Rajko je preuzeo slučaj

„Tata, dobio sam pet iz srpskog, a i matematika mi ide bolje.“

„seki nista nebrini rajko je preuzeo sve na sebe jedva cekamo da budemo svi zajedno“

„Ljubavi moja najveca svaki dan mislim na tebe i ako nisi pored mene, nisam stigla u ponedeljak da ti dodjem, sledeci put cu sigurno.“

Gledajući sms poruke koje promiču TV ekranom u noćnim satima, ili u terminima kada idu najgledaniji rijaliti programi, nemoguće je ne začuditi se nad njihovim sadržajem. Zašto bi neko plaćao 60 dinara, plus pripadajuće poreze, da obavesti nekoga da je Rajko preuzeo slučaj, ako bi ga direktno slanje sms poruke onome kome je upućena, koštalo tridesetak puta manje. Prošle nedelje, svi koji su se nad tim čudili, dobili su razjašnjenje misterije.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, saopštla je 14. maja da će pooštriti kontrole u zatvorima kako bi se od zatvorenika oduzeli mobilni telefoni nakon što je otkriveno da zatvorenici razmenjuju poruke preko TV-a, u vreme trajanja rijaliti šoua „Farma“, dok će čelnici TV Pink i producenti „Farme“ oformiti tim koji će pratiti poruke.

Oglasila se i TV Pink, saopštenjem u kom kaže da je oformila tim za praćenje poruka. „U jednoj posebnoj prostoriji vršićemo monitoring i selekciju poruka. Naravno, mi ne možemo da zabranimo poruke sada niti da znamo tačno ko šta šalje, ali možemo da kontrolišemo i sprečimo da se pojavljuju neprikladne poruke“, rekla je PR Pinka Tatjana Vojtehovski.

Dopisivanje zatvorenika sa porodicom i prijateljima registrovao je dežurni operativni centar Uprave, koji tokom 24 sata dnevno prati sva dešavanje vezana za zatvore, i o tome odmah obavestio direktora Uprave Milana Obradovića. Otkriveno je da su pojedini osuđenici iz poluotvorenih delova zatvora, gde je dozvoljeno gledanje televizije, do ranih jutarnjih sati dobijali poruke preko emisije „Farma“, kao i da su sa svojih prokrijumčarenih mobilnih telefona slali poruke porodici i prijateljima.

Zatvorenicima u srpskim zatvorima nije dozvoljeno posedovanje mobilnih telefona. Ako i uspeju da ih prokrijumčare, greška je onih koji treba da se staraju o tome da im ne uspe. Ako su zatvorenici zaista imali mobilne telefone, zašto bi sa porodicama komunicirali preko „Farme“, kada mogu jednostavno da pošalju poruku direktno njima? Taj deo priče nikako nema logike. Ali, da su poruke koje se vrte tokom „Farme“ zaista bile neobičnog sadržaja, kao i da takvih u poslednja dva dana više nema – evidentno je. Dakle, po svemu sudeći, porodice zatvorenika jesu koristile ovaj način da sa njima kontaktiraju. Pa šta? Našli su rupu u sistemu, način da doskoče pravilima i da dojave svakodnevne životne stvari: da je Milica dobila peticu iz likovnog, da ih nezainteresovani advokat izbegava, da će doći sledećeg ponedeljka… Obični ljudi, najčešće, bar sudeći po poznavanju pravopisa, ne mnogo obrazovani, koje je zadesila muka da neko njihov napravi grešku i završi u zatvoru, setili su se kako da sebi i svojima bar malo olakšaju težak period koji ih je snašao. Mali čovek nema baš mnogo šanse protiv velikog i moćog sistema, pa je i njihova radost bila kratkog daha. Naravno, ovakve akcije nije pametno podržavati i pravdati, ali, ko može da ostane srca kamenog pred slikom nekog nesrećnika koji cele noći gleda usnulog Raku Radovića i čeka da ekranom protrči desetak reči?