CERN: Naučni rad sa dve hiljade zareza

Posle dve decenije izgradnje, veliki akcelerator iz CERN-a proizveo je svoj prvi naučni rad. Sam veliki sudarač hadrona LHC trenutno je na produženom božićnom odmoru, pripremajući se za rad na višim sudarnim energijama.

U međuvremenu, objavljen je prvi naučni rad sa rezultatima koji su dobijeni tokom prvih ubrzavanja snopova protona u decembru 2009. do energija od 0,9 i 2,36 TeV (što je merenje na najvišoj energiji na jednom ubrzivaču čestica do sada). U članku koji je prošle nedelje objavljen u časopisu Journal of High Energy Physics predstavljeni su razni tehnički rezultati merenja impulsa protonskih snopova na detektoru CMS, jednom od četiri detektora koji su ugrađeni u 27 kilometara dugačak akceleratorski tunel kod Ženeve u Švajcarskoj.

Svakako, nema sumnje da će ovaj rad biti upamćen pre svega po tome što je bio prvi, ali i po tome što je oborio svakojake rekorde, poput svega osalog što je u vezi sa velikim akceleratorom. Spisak autora je objavljen na sedam strana – on sadrži čak 1967 autora iz 157 naučnih institucija širom sveta. Broj autora izbrojale su kolege sa srpskih naučnih instituta koje su sa pažnjom dočekale prvi rad novog akceleratora, ali niko, naravno, nije ručno brojao sve potpisnike – broj autora je sutanovljen prebrojavanjem zareza u tekstualnom editoru.

Prvi potpisnik nije, kako je uobičajeno, šef, glavni kreator ili inicijator naučnog poduhvata – naučnici su samo složeni po abecednom redu svojih država. Tako se na prvom mestu našao V. Khachatryan sa Instituta za fiziku iz Jermenije (Armenia) i mada nema sumnje da je njegov doprinos, kao i svakog potpinsika, bio presudan, teško da zbog toga baš njega čeka Nobelova nagrada za fiziku.

Za nas je posebno važno da se među autorima nalaze i tri srpksa naučnika – profesor Petar Adžić i njegovi saradnici, M. Đorđević, Dimitrije Maletić i Jovan Puzović, tim sa Insitituta za nuklearne nauke Vinča koji radi na detektoru CMS koji je jedan od dva velika lovca na misteriozni Higsov bozon.

Inače, pored njih, u CERN-u je angažovan još jedan srpski tim koji predvodi profesor Dragan Popović sa Instituta za fiziku u Zemunu. Oni rade na konkurentskom detektoru ATLAS i s obzrom da imamo predstavnike na oba lovca, nema sumnje da će naši naučnici svakako učestvovati u otkriću stakozvane Božje čestice.

Kako god, sada svi čekaju da LHC proradi na visokim energijama. Naučnici nestrpljivo očekuju da počne velika žurka, ali ništa neće biti učinjeno dok se ne dovrše sve stroge tehničke i beznednosne procedure. LHC je doživeo havariju prilikom prvog starta u 2008. godini, pa se čekalo više od godinu dana da se posledice otklone, a bezbednost poveća.

Nakon vrlo uspešnog restarta krajem prošle godine kad su snopovi protona projurili kroz 100 metara dubok tunel, veliki sudarač hadrona sprema se za suočavanje sa onim zbog čega je izgrađen – sa velikim pitanjima o postojanju Higsovog bozona, starosti i nastanku Univerzuma, pitanju antimaterije i uopšte, raznim tajnama strukture materije.

Spisak autora