Odlazak poslednjeg faraona

Smrt Elizabet Tejlor ujedno je i simboličan kraj Holivuda u kome su filmovi bili veći od života.

I danas su glumice lepe, ali one na bioskopskom platnu ipak ne izgledaju tako veličanstveno kao Elizabet Tejlor, njihovi životi mogu da budu burni i skandalozni, ali o njima ipak ne bruji cela planeta kao što je brujala o razvodima Elizabet Tejlor. Kod Elizabet Tejlor poklopila su se njena ličnost i duh vremena u kome je živela tako da je ona oličavala svoje vreme.

Elizabet Rozamunda Tejlor rođena je u Londonu 1932. godine i bila je jedna od mnogobrojnih tinejdžerskih lepotica koje su se pojavile u filmovima četrdesetih godina. Film „Lesi se vraća kući“ iz 1943. godine, koji je bio njen prvi veći uspeh, danas bi se verovatno pamtio samo po Lesiju da nije bilo upornosti njene majke koja je bila rešena da ćerka dobije ulogu u filmu „National velvet“. Po jednoj priči, dvanaestogodišnja glumica je na snimanju ovog filma pala sa konja i povredila kičmu i posledice te povrede mučile su je celog života. Drugi tvrde da povrede kičme imaju veze sa ovim filmom, ali su nastale tako što ju je majka vodila na istezanja kičme da bi porasla za nekoliko santimetara pošto nije bila dovoljno visoka da bi bila angažovana za film. Ono što je sigurno svakako je činjenica da je već tada Elizabet Tejlor pokazala da zna da glumi jer je dobila nadimak „Liz iz prvog puta“ zato što je uvek snimala scenu iz prvog pokušaja.

Uloga u filmu „Zaverenik“ iz 1949. godine lansirala ju je među mlade holivudske zvezde i navela magazin „Lajf“ da napravi fotoreportažu sa njom koja je imala naslov „Najlepša devojka na svetu“. Pojava tog filma i „Lajfove“ fotoreportaže biće presudni za Elizabet Tejlor. Ona je tada shvatila da se za slavu mora trpeti jer joj je studio zabranio da nosi „kragnu“ koja bi joj omogućila lečenje bolesne kičme. Tada je shvatila i da se javnost može lako obmanuti pošto je proglašena za seks simbol iako je imala samo 16 godina, što su svi zaboravili jer je lik koji je tumačila u „Zavereniku“ imao 21. godinu. Uskoro se udala za Nikija Hiltona, naslednika lanca hotela „Hilton“. Brak je trajao manje od godinu dana, a Elizabet se nije ustručavala da izjavi da se razvela jer je Niki bio pijanica i loš ljubavnik. Ovo će biti prvi veliki skandal u njenom životu, ali će joj doneti i nove filmske uloge jer su svi hteli da gledaju devojku koja je „oduvala“ jednog od najbogatijih Amerikanaca i nije se libila da kaže zašto. Iz ove epizode Elizabet Tejlor je shvatila da publika voli skandale, ali i da ceni iskrenost, kao i da se sve to isplati preko honorara za uloge. Tako je naučila sve ono što će je dovesti do toga da postane jedan od najvećih mitova Holivuda.

Od tog trenutka Elizabet Tejlor će bez ikakvog stida puštati javnost da posmatra njen privatni život do te mere da to bude pikantno, ali ne i neukusno. Broj njenih brakova i razvoda postao je deo viceva, ali ona nikada nije bila poznata samo zbog svojih brakova kao Zaza Gabor. Svi su znali da je ona vatrena, ali ipak nije postala poznata po tome kao Memi van Doren. Bila je bogata, ali bile su to i Džoan Kraford i Lana Tarner koje ipak nisu postale mitovi. Nesporno je i da je Elizabet Tejlor bila lepa, ali barem lepote u Holivudu nikada nije falilo.

Zbog čega je onda Elizabet Tejlor bila toliki mit? Odgovor je jednostavan – znala je da glumi.

Prvog Oskara glumica je dobila 1960. godine za film „Baterfild 8“ i ona je uvek priznavala da joj je ova nagradu dodeljena samo zato što je bila teško bolesna i nije bilo izvesno da će preživeti. Ipak, niko nikada nije rekao da je taj Oskar nezaslužen jer su u tom trenutku iza nje bile uloge u filmovima: „Mesto pod suncem“ rađen po romanu „Američka tragedija“ Teodora Drajzera, „Iznenada prošlog leta“, kao i njen prvi mitski film „Mačka na usijanom limenom krovu“ urađen po drami Tenesi Vilijamsa. Njena uloga Megi u kojoj se pojavila u tom filmu u belom kombinezonu ostaće jedna od najbitnijih uloga tog doba, a njena rečenica „Ja sam kao mačka, mačka na usijanom limenom krovu“ ostaće upamćena kao krik seksualno frustriranih žena pedesetih godina.

„Bila sam stvarno grozna prema Mankijeviču i žao mi je zbog toga“, govorila je Elizabet Tejlor opisujući svoje ponašanje prema Džozefu Mankijeviču, režiseru „Kleopatre“, njenog, u širokoj publici, najpoznatijeg filma. Uloga poslednjeg farona Egipta potvrdila je njenu sliku dive u očima masovne publike, iako taj film nije imao značajnijih umetničkih dometa, a uništio je Mankijevičevu karijeru kao režisera i doneo gubitke studiju. Ipak, ovaj film je i dan danas gledan jer svi znaju da je tu započela jedna od najvećih romansi 20. veka između nje i Ričarda Bartona koja je za rezultat imala dva braka, jedan razvod, bezbrojne svađe i pijanstva, ali i značajan film „Ko se boji Virdžinije Vulf“. Nezaboravna replika Elizabet Tejlor iz filma „Ko se boji Virdžinije Vulf“ glasi: „U svakom braku neko mora da nosi pantalone, a u ovome to sam ja!“ i 1966. godine kada se u biskopima prikazivao ovaj film, ozvaničila je da žene više nisu slabiji pol. Pored svega navedenog, ova uloga donela joj je i drugog Oskara.

Sledeće godine u bioskopima se pojavio „Odsjaji u zlatnom oku“. Na početku ovog filma publika je videla Elizabet Tejlor kako vrišti jer je svedok ubistva u američkoj vojnoj bazi. Na kraju filma gledaoci shvataju da je ubica njen muž koji nije mogao da podnese da se muškarac koji mu se dopada odlučuje ne za njega, već za nju. Tako je razbijen još jedan tabu.

Poslednji put Elizabet Tejlor je razbila tabu 1989. godine. Bilo je to neprimećeno i tiho, ali delotvorno. Elizabet je iskoristila sav svoj uticaj da bi snimila televizijski film „Slatka ptica mladosti“ u kome je tumačila ulogu Aleksandre del Lago, ostarele holivudske dive koja na premijeri svog najnovijeg filma začuje komentar u publici „Ala je ostarila“, posle koga beži u nedođiju, gde se, ni sama ne znajući kako, nađe u hotelskoj sobi sa neuspešnim, ali mladim i lepim glumcem. Kada su glavnu junakinju filma nekim čudom pronašli, ona saznaje da su kritike za film ipak povoljne i da možda jeste stara, ali to nikome ne smeta jer je stekla zrelost. Ostaće zapamćena njena rečenica kojom se obratila muškarcu mnogo mlađem od sebe:

„Moramo nastaviti dalje, dalje od naše mladosti.“

Teror mladosti i lepote tada je razbijen, iako su se rezultati videli mnogo kasnije.

Na pitanje zašto je insistirala da snimi ovu TV dramu, Elizabet Tejlor je objasnila da joj je Tenesi Vilijams kazao da je ulogu Aleksandre del Lago napisao za nju, ali je ona bila premlada da je odglumi i potom je, u 57. godini, shvatila da je spremna za ovu ulogu.

Sve ove replike iz njenih filmova, ali i sami filmovi, čine mit o Elizabezt Tejlor. Nema mita bez pomeranja granica i bez saopštavnja velikih istina. Vlasnica najpoznatijih ljubičastijih očiju i najvrednijih dijamanata na svetu, znala je da saopšti te istne tako da joj svi veruju i jedino zbog tih istina ona je bila jedna od najvećih glumica Holivuda. Zbog toga su joj verovali, zbog toga je dobila nadimak „poslednji faraon“. Faraon je bio čovek, ali i Bog, onaj koji saopštava istine.