Intervju: Goran Ješić
Srbiji status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji u martu iduće godine, pod uslovom da ostvari dalji napredak u dijalogu sa Prištinom i pomogne da se omogući slobodno kretanje Euleksu i Kforu. Hrvatska potpisala pristupni ugovor. Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić podneo ostavku. SPO smenio s partijske funkcije ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića
LJUTNJA: Sarkozi, izbegava da se pozdravi s Kameronom u Briselu 9. decembra
Desetosatni pregovori evropskih lidera u Brislu nisu urodili plodom. Pokušaj Nemačke i Francuske da promene evropske ugovore radi jačanja briselskih institucija u okviru projekta spasavanja evra i rešavanja dužničke krize, naišao je na protivljenje Britanije čiji je premijer insistirao da Britanija bude izuzeta iz nekih finansijskih odredbi i praktično stavio veto, javlja BBC.
Umesto toga 17 članica evrozone će posebno raditi na posebnom ugovoru u okviru evrozone. Glavne mere usvojene u novom aranžmanu uključuju: „automatske konsekvence“ po zemlje čiji javni deficit prelazi 3 odsto BDP; Evropski mehanizam za stabilnost (European Stability Mechanism, ESM) da bude uveden do jula 2012. Zemlje Evrozone i druge članice EU da obezbede do 200 milijardi evra za MMF, radi pomoći zemljama dužnicima.
Taj ugovor bi mogao da uključi 23 države, pored članica evrozone i države koje nameravaju da se pridruže. Predlog o uvođenju sankcija za zemlje koje budu kršile finansijska pravila će tek biti usvojen. Za sada nije jasno da li će ta «separatna» pravila većine sprovoditi u život briselske institucije. Fajnenšel Tajms piše da administracija EU u Briselu, a najvažnije Evropska komisija, koja nadgleda sprovođenje takvih pravila i presuđuje, ne može legalno da dobije formalnu ulogu van evropskih ugovora.
Evropski lideri očekuju da se propisi o tome donesu do marta 2012. To praktično znači, da sada postoji Evropa u dve brzine, izveštava BBC, uočavajući da je ispoljen značajan antagonizam prema Britaniji. List Gardijan ocenjuje da se Britanija suočava sa izolacijom u Evropi. Agencija Rojters u svojoj analizi kaže da je francuski premijer Sarkozi na putu da ostvari De Golov san o dominaciji u Evropi i držanju Britanije van nje. BBB-c je ponavljao snimke na kojima se vidi kako je francuski predsednik Sarkozi odbio da se rukuje s britanskim predsednikom Kameronom. Ta fotografija zauzima važno mesto u britanskim tabloidima.
Pored Britanije, u tom međuvladinom ugovoru neće učestvovati Mađarska, dok će Švedska i Češka konsultovati svoje parlamente.
Zanimljivo je da se na tu krizu osvrnuo i general Martin Dempsi, šef Združenog štaba američke vojske, koji je, kako javlja BBC, na skupu organizacije „Atlantski savet“ u Vašingtonu upozorio da bi raspad evrozone mogao da dovede do „građanskih nemira“ – pa i da može biti pogođena i američka vojska. Agencija Rojters precizira da general nije obrazlagao zabrinutost zbog potencijalnih građanskih nereda u slučaju raspada evro-zone, ali da eksperti to pominju, obzirom na to da američka vojska drži u Evropi 80.000 vojnika i 20.000 civila.
Dempsi je, precizra Rojters, zabrinut zbog mogućeg ugrožavanja projekta razvoja aviona F-35 Joint Strike Fighter, najskuplji vojni program koji SAD razvijaju zajedno sa evropskim partnerima u koje spadaju – i u EU trenutno izolovana Britanija i krizom zahvaćena Italija.
Sednica Evropskog saveta, koga čine šefovi 27 država i vlada zemalja članica EU zasedali su u noći između četvrtka i petka 9. decembra do ranih jutarnjih sati.
Predsednik saveta Herman Van Rompej rekao je na konferenciji za štampu da je ceo tok prvog dela sesije evropskih lidera u Briselu bio posvećen krizi u evrozoni, a da će se o proširenju raspravljati tek kasnije tokom dana. RTS je najvaio da će se predsednik Srbije Tadić obratiti javnosti kad bude objavljena odluka o Srbiji. Nakon te najave RTS saznaje u Briselu, da će Evropska unija odložiti za februar 2012. godine odluku o davanju statusa kandidata Srbiji, a da formalna potvrda kandidature sledi u martu. To je Briselu i zvanično saopšteno 9. decembra u 14:30.
Prema nacrtu zaključaka dostavljenom Tanjugu, a koji su potvrdili diplomatski izvori, Savet je već doneo odluke o pitanjima vezanim za proširenje.
Prema dokumentu dostavljenom Tanjugu, u tački 16. zaključaka Saveta, Srbija će do marta 2012. dobiti status kandidata ako se Savet do tada uveri da „Srbija pokazuje uverljivu posvećenost i da je postigla napredak u implementaciji dogovora postignutih u dijalogu (sa Prištinom), uključujući integrisano upravljanje prelazima, da je postigla sporazum o sveobuhvatnoj regionalnoj saradnji, kao i da aktivno sarađuje u omogućavanju Euleksu i Kforu da vrše svoj mandate“.
U istoj tački, Savet konstatuje značajan napredak Srbije u ispunjavanju Kopenhagenskih političkih kriterijuma, te da je saradnja sa Haškim tribunalom na „potpuno zadovoljavajućem nivou“.
Kada je reč o određivanju datuma pregovora za Crnu Goru, u tački 15. istog dokumenta se kaže da bi oni mogli da počnu u junu 2012, kada će Savet preispitati napredak Crne Gore u implementaciji reformi, sa posebnim fokusom na vladavinu zakona, poštovanje fundamentalnih prava i suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala.
Evropska komisija je zadužena da do tada sačini izveštaj na osnovu kojeg će Savet odlučiti o datumu početka pregovora.
Hrvatska potpisala Ugovor o pristupanju EU
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović i predsednica vlade Jadranka Kosor potpisali su 9. decembra u Briselu Ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji. Pored ovog dokumenta, potpisali su i Završni akt, završni politički dokument Međuvladine konferencije koji sadrži sve što je dogovoreno tokom dosadašnjih pregovora o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji, javlja Tanjug.
Predsednik Srbije Tadić čestitao je Hrvatskoj na potpisivanju pristupnog ugovora i Crnoj Gori na najavljenom početku pregovora o pridruživanju.
Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić je u Briselu podneo ostavku na tu funkciju i o tome pismom obavestio predsednika vlade Mirka Cvetkovića i predsednika Republike Borisa Tadića. Đelić je izjavio da njegova ostavka da njegova ostavka nije znak poraza državne politike, već odraz njegovog shvatanja lične odgovornosti i ispunjavana obećanja koje je dao. Premijer Cvetković je kasnije izjavio za TV B92 da će razgovarati s Đelićem i pokušati da ga nagovori da povuče ostavku, zato što smatra da je on dobro radio, a da je samo neoprezno najavio datum prihvatanja kandidature Srbije. Dan kasnije Đelić je izjavio za Blic da neće povući ostavku, jer bi tek to predstavljalo kršenje principa odgovornosti.
Neposredno po saopštavanju odluke o odlaganju srpske EU kandidature, funkcioneri Srpske radikalne stranke zapalili su zastavu EU u protestu pod motom „Srbija neće u Evropsku uniju“ koji su održali ispred zgrade predsednika Srbije. Poručili su da treba obustaviti proces evrointegracija. Predsedniku Srbije doneli su geografsku kartu i Ustav Srbije, ali, kako javlja Tanjug, nisu ulazili u zgradu da mu ih predaju.
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić: Premijer Mirko Cvetković da se „zahvali na poverenju“ i podnese ostavku, a predsednika države da raspusti Narodnu skupštinu.
Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koštunica: Srbija ništa nije izgubila time što sada nije dobila kandidaturu za Evropsku uniju. Vlast, ako je odgovorna, treba da podnese ostavku i raspiše izbore. Da se okonča pogubna politika da EU nema alternativu.
Predsednik poslaničkog kluba SPS-JS Branko Ružić: Srbija sme Evopskoj uniji da pogleda u oči. Želi da veruje da će i Unija, kao njen iskreni parnter, imati identičnu privilegiju u odnosu na Srbiju u veoma kratkom roku.
Članica Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Suzana Grubješić: Odlaganje odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU ne znači odbijanje niti odustajanje od evropskih integracija…»
Nova Srbija: Politika Vlade Srbije „EU nema alternativu“ doživela fijasko. Odgovornost DS i njenih koalicionih partnera zato što je Srbija na začelju liste evropskih država.
Šef poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije Momo Čolaković: Odluka nije kraj sveta.
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković: Srbija treba da nastavi evropski put, bez obzira na odlaganje odluke o kandidaturi. Srbija je ispunila sve uslove, ne samo za status kandidata, već i za ulazak u EU.
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak: Odluka iz Brisela predstavlja veliku pobedu proevropskih snaga u državi. DSS i SNS su direktni eksponenti ruske spoljne politike.
Savez vojvođanskih Mađara: Novi debakl srpske politike.
Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija: Građani moraju da znaju da je dobijanje statusa kandidata proces i da je vezan za dešavanja u samoj EU, ali i za ono što Srbija radi.
Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović: Vlast treba da preuzme odgovornost za veliki neuspeh i da zakaže termin izbora, na kojima Srbija treba da sa sebe skine teret neiskrene politike koja je doživela poraz na oba plana, u kosovskoj politici i u evropskoj.
Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuka Drašković: Srbija mora blagovremeno da uspostavi regionalnu saradnju sa svima, uključujući i Kosovo, ukoliko želi u martu da „položi popravni ispit“ i stekne kandidaturu za članstvo u EU. Dogovor o integrisanom upravljanju carinskim prelazima sa Kosovom zatrpan je balvanima.
Ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića SPO smenio s partijske funkcije
Glavni odbor Srpskog pokreta je na sednici Glavnog odbora u Novom Sadu subotu 10. decembra sa 98 glasova za i tri protiv razrešio u ministra vera i dijaspore Srđana Srećkovića dužnosti potpredsednika stranke zbog „kršenja odluka organa stranke“ i „nepoštovanja Programa SPO“. Odluci Glavnog odbora SPO prethodilo je upozorenje Predsedništva te stranke Srećkoviću pre nepunih mesec dana, 13. novembra, da sprovodi politiku stranke.
Srećković je reagujući na tu, kako je rekao „takozvanu odluku“, izjavio da je njegova smena posledica toga što nije želeo da opstruiše državnu politiku prema Kosovu i Metohiji i da bude „opozicija unutar Vlade Srbije“: „Nije tajna da se ne slažem sa onim što se poslednjih meseci u javnosti predstavlja kao politika SPO prema Kosovu i Metohiji, a što zapravo predstavlja dovođenje u pitanje zaštitu naših državnih interesa ali i otežava pronalazak kompromisnog rešenja preko potrebnog za stabilnost regiona.“
„Pri tome, ne može se u isto vreme biti u vlasti, a ponašati kao opozicija, jer je to suprotno svakoj logici i moralnim normama i birači to uvek kažnjavaju“, rekao je Srećković.
Britanski evroskeptik, predsednik britanske Partije nezavisnosti (Independece Party, UKIP) poslanik u Evropskom parlamentu Najdžel Faradž (Nigel Farage), koji inače ne bira reči kada kritikuje briselske političare, optužio ih je u govoru od 16. novembra da oni, koje niko nije izabrao, u Evropi kojom dominira Nemačka, uspostavljaju marionteske vlade – najpre u Grčkoj, onda u Italiji, pa sve liči na roman Agate Kristi – „čeka se ko će sledeći biti ubijen“…
«Srbija pripada Evropi i kulturno i ekonomski, kao i u domenu politike, bezbednosti i u svakom drugom smislu“, izjavio je Predsednik Srbije Boris Tadić na konferenciji za novinare u Predsedništvu Srbije, 9. decembra u 16 časova, nakon objavljivanja odluke u Briselu o odlaganju srpske kandidature.
Prema rečima Predsednika Srbije bilo kakva izolacija bila bi suprotna našim interesima i imala bi dalekosežne i duboke posledice po život građana: «Nezavisno od toga da li Evropa ima problema sa proširenjem, mi pripadamo njoj.»
Ponovio je da bez obzira na današnju odluku Evropske komisije stoji iza takve politike i da će stajati u budućnosti. Dodao je kasnije da su oni koji su u Briselu glasali za odlaganje odluke o kandidaturi dali snažan argument onima koji su protiv ulaska Srbiju u Evropsku Uniju.
Konstatovao je da se njegova politika i Kosovo i Evropa ukršta sa evrointegracijom, ali da on neće odustati ni od jednog ključnog segmenta svoje politike, a dopušta da se u okviru toga razgovara o eventualnim greškama.
Ponovio je da Srbija neće priznati Kosovo ni implicitno ni eksplicitno: „Srbija ima svoja legitimna prava na Kosovu i od građana ne treba kriti istinu da je naša politika na Kosovu danas ukrštena sa interesima da postanemo članica EU.“ Pregovori s Prištinom biće nastavljeni i Srbija će iznositi konstruktivne predloge, ali da od svojih principa ne može odustati. Naglasio je da pred Srbiju postavljan zahtev od strane svih onih koji su učestvovali u dijalogu Beograda i Prištine da se, kao uslov za kandidaturu, povuče Rezolucija 1244. Saveta bezbednost UN, a da on na to nije mogao da pristane i da od toga neće i ne može odustati.
Pominjući ćinjenicu da su se posle odluke Međunarodnog suda pravde na Rezoluciju 1244. oslanjale i zemljekoje su priznale Kosovo, Tadić je dodao: „Uveren sam da Rezolucija 1244 ostavlja mogućnost da se za Kosovo nađe rešenje održivo u dužem vremenskom periodu, zaštite ljudska prava, etničke zajednice, usposti mir i stabilnost na KiM i pronađe rešenje za budućnost…“
Ponovo je pozvao Srbe sa Kosova da se povuku s barikada jer su izgubile svaki smisao i vode u spiralu nasilja u kojoj mogu da budu ugroženi ljudski životi. Od međunarodnih predstavnika n Kosovu i Metohji, zatražio je da ne podstiču Srbe da izađu na barikade.
Rekao je da će Srbija posle ove odluke nastaviti dobre odnose s Nemačkom, na čiju politiku, kako je rekao, ima primedbe.
Na kraju obraćanja javnosti predsednik Srbije je rekao da i dalje smatra da je Srbija ispunila sve uslove za evropsku kandidaturu definisane u jesen 2010, a da će svoje evropske partnere lično pitati da li su oni ispunili svojer obaveze.
Nije šija, nego vrat
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin , a potom šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer tvrde da EU nije tražila da prizna Kosovo. Kacin je rekao „da je Dačićeva izjava, a nakon nje i predsednika Borisa Tadića da je priznanje Kosova uslov za dobijanje statusa kandidata, izrečena za unutrašnjopolitičke potrebe u predizbornoj kampanji“: «Od Srbije se jedino traži da omogući slobodan protok ljudi, roba i usluga, ideja i kapitala, što je osnovni princip EU. Barikade i blokade ne mogu biti odgovor za izazove koji stoje pred Srbijom do marta, kada će savet ponovo razmatrati dodeljivanje statusa kandidata Srbiji… »
„Nije šija nego vrat“, odgovara Dačić, dodajući da je od Srbije decidirano traženo da prizna teritorijalni integritet dela svoje teritorije, kao i da se prilikom predstavljanja Kosova na regionalnim sastancima zanemari Rezolucija 1244 UN.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
