su od prosečnih plata u Srbiji, a honorari za koje danas u velikim medijskim kućama rade mladi novinari i medijski radnici izrabljivački su i iznose oko 15.000 dinara, što je još jedan, organizovani vid uništavanja novinarstva kao profesije“, navodi se u proglasu UNS-a.

To novinarsko udruženje je ukazalo da su novinari i medijski radnici pritisnuti nemaštinom, u strahu od gubitka posla ili honorarnog statusa u kom ih vlasnici medija drže godinama, podložni autocenzuri.

„Prema poslednjem istraživanju UNS-a iz marta ove godine, 49,2 odsto ispitanih članova odgovorilo je da novinari povremeno pribegavaju samocenzuri u strahu od cenzure, a da 27,4 odsto pribegava samocenzuri u velikoj meri“, piše u proglasu.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić danas je svim novinarima u Srbiji čestitao 3. maj, Svetski dan slobode medija.

U pismima Udruženju novinara Srbije (UNS), Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV), Šabić je potvrdio spremnost i obavezu da im pomogne u ostvarivanju njihove važne društvene funkcije.

„Veoma je dobro što novinari i mediji sve više koriste prava iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Na taj način stavljaju zakon u funkciju informisanja najšire javnosti i doprinose ostvarivanju demokratske kontrole javnosti nad radom vlasti“, rekao je Šabić.

Udruženje novinara Srbije (UNS) i Sindikat novinara Srbije su u okviru akcije „Pet minuta gromoglasne tišine“ u Nišu, uručili urednici u listu „Pravda“ Jeleni Spasić nagradu „Zora“ za slobodu medija, koju UNS dodeljuje povodom 3. maja.

Spasićeva je, kao dopisnica novosadskog „Građanskog nacionalnog“, napisala za taj list ekskluzivni izveštaj iz Skupštine Srbije pod naslovom „Državni organi potpuno nespremni za rat“, obelodanjujući podatke iz dokumenta koji je poslanicima podelilo Ministarstvo odbrane.

Zbog toga je, kako podseća UNS, protiv nje i njenog urednika Milorada Bojovića podignuta optužnice zbog navodne štete po bezbednost države, ali je novosadsko tužilaštvo na kraju odustalo od hitnog i tajnog suđenja, iako, kako se dodaje, državni organi još nisu zvanično odustali od progona.

Odluku o obeležavanju Svetskog dana slobode medija donela je Generalna skupština UN 1993. godine, a na taj dan Unesko tradicionalno održava konferenciju na kojoj učestvuju medijski radnici, organizacije za slobodu štampe i specijalizovane agencije UN, kako bi procenili stanje u medijima širom sveta.

Jedino što ostaje kao podsticaj slobode medija je Intrenet, medij manje podleže cenzuri i pritiscima. Nedavni događaji na Srednjem istoku i u severnoj Africi, dokazuju da su društvene mreže pobedile pritiske koji su sputavali promene. Novinari amateri su odigrali značajnu ulogu u ovom smislu jer su bili „doušnici“ medija koji su u određenim momentima bili nemoćni. Međutim, to ne može zameniti tradicionalno novinarstvo, te je neophodno učiniti sve da novinarstvo kao profesija, ponovo povrati svoj ugled.