Izbori u FK Partizan

Rezultat je na kraju bio očekivan. Vladajuća garnitura u upravi Partizana izabrala je svog čoveka Dragana Đurića, dosadašnjeg predsednika. On je prvo, kroz forume, izabrao članove skupštine, a onda je skupština izabrala njega. Drugarski.

Savo Milošević, samostalni kandidat, dobio je podršku Ljubiše Tumbakovića i to je bilo sve. Nagađanja oko toga da je on čovek DS-a pokazala su se kao proizvoljna. Upravom Partizana „upravljaju“ neki drugi ljudi kojima nije nikako bilo u interesu da sada, kada nema novca i kada će morati da prodaju šta može da se proda da bi se preživelo, neko upada sa starane i proverava vladajući kurs.

Milošević je pokušao ali je promašio. To mu se dešavalo često na terenu tako da sada neće mnogo patiti. Uostalom, njega je Đurić u inaguracionom govoru pozvao u klub. „Za Sava uvek ima mesta“ rekao je vlasnik Zekstre.

Na skupštini nije bilo Žarka Zečevića što verovatno govori o tome da je i on množda bio na strain Đurića, jer bez zeke u Sali „navijači“ su jednobrazno podigli ruku podrške onduliranom kandidatu. Da je u Sali sedeo Zeko, ne bi ti glasovi išli u tom pravcu, sigurno.

Ovako, glavna struja je namirena, „navijači“ su namireni, čini se da se sklad spustio na kapije stadiona u Humskoj. Ali, ovi sada već tradicionalni prednovogodišnji izbori, kao u Hrvatskoj, teško da će zaista doneti suštinsku promenu.

Ona će doći samo „izvana“ kada se važni igrači dogovore o tome šta će sa srpskim klupskim fudbalom koji je toliko retardirao da je pitanje da li ga je moguće popraviti.