Bez saglasnosti o promeni ustava BIH

Prvi dan razgovora predstavnika SAD i EU sa liderima BiH o ustavnim promenama završen u utorak 20. oktobra oko 15.30 je bez napretka i na ivici je neuspeha. Sastankom u bazi NATO u sarajevskom naselju Butmir kopredsedavaju ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt i zamenik državnog sekretara SAD Džim Stajnberg, a prisustvuje mu i evropski komesar za proširenje Oli Ren. U pregovorima učestvuju lideri SNSD Milorad Dodik, potpredsednik PDP-a Branislav Borenović, SDA Sulejman Tihić, Stranke za BiH Haris Silajdžić, HDZ BiH Dragan Čović, HDZ 90 Božo Ljubić i SDP Zlatko Lagumdžija.

Po završetku razgovora premijer Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da paket ustavnih promena, koji su u ponedeljak 19. oktobra 2009. političkim liderima BiH uručili predstavnici SAD i EU nije prihvaćen kao osnova za razgovore, a da su strane „na prilično udaljenim pozicijama“.

Dodik je, odmah posle razgovora u Butmiru otputovao za Beograd, da bi prisustvovao Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 65 godina oslobođenja Beograda na kojoj prisustvuje i ruski predsednik Dmitrij Medvedev.

Kako je prenela Radio-televizija RS, premijer Dodik je izjavio da je u

Beogradu razgovarao sa Medvedevim, kod koga je „zapazio visok stepen poznavanja situacije i razumevanja“. Tokom susreta sa Medvedevim preneta mu je poruka da Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma, nema ništa protiv onoga na šta bi RS pristala tokom butmirskih pregovora, ali bez sile i nametanja rešenja“. Dodik je takođe razgovarao i sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim i predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Dodik je, inače, kazao da će učestvovati u razgovorima sve dotle dok neko ne kaže da više ne treba da učestvuje. Sastanak u Butmiru je drugi zaredom, prvi je održan u petak 9. oktobra, najavljivan je kao Dejton 2 i završio se bez rezultata, pošto tada i nisu bili izneti konkretni predlozi.

Po Dodikovoj oceni, predlogom koji je sada obnarodovan, Dejtonski sporazum bi bio izmenjen, od uloge Skupštine, načina odlučivanja, revidirana je uloga Predsjedništva BIH, gde se ukida pravo veta na odluke koje se donose većinom; uvodi se novi broj nadležnosti na nivo BiH i gotovo ništa u ovom paketu nema što se može prihvatiti.

Nakon što mu je uručen dokument sa predlogom mera SAD i EU, koji sadrži ustavne promene, Dodik je ambasadoru SAD u Sarajevu Čarlsu Inglišu i švedskom predsedništvu EU uputio pismo, u kome ističe se da na taj paket mera Republika Srpska „ne može i neće pristati“ i naglašava da je sastavljen samo po meri jednog naroda u BiH – Bošnjaka. Dodik dodaje i kako paket mera nije došao od legitimnih predlagača i da će predlog za RS ostati samo nekorektna, antidejtonska ponuda“.

U predlogu ustavnih promena stoji da Predsedništvo BiH treba da ima predsednika i dva potpredsednika koji ne smeju biti iz istog naroda. Njihov mandat bi trajao četiri godine uz mogućnost produženja na još jedan mandat. Predsednika Predsedništva BiH bi birali članovi Predsedništva. On bi bio ovlašćen da imenuje premijera BiH. Predlog da umesto Saveta ministara bude vlada u Republici Srpskoj izaziva bojazan da se umesto sada ravnomerno raspoređenog učešća – po tri ministra predstavnika svakog naroda, dobije vlast jednog čoveka – premijera.

Predsednika Predsedništva BiH mogao bi, po tom predlogu, potpisuje akte bez saglasnosti potpredsednika, imenuje i razrešava ambasadore na predlog Saveta ministara i uz saglasnost premijera BiH. Predsednik bi imao nadležnost i da saziva sednice Saveta ministara i Predstavničkog doma Parlamenta BiH.

Predloženo je da se broj poslanika u Predstavničkom domu sa 42 poveća na 87, pri čemu bi tri mesta bila obezbeđena za predstavnike nacionalnih manjina. Po tom predlogu, Dom naroda Parlamenta BiH umesto dosadašnjih 15, imao bi 21 člana koji bi trebalo da se biraju iz sastava Predstavničkog doma, istovremeno zadržavajući poziciju u Predstavničkom domu.

Nadležnosti centralne države, osim odbrane, obaveštajnih poslova, bezbednosti, spoljne politike i carina činile bi i međunarodno – pravna saradnja, Interpol, regulisanje međunarodnog i međuentitetskog transporta… Državne i institucije entiteta imale bi podeljene nadležnosti za oporezivanje, izbore, poljoprivredu, nauku i tehnologiju i lokalnu samoupravu.

U predlogu stoji da treba osigurati da centrala država BIH bude vlasnik imovine koja joj je potrebna za vršenje funkcija javne vlasti koja će joj biti potrebna u budućnosti za integraciju u NATO i EU.

Što se tiče vojne imovine predlaže se da vlasti RS i FBiH Ministarstvu odbrane bez odlaganja prilože svu dokumentaciju o 69 lokacija nepokretne vojne imovine koja će biti korišćena u vojne svrhe, te da će pitanje neperspektivne nepokretne vojne imovine biti riješeno posebnim međuvladinim sporazumom o državnoj imovini. Samo će imovina koju koriste visokoškolske ustanove ostati u posedu tih ustanova.

U predlogu deklaracije o državnoj imovini podržan je popis te imovine koji vrši OHR. Državna imovina bi bila upisana prvo na državu BiH, a onda bi usledilo eventualno drugačije knjiženje na osnovu sporazuma između vlada. Sva državna imovina koju koriste RS, FBiH i Brčko distrikt za vršenje javne vlasti bila bi vlasništvo onoga ko je i do sada koristio.

Predstavnici Hrvata i Bošnjaka Čović i Silajdžić takođe su protiv butmirskog predloga.

Lider HDZ Dragan Čović je u kratkoj izjavi novinarima u Butmiru rekao da su ponuđeni predlozi neprihvatljivi za hrvatsku stranu, jer ne obezbeđuje ravnopravnost hrvatskog naroda sa druga dva u BiH. Rekao je i da sadašnja dvoentitetska Bih ne može opstati.

Pozvao je na obnavljanje tzv. „Prudskog procesa“ dogovaranja o budućnosti BiH, koji se pred kraj prošle godine postigli zajedno on i lideri SNSD Milorad Dodik i SDA Sulejman Tihić.

Predlog ustavnih promena nije prihvatljiv ni za Stranku za Bosnu i Hercegovinu, proizilazi iz izjave predsednika te stranke Harisa Silajdžića, koji je naglasio da je osnovni problem u tome što se ovim predlogom ponovo ne dotiče entitetsko glasanje, te da je ovakav predlog na štetu demokratskih građana BiH.

Suprotno od njega, Dodik primećuje da je entitetsko glasanje naznačeno u fus noti sa naznakom da za sada ostaje na snazi, ali da će u budućnosti moći da se koristi za takozvane izvedene nadležnosti.

Ministar spoljnih poslova predsedavajuće EU, Švedske, Karl Bilt rekao je da ponuđeni predlozi EU i SAD o reformama u BiH nisu zasnovani na principu „uzmi ili ostavi“ i da je za EU i SAD prihvatljiv svaki drugi predlog zvaničnika BiH koji može da dobije parlamentarnu podršku. Istakao je da je cilj predstavnika EU i SAD da sa zvaničnicima BiH razgovaraju o reformama koje državu mogu povesti ka članstvu u EU i NATO, ali da je najvažnije da domaći politički lideri međusobno razgovaraju i pronalaze rešenja. Uz tu argumentaciju u pojedinim izjavama je bilo neuspelih pokušaja da se pristanak na ustavne promene poveže sa ukidanjem Visokog predstavnika (OHR), kome u RS žele da vide leđa.

Bilt je prošle subote bio i u Beogradu radi razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i šefom diplomatije Vukom Jeremićem. Beograd je odbio da podrži bošnjački zahtev ukidanja entitetskog glasanja.

Predsednik S Tadić je više puta ponovio da Srbija, kao potpisnica Dejtonskog sporazuma podržava celovitost BIH i opstanak Republike Srpske kao entiteta i da će podržati svako rešenje o kojem se slože tri konstitutivna naroda BIH, Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić je rekao da Srbija želi da dođe do kompromisnog rešenja u Bosni, koje će omogućiti funkcionalnije, efektnije upravljanje BiH i ubrzati put BiH ka EU, ali osnov je Dejton. On ipak smatra da „ništa nije gotovo dok ti razgovori ne budu i formalno okončani“ i da Srbija podržava te razgovore i dijalog.

Drugog dana butmirskih razgovora, nakon nešto više od sat vremena,

pregovori su okončani bez napretka u spornim pitanjima. Bilt i Štajberg su ipak konstatovali da je postignut određeni napredak, ali da će biti potrebno da se dalje razgovara. Oni u zajedničkoj izjavi tvrde da su lideri političkih stranaka na sastancima u Butmiru ipak iskazali zajedničko opredjeljenje da rade na integraciji BiH u NATO savez i u EU i da shvataju da za postizanje ovog cilja vlasti BiH moraju imati nadležnosti, ovlaštenja i potrebnu funkcionalnost, te da Ustav mora biti usklađen sa Evropskim konvencijama o ljudskim pravima. Traže i da se nađu rešenja i u vezi državne i vojne imovine.

Zajednički tim EU i SAD stručnjaka će sledeće sedmice ponovo doći u

BiH da nastave razgovore sa liderima tamošnjih političkih stranaka. Za

18. novembar zakazan je sastanak Saveta za implementaciju mira (PIC),

koji čini grupa od 55 zemalja i međunarodnih organizacija koje

sponzorišu i vode proces u BIH, a njegov upravni odbor čine ambasadori

Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije, SAD,

Švedske i Turske. PIC bi trebalo oceni rezultate pregovora. Od te

ocene verovatno zavisi tranziciju Kancelarije visokog predstavnika,

koga inače postavlja PIC u Kancelariju specijalnog predstavnika EU.

Traži se da se ta promena „guvernera“ završi pre nego što BiH bude u

poziciji da podnese aplikaciju za članstvo u EU.