Posle bombardovanja vile Gadafijevih demonstranti u Tripoliju su u nedelju 1. maja ujutru napali i demolirali prazne diplomatske rezidencije i ambasade Britanije, Francuske, Italije, Katara i SAD, kao i zgradu misije UN u Tripoliju.
Tim izveštača BBC iz Tripolija javljao je u nedelju popodne da je britanska ambasada kompletno spaljena, da se još puši i da su papiri i ostalo đubre rasuti okolo. Britanija je proterala libijskog ambasadora u Londonu Omara Jelbana u znak odmazde za to što je britansku ambasadu u Tripoliju spaljena. I iz italijanske ambasade u nedelju popodne vio se dim. Niko nije bio u njoj. Italiju, koja se nedavno pridružila koaliciji protiv Libije predstavlja Turska.
Jedan zvaničnik izjavio je za BBC da će UN povući 11 svojih predstavnika iz Tripolija, jer posle gubitka osam svojih predstavnika nedavno u Avganistanu zvaničnici UN ne mogu da preuzme rizik za svoj personal.
Većina diplomata napustila je Tripoli kada je NATO uveo zonu zabrane leta. Britanija pojačava svoje diplomatsko prisustvo u Bengaziju koji drže pobunjenici.
Najmlađi sin Sejf al Arab (29) i troje Gadafijevih unučića mlađih od 12 godina ubijeni su u napadu NATO avijacije na njihovu jednospratnu porodičnu kući u naselju Gargur u kvartu Bab al-Azizija u Tripoliju. Moamer Gadafi je sa suprugom bio u zgradi u trenutku napada, ali je preživeo, a prema izjavama libijskih zvaničnika i on i supruga su u dobroj fizičkoj kondiciji. Nekoliko Gadafijevih prijatelja i rođaka je povređeno. Libijske vlasti su sat posle napada odvele novinare u kuću za koju su rekli da je pogođena. Kuća je tako oštećena sa najmanje tri projektila da je izveštaču BBC Kristijanu Frejžeru izgledalo da je malo ko mogao da preživi u tok zgradi od ramiranog betona. Izveštač BBC je u ruševinama zapazio i jednu neekslodiralu bombu i neke znake da je u kući bilo porodično okupljanje: televizor je još bio uključen, a u kuhinji je bilo hrane. Tela ubijenih su bila uklonjena.
Ruska agencija RIA novosti izveštava da je u subotu u vreme jutarnjeg obraćanja Moamera Gadafija preko televizije NATO naneo udare po rejonu u neposrednoj blizini zdanja libijske televizije u Tripoliju. TV Juronjuz (TV Euronews) izveštava da su NATO bombe privremeno onemogućile emitovanje programa libijske državne televizije i oštetile ulazni hol u zgradi TV. Međutim libijska državna televizija je ubrzo po napadu prikazala slike povređenih ljudi uključujući i decu kojima se ukazuje pomoć u bolnici. Gadafiijevi zvaničnici saopštavaju da je 45 ljudi povređeno u tom napadu. Gadafi je u tom govoru pozivao NATO da prekine napade i rekao da su u pravu oni Libijci koji misle da borbu treba preneti na teritoriju napadača, na primer u Italiju.
To je bio drugi zaredom napad u poslednjih nekoliko dana na lokacije intimno povezane s libijskim liderom: U takve napade spada i prošlonedeljni ponoćni napad na zvaničnu zgradu u kojoj Gadafi ponekad radi sa saradnicima.
General Šarl Bušar, komandant NATO operacije Unified Protector («Objedinjeni zaštitinik», u početku se zvala «Odisejeva zora») izjavio je da NATO ne cilja pojedince i da su svi NATO ciljevi vojni po prirodi i da su bili povezani s napadima Gadafijevog režima na libijska populaciju. Prethodne nedelje američki državni sekretar za odbranu Robert Gejts je izjavio novinarima da komandni i kontrolni centri libijske vlade predstavljaju legitimne ciljeve, mada NATO ne cilja Gadafiija lično.
Napad NATO u kome je poginuo Gadafijev sin i njegovi unučići, piše britanski Indipendent, predstavlja značajno odstupanje od rezolucije 1973 Saveta bezbednosti UN, kojom su vazdušne snage ovlaštene da krenu u akciju radi „zaštite civila i naseljenih mesta“.
Ovaj list je, odmah posle napada, pokušao da otkrije ko je izdao naređenje za ovaj napad, ali predstavnici britanskog Forin ofisa i ministarstva odbrane nisu želeli da komentarišu ovaj događaj, koji bi se lako mogao okarakterisati kao pokušaj ubistva libijskog lidera.
Od 19. marta u operacijama koalicionih sila učestvuju, Velika Britanija, Francuska, SAD, Kanada, Belgija, Italija, Španija, Danska i Norveška. Krajem marta komandovanje operacijom je prešlo na NATO.
Gadafijev sin Sejf al Arab, koji nosu isto ime kao stariji brat se nije politički eksponirao, nije zauzimao ni jedno uticajno mesto kao njegov stariji brat istog imena ili još neki od njegovo šestoro braće, nije viđen u demonstracijama protiv NATO u Tripoliju. Bio je student ekonomije u Nemačkoj, provodio je dosta vremena u Minhenu. Neki mediji ga opisiju i kao neku vrstu porodične «crne ovce» – godine 2007, Nemački nedeljnik Špigel je izvestio da ga je minhenska policija bila uhapsila posle tuče sa nekim izbacivačem iz noćnih klubova, ali ga nije optužila.
Sejf al Arab je drugo Gadafijevo dete koje je poginulo u bombardovanju zapadnih aviona. Njegova ćerka Hana, poginula je u aprilu 1986. godine, kada su američki avioni bombardovali Tripoli u znak odmazde za bombaški napad libijskih agenata na jednu diskoteku u Berlinu, kada je troje ljudi ubijeno a više od 200 ranjeno. Ruševine te kuće bile su pretvorene u muzej otpora agresorima.
„Svako od vas je Saif al Arab, uzviknuo je portparol libijske vlade Musa Ibrahim pred grupom demonstranata u Tripoliju koja je mahala zastavama i uzvikivala parolu «Mladi Libije, vreme je za džihad!» Na vest da je Saif al Arab Gadafi ubijen u Bengaziju su se čuli rafali kojima je to proslavljano, dok su lideri opozicije izjavljivali da režim laže da bi pridobio međunarodne simpatije.
U izveštaju TV Juronjuza se međutim konstatuje da ako se vesti o napadu pokažu tačnim to će voditi do novih optužbi da NATO prelazi granice mandata SB po kome svrha intervencije u Libiji – saštita civila.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve