Intervju: Goran Ješić
Uz Lukašenka jedini istočnoevropski komunista koji nije silazio s vlasti, predsednik Crne Gore, pet puta premijer, na listi 20 najbogatijih svetskih političara
„Želim da vas obavijestim da sam donio odluku da dam ostavku na mjesto premijera. Ova odluka nije iznendana, niti ishitrena, niti donijeta pod bilo čijim pritiskom kako neki zlonamjerno tvrde,“ rekao je Đukanović, na konferenciji za novinare.
Povlači se Milo Đukanović, praktično jedini političar iz vremena SFRJ koji je bez prekida bio na vlasti od početka 1989. do kraja 2010, a u strukturi vlasti bio je četvrt veka. Za premijera je prvi put izabran 15. februara 1991. godine sa 29 godina, i bio je najmlađi premijer u Evropi. Najduže je bio premijer u crnogorskoj istoriji – biran je za premijera: 1991-1993, 1993-1996, 1996-1998, 2003-2006, 2008-10.
U Specijalno tužilaštvo u Podgorici 24. decembra privedeni su radi saslušanja gradonačelnik Budve Rajko Kuljača i potpredsednik opštine Dragan Marović, inače brat Svetozara Marovića, vicepremijera Crne Gore u ostavci i nekadašnjeg predsednika državne zajednice Srbija i Crna Gora, od njenog osnivanja 2003. do razdvajanja 2006.
Pored Kuljače i Marovića, privedeno je i još desetak njihovih saradnika i biće ispitivani, kako se pretpostavlja, zbog nelegalne gradnje na rtu Zavala kod Budve.
Prema saznanjima agencije Beta, privođenje Kuljače i Marovića naložilo je crnogorsko Specijalno tužilaštvo. Radio-televizija Crne Gore podseća da je crnogorska nevladina organizacija MANS, pre više od dve godine podnela tužbu protiv budvanskog gradonačelnika Kuljače i potpredsednika Marovića, sumnjičeći ih da su omogućili ruskom investitoru „Miraks“ gradnju apartmanskog naselja bez neophodnih građevinskih i urbanističkih dozvola. Televizija Crne Gore podseća da je slučaj Zavala više godina predmet interesovanja javnosti, a da je državna tužiteljka Ranka Čarapić nedavno najavila da će slučaj Zavala biti okončan do kraja ove godine. To bi značilo da je predistražni postupak o tom slučaju počeo znatno pre smene na čelu crnogorske vlade, a treba da se pokaže da li privođenje budvanskih čelnika ima neke veze sa «uklanjanjem visoke zaštite», odnosno sa padom vlade Mila Đukanovića i ostavkom njegovog vicepremijera Svetozara Marovića.
Odluku o povlačenju Đukanovića objavila je u utorak 21. decembra 2010. oko 14 sati Televizija Crne Gore, javiši da je Milo Đukanović obavestio predsedništvo Demokratske partije socijalista da se povlači sa funkcije, a da je rukovodstvo vladajuće partije za mandatara izabralo dosadašnjeg potpredsednika Vlade i ministra inansija Igora Lukšića.
Dosadašnji potpredsednik crnogorske vlade Svetozar Marović je potvrdio ranije saopštenu nameru o napuštanju Vlade u slučaju Đukanovićevog odlaska. Nešto posle 14 časova u utorak Đukanović je potvrdio da se povlači na godišnjoj konferenciji za novinare u Vili Gorica u Podgorici.
Pre poslednjeg premijerskog mandata bio se zvanično povukao iz politike. Posle izbora od 10. septembra 2006. godine, Đukanović je bio samo poslanik u Skupštini Crne Gore. Tako je bilo od oktobra 2006. godine do 28. februara 2008. godine kada se Đukanović povukao sa najviših državnih funkcija i posvetio biznisu. Međutim, za predsednika Vlade ponovo je izabran 29. februara 2008,, nakon što je Željko Šturanović podneo ostavku iz zdravstvenih razloga. U jednom mandatu (1998-2002) Đukanović je bio predsednik Crne Gore.
Studirao je ekonomiju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Veljko Vlahović u Titogradu, gde je diplomirao 1986. s temom o ekonomiji turizma. U medijima se pisalo da je Milo Đukanović bio jedan od favorita profesora Boška Gluščevića, ekonomiste.
Đukanovićeva karijera je politička: bio je član Predsedništva Saveza socijalističke omladine do 1986, a izabran je i za člana Centralnog komiteta Saveza Komunista Jugoslavije.
Tokom takozvane antibirokratske revolucije za nekoliko dana demonstracija u januaru 1989, eksponenti Slobodana Miloševića, trio Đukanović, Bulatović, i Marović uz Milicu Pejanović – Đurišić, koja se kasnije povukla u drugi plan, smenjuju Miljana Radovića predsednika Saveza komunista Crne Gore i Božinu Ivanovića predsednika Predsedništva
SR Crne Gore, a na njihovo mestu bivaju izabrani Veselin Vukotić i Branko Kostić.
Predsednik Izvršnog veća Crne Gore Vuko Vukadinović ostaje kratko na funkciji, ali ga ubrzo zamenjuje Radoje Kontić.
Krajem 1996. i početkom 1997. Đukanović oštro menja kurs i počinje da se distancira od svog pokrovitelja i saveznika iz antibirokratske revolucije – 1997. godine u intervju „Vremenu“ je Slobodana Miloševića nazvao čovekom sa zastarelom političkom filozofijom, koji se okružio korumpiranim pomoćnicima. Usledio je razdor u vladajućem DPS-u, koji se podelio na dve frakcije: jednu predvođenu Đukanovićem i drugu, čiji
je vođa bio Momir Bulatović, predsednik Demokratske partije socijalista i predsednik Crne Gore. U julu 1997. na predsedničkim izborima u Crnoj Gori Đukanović pobedio Bulatovića koji osniva Socijalističku narodnu partiju (SNP), a Đukanović je nadalje neprikosnoveni lider Demokratske partije socijalista Crne Gore koja je kadrovski naslednik Saveza komunista Crne Gore, ali ubrzano menja ideologiju.
Tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. Đukanović je bio jedan od samo nekoliko izabranih političara u tadašnjoj SRJ s kojim su komunicirali zapadni lideri, voljni da zbog ratnih ciljeva zažmure na Đukanovićevu komunističku prošlost, početni proratni stav iz ranih 1990-ih i na rastuću količinu indicija, koje su dolazile sa italijanske
obale, aili i iz Beograda o njegovoj navodnoj umešanosti u kriminalne aktivnosti.
Dozvolili su mu da se sreće s visokim predstavnicima administracije američkog predsednika Klintona, državnom sekretarkom Medelin Olbrajt, sekretarom za odbranu Vilijamom Koenom i savetnikom američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Sendi Bergerom, kao sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, britanskim ministrom spoljnih poslova Robinom Kukom i generalnim sekretarom NATO Havijerom Solanom.
DPS je bojkotovala savezne izbore u SRJ u septembru 2000. godine, a posle promene režima u Beogradu Đukanović otvorenije radi na državnom osamostaljenju Crne Gore.
Njegov Blok za nezavisnu Crnu Goru pobedio je 21. maja 2006. na referendumu – oko 55 odsto građana izjasnilo se za nezavisnu Crnu Goru.
U Italiji je protiv Đukanovića vođena istraga zbog zbog navodne povezanosti sa švercom cirageta 1990-ih, ali su se italijanske vlasti preganjanjale oko toga da Đukanović ima imunitet. U julu 2003, tužilac iz Napulja povezivao je Đukanovića sa organizovanim kriminalom, što je Đukanović na konferenciji za štampu u Podgorici odbacio kao „odvratan politički trik“, koji za cilj ima kriminalizaciju njega i njegove zemlje.
Đukanović je 27. marta 2008. navodno posetio tužioca u Bariju i 6,5 sati odgovarao na oko 80 njegovih pitanja koje se odnose na optužbe protiv njega. Optužbe protiv Đukanovića odbačene su u aprilu 2009.
Šverc cigareta je inače bio tema svih političkih sukobljavanja u Crnoj gori još od predsedničkog sučeljavanja Đukanovića i Bulatovića 1997.
O bogatstvu Mila Đukanovića i njegovog brata Aaca bilo je mnogo medijskih
spekulacija, no nema neutralne potvrde u štampi iznetih podataka
Indipendent, ugledni britanski list, je, inače 19. maja 2010. Đukanovića uvrstio u dvadeset najbogatijih svetskih lidera (vidi antrfile), na 20. mestu doduše, iza Džona Kija, premijera Novog Zelanda (25 miliona funti) i Lija Mjang-Baka, predsednika Južne Koreje, bivšeg izvršnog direktora Hjundaija, koji 2008. oslobođen optužbi za prevare neposredno pre inauguracije. Taj list piše da je Đukanović sa imovinom od oko 10
miliona funti «misteriozno bogat», ali da «negira tvrdnje da je umešan u lukrativni lanac šverca cigareta». Ne bez izvesne tendencije Indipendent inače beleži da aktiva američkog predsednika Džoa Bajdena iznosi između 155.029 i 675.000 dolara, a britanskog premijera Dejvida Kameruna Indipendent procenjuje na 3,2 miliona funti, uz doadatak da
bi on i njegova supruga Samanta, čija je majka vikontesa od Astora, verovatno naslediti veće bogatstvo…
Više o povlačenju Mila Đukanovića u četvrtak u štampanom izdanju „Vremena“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
