Interesi visoke politike mogli bi da dobiju prednost nad pravdom i pravom
„Ajkula nije ajkula ako to ne može da se dokaže“, peva razbojnik Meki Nož u „Operi za tri groša“ Bertolda Brehta. Isto važi i za premijera Kosova Hašima Tačija. Pretpostavke nevinosti drži se, za sada, i predsednik Srbije Boris Tadić, izjavljujući da je on i pored šokantnog izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija spreman da se sastane sa Tačijem, sve dok sud eventualno ne utvrdi njegovu krivicu.
E, to sa sudom bi već moglo da ide malo teže. Pravosudni sistem Kosova je na klimavim nogama, jedan od glavnih zadataka misije Evropske unije Euleks upravo jeste da izgradi sistem koji bi koliko toliko bio funkcionalan i kompatibilan sa evropskim pravosuđem. Da bi Euleks u tome uspeo potrebna je politička podrška i volja Prištine, a političke i razne druge konce vuče Hašim Tači. Znači da bi Euleks protiv Tačija morao samostalno da vodi istragu bez pomoći lokalnih vlasti. I to je, naravno, moguće ako postoji politička volja u Briselu i Strazburu i spremnost da se Euleks upusti u određeni rizik. Jesu u vezi sa istragom o ilegalnoj trgovini ljudskim organima privedeni neki lekari kosovske klinike „Medikus“, ali sasvim je druga priča da se krene direktno na Hašima Tačija. Na slučaju bivšeg pemijera Kosova Ramuša Haradinaja vidi se kako je prva istraga propala pošto su naglo počeli da nestaju svedoci ili da doživljavaju nesreće sa smrtonosnim ishodom. Protiv Haradinaja Tribunal za ratne zločine pokrenuo je drugu istragu, ali Hag je daleko, a pripadnici Euleksa su na licu mesta.
U Srbiji „svi znaju“ da je Hašim Tači ratni zločinac i kriminalac. Nekadašnji ministar pravde Vladan Batić je još 2003. godine izjavio da je tužiteljki Haškog Tribunala Karli del Ponte predao dokumente na 40.000 strana o navodnim zločinima Tačijevim. I zapadne diplomte u neformalnim razgovorima „znaju“ da se kriminalne aktivnosti na Kosovu vrte i oko Tačija. I SAD su, međutim, „znale“ da je Oslobodilačka vojska Kosova OVK teroristička organizacija, pa su OVK i stavili na listu terorističkih organizacija, dok se poltički interesi nisu promenili.
Tačija je politički iz rukava 1999. godine na pregovorima u Rambujeu izvukla američka državna sekretarka Medlin Olbrajt. U toku pregovora komandant OVK postavljen je na čelo pregovaračke grupe kosovoskih Albanaca. Tada je preovladalo mišljenje da je bez Tačija nemoguće kontrolisati albanske naoružane grupe. To mišljenje zadržalo se više ili manje do danas. Tači je uživao podršku zapadnih zemalja, jer se smatralo da je u Prištini potreban jak, autoritativan čovek sa ratnim zaslugama da bi se kosovski haos vremenom doveo u red. Istom logikom zapadne zemlje su se rukovodile i u slučaju Agima Čekua i Ramuša Haradinaja. Zločine je trebalo zakopati i okrenuti se budućnosti, stav nimalo drugačiji, od onog u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Po objavljivanju jezivog izveštaja Dika Martija zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nisu mogli da prikriju likovanje, po principu: pa, pričamo vam sve vreme, a vi nam ne verujete. Pametnije bi bilo da su hladno prihvatili izveštaj nezavisnog izvestioca Saveta Evrope, likovanje Beograda može da bude samo kontraproduktivno. Uspeh je sam po sebi što je na inicijativu Srbije Evropski savet ovlastio Matija da sprovede istragu. Tadić je s pravom smirio loptu.
Izveštaj je toliko strašan i poguban za Tačija, da je skoro nezamislivo da se Euleksu, makar formalno, ne da mandat da do kraja istraži čitavu stvar. Koliko je statična Evropa sa svim svojim problemima spremna na posledice eventualnog utvrđivanja krivice Tačija, čini se ipak da je ključno pitanje. Baš kao i kako će se postaviti SAD, dosadašnji zaštitnik Tačija i drugih komandanata OVK.
POLITIČKA APOKALIPSA
Od ulaska međunarodnih trupa na Kosovo, preko pogroma Srba i uništavanja pravoslavnih manastira, do proglašenja nezavisnosti i dana današnjeg, na zapadu, gde se veoma dobro zna kakve su sve svinjarije i zločine pravili i počinili predstavnici OVK, postavlja se pitanje: da li će neko pucati na naše ljude na Kosovu, ako se ozbiljno zamerimo bivšim komandantima OVK.
Kada bi neki albanski gerilac ubio nekog predstavnika Euleksa, vojnika KFOR-a, ili već nekog činovnika nebrojenih zapadnih organizacija i institucija na Kosovu, ili ne daj bože dođe do neke organizovane pobune Albanaca, to bi za EU i SAD bila politička apokalipsa koja bi u pitanje dovela čitavu zapadnu kosovosku politiku prilikom koje je prekršena čarta Ujedinjenih nacija, čarta NATO-a, ustav Savezne Republike Nemačke i izvrdano međunarodno pravo. Katastrofa bi bila, da se oni, zbog kojih je sve to u ime ljudskih prava učinjeno, okrenu protiv zapada, koji im je omogućio nezavisnost. Za razliku od Ibrahima Rugove, Hašim Tači ne čini se baš kao veliki mislilac i patriota koji bi bio spreman da se žrtvuje i evetualno ostatak života provede u zatvoru zarad dobrobiti svog naroda i „Republike Kosovo“. Ubijanje albanskih i srspkih civila, za koje se sumnjiče bivši komandanti OVK, politički je na zapadu zarad „viših ciljeva“ prihvatljivo, smrt zapadnih činovnika na Kosovu ne bi to bila i ne bi mogla da se zataška.
Na povećan rizik po bezbednost predstavnika zapada na Kosovu ukazuje i odličan izborni rezultat radikalnog pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija – treći su po snazi – koji otvoreno traži da se KFOR i Euleks povuku i zalaže se za veliku Albaniju.
Veliki politički interesi u glavnom imaju prednost nad pravdom i pravom. Zato bi predstavnici države Srbije trebalo malo da pričekaju sa likovanjem.
Nacrt izveštaja izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini ljudskim organima na Kosovu usvojen je na sastanku Komiteta za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. U tom dokumentu se kosovski premijer Hašim Tači optužuje da je šef albanske mafijaške grupe odgovorne za krijumčarenje oružja, droge i ljudskih organa.
Nakon rasprave Komitet donosi odluku da li da parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope rezoluciju uputi na razmatranje. Na predlog rezolucije podnose se amandmani i o njoj bi se u Savetu Evrope moglo raspravljati 25. januara. Rezolucija Saveta Evrope inače nije formalno pravno obavezujća već ima karakter preporuke. Ipak, očekuje se da bi mogla da porkene krivičnu istragu o Tačiju i OVK.
Vlada Kosova odbacila je Martijev izveštaj, navodeći da je izmišljotina, i jedan u nizu izveštaja objavljenih u proteklih 12 godina, čiji je cilj da ukaljaju borbu OVK i njihovih lidera.
Više o izveštaju i trgovini organima
čitajte ovde.
Pročitajte i šta piše u Martijevom dokumentu.
Hašim Tači planira da tuži izvestioca Saveta Evrope Dika Martija zbog tvrdnji iznetih u izveštaju Savetu Evrope, javila je agencija AP, pozivajući se na informacije koje je dobila od kosovskog zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve