LHC je proradio. Ako ste se zbog njega plašili Sudnjeg dana, nema više razloga da brinete. Bez obzira na ishod.
Jedna grupa protona, od onih što prirodno samo prave gužvu u atomskom jezgru, sinoć je istrčala najdužu, najsnažniju i najprecizniju trku koju su elementarne čestice ikad trčale za čoveka. I po njegovoj volji.
Nekoliko milijardi ovih čestica, spakovanih u „pakete“ duge nekoliko metara, ubrzano je u lancu manjih akceleratora da bi najzad uletelo u ledeni, 27 kilometara dug tunel Velikog sudarača hadrona (LHC), najveće mašine koju je čovečanstvo ikad izgradilo.
U ovoj instalaciji CERN-a kod Ženeve u Švajcarskoj, protone je u kamenitom tlu, sto metara pod zemljom, ubrzavalo 1200 superprovodnih magneta ohlađenih pomoću tečnog helijuma na temperaturu spoljašnjeg svemira (od -271 oC).
I onda su nakon skoro dvadeset godina projektovanja i izgradnje LHC-a, a zatim i više od 14 meseci popravki od nesreće iz septembra 2008. godine, protoni u petak, u deset sati uveče, uspešno napravili nekoliko stabilnih krugova.
Šta će se desiti kada se dva tako ubrzana snopa protona sudare?
Fizičari i drugi naučnici već trljaju ruke iščekujući da iz njihovih sudara pročitaju svakojake odgovore o strukturi materije i za mikrosvet enormne energije koja će se pri tim sudarima osloboditi.
Na detektore koji se nalaze u tunelu LHC-a trebalo bi da, uz maksimalna ubrzanja, počnu da stižu odgovori o prvim trenucima nakon Velikog praska, o antimateriji i Higsovom bozonu, čestici „odgovornoj“ za gravitaciju, na koju uskoro može da krene lov. Ili će, kako u nauci biva, stizati samo nova pitanja.
Hoće li fizika biti ista posle ovog eksperimenta? A svet?
Da li ćemo uzgred dobiti i poneku neželjenu crnu rupu? Verovatnoća za to je besmisleno mala, ali ma kako beznačajna, ipak veća nego u vreme dok je LHC bio samo u izgradnji.
„Bio je potreban herkulovski napor da stignemo dovde“, rekao je Rolf Diter Hojer, generalni direktor CERN-a u specijalnom saopštenju koje je, sasvim neuobičajeno, iz Ženeve stiglo sinoć negde oko ponoći. Onda kad se gigantski instrument pokrenuo. I posle čega sledi period u kome će se videti šta sve može.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve