Bord direktora Kanskog filmskog festivala proglasio je u četvrtak 19. maja danskog filmskog reditelja Larsa fon Trira (Lars von Trier) personom non grata zbog njegove izjave koja otkriva mračne simpatije za Adolfa Hitlera. Na konferenciji za štampu on je dan pre toga, upitan o svojim nemačkim korenima, rekao (po utisku nekih ironično, po mišljenju drugih glupo) da Hitler nije neko koga bi nazvao dobrim momkom, ali da ga on u velikoj meri razume i ima male simpatije za njega.
List «Njujork Tajms» izveštava kako se Fon Trir ukopavao sve dublje i dublje na toj konferenciji za štampu povodom filma «Melanholija» (Melancholia), za koji kažu nema političke konotacije, kao na primer njegov film «Dogvil» (Dogville) s Nikol Kidman. Ovu kritiku mračne strane američkog društva je i naša televizijska publika više puta mogla da vidi.
Na toj konferenciji za novinare Fon Trir brbljao je o tome da je nekada za sebe mislio da je Jevrejin i da je bio veoma srećan kao Jevrejin, ali da je posle otkrio da je u stvari nacista – pošto njegova familija ima nemačko poreklo. Fon Trir je, kažu, dodao „fon“ svom imenu nakon što su ga drugovi prozvali „Fon Trir“.
Fon Trir je uz smeh zbunjenog pričao nešto o Jevrejima, Izraelu, nacistima, Hitleru i njegovom arhitekti Albertu Šperu. Sedeći pored njega očito uznimrena glumica Kirsten Danst je vrtela glavom. Fon Trir je na to rekao: «Ja sam, u stvari, za Jevreje!“ Na kraju je zbunjeno pitao: «Kako da izađem iz ove rečenice?» Završio je uz smeh „OK, ja sam nacista“. Posle se izvinio. „Želeo bih da se izvinim. Ljudi su pogrešno shvatili moje reči, tako da sam povredio neke ljude koje nisam želeo. Izvinjavam se, ali ne mogu da se izvinim zbog sebe, jer to sam ja, i ne mogu da se izvinim zbog načina na koji se ponašam, a takođe verujem da zbog takvog ponašanja i pravim filmove kakve pravim. I onda će producent Peter Albek morati da me stavi u mali kavez, da mi zalepi usta trakom i da me nosi na razna mesta, gde želi da proda film. Onda će reći: ovaj čovek, naravno, ne sme nikom ništa da kaže, zato što ne može da nauči da se ponaša u svetu, gde ljudi različito gledaju na stvari. To je u redu.“
Ovaj reditelj, koji i sam pati od mnogih fobija, inače ima reputaciju provokatora koji uznemirava ljude, kao, na primer u filmu «Zvuk muzike» sa scenama izvršenja smrtne kazne i šašavom komedijom s tonama genitalnih sakaćenja.
Antisemitski govor u Francuskoj je zabranjen i bord direktora kanskog festivala nije imao izbor do da najuri višestrukog laureata kanskih i drugih nagrada. Fon Trir je dobio nagrade Minhenskom filmskom festivalu 1984. za filmove «Nokturno» (Nocture) i «Imidž oslobođenja» (Befrielsesbilleder) i istu nagradu 1991. za film «Evropa», za koju je takođe dobio nagradu žirija na Kanskom filmskom festivalu, a 2000. dobio je Zlatnu palmu i za mjuzikl «Igrač u mraku» (Dancer in the Dark) u kojoj glavnu ulogu tumači islandska pjevačica Björk. Za televizijski film Medeja (1988) dobio je nagradu Jovanka Orleanka u Francuskoj.
Jevrejske grupe su reagovale na Fon Trirove opaske i pozdravile odluku da ga udalje s festivala. Njegov film «Melanholoja, koji na ovogodišnjem Kanskom festivalu spada u favorite za „Zlatnu palmu“, nije izbačen iz takmičenja.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve