VOX POPULI: Kako izbeći kolaps

Da će se dogoditi baš ovo što se upravo događa, da će prelazak preko Save biti za malo pa „nemoguća misija“, ne bi trebalo da je iznenađenje: radovi na sanaciji „Gazele“ otpočeli su, posle trogodišnjeg nećkanja, prošle godine, behu gužve, ali preživelo se nekako. Nesumnjivo, preživeće se i ovo, s tim što su one prošlogodišnje gužve i sve ostalo što je bilo, mačiji kašalj u odnosu na ovo što je sada, a i ovo sada nije ništa prema onome što će tek biti, jer pored „Gazele“ radiće se i na obnovi kolovoza na auto-putu od Mostarske petlje do Auto-komande i dalje, sve do Bubanj potoka. Da sve bude veselije, i Trolejbuski/Žuti most će biti „uzet u proceduru“: i on je, naime, u jadnom stanju i mora da se sanira.

Koje je najbolje rešenje za ovaj problem?

Da li ste za zatvaranje žute trake, ili za pravljenje novih* Da li treba pojačati prisustvo sabraćajaca na raskrsnicima? Da li ste za uvođenje sistema par-nepar? Šta mislite o tome da se zabrani pristup automobilima u centar grada i omogući besplatan javni prevoz od Slavije do Kalemegdana?

Imate li neki originalan predlog?

Pošaljite nam ga!

Evo kakvo je sada stanje:

Kao i prošle godine, za saobraćaj preko „Gazele“ će biti otvorene četiri trake, ali ne „dve i dve“ kao što je bilo, već će se celokupan saobraćaj odvijati jednom stranom mosta „pojačanom“ jednom saobraćajnom trakom na drugoj strani mosta. Aritmetički gledano isto je – dve trake tamo, dve ovamo, ali u saobraćaju „dva i dva“ nije isto što i „tri plus jedan“: svaki „s“ prelaz saobraćaja iz trake u traku dodatno je usko grlo: dvosmerni saobraćaj jednom trakom autoputa nije polovina, već samo malo više od četvrtine kapaciteta punog profila. Kad se tome doda zatvaranje ulazno-izlaznih rampi sa obe strane mosta, pa isključenje jedne polovine Trolejbuskog/Žutog mosta i zatvaranje za saobraćaj jedne trake autoputa od Mostara do Autokomande… slika nije nimalo ružičasta: alternativnih pravaca namesto onih koje će biti zbog radova blokirani naprosto nema.

Tako, na petlji kod „Sava centra“ do kraja juna neće biti moguće uključenje na „Gazelu“ od Novog Beograda ka Nišu, kao ni isključenje ka Bulevaru vojvode Mišića i Savskoj ulici u smeru od Novog Beograda ka Nišu. Takođe, biće sužen kolovoz i ispod „Gazele“ od Sajma prema centru, doduše „svega“ do maja, pa ulazna rampa na „Gazelu“ iz istog smera.

Šta je, tu je, preživeće se nekako, ama da li je moglo unapred nešto da se uradi da bude koliko –toliko lakše. Recimo, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je prošle godine, kad je sve ovo počelo, najavio mogućnost da će, „za slučaj da tokom rekonstrukcije gužve budu prevelike“ biti kao ispomoć postavljen pontonski most na jednoj od četiri moguće lokacije: od Donjeg Kalemegdana do Ušća, pored Tramvajskog mosta, uzvodno pored Gazele i preko Ade Ciganlije. I eto, ostalo je na tome: ako bude trebalo, uradićemo ovo ili ono, imamo rešenje za sve, nemojte da brinete. Istina, ispostavilo se da pontonski most baš i nije bio neophodan, jer saobraćaj je kako-tako tekao, a sada se i ne spominje.

Inžinjerski gledano, izrada i postavljane pontonskog mosta, nije neki problem – „diplomiran“ je 1999. godine na Dunavu između Novog Sada i Petrovaradina, ama malo veći problem su pristupne saobraćajnice: kako da se do pontonskog mosta dođe i kako od njega da se ode.

Hrkljuš na mostovima ne bi smeo da bude iznenađenje, jer nije reč o elementarnoj nepogodi: rekonstrukcija mosta, koliko god da je komplikovana ipak nije zemljotres, nije ni cunami da bi se tražila „rešenja u hodu“, nego oni koji su plaćeni da o tome vode računa, izgleda, primaju platu badava. Eto, zamenik gradskog sekretara za saobraćaj Branko Smiljanić vozačima savetuje da budu pažljivi i strpljivi, odnosno da „preko reke“ ne idu automobilima već gradskim prevozom.