Lična priča
Neistraženi zločin i okretanje glave nadležnih međunarodnih faktora
«Uticaj Sabita Gecija znatno nadmašivao uticaj koji je imala kompletna postava predstavnika međunarodne zajednice»
Šef Odeljenja UNMIK policije za teški kriminal 2000. i 2001. godine, kanadski kapetan Stju Kelok, tvrdi u izjavi internet portalu Radio-televizije Srbije www.rts.rs da je bilo glasina o trgovini organa, a da on nije imao dovoljno ljudi da te glasine istražuje, i da je tadašnji šef misije Ujedinjenih nacija Bernar Kušner morao da zna detalje o organizovanom kriminalu na Kosovu:
„Ne mogu da potvrdim da je Kušner znao za trgovinu organima, ali apsolutno nema nikakve šanse da nije imao informacije o organizovanom kriminalu na Kosovu. Komesar policije ga je redovno izveštavao, a i sam je postajao prava napast kada se pojavljivao na mestima zločina kako bi pridobio medije.“
„Bio sam potpuno svestan ko je gospodin Tači i koliki je njegov uticaj. Međutim, u krugovima u kojima sam ja delovao, bilo kakva kritička diskusija o njemu ili njegovim saradnicima bila je odmah odbacivana. U to vreme, bio sam svedok stvaranja državnika. Bilo mi je jasno, kristalno jasno, da je baš on bio izabran i da nikada neće biti doveden u vezu sa bilo kakvim kriminalnim aktivnostima. I sve to uprkos činjenici da je imao uticaj na ubiranje poreza, trgovinu drogom i belim robljem, oružjem i švercom razne robe».
„U jednom slučaju čak je izbio i oružani obračun, kada je ubijen jedan radnik obezbeđenja i ukradeno milion nemačkih maraka. Apsolutno niko nije umeo da nam objasni kako i zašto je u (prištinskoj) bolnici bilo milion maraka gotovog novca.“
„Sećam se da je komesaru policije stavljeno do znanja da će hapšenje Sabita Gecija (jednog od osnivača OVK, saradnika Hašima Tačija, koji je 2001. godine osuđen na pet godina zatvora zbog iznuđivanja novca, takođe uhapšenog u maju ove godine povodom istrage o trgovini organima) izazvati reakciju lokalnog stanovništva. Meni je jasno rečeno da će Sabit Geci do zore biti slobodan. To se nije desilo i jako sam se trudio da bude tako. Ne znam da li su tim izjavama želeli da me uznemire, ili ja tada nisam bio svestan njihovih namera.“
„Svi su znali ko je Sabit Geci i ko su njegovi saradnici, pa je njegov uticaj znatno nadmašivao uticaj koji je imala kompletna postava predstavnika međunarodne zajednice…»
„U Tropoji nas je dočekao šef policije u nekoliko njegovih policajaca. Rečeno nam je da je upravo ubio jednog čoveka koji se nalazio u pritvoru, kako bi nam pokazao da drži stvari pod kontrolom“, rekao je Kelok.
Prema njegovim rečima, bilo je jasno da su granične prelaze prema Albaniji kontrolisali bivši pripadnici OVK, i da su tuda nesmetano prolazili aganistanski heroin, benzin, žene, oružje i svakakva roba:
„Sećam se, pokušavamo da pregovaramo sa ovim ‘šefom’ koji je sedeo na čelu stola u maniru kakvog diktatora. Bio je vidno razočaran, jer mu nismo doneli neke poklone. Na kraju, uspeli smo da vratimo nekoliko vozila koja se se nalazila na parkingu policijske stanice i uverimo se kojim putevima se prevozi sva ta roba“, rekao je Kelok.
Bura oko izveštaja «Nehumana postupanja sa ljudima i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu» Dika Martija, izvestioca Odbora za pravna pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope se ne stišava i, očito, ne tiče se samo uloge Hašima Tačija.
Bivši šef misije UN na Kosovu, UNMIK i doskorašnji šef francuske diplomatije Bernar Kušner u izjavi za BBC odbacuje tvrdnje da je lično odgovoran, odnosno da je „zarad stabilnosti okretao glavu“ od trgovine organima na Kosovu.
„Ja okretao glavu!!? Jadni (Dik Marti). Mi smo se danonoćno borili protiv organizovanog ili neorganizovanog kriminala, protiv nasilja. Bili smo apsolutno posvećeni pravdi i intervenciji međunarodne zajednice. Moram ovde da branim i sebe lično. Ja ne znam ko je taj Dik Marti, ne poznajem ga lično. On je iz Saveta Evrope i moramo da ga poštujemo. Ja to poštujem i vrlo pažljivo sam pročitao njegov izveštaj, ali sam vrlo skeptičan (u vezi sa onim što piše u izveštaju)“, rekao je Kušner za BBC.
Dik Marti je švajcarski pravnik, političar (FDP Liberali ) i bivši državni tužilac u kantonu Tičino. On je član švajcarskog Saveta država (od 1995) i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Rođen je 7. januara 1945, u mestu Sorengo, oženjen je i ima dve ćerke, doktorirao je pravo na Univerzitetu u Njušatelu sa tezom: „Uloga i moć švajcarskog sudije u primeni krivičnih sankcija“.
Od 1972. do 1975, Marti je radio u Institutu za spoljnu politiku i međunarodno krivično pravo u Frajburgu u Nemačkoj.
Godine 1975, Marti je imenovan za državnog tužioca kantona Tičino, a na toj dužnosti je pokazao veliku energičnost u borbi protiv organizovanog kriminala i zloupotrebe droga. Dobio je nagradu časti Departmana za pravosuđe Sjedinjenih Država 1987. Godine 1989. izabran je za člana izvršnog veća kantona Tičino gde je bio direktor odeljenja za finansije, a u 1992. obavljao je rotirajuću funkciju predsednika. Godine 1995, nakon izbora (u kantonu Tičino) za člana švajcarskog Saveznog veća, dao je ostavku na izvršnu funkciju. U Saveznom veću bio je član ključnih komisija za finansije i privredu i poreske komisije.
Od 1998 godine član je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u kome je član Komiteta za monitoring, a i drugi zamenik predsedavajućeg Komiteta za politička pitanja.
Godine 2005, Marti je imenovan da vodi istragu od strane Saveta Evrope o navodnim tajnim zatvorima CIA u Evropi i aktivnosti u njima koje mogu biti kršenje evropskih standarda ljudskih prava. U izveštaju iz juna 2006. najavio je da dokazi pokazuju da je 14 evropskih država pomagalu u vršenju takvih zloupotreba. Drugi deo njegovog izveštaja od 8. juna 2007. nosi naziv Tajna hapšenja i nezakoniti transfer.
Prošle nedelje Marti je Savetu Evrope predstavio nacrt izveštaja o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu.
On ponavlja 1.) da sumnja u tačnost navoda iz izveštaja Dika Martija i 2.) da smatra da su sada na potezu istražni organi Euleksa koji „treba da sprovedu punu istragu“ o onome što je navedeno u izveštaju.
Kušner izjavljuje i da je prvi put čuo za navode o trgovini organima iz knjige Karle del Ponte i da ga je to iznenadilo.
Sudski lekar Hoze Pablo Barjabar, bivši šef Biroa za istragu nestalih i sudske medicine pri UNMIK-u od 2002. do 2007. godine, izjavio je, pak, za BBC: „Nemački policajci su na Kosovu, 1999. godine, skupili 400 uzoraka DNK. Godine 2002. tražio sam te uzorke za identifikaciju. Nemci su rekli da su ih uništili jer im je Haški tribunal to dozvolio“, rekao je Barjabar u intervjuu švajcarskom dnevniku Le Temps.
Dik Marti u paragrafu 8. svom izveštaju ukazuje na veoma indikativne indicije o zabašurivanju:
«Tako je misija Euleksa, na zadatku od kraja 2008, nasledila izuzetno tešku situaciju. Brojne dosijee o ratnim zločinima, posebno one u kojima su kao osumnjičeni navedeni borci OVK, Unmik je predao u jadnom stanju (zatureni dokazi i izjave svedoka, prevelike vremenske pauze između nepotpunih istražnih radnji). Zvaničnici Euleksa su čak otvoreno iznosili svoje strahove kad smo odlazili u istraživačke posete da će od brojnih predmeta prosto morati da se odustane.» U fusnoti broj 2 uz takvu tvrdnju on dodaje: «Saznali smo da su neke zemlje koje su učestvovale u Kforu (na primer Velika Britanija) ponele celu svoju dokumentaciju i da je ona kasnije bila dostupna istražiteljima Euleksa samo na posebno obrazložen zahtev za svaki slučaj pojedinačno, što znatno usporava sprovođenje pravde».
I još u paragrafu 8: «Neki od naših kontakata, predstavnici novog civilnog društva u povoju, nisu se ustezali da kritikuju Euleks: očekivalo se da će Euleks konačno krenuti na „nedodirljive“, čija je više nego mutna prošlost bila opštepoznata činjenica. Ipak, očekivanja su bila uzaludna: bilo je mnogo najava i obećanja, ali opipljive rezultate tek treba videti. Tipičan je slučaj Nazima Blace, ‘duvača u pištaljku’, koji je javno priznao da je ubijao po nalogu ljudi koji su danas na visokim političkim položajima. Četiri dana je prošlo pre nego što je uhapšen i stavljen pod zaštitu. Način na koji se Euleks bude bavio ovim slučajem biće važan test koliko je daleko spreman da ide u svojoj misiji promovisanja pravde.»
SAD preko portparola Stejt departmenta Filipa Kraulija podržavaju svaku istragu „nadležnih vlasti“ povodom optužbi iznetih u izveštaju Dika Martija, ali i poručuju da će nastaviti da sarađuju sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i pored izveštaja koji ga dovodi u vezu sa zločinima.
Krouli precizira da izveštaj neće fundamentalno promeniti američke odnose sa Prištinom:
„Ne mislim da će to fundamentalno promeniti američko-kosovske odnose. Oni su zasnovani na uzajamnom interesu, a ne na nekoj posebnoj ličnosti.“
U paragrafu 70. svog izveštaja, Marti se, međutim, između ostalog, poziva baš na Amerikance: «Tači i ostali članovi ‘Dreničke grupe’ su konzistentno imenovani kao ‘ključni igrači’ u obaveštajnim izveštajima o kosovskim strukturama organizovanog kriminala koje liče na mafiju. Ja sam proučavao te različite obimne izveštaje s konsternacijom i sa osećanjem moralne uvrede.» Onda se u fusnoti broj 27 uz taj pasus kaže : «U poslednjih deset godina, obaveštajne službe iz nekoliko zapadnih zemalja, agencije za sprovođenje zakona, uključujući i Federalni istražni biro (FBI) u Sjedinjenim Državama, i analitičari nekoliko nacionalnosti koji rade u okviru NATO strukturama pripremile su autoritativne, potkrepljene činjenicama iz pouzdanih izvora izveštaje o nezakonitim aktivnostima te ‘Dreničke grupe’».
U izveštaju Dika Martija koji je usvojila Parlamentarna skupština saveta Evrope 16. decembra navodi se da je povod za istraživanje bilo otkriće bivšeg tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte da su na Kosovu počinjeni ozbiljni zločini koji uključuju trgovinu ljudskim organima, a koji su ostali nekažnjeni i nisu ozbiljno istraživani. Počinila ih je Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) nad ljudima srpske nacionalnosti koji su ostali na Kosovu na kraju oružanog sukoba i zarobljeni su, navodi Marti.
On u izveštaju piše da brojne različite i konkretne indikacije potvrđuju da su Srbi i kosovski Albanci bili zarobljeni na tajnim mestima koje kontroliše OVK na severu Albanije, i pre nego što su nestali, bili su nehumano tretirani. Takođe, brojne indikacije potvrđuju, navodi se u izveštaju, da su u periodu odmah nakon oružanog konflikta a pre nego što su međunarodne snage uspele da preuzmu kontrolu nad ovom oblašću, nekim zatvorenicima otklonjeni organi na klinici koja se nalazi na albanskoj teritoriji, blizu mesta Fushë-Krujë. Organi su ilegalno prodati u inostranstvu.
Da su se kriminalne aktivnosti nastavile, s ciljem da se održava haotično stanje u regionu, potvrđuje i istraga koju vodi Euleks vezana za prištinsku kliniku Medikus. Međunarodne vlasti zadužene za ovaj region ipak nisu smatrale da je neophodno da se sprovede detaljno istraživanje okolnosti, piše u usvojenom nacrtu izveštaja.
Navodi se da su se tokom prvih godina prisustva na Kosovu KFOR i UNMIK borili sa velikim strukturalnim problemima i nedostatkom obučenog osoblja koje se često smenjivalo. Haški tribunal je obustavio istragu o trgovini organima, ali je ipak, i pored svega, tužiteljka o ovoj istrazi pisala u svojoj knjizi.
Navodi se da je NATO na Kosovu izvršio napad iz vazduha a da je za operacije na zemlji bila zadužena OVK, pa da su se kasnije međunarodna tela zadužena za bezbednost u velikoj meri oslanjala na političke vlasti na Kosovu od kojih je većina bila među vođama OVK. Euleks koji je nasledio mnoge UNMIK-ove dužnosti krajem 2008. zatekao je osetljivu situaciju u oblasti teških zločina: nepotpuna dokumentacija, izgubljena dokumenta, neprikupljena svedočenja, zbog čega je dosta zločina ostalo nekažnjeno. Sprovedeno je jako malo istraga o povezanosti političara na vlasti i ratnih zločina počinjenih nad Srbima i kosovskim Albancima, navodi se u izveštaju.
Euleks je ostvario napredak u dokazivanju da su na severu Albanije postojala tajna mesta OVK koja su služila kao zatvori i u kojima je vršen nehumani tretman i ubijani su ljudi.
Marti navodi da je su užasni zločini koje su počinile srpske snage stvorile osećanje i stav da je neizbežno da je jedna strana žrtva i nevina. Realnost je, dodaje, ipak mnogo kompleksnija.
Parlamentarna skupština zahteva beskompromisnu borbu protiv počinilaca zločina i ističe da zločini počinjeni tokom nasilnog konflikta ne mogu zbog toga biti opravdani niti ostati neistraženi.
Parlamentarna skupština pozvala je članice EU da dodele Euleksu potrebne resurse, logistiku i obučeno osoblje kako bi mogli da obave kompleksan posao za koji su zaduženi. Traži se politička podrška sa najviših nivoa kako bi se sprovela beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala te da se omogući efikasan program zaštite svedoka. Poziva se i Haški tribunal da sarađuje sa Euleksom tako što će im omogućiti uvid u informacije i dokaze. Srpske vlasti pozivaju se da ulože svaki napor kako bi uhapsili osobe za kojima Haški tribunal još traga, Ratko Mladić i Goran Hadžić, i navodi se da oni predstavljaju prepreku u procesu izmirenja, te da se time i u drugim državama često opravdava nedostatak entuzijazma u situacijama kada treba preduzeti pravne akcije. Srpske vlasti pozivaju se i na tesnu saradnju sa Euleksom, posebno što se tiče razmene informacijama o zločinima počinjenim na Kosovu. Osim toga, pozivaju se i da sprovedu neophodne mere da se spreči curenje informacija u štampu o istragama vezanim za Kosovo koje mogu stvoriti predrasude vezane za saradnju s vlastima i za kredibilitet istraživačkog rada. Parlamentarna skupština poziva albanske vlasti i administraciju Kosova da sarađuju sa Euleksom i srpskim vlastima, bez obira na poreklo osumnjičenih i žrtava. Pozivaju se da pomognu Euleksu vezano za slučaj kriminalnih radnji koje su se dogodile u kampovima na severu Albanije,
U rezoluciji se dalje detaljno objašnjava situacija na Kosovu 1999. godine kada su se povukle srpske snage a granica Kosova prema Albaniji ostala je skroz otvorena. Marti opisuje da je vladao haos i da su se izbeglice kretale na sve strane – s Kosova ka Srbiji i Albaniji i iz Albanije na Kosovo. Marti ponavlja da je naizgled situacija bila čista: da su Srbi počinili stravične zločine a da su Albanci bili žrtve, ali da osnovni principi pravde zahtevaju da se svi tretiraju na isti način. Radi očuvanja stabilnosti međunarodni činioci odlučili su da zažmure na ratne zločine OVK, dodaje Marti. On detaljno objašnjava razloge zašto UNMIK nije istražio zločine počinjene s albanske strane, te situaciju koju je nasledio Euleks.
Objašnjava i da je „Žuta kuća“ koja se nalazi u mestu Rripe u centralnoj Albaniji, samo jedan element ove istrage. Navodi da se poseta članova UNMIK-a, Haškog tribunala i novinara Žutoj kući 2004. ne može smatrati ispravnim forenzičarskim ispitivanjem, a da je ponašanje porodice koja je živela u kući izazvalo još već pažnju i pojačalo sumnje. Oni su davali kontradiktorne odgovore, posebno vezane za krv koja je luminolom pronađena u jednom delu kuće. Dok je muškarac rekao da je krv životinjska jer je kuća nekad bila farma, jedna žena je tvrdila da se na tom mestu porodila. Dalje nije istraživano mesto, a dokazi tada prikupljeni za Haški tribunal su slikani pa uništeni, piše u izveštaju i dodaje se da takav postupak zaprepašćava.
Specijalni tužilac za ratne zločine u Beogradu nije uspeo da dođe do mnogo konkretnih rezultata u istrazi, bez obzira na značajni trud, navodi Marti u izveštaju i zahvaljuje tužiocu na saradnji i spremnosti da pomogne.
Pominje se i slučaj klinike Medikus iz Prištine, ali se navodi i da postoje dokazi da je trgovina organima vršena i mnogo pre slučaja Medikus i da su još tada u slučaj bili umešani neki članovi OVK.
U izuzetno opširnom i detaljnom izveštaju dalje se govori o metodologiji istraživanja, načinima na koji se dolazilo do dokaza, kao i detalji koji su otkriveni ovakvom istragom.
Ceo izveštaj, na engleskom jeziku, možete
pročitati ovde.
Delovi izveštaja: «Nehumana postupanja sa ljudima i ilegalna trgovina ljudskim organima na Kosovu» Dika Martija, izvestioca Odbora za pravna pitanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
163. Iz različitih i nezavisnih izvora OVK insajdera saznali smo za razne elemente i perspektive kruga koji se bavi trgovinom ljudskim organima: s jedne strane, iz perspektive vozača, telohranitelja i drugih „popravljača“ koji izvršavaju logističke i praktične zadatke dostavljanja ljudskih tela u operativnu kliniku, a sa druge strane, iz perspektive „organizatora“, kriminalnih vođa koji, kako se navodi, ulaze u poslove obezbeđivanja ljudskih organa radi transplantacije u zamenu za unosne novčane nagrade.
164. Praktična dimenzija trgovine ljudima relativno je jednostavna. Zarobljenici dovedeni u oblast Fuše–Kruje (posle naporne višečasovne vožnje iz Ripe ili Burela) prvo se zatvaraju u „sigurnu kuću“. Vlasnik ovog imanja bio je etnički Albanac koji je navodno imao i klansku i kriminalnu povezanost sa članovima „Dreničke grupe“
(U fusnoti koja se odnosi na tu tvrdnju se još kaže: Šurovanje sa mrežama koje su se bavile trgovinom seksa, ilegalnih imigranata u Evropu i krijumčarenjem predmeta, uključujući drogu i oružje, dovelo je na kraju vlasnika do toga da bude uhapšen od strane albanskih zvaničnika za sprovođenje zakona, iako izgleda da nema nikakve veze sa zločinima počinjenim u okviru mreže OVK.)
165. Kada je hirurzima koji obavljaju transplantaciju bilo javljeno da budu spremni za operaciju, zarobljenici su pojedinačno dovođeni iz „sigurne kuće“, ubica OVK pogubio bi ih po kratkom postupku i njihovi leševi transportovani su brzo u operativnu kliniku.
166. Hirurške procedure koje se potom obavljaju – vađenje bubrega iz leša, a ne operacije živih donatora – najčešći su načini na koje se dolazi do organa i tkiva donatora za potrebe transplantacije – osim krivičnog dela pribavljanja leševa. Eminentni stručnjaci koji se bave transplantacijom organa sa kojima smo se konsultovali tokom našeg istraživanja opisali su nam ove procedure kao efikasne i nisko-rizične (Fusnota 43: Nasuprot široko rasprostranjenom skepticizmu o tome da li su operacije povezane sa trgovinom organa izvođene u Albaniji u periodu 1999–2000, stručnjaci koje smo konsultovali ne samo da smatraju da je savršeno moguće da je ta metodologija korišćena već su i upoznati s tim da su obavljani slični, nezakoniti zahvati tokom kojih su vađeni organi iz leševa.)
167. Izvori su izjavili da je Fuše–Kruje izabran za sedište ovih objekata zbog blizine glavnog aerodroma u Tirani. Objekti u središtu ovog kruga za trgovinu ljudskim organima „sigurna kuća“ i operativna klinika bili su dostupni međunarodnim posetiocima koji su dolazili i za slanje pošiljki.
168. U toku istraživanja otkrili smo neke informacije koje su na neki način mimo našeg dosadašnjeg saznanja. Izgleda da ove informacije prikazuju širu, složeniju zaveru organizovanog kriminala u pribavljanju ljudskih organa za nezakonitu transplantaciju, u kojoj, pored Kosova, duže od jedne decenije učestvuju konspiratori iz najmanje tri strane zemlje. Konkretno, pronašli smo nekoliko kredibilnih, konvergentnih indikacija koje upućuju na to da je trgovina ljudskim organima, koja se odvijala u periodu posle okončanja konflikta u pritvorima, opisana u našem izveštaju, tesno povezana sa sadašnjim slučajem klinike Medikus, i to ne samo preko istaknutih kosovskih Albanaca i međunarodnih ličnosti koje su označene kao učesnici u zaveri u oba slučaja. Međutim, iz poštovanja prema istrazi koja je u toku i sudskom postupku koji vodi Euleks (Kancelarija specijalnog tužioca Kosova), osećamo obavezu da se uzdržimo od objavljivanja naših nalaza u tom pogledu. Dovoljno je reći da savetujemo svim zemljama čiji se državljani pojavljuju u optužnici u vezi sa klinikom Medikus da učine sve što je u njihovoj moći da se zaustavi ova sramna aktivnost i pomogne u izvođenju njenih organizatora i zaverenika pred lice pravde.
169. Naša istraga je utvrdila da postoji „stakleni plafon odgovornosti“ u vezi sa istragama koje se trenutno preduzimaju, kao i do sada izdatim optužnicama, pod pokroviteljstvom Kancelarije specijalnog tužioca na Kosovu.
170. Čini se da postoje dve glavne prepreke na koje SPRK nailazi u potrazi za pravdom u ime naroda Kosova. Prvi problem je u tome što de fakto domet istraživanja pažljivo nadgledaju i ograničavaju kosovske vlasti, pa stoga njihova saradnja sa Euleksom pati od dubokog nedostatka poverenja (Tu se u fusnoti broj 44 kaže: Primer u domenu upravljanja informacijama jeste ograničen pristup policijskim istražiteljima Euleksa krivičnoj bazi podataka kojom upravljaju njihove kosovske kolege. Lokalno rukovodstvo nerado odobrava službenicima Euleksa pristup Informacionom sistemu kosovske policije (KPIS), i to samo preko nekoliko korisničkih imena i lozinki, pri čemu svaka od njih mora da bude vezana za prijavljivanje na poznatog imenovanog zvaničnika Euleksa. Pretrage koje je sproveo svaki od ovih korisnika mogu direktno da nadziru oficiri za vezu, koji će znati koliko često i kada je izvršena pretraga od strane Euleksa, kao i koga je Euleks proveravao. Ipak ima mnogo slučajeva u kojima jednostavna tehnologija razočara policijskog istražitelja modernog doba jer sistem KPIS-a redovno „pada“. Isti sistem za registraciju motornih vozila, KVIS, takođe, bio je otvoren za istražitelje Euleksa posle traljavih pregovora o saradnji sa Kosovskom policijom. Međutim, verzija baze podataka koja je dostupna (za razliku od originalnog prototipa koji je zajednički razvijen u okviru Unmika) bio je isključivo na albanskom jeziku. MMA (monitoring, mentorstvo i savetovanje) nemaju velikog značaja kada kosovski partneri rade ono što hoće – jedine korektivne mere koje mogu da preduzmu međunarodne snage sastoje se u tome da napišu izveštaj koji ide do lanca odgovornosti i verovatno završava na stolu negde u Briselu gde se tretira kao najmanje hitan i ne tako važan za političku korektnost.
171. Drugo, ovi ljudi bi radije prihvatili pravdu u sudovima zbog svoje navodne uloge u vođenju nelegalnih logora i trgovine ljudskim organima nego da upletu svoje bivše visoke komandante OVK, čija su naređenja izvršavali, a koji su sada visoke političke ličnosti.
172. Centralna prepreka za postizanje pravde za mnoge Kosovare čini se da je običaj predaka, koji još uvek preovlađuje u nekim delovima društva, utemeljen u lojalnosti klanu, ili njegov ekvivalent u sferi organizovanog kriminala. Čak i kada sami zaverenici nisu pripadnici istog plemena, ili proširene porodice, osećanje lojalnosti prema svojim kriminalnim „bosovima“ neraskidivo je kao bilo koja porodična veza.
173. Stoga će Sabit Geci odlučno izbegavati da govori o umešanosti onih zaista odgovornih za mučenje civila-zatvorenika u Kukešu jer su sada postali javne ličnosti vredne poštovanja. Isto tako, Iljir Recaj će i dalje da prihvata posledice što je žrtveni jarac za neredovne licence i finansiranje prakse na klinici Medikus u Prištini, a neće uprti prst na one koji su zaista odgovorni za ovu organizovanu kriminalnu aktivnost u zdravstvu na Kosovu.
174. Rezultat se ogleda u tome da politički lideri uverljivo odbacuju navode koji se odnose na umešanost OVK u pritvaranja, mučenja i ubistva u Albaniji – ozbiljne optužbe koje zaslužuju da budu istražene, kao što smo videli, mnogo ozbiljnije nego što je to do sada bio slučaj – kao nešto više od „spektakla“ stvorenog od strane srpskih političkih propagandista.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
