Intervju: Goran Ješić
Novak Đoković i Janko Tipsarević odveli su selekciju Srbije do najvećeg uspeha u istoriji - do utakmice za osvajanje jednog od najstarijih trofeja u sportu uopšte
Juče, u subotu 18. septembra, ništa nije izgledalo dobro.
Najbolji teniser Srbije ikada i jedan od najboljih iz ovog dela sveta Novak Đoković, u tandemu sa jednim od najboljih svetskih igrača „u parovima“ Nenadom Zimonjićem, nije mogao da se „sastavi“ na terenu beogradske Arene u meču protiv češkog dvojca Berdih-Štepanek. Srpski duo nije mogao ništa više od toga da izlomi par reketa. Česi su vodili dva na prema jedan i komentator RTS-a nam je govorio da je stvar manje više odlučena i da je nemoguće vratiti se posle poraza u igri parova.
Depresivno je izgledalo i danas posle jednog i po seta u utakmici između Đokovića i Berdiha jer srpski teniser nije mogao ništa zahuktalom Čehu koji je nekako sve uspevao da vrati i da pritom odlično servira. Još kada je Đoković trčeći za jednom izgubljenom lopticom pao i prevrnuo se, nemali je posmatrač pomislio da je bilo možda bolje ostati kod kuće po odvratnom kišnom danu i gledati engleski fudbal na specijalizovanom kanalu. Na to dodajte i glasnije navijanje čeških navijača i biće vam jasno sa čim se srpski tim suočavao danas popodne.
Međutim, preokret je nastupio posle pauze u kojoj su lekari pomagali Đokoviću da zategne „klecavo koleno“. On se furiozno vratio u utakmicu, zaigrao svoj „najbolji tenis“ i Berdih je morao na tribine da bodri Štepaneka u duelu sa Tipsarevićem nadajući se da će stariji kolega uspeti ono što ni njemu kao najbolje rangiranom češkom teniseru nije uspelu prvog dana takmičenja.
Kako se dizao Đoković, tako je rasla podrška sa tribina, pa je Tipsarevića dočekala solidno popunjena Arena i pozitivna atmosfera zbog Đokovićeve pobede.
Tipsarević, najzaslužniji za ulazak Srbije u finale, nije verovatno ni slutio da će sve ići tako glatko protiv Štepaneka. Kao retko kad u karijeri, nije pravio greške, bio je u potpunosti skoncentrisan (što se videlo u završnici drugog seta) i ispratio je protivnika sa tri prema nula u setovima sa suzama u očima.
Plasmanom u finale Dejvis kupa Srbi su ponovili uspeh komšija iz Hrvatske od pre nekoliko sezona koji su i osvojili salataru, kako se tepa trofeju koji se dodeljuje u ovom takmičenju i pokazali da imaju jedan od najboljih timova na svetu. Srpska javnost je tako nešto i očekivala jer imamo odlične igrače koji predvodi najbolji teniser sveta posle Nadala i bilo bi kuknjave da se stalo u polufinalu.
Za mesec i po dana igraće se finale i to u Beogradu i trebalo bi da to bude sportski događaj jeseni (ako FK Partizan ne izvede nešto neverovatno u Ligi Šampiona). Igraće se protiv Francuske koja nema velikog igrača kao što je Đoković ali ima četvoricu koji su stalno u vrhu svetske liste. Generacija jugoslovenskih tenisera koju je predvodio Slobodan Živojinović pre dvadeset i više godina demolirala je u beogradu tadašnju tenisku velesilu Francusku za koju su igrali Anri Lekont i Janik Noa.
Nikoga ne bi iznenadilo da se to u novembru ponovi. Samo da svi budu zdravi i da tribine budu pune Srbi će bar u nečemu ove godine biti najbolji na svetu. A to nije mala stvar.
PRVO KOLO: Španija-Švacarska 4-1, Nemačka-Francuska 1-4, Rusija-Indija 3-2, Argentina-Švedska 3-2, Ekvador-Hrvastka 0-5, Srbija-SAD 3-2, Čile-Izrael 4-1, Belgija-Češka 1-4
DRUGO KOLO: Španija-Francuska 0-5, Rusija-Argentina 2-3, Hrvatska-Srbija 1-4, Čile-Češka 1-4
POLUFINALE: Francuska-Argentina 5-0, Srbija-Češka 3-2
FINALE, Beograd, 3-5. decembar: Srbija-Francuska
Istorija prvog timskog takmičenja u muškom tenisu počinje 1899, kada je studentski tim univerziteta Harvard odlučio da na meč izazove odgovarajući tim Velike Britanije. Susret je odigran sledeće, 1900. godine, na terenima Longvud kriket kluba u Bostonu. Na opšte iznenađenje, pobedili su Amerikanci – i ostali najuspešniji do danas. Počev od 1905, kada osim SAD i Velike Britanije učestvuju Belgija, Austrija, Francuska i Australazija (zajednički tim Australije i Novog Zelanda) povećava se broj ekipa koje se takmiče: na stogodišnjicu kupa takmičilo se 129 ekipa, a 2005. godine u Dejvis kupu su nastupili timovi 134 zemlje.
Prva pravila turnira napravio je jedan od četvorice igrača Harvarda, Dvajt Dejvis. Popularni mit o trofeju, činiji za salatu koje je Dejvis hteo da se ratosilja jer mu se nije dopadala, nema veze sa stvarnošću. Dejvis je trofej od finog srebra naručio i lično platio firmi Šrev, Kramp i Lo za koju je klasično oblikovanu posudu dizajnirao Amerikanac Viljem Dargin a napravio Englez Rouland Rouds. Veoma brzo, turnir je postao poznat kao Dejvis kup a trofej postao „salatara“.
Od 1950. to 1967. takmičenjem je dominirala Australija, pobedivši na 15 turnira u 18 godina. Inače, najviše puta pobeđivale su SAD (32), Australija (28), Velika Britanija, Francuska (9) i Švedska (7). Dominacija SAD, Australije, Velike Britanije i Francuske kao jedinih pobednica Dejvis kupa razbijena je tek 1974. godine kada su se u finale plasirale Južna Afrika i Indija. Protestvujući protiv rasističke politike domaćina, tim Indije odbio je igra finalni meč i Južna Afrika je postala pobednik Dejvis kupa bez borbe.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
