Novi rusko – ukrajinski gasni rat i Južni tok

Energetska kompanija „Gasprom“ potvrdila nameru da iz sistema isporuke gasa za Evropu isključi Ukrajinu, preko koje je do sada išlo 80 odsto ruskog gasa izvoženog u EU.

Direktor „Gasproma“ Aleksej Miler u sredu 22. februara saopštio je predsedniku Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu da je Ukrajina u februaru pojedinih dana nezakonito ostavljala sebi i do 40 miliona kubnih metara tranzitnog ruskog gaza namenjenog tržištu u EU.

Po Milerovim rečima, to je nanelo štetu reputaciji i finansijama „Gasproma“ zbog toga što „značajni obim ruskog gasa nije stizao do Evrope u kojoj je na temperaturi od minus trideset zapretila gasna kriza. U Italiji je nedostajalo 28 odsto potrebnih količina gasa i bile su uvedene krizne mere da bi se obezbedio gas za domaćinstva.

Agencija RIA Novosti javlja da je predsednik Medvedev naložio „Gaspromu“ da sa ukrajinskom stranom to pitanje raspravi «u okviru pravne i korporativne procedure“. Ukrajinska energetska kompanija «Naftogas» je odmah u sredu negirala optužbe o unilateralnom povlačenju ruskog gasa namenjenog Evropi, tvrdeći da ugovor s «Gaspromom» definiše godišnje, ali ne i dnevne količine potrošnje ruskog gasa.

Pre ove, najnovije «pozajmice» tranzitnog gasa u hladnim februarskim danima, ukrajinski ministar za energiju Jurij Bojko je u januaru najavio da će Ukrajina smanjiti uvoz gasa iz Rusije na 27 milijardi kubnih metara sa dotadašnjih 52. «Gasprom» je reagovao saopštenjem da postojeći dugoročni ugovori ne predviđaju jednostranu promenu ugovorenih količina.

Tako se u malom ponovila zimska kriza transporta ruskog gasa kroz Ukrajinu, koja je 2009. godine uzdrmala i evropsko-ruske i rusko-ukrajinske odnose. Evropljani pritiskaju Rusiju da poveća domaće cene gasa kako bi imala veće količine za izvoz, da liberalizuje transport gasa, odnosno da razdvoji kompanije koje transportuju gas od proizvođača na šta Moskva ne pristaje i sada ozbiljno preti da otpiše Ukrajinu, kao tranzitnu zemlju intentenzivirajući izgradnju gasovoda koji je zaobilaze.

Agencija ITAR TASS citira izjavu oficijelnog predstavnika «Gasproma» Sergeja Kuprijnova da će posle puštanja u rad «Južnog toka» i proširenja «Severnog toka» uz gasovode preko Belorusije, značaj Ukrajine za eksport ruskog gasa biti sveden na nulu. On je naglasio da je «Gasprom» spreman da gradnju „Južnog toka“ počne u decembru ove godine, nakon što je Turska u decembru 2011. dala dozvolu za izgradnju podvodne deonice gasovoda u svojim teritorijalnim vodama Crnog mora.

Premijer Ruske Federacije Vladimir Putin je krajem decembra 2011. naložio „Gaspromu“ da ubrza realizaciju projekta „Južni tok“, i da pristupi njegovoj izgradnji u 2012. Konačno investiciono rešenje projekta treba da bude završeno do novembra ove godine. Orijentaciona vrednost „Južnog toka“ dostiže 15,5 milijardi evra, od čega 10 milijardi evra za izgradnju podmorske deonice u Crnom moru, a 5,5 milijardi evra za kopnenu deonicu

Miler je u sredu izvestio predsednika Medvedeva o završetku razrađene tehnološko ekološke studije izvodljivosti projekta „Južni tok“. Ona obuhvata podvodnu i kopnene deonice, koje će prolaziti preko teritorije Bugarske, Srbije, Mađarske, Slovenije, kao i ogranke za Hrvatsku i Republiku Srpsku, i gasovod za Grčku. Gasovod treba da ima četiri linije kapaciteta od po 15,57 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a uvođenje prve linije u rad planirano je za decembar 2015, dok se puštanje punog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara gasa očekuje do 2018. Gasovodom bi tada trebalo da se transportuje 35 odsto gasa za EU.

Generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović sastao se sa predsednikom „Gasproma“ Aleksejem Milerom u sedištu ruske kompanije u sredu 22. februara u Moskvi, gde su razgovarali o statusu projekta „Južni tok“ i potpisivanju ugovora za rad na delu gasovoda kroz Srbiju, koje se očekuje u bliskoj budućnosti, kako je saopštio „Gasprom“. Bajatović je potvrdio nameru da potpiše dugoročni ugovor o kupoprodaji ruskog gasa u obimu od oko dve milijarde kubnih metara godišnje. Posebno je istaknut značaj skladišta gasa u Banatskom Dvoru, prvog izgrađenog objekta u okviru projekta „Južni tok“.

Nosioci projekta „Južni tok“ su ruski „Gasprom“, s udelom od 50 odsto, italijanska kompanija „Eni“ s učešćem od 20 odsto, nemačka „Vinteršal“ i francuska „EdF“ (Electricite de France)sa po 15 odsto udela. Medvedev je poručio rukovodstvu „Gasproma“ da se prilikom projektovanja i izgradnje gasovoda „Južni tok“ orijentiše na maksimalan kapacitet od 63 milijarde kubnih metara godišnje.

Rusija je potpisala međudržavne ugovore o učešću u realizaciji projekta «Južni tok» s Bugarskom 18. januara 2008; sa Srbijom 21. januara 2008; s Mađarskom 28. februara 2008; sa Slovenijom 14. novembra 2009. s Hrvatskom 2. marta 1010; s Austrijom 24. aprila 2010.

U novembru prošle godine puštena je u pogon prva cev strateškog gasovoda „Severni tok“, kapaciteta 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, kojim se gas transportuje iz Rusije u Nemačku po dnu Baltičkog mora, a u toku su pripreme za izgradnju druge cevi.