Otrovni crveni mulj

Crveni toksični mulj, koji se pre četiri dana izlio iz rezervoara fabrike aluminijuma „MAL“ kod Ajke u Mađarskoj, 160 kilometra zapadno od Budimpešte, preko potoka Torna i rečice Markal, dospeo u reku Rabu, a potom u četvrtak, nešto posle 8 časova, u Dunav kod Đera. Izlivanje je već proizvelo pomor ribe u pritoci Dunava Rabi. Mađarski zvaničnik zadužen za prirodne katastrofe Tibor Dobson je izjavio da je celokupni život u reci Markal zamro.

„Mulj Dunavom može da dođe do Srbije, Hrvatske, Rumunije i Bugarske. Trenutno nema podataka da je Dunav zagađen, a ako do toga dođe obavestićemo javnost i nadležne institucije i preduzeti sve neophodne mere“, kazao je ministar za zaštitu životne okoline i prostornog planiranja Oliver Dulić novinarima u Beogradu. Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić izjavio je da ljudski životi neće biti ugroženi nakon izlivanja otrovnog mulja u Dunav i da nema mesta panici, a da je za petak zakazano uzorkovanje Dunava kod Bezdana, nakon čega će se utvrditi mere koje treba preduzeti. Srpska strana još nema informacije o tačnom sastavu otrovne materije koja se razliva Dunavom.

Pre četiri dana iscurilo je milion i sto hiljada kubnih metara mulja koji je taložen tokom pedesetogodišnje proizvodnje aluminijuma. Mulj je opasna mešavina vode i otpadaka posle eksploatacije aluminijuma koji sadrže i teške metale. Aluminijumom bogati boksite se zagreva na visokoj temperaturi u natrijumhidroksidu (NaOH), u narodu poznatim kao lužina ili živa ili kamena soda. Kad se izdvoji aluminijum, ostaje mulj crvene boje zbog toga što u njemu ima oko 40-45 odsto oksida gvožđa. Pored toga u otpadu ima oko 10 do 15 odsto aluminijumoksida, 10-15 silicijum oksida, zatim kalcijum oksida, natrijum oksida, ali i titanijum dioksida.

Greenpeace taj izliv mulja smatra jednom od tri najveće ekološke katastrofe u Evropi u poslednjih 20-30 godina. Ova organizacija je na površini izliva zabeležila visoku alkalnost, baznost, lužnost (menja se boja lakmusa u plavo), ali ne radioaktivnost. Mulj je alkalan toliko da može da izazove oštećenja kože, da izazove oštećenja pluća i digestivnog sistema. Može da bude i smrtonosan.

Kad je pukla brana rezervoara otpadni materijal koji je sakupljen tokom 50 godina proizvodnje aluminijuma, nekoliko kilometara ispod fabrike aluminijuma u mestu Ajka, četvoro ljudi se udavilo zbog prodora 2 metra visokog talasa, a njih 120 je imalo i hemijske ozlede. Neka sela su potpuno preplavljena crvenim muljem, kao i niže površine poljoprivrednog zemljišta.

Tokom pokušaja da se ograniče efekti te ekološke katastrofe, pre svega da se smanji alkalnost, interventne ekipe su sipale velike količine kalcijum i magnezijum nitrata, gipsa i kiselina da bi neutralisale baze u vodi, ali alkalnost vode u reci Rabi je iznosila pH9 u četvrtak ujutru, što je iznad normale koja iznosi pH8. Otrovno blato se prolaskom kroz nekoliko reka razredilo i po ulivanju u Dunav više nije vidljivo golim okom.

Nema jasnih prognoza koliko daleko mulj može biti nošen vodom, gde bi se mogao taložiti i kolike dugoročne efekte može imati. Za sada se pažnja obraća na alkalno zagađenje i na teške metale. U neposrednom okruženju katastrofe život će izvesno vreme biti nemoguć. Lokalno stanovništvo traži da se s poplavljenog područja buldožerima skine kontaminirani sloj zemljišta. U akciji čišćenja najugroženijeg područja od oko 40 kvadratnih kilomatara učestvuje više od 3.000 pripadnike mađarske vojske, policije, vodoprivrednih radnika, meštana i drugih, a posebna pažnja se posvećuje zagađenoj vodi koja je, preko potoka Torn i rečice Markal, u četvrtak u tri sata dospela u Rabu, a iz Rabe u Dunav.